GMO pred vratima Srbije (1)

Miloš Obradović

Da li Srbija treba da prihvati uvoz GMO da bi dobila članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji? Domaća poljoprivreda bila bi uništena, tvrde stručnjaci

U senci velikih tema poput rešavanja statusa Kosova i Metohije i medijski izuzetno praćene borbe protiv korupcije, pred Srbiju se postavlja zahtev da donese odluku u najmanju ruku od jednake važnosti kao prethodna pitanja: da li dozvoliti ulazak genetski modifikovanih organizama u naše tanjire ili sačuvati totalnu zabranu prometa i uzgoja GMO koju trenutno propisuje naš Zakon o GMO donesen 2009. godine.

Pred vlasti su opet postavljeni štap i šargarepa kako bi se privoleli na promenu Zakona o GMO, kojom bi se dozvolio uvoz genetski modifikovanih organizama. Šargarepa je članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji koje se najavljuje još od 2001. godine, a obećava od 2010. godine. Štapom su zamahali predstavnici ambasade SAD koji su na skupu u Privrednoj komori Beograda na temu GMO - da ili ne poručili da je neophodna izmena zakona, jer bi mogli biti obustavljeni pregovori za učlanjenje Srbije u STO i ako ne dođe do izmene tog zakona to bi moglo biti prepreka u bilateralnim odnosima Srbije i SAD.

gmo polje

Polje sa genetski modifikovanim žitaricama

Da li se kriju izmene zakona?

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić ocenio je da se od Srbije ne traži ništa što druge zemlje članice STO nisu morale da ispune.

Ne traži se da omogućimo proizvodnju genetski modifikovane hrane, već samo da izmenimo zakone o prometu tih proizvoda, a dozvoljeno nam je da sami uredimo način kontrole uvoza, izjavio je Ljajić medijima.

rasim ljajic

Rasim Ljajić, ministar trgovine

U javnosti se spekuliše da bi već ove godine trebalo da se pred poslanicima nađu izmene Zakona o GMO kojim bi se omogućio uvoz i promet genetski modifikovane hrane, a direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Jan Boćanski, izjavio je za Tanjug da u toj upravi postoje pripremljene varijante za izmenu Zakona o GMO ali da od Vlade Srbije još nije dobio zeleno svetlo da ih prosledi u dalju proceduru. Međutim, na pitanje Balkanmagazina Ministarstvu poljoprivrede o kakvim se izmenama radi, dobili smo pisani odgovor: Do izmena nije došlo, niti se to nagoveštava. (!?)

Te izmene, inače, koje se ne nagoveštavaju već se nalaze u Briselu na proceni, kako je potvrdila Misija EU u Srbiji.

jan bocanski

Jan Boćanski, Ministarstvo za poljoprivredu

STO ne dozvoljava zabrane

Bojana Todorović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine, zadužena za pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom, objasnila je zašto moramo da izbacimo zabranu prometa GMO iz zakona ukoliko želimo u STO.

Opšte pravilo Svetske trgovinske organizacije je da zabrane uvoza i izvoza bilo kog proizvoda nisu dozvoljene, odnosno ne može da postoji reč zabrana u zakonu.

U zakonima svih drugih članica STO, njih 159, ne piše da je zabranjen uvoz, već su uspostavljene vancarinske barijere i sistem dozvola. U praksi neke zemlje nešto odobre, a neke ne odobre ništa. Na primer, Rusija i Crna Gora nemaju izričitu zabranu, ali se zabrana de fakto sprovodi komplikovanim procedurama. Ukoliko se dozvoli  uvoz proizvoda sa GMO onda se oni moraju obeležavati. U EU postoje opšta pravila kojih moraju sve članice da se pridržavaju i posebna podzakonska akta. Postupak davanja dozvola je komplikovan, proces ispitivanja bezbednosti traje dve, tri godine, a onda se drugim dozvolama sprečava ulazak, kaže Todorović.

bojana todorovic

Bojana Todorović, Ministarstvo trgovine

Ona napominje da treba odvojiti uvoz GMO koji treba liberalizovati od proizvodnje GM biljaka koje od nas niko ne traži.

Kada se govori i proizvodnji GMO, neke zemlje su se proglasile “bez GMO”. STO uopšte ne tretira proizvodnju i svaka zemlja sama odlučuje da li želi ili ne proizvodnju GMO, kaže ona za Balkanmagazin.

Pre ovog zakona o GMO iz 2009. godine, imali smo zakon koji je bio u skladu sa EU i STO, ali opet nikome nikada nije data dozvola, niti je neko uvezao genetski modifikovane organizme - argument je pomoćnice ministra trgovine da se donese promena zakona.

Kada postoji zabrana, kontrola je pod znakom pitanja i može se ilegalno uvesti GMO. To je nekada opasnije nego da je dozvoljen uvoz pod državnom kontrolom, smatra ona.

Prema  nejnim rečima, zemlja koja pristupa STO nema skoro nikakva prava. Svaka članica može da traži ustupke oko carina ili nekog drugog pitanja.

Ne morate da pristanete na sve, ali morate da se dogovorite, ističe ona.

Šta će nam članstvo u STO?

Ako je cena ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju - otvaranje zemlje za GMO, onda i ne treba da ulazimo, kategoričan je Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i predsednik Društva agrarnih ekonomista.

miladin sevarlic

Miladin Ševarslić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu

Ja se pitam šta je to Srbija izgubila što nije bila član STO poslednjih 20 godina. Šta će nam članstvo u STO kada mi više i nemamo industriju. U jednoj agrarnoj zemlji uništili smo obe fabrike traktora i fabriku kombajna Zmaj, da bi na tom mestu otvorili hipermatkete koji mahom prodaju uvoznu robu. Danas Srbija uvozi i traktore i kombajne, dok je Hrvatska u isto vreme napravila novu fabriku u Županji i godišnje izvozi na stotine kombajna.

Takođe, zanimljivo bi bilo videti po kom se to pravu može isključiti iz neke organizacije njen osnivač a Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, bila je jedan od osnivača GATT-a, preteče STO-a. Šta će se desiti ako dozvolimo promet i uzgoj GMO i uništimo domaće seme i onda nam UN ili samo jedna zemlja u kojoj su najveći proizvođači GM semena ponovo uvedu sankcije? Čime ćemo onda zasejati četiri miliona hektara, pita Ševarlić.

Gledati nacionalni interes

Genetski modifikovani organizmi su biljke ili životinje stvoreni kroz povezivanje gena biotehnologijom ili genetičkim inženjeringom. Na ovaj način se spajaju DNK različitih vrsta, stvarajući kombinacije biljaka, životinja, bakterija i virusa koje se ne mogu desiti u prirodi ili tradicionalnim ukrštanjem.

Profesor genetike na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Miodrag Dimitrijević slaže se sa Ševarlićem i dodaje da treba da gledamo svoj interes što je naše legitimno pravo.

Razne konvencije, uključujući onu iz Rio de Žaneira, dozvoljavaju da imamo pravo da zaštitimo zdravlje stanovništva i životnu sredinu. Ako imamo političku elitu koja će se tresti na svaku pretnju, onda ćemo pretnje i dobijati. Oni koji imaju odnose sa našim političarima to vide i zato primenjuju politiku štapa i šargarepe, kaže Dimitrijević.

miodrag dimitrijevic

Miodrag Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Uprkos zabrani, u Srbiji se ipak ilegalno gaje genetski modifikovane biljke. Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, GMO soja se pojavila na prostorima SRJ pre nego što je i donesen prvi Zakon o genetički modifikovanim organizmima na saveznom nivou. Nije utvrđeno kojim putevima je ušla GMO soja u Srbiju.

Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković priznala je da se tokom njenog mandata uvozila genetski modifikovana sojina sačma. Ona je izjavila da se GM sojina sačma uvozila redovno od 1997. godine i da se to radilo i tokom njenog mandata, jer je jeftinija ostale sojine sačme. Ona je takođe rekla da je uvoz bio u skladu sa zakonom o GMO, a odobrio ga je Savet za biološku sigurnost.

ivana dulic

Ivana Dulić Marković, bivša ministarka poljoprivrede

Ilegalni soja i kukuruz

U Srbiji nema zvaničnih procena na kolikoj se površini gaje GMO usevi, pre svega soja. Profesor Ševarlić kaže da postoje nezvanične procene da se GM soja gaji na oko 5.000 hektara, a da se prošle godine pojavio i GM kukuruz.

U Ministarstvu poljoprivrede napominju da je prošle godine pronađeno svega 50 hektara pod GM sojom.

Kontrole na prisustvo genetičke modifikacije u usevu soje započele su 11. juna 2012. godine, na prostoru Južnobačkog, Zapadnobačkog, Sremskog i Mačvanskog upravnog okruga. Ukupno je, u ova četiri okruga, izvršen pregled više od 1.000 parcela zasejanih sojom. Na 50 hektara, laboratorijskim ispitivanjem, zvanično je potvrđeno prisustvo genetičke modifikacije. Naglašavamo da su svi usevi tanjiranjem uništeni. Fitosanitarna inspekcija kontroliše i proizvodnju semena soje kod registrovanih proizvođača semena poljoprivrednog bilja. Svo seme soje koje se nalazi na našem tržištu je kontrolisano u procesu proizvodnje od strane poljoprivrednih stručnih službi kako na sortnost tako i na zdravstveno stanje useva, stoji u pisanom odgovoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Oni ističu da se usevi na parcelama na kojima se utvrdi GMO uništavaju, a protiv vlasnika ili korisnika ovih parcela pokreću se krivične ili prekršajne prijave. Svi usevi na kojima je utvrđeno prisustvo genetičke modifikacije tanjiranjem su uništeni u prisustvu inspektora fitosanitarne inspekcije. Takođe, poljoprivredna gazdinstva na čijim je parcelama nađena GM soja stavljaju se u pasivan status na period od tri godine. Prema važećem Zakonu o GMO, visina kazne se kreće od 30.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, dok se za pravno lice kreće od 500.000 do 3.000.000 dinara.

Efekti GMO tek kroz tri generacije

Pitanje prometa i proizvodnje proizvoda GMO je pitanje koje zaokuplja celokupnu svetsku pažnju poslednjih petnaestak, a posebno poslednjih nekoliko godina. Ipak, činjenica je da je u svetu 160 miliona hektara pod genetski modifikovanim biljkama.

Miladin Ševarlić, jedan je od najvećih zagovornika da se ne menja postojeći Zakon o GMO koji zabranjuje promet i proizvodnju genetski modifikovane hrane.

Ovo pitanje ima više dimenzija. Prva je zdravstvena, odnosno kako hrana od GMO utiče na čoveka bilo kao primarnog potrošača kada jede hranu od GM biljaka, bilo kao sekundarnog, preko stoke koja je hranjena GM biljkama. Sva dosadašnja istraživanja u laboratorijama, odnosno eksperimenti u kojima su životinje hranjene genetski modifikovanom sojom, kukuruzom ili krompirom pokazala su štetne posledice po njihovo zdravlje, posebno nakon tri ili četiri generacije. To nijedna GM kompanija do sada nije osporila. To znači da će se u ljudskoj populaciji efekti videti nakon 25 do 100 godina. Ko preživi pričaće.

GM kompanije se žestoko bore da se na ambalaži ne ističe oznaka da je proizvod GM porekla. To šalje dve poruke. Prva je da, po savetu svojih advokata, ne žele da se omogući izdvajanje podgrupa potrošača koji koriste GMO da se ne bi došlo do rezultata nezavisnih istraživanja o efektima korišćenja ove hrane. Takođe, cilj je da GM kompanije i zemlje koje stoje iza njih, ne snose nikakve ni pravne ni moralne posledice nakon tri, četiri generacije kada se pokažu štetni efekti, objašnjava Ševarlić.

S druge strane, sve prednosti GMO su marketinške i naučno veoma slabo zasnovane. Prinos kukuruza u SAD, koji je uglavnom genetski modifikovan, u 2012. godini kao posledica suše je bio smanjen za oko trećinu prema zvaničnim podacima, iako se njegovo GM seme predstavlja kao otporno na sušu.

U ovako kompleksnim stvarima, kada se biotehnološke kompanije prozivaju da izigravaju Boga, mnogo je spornih i nedefinisanih pitanja.

Za razliku od svih autohtonih ili hibridnih sorti, genetski modifikovani organizmi nastaju ukrštanjem gena različitih vrsta, na primer bakterija i kukuruza ili ribe i paradajza. U javnosti se pojavila informacija da su čak ukršteni geni čoveka i svinje sa obrazloženjem da to služi za proizvodnju organa za transplantaciju. Postavlja se pitanje pravne odgovornosti za štetne posledice zbog unošenja hrane od GMO. Pravne posledice ne snosi kompanija koja prodaje genetski modifikovano seme ili proizvode, a čak i da se pozove na odgovornost, sav profit može da prebaci na račune ćerki firmi u poreskim rajevima. Posledice neće preuzeti ni država koja stoji iz tih kompanija. Na kraju, sve posledice snosiće potrošači i zemlje uvoznici ove hrane kroz plaćanje lečenja, tvrdi ovaj pobornik organske poljoprivredne proizvodnje.

Obradiva zemlja kao nafta

U Kanadi je pre nekoliko dana objavljeno upozorenje za potrošače da genetski modifikovan krastavac izaziva opadanje stidnih dlaka i kod muškaraca i kod žena. U roku od 24 sata je povučen iz prometa. To je prvo zvanično povlačenje jednog GM proizvoda iz prometa na kontinentu Severne Amerike.

Postoje informacije da su u eksperimentima miševi koji su hranjeni ovim krastavcima ostajali bez dlaka, a da je mačkama koje su jele miševe opadalo krzno, pa ipak interes za što većim profitom GM kompanija je prevagnuo da ova hrana bude puštena u promet, navodi Ševarlić.

Drugo važno pitanje je ekološka bezbednost. U zvaničnim uputstvima za naučna istraživanja određena je bezbedonosna zona od 600 metara vazdušne linije do susedne parcele na kojoj se gaji ista nemodifikovana vrsta.

U praksi, pronađeno je da je došlo do mutacije prirodnih biljaka pod uticajem vetra, pčela, ptica, ljudi... i na udaljenosti do četiri kilometra. Postavlja se pitanje ko snosi posledice zbog kontaminacije biljaka. Šta ako dođe do mutacije i invazije GM korova kao što je to slučaj sa teško zaustavljivom ambrozijom, na primer, i ko će snositi štete zbog alergijskih reakcija, u najblažem slučaju, pita se Ševarlić.

Ekonomska bezbednost je treće važno pitanje u vezi genetski modifikovane hrane. Prema rečima našeg sagovornika, Srbija nema nijedan razlog da se upušta u hazard proizvodnje i prometa GMO. Sa sedam miliona potrošača i ovolikom površinom obradivog zemljišta nalazimo se u mnogo boljoj situaciji nego mnoge druge zemlje.

Zar bi velike agrokompanije iz okruženja ili UAE dolazile ovde i investirale da ovo nije agrarni eldorado. Ono što je za UAE nafta, to su za Srbiju oranice, samo što je nafta dugoročno iscrpiv izvor a zemlja neograničen, uz uslov održivog korišćenja. Podleganje eventualnom pritisku GM kompanija posredstvom SAD i STO, u kojoj uvek dominiraju interesi najmoćnijih članica, Srbija bi postala trajno uvozna zemlja semena GM biljaka. Samo za GM seme kukuruza za 1,2 miliona hektara morali bi da plaćamo 70 do 100 miliona evra godišnje. Uzgojem GM kukuruza Srbija bi ostvarivala 30 evra po toni manje nego proizvodnjom kukuruza koji nije GM. To bi samo na primeru kukuruza značilo 280 miliona evra manje zarade u poljoprivredi Srbije. Ako bi ovu računicu proširili na soju koja se seje na skoro 200.000 hektara i gde tona GM soje vredi 80 evra manje po toni od soje koja nije GM, ostvarivali bi manje prihode za još oko 50 miliona evra. Kada se tu doda trošak od 20 miliona evra za uvoz GM semena soje, i kada se proširi na krompir, paradajz, uljanu repicu, godišnja šteta od proizvodnje GM hrane u Srbiji iznosila bi oko pola milijarde evra. Samo na primeru soje i kukuruza direktno bi izgubili 5.000 radnih mesta od poljoprivrednih instituta do proizvođača. Indirektno, šteta bi bila višestruko veća. Izgubili bi 50.000 radnih mesta, a ako uzmemo u obzir da domaćinstvo ima tri člana, to je 150.000 ljudi kojima bi bila ugrožena egzistencija. Pored gubitka sopstvenog tržišta izgubili bi i sve prednosti na tržištima gde sada izvozimo semena i sadni materijal. Takođe, izgubili bi sve prednosti proizvodnje po metodama organske poljoprivrede na tržištu EU koje čini 50 miliona platežno sposobnih potrošača, upozorava Ševarlić.

gmo kukuruz

Oznaka za GMO na kukuruzu

Domaća semena - bogatstvo

Pored toga što GM kompanije osvajaju tržišta semena, u drugoj fazi preuzimaju po bagatelnim cenama naučne institute i sva njihova licencna prava, prenosi Ševarlić iskustva drugih zemalja.

Sve naše banke gena bile bi preuzete. U našoj poljoprivredi najskuplji proizvod po kilogramu i to u rinfuzu je seme paradajza koje se prodaje i za po 4.000 evra. Sa jednog ara proizvodnje u stakleniku može se dobiti 1,5 kilogram ovog semena, što je 6.000 evra. Ako se upakuje u kesice cena može ići i do 15.000 evra. Kolege iz Holandije zbog marketinga i tradicije prodaju slično seme po 40 do 45.000 evra po kilogramu. U svim zemljama gde je dozvoljen uvoz i uzgoj GMO, ove kompanije tragaju po parcelama koje nisu zasejane genetski modifikovanim biljkama da pronađu bar jednu GM biljku, koja se tu našla slučajno oprašivanjem ili čak namerno podmetanjem, da bi tužile farmera za povredu intelektualnih prava. Pojedinačni farmeri ne mogu da se odupru tim kompanijama koje raspolažu ogromnim sredstvima i vojskom advokata i pristaju na vansudsko poravnjanje i korišćenje GM semena.

Nasuprot tome, u zemlje gde je zabranjem promet i uzgoj GMO, ilegalnim kanalima se ubacuje GM seme, ali ove kompanije nikada ne pokreću tužbe za zaštitu intelektualne svojine. Kod nas se godinama uzgaja GM soja, a u 2012. godini je otkriven i GM kukuruz.

Nezvanične procene, jer zvaničnih podataka nema, su da se GM soja uzgaja na oko 5.000 hektara. Kompanije koje su proizvele GM seme soje ne tuže te proizvođače, jer ti poljoprivrednici koji krše naš zakon rade u njihovu korist. Postavlja se pitanje kako nije moguće sprečiti uvoz semena za 5.000 hektara, jer tolika količina se ne švercuje u kesi na biciklu ili u gepeku automobila. To ukazuje da se radi o dobro sinhronizovanoj akciji sa jakom logistikom i lobistima među političarima, naučnicima, ali i novinarima. Kako je moguće da ne mogu da pronađu i unište 5.000 hektara GM soje, a nađu nekoliko ari marihuane u polju kukuruza, pita se Ševarlić.

Poslednjih 40 godina u svetu je marketinškom propagandom kao bezbedno korišćeno na hiljade pesticida, herbicida, hormona rasta, aditiva, veštačkih boja, aroma i zaslađivača i drugih biotehnoloških inovacija, koje su danas zabranjene. Oni su samo zamenjeni novom generacijom dok se i nove ne pokažu štetnim i budu zabranjene. Niko ne ispituje sinergetsko delovanje svih tih elemenata na čoveka, već se svako ispituje posebno.

U Srbiji je to posebno problem jer nemamo sistem nacionalnih laboratorija. Afera sa našim kukuruzom je to pokazala, kada je objavljeno da je 70 odsto kukuruza zaraženo aflatoksinom, a posle provere ispostavilo se da je to samo sedam odsto. I to je deo pritiska da se uveze GM seme kukuruza. U Srbiji posebno zabrinjava činjenica da je EBRD najvila da će 9. aprila da odobri 40 miliona dolara za pokrivanje rizika u plasmanu GM semena najveće američke GM kompanije u našem regionu. Zašto EBRD pomaže jednu SAD kompaniju i to najavljuje unapred iako postoji zakon koji zabranjuje uvoz GM semena. Ta ista EBRD ima 25 odsto akcija u Komercijalnoj banci a suvlasnik je i u Čačanskoj banci. Zašto ne pomaže razvoj i plasman semena naših instituta. Da li bi trebalo da pozovemo sve naše štediše na bojkot ovih banaka u kojima je EBRD suvlasnik jer ekstraprofit koji uzimaju preko ogromnih kamata od građana Srbije koriste za pomoć američkoj GM kompaniji, smatra profesor Ševarlić.

sutra: Referendum za GMO 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...