ZDRAVA HRANA I GENETIČKI IMPERIJALIZAM

Dok su jedni ''za'', a drugi ''protiv'' gajenja genetski modifikovanih biljaka, i u vreme kada se ljudska populacija povećala za dve milijarde stanovnika, a to će se dešavati i u periodu sve do 2050. godine, sve češće se razgovara kako obezbediti dovoljno hrane za sve.

U cilju narasle ljudske populacije I sve veće potrebe za hranom neophodno je da se njena proizvodnja već za narednih pet godina - udvostruči. Najbrži rast proizvodnje hrane može da se postigne primenom novih biotehnoloških metoda, odnosno proizvodnjom GM hrane! U svetu se šire polja pod genetski modifikovanim biljkama pa se na našoj planeti pod ovim kulturama, ponajviše sojom i kukuruzom, seje čak 150 miliona hektara (pre pola decenije to je bilo 81 milion hektara). Najveće površine pod GMO imaju SAD, čak 59 odsto od ukupnih GMO površina, zatim Argentina 20, Kanada i Brazil po šest i Kina pet odsto. Od kultura najviše zauzima soja, čak 60 odsto površina, zatim kukuruz 23 odsto i pamuk 11 odsto.

Multinacionalne kompanije koje u genetičko inženjerstvo ulažu ogroman novac i u potpunosti kontrolišu transgene biljke od njihovog razvoja do komercijalizacije. okrivljene su za stvaranje genetičkog imperijalizma.


Šaljivi prikaz GMO kukuruza

Cilj Srbije je da istraje protiv GMO

Naš cilj mora biti da istrajemo da se u Srbiji ne gaje genetski modifikovani organizmi. Primera radi, proteklih godina u Vojvodini je obavljena kontrola da li ima ovih useva. Od 2003. godine svake godine se pronađu površine do 1.000 hektara gde se uglavnom seje genetski modifikovana soja koja nije bila prijavljena prilikom setve, što znači da je ilegalno gajena. Deo tog roda, odmah se uništava, ali ipak ne sve. U 2004. godini pronađeno je oko 70 hektara pod ovim usevom. Tokom 2005. godine u okolini Šapca pronađena je GMO soja, čak je tadašnji pomoćnik ministra za poljoprivredu Republike Srbije Danilo Golubović izrazio je sumnju da se ovaj usev nalazio i na 3.500 hektara! Prilikom obilaska njiva utvrđeno je da je u 2005. godini u Mačvi GMO sojom bilo zasejano 370, a u Vojvodini 70 hektara. Prema Saveznom zakonu o GMO koji je na snazi od 2001. godina, svi farmeri koji su na svojim njivama zasejali bilo koju genetski modifikovanu kulturu, moraju je u roku od nekoliko dana uništiti. Seljaci su to i odbijali, reagovalo je Ministarstvo za poljoprivredu Vlade Srbije koje je 5. septembra 2005. godine donelo odluku da se:

organizuje žetva i predaja GMO soje uz obaveznu i potpunu kontrolu inspekcijskih organa Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede sa svih parcela na kojima je utvrđeno prisustvo GMO soje,

da se izvrši prerada soje u sojinu sačmu na taj način da se spreči njeno korišćenje za setvu i uvođenje u životnu sredinu uz kontrolu i nadzor inspekcijskih organa,

da se proizvedena sojina sačma koristi isključivo za ishranu stoke shodno Zakono u GMO,

da se formira komisija sastavljena od inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, lokalne samouprave i predstavnika proizvođača koji će kontrolisati sprovođenje mera.

Gajenje samo u naučne svrhe

U Srbiji je donet Zakon o GMO 2001. godine i njime je propisano da je rad sa genetski modifikovanim organizmima dozvoljen samo u naučne svrhe. Sve površine koje se seju u te svrhe - moraju biti prijavljene.

Primer: Tadašnji Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je 1999. godine kupio licencu za proizvodnju GM kukuruza i to isključivo u eksperimentalne svrhe. Međutim, kako su stizale informacije o GM tehnologiji i da postoji realna opasnost da se kontaminira celokupna proizvodnja, zbog toga je celokupna proizvodnja izmeštena - na ogledno polje na Havajima! GMO organizmima, prilikom ispitivanja od naučnika ove ustanove, do sada nisu pokazali nikakvu prednost nad klasičnim sortama!

Španija je jedina zemlja EU koja komercijalno uzgaja GMO kukuruz i u kojoj ubrzano raste proizvodnja žitarica. U 2004. godini od 480.000 hektara zasejanih kukuruzom čak 60.000 hektara je bilo zasejano GMO kukuruzom.

Rusija trenutno ne proizvodi GMO na komercijalnoj osnovi, iako njeni naučnici već godinama provode eksperimente s genetski modifikovanom stokom i biljkama. Zakonska regulativa omogućava uvoz samo uz posebne dozvole.

I u Hrvatskoj se vodi veoma restriktivna politika prema uvođenju GMO u proizvodnju i promet, a od maja 2005. godine ova oblast je i zakonski regulisana. Među zemljama iz ovog regiona, najveći proizvođači genetski modifikovanih biljaka su Bugarska i Rumunija, na čijim njivama se najviše gaji genetski modifikovana soja.

Kritičari proizvodnje GMO organizama ukazuju na opasnost zagađenja životne sredine i narušavanja biodiverziteta. Poseban problem genetski modifikovanih useva jeste i polen, koji nošen vetrom, dospeva na veoma udaljena područja i veliko je pitanje kako da se od kontaminacije zaštite njive gde se usevi gaje na tradicionalan način. Naročito je ugrožena proizvodnja takozvane zdrave hrane, a najveća opasnost, svakako, preti od rizika još nedovoljno ispitanih posledica u lancu ishrane i po zdravlje čoveka.

U većini zemalja EU nastali su propisi o obeležavanju GMO proizvoda i hrane od njih. Ti propisi su nastali kao reakcija država na nepoverenje potrošača prema hrani koja ima poreklo od GMO. U većini zemalja OECD uvedeno je ili je u toku uvođenje nekog vida obaveznog obeležavanja GMO proizvoda. Tako već sad zemlje EU, zatim Japan, Australija, Novi Zeland, Koreja, Švajcarska, Češka, Mađarska, Norveška i Island imaju neki tip propisa za obavezno obeležavanje genetski modifikovane hrane. Takva hrana, obeležena je u svetu i jeftinija je od druge za 30 do 50 odsto!

U EU postoji veliko protivljenje korišćenju GM hrane. Ipak, oko 27 miliona tona brašna od soje dobijenog od GM proizvoda godišnje se koristi u ishrani stoke. Glavni izvoznici su SAD, Brazil i Argentina. Brašno dobijeno od GM soje, dolazi i u našu zemlju pa se njime hrani stoka. Primera radi, u vreme kada je Saša Vitošević bio savezni ministar poljoprivrede, neposredno posle demorkatskih promena 2000. godine, u zemlju je stiglo oko 100.000 tona GMO soje. Ona je stigla kao donacija iz Amerike. Poznavaoci prilika srpskog agrara iz EU, sad tu činjenicu uzimaju za dokaz, tvrdeći da je i naša zemlja već zagađena sa GMO, kada je reč o reklamiranju hrane bez GMO na prostorima Srbije.

Našoj zemlji nisu potrebni GMO proizvodi. Na tržištu se najviše traži zdrava hrana, a to je naša prednost i jedna vrsta nacionalnog patriotizma u kome se nalazi budućnost Srbije, zdravlje nacije i mogućnost izvoza, da takvi proizvodi postanu srpski brend!

Srpska proizvodnja na Havajima

Profesor dr Miroslav Malešević iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da daje podršku Privrednoj komori Srbije za ideju da se cela Srbija proglasi za područje gde se proizvodi genetski nemodifikovana hrana. U tom slučaju sve što proizvedemo imaće tretman takozvane zdrave hrane u svetu. Kada je reč o onome što izvozimo u svet - i to će imati takav tretman a to znači i višu cenu na svetskom tržištu za 30 do 50 odsto!

Govoreći o genetski modifikovanoj tehnologiji, Malešević ističe da je Institut kupio licencu za eksperimentalnu proizvodnju GM kukuruza (što dozvoljava naš zakon) od firme ''Monsantto'' pre nešto više od desetak godina. Međutim, kako smo dobijali nove ifnormacije o GM tehnologiji shvatili smo da postoji realna opasnost da se kontaminira celokupna proizvodnja i zbog toga je veoma brzo ta tehnologija izmeštena na ogledno polje na Havajima gde za sada izvodimo eksperimente pod nadzorom naših stručnjaka. Međutim, ukoliko se promene stavovi o GMO, Institut će biti spreman da se brzo uključi u taj posao. U ovom trenutku za tim nema nikakve potrebe, jer do sada GMO nije pokazao nikakvu prednost nad klasičnim sortama i hibridima.