Novi božole na nov način

Aleksandar Manić, Pariz

Već 18 godina proizvodnja novog božolea opada, jer se potražnja, kako u Francuskoj, tako i u inostranstvu, bitno smanjila
(foto, Vinogorje u regiji Božolea)

"Ove godine, klimatski uslovi bili su idealni, sunce i toplota, što je omogućilo lagano i pravilno zrenje grožđa. Crpeći vodu iz prirodnih rezervi stvorenih tokom proleća, loza nije pretrpela štetu od letnje suše – javila je profesionalna asocijacija proizvođača vina u regiji Božolea. Ovogodišnje grožđe bilo je zdravo i bogato šećerom, te je dalo vino zagasito crvene boje sa ljubičastim odsjajima. Arome se kreću od zrelog crnog voća, preko cvetnih i sladića, do začinskih nota. Proizvedeno je oko 25 miliona flaša, a cena se kreće od 4 do 7 evra.

Božole se, inače, pravi od sorte game što mu daje lakoću, i prijatan osvežavajući voćni ukus. Jedan deo božolea pretvara se u kvalitetnije vino koje može da se čuva do dve godine, dok se drugi napravi kao "novi" i  namenjen je trenutnoj konzumaciji. Novi božole je odmah po završenoj fermentaciji upakovan u flaše, izbačen na tržište i popijen za četiri nedelje. Uobičajeno je da se novi božole pije do kraja decembra, a u hladnim uslovima, teorijski, mogao bi da se sačuva najdalje do aprila.

fra-poziv-bozole-

Stigao je novi božole!

Pad od preko 70 odsto

Ove godine, treći četvratak u novembru, kada zakonski započinje prodaja mladog vina iz Božolea, pao je 15. novembra i nije izazvao veći odziv potrošača i vinopija. Naime, već 18 godina proizvodnja novog božolea opada, jer se potražnja, kako u Francuskoj, tako i u inostranstvu, bitno smanjila. Polovina godišnje proizvodnje se izvozi u stotinak zemalja sveta, a najviše u Aziju. Tako, danas, Japanci popiju 6 miliona flaša božolea, Amerikanci 2 miliona, Kanađani 1 milion, Britanci 1 milion, Kinezi 1 milion...

Uprkos impresivnosti ovih brojeva, proizvodnja novog božolea je jako daleko od rekordne 1999. godine, kada je prodato 90 miliona flaša. Od tada je prodaja, a za njom i proizvodnja, opala za više od 70 odsto. Prema procenama stručnjaka, tržište se, u zadnjih nekoliko godina, stabilizovalo na količinama od 23 do 25 miliona flaša.

Vrtoglavi pad prodaje božolea, jednim delom se duguje nižoj zakonskoj toleranciji alkohola za volanom, ali mnogo većim delom poslovnoj gramzivosti u koju je vinare uveo Žorž Dibef, čovek koji je izmislio praznik "novog božolea".

Mladi Žorž Dibef, neposredno posle II svetskog rata, ušao je u porodični posao proizvodnje vina od sorte game. Uporan i vešt trgovac, on je na biciklu obilazio kupce, trudio se da sklopi ugovore i proda što više porodične produkcije mladog vina niskog kvaliteta koje se nije dugo čuvalo. Ovakav način poslovanja nije dao željeni rezultat, te se mladić okrenuo ka najmodernijim marketinškim pristupima svoga vremena.

Stvorivši "praznik novog božolea" 1951. godine, Žorž Dibef je uspeo da od vina namenjenog sirotinji, zvanog "kočijaško vino", napravi svetski fenomen. Prirodno, on se toliko osnažio da je tokom 80-ih i 90-ih godina 20. veka diktirao metode vinifikacije i ukusa božolea.

fra-bozole-nestali-

U poslednjih 16 godina nestalo je tri četvrtine proizvodjača božolea

Pij manje, pij bolje

Vrlo brzo, nedostatak kontrole i standarda pokazao se kao jedan je od najvećih problema božolea. Vidjen kao brza para, on se često pravio daleko od svih enoloških standarda. Površne i nedovoljne kontrole dopustile su upotrebu različitih hemijskih procesa, dodavanje aromatičnih kvasaca, sumpora i različitih filtriranja. Ovakav pristup imao je marketinšku osnovu, jer je božole svake godine dobijao novi ukus koji su potrošači trebali da otkriju i uporede sa prošlogodišnjim.

Prirodno, ukus je bivao sve udaljeniji od grožđa, a proizvedene količine bile su astronomske što je, pre petnaestak godina, dovelo do velike katastrofe. Nizak kavlitet božolea oterao je kupce prema drugim vinima, a veliki broj proizvođača morao je da iščupa lozu gamea i da se posveti drugim sortama.

fra-game-bozole-

Sorta game od koje se pravi božole

Zahvaljujući globalizaciji, na francuskom, ali i na inostranim tržištima, pojavila su se i mlada vina iz drugih zemalja. Božole je dobio jaku konkurenciju italijanskih, španskih, australijskih, južnoameričkih i južnoafričkih vina. Francuski ljubitelji vina više ne piju božole kao nekad, a ni "praznik božolea" više nema značaj kao pre tri decenije. Pored strogih saobraćajnih zakona, francuski potrošači piju manje i postali su probirljiviji.

Konzumacija alkohola bitno je smanjena u Francuskoj u zadnjih pola veka. Početkom šezdesetih godina pilo se 130 litara vina po stanovniku godišnje, što je tri puta više nego danas. Moderni Francuzi i Francuskinje ne samo što piju manje, nego su i u potrazi za kvalitetom. Nekada je svakodnevna potrošnja bila zasnovana na stonim vinima, dok se za nedeljnu ili prazničnu trpezu iznosilo sortno vino. Danas se sortna vina piju u svakoj prilici, što je bitno smanjilo proizvodnju nekvalitenih vina.

fra-kupci-bozole-

Nova ciljna grupa proizvodjača božolea su mladi i žene

Nove generacije proizvođača i potrošača

Pokušavajući da pronađu novi pristup tržištu, proizvođači božolea napustili su strategiju brze zarade na mladom vinu. Novi marketinški pristup zasnovan je na čitavoj proizvodnji. Naime, pored mladog vina, istovremeno se nudi i kvalitetni božole koji je odležao i sazreo u podrumima.

Ciljna grupe nove strategije su mladi potrošači koji vino vide ili kao deo starog sveta, ili kao statusni simbol. Naime, mlade generacije su, pored vina, napustile i konjak i armanjak i kalvados, a od jakih alkohola oni najviše piju viski. Pored viskija oni piju pivo, ali i šampanj koji se demokratizovao, te se pije kao aperitiv, dižestiv, a ponajviše kao simbol slavlja i provoda.

Manje poznata činjenica jeste da se, tri dana posle početka prodaje novog božolea, trči maraton koji prolazi kroz petnaestak sela, vinogorja i poznatih domena regiona Božolea. Valovit teren nije pogodan za obaranje rekorda, ali sportska atmosfera ojačana je veseljem vezanim za lokalne tradicije i degustacije. Pobednici u muškoj i u ženskoj konkurenciji, pored pehara, dobijaju i vino božole jednako svojoj telesnoj težini.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...