BERBA KUKURUZA I SETVA PŠENICE

U Srbiji se sa zakašnjenjem obavlja berićetna berba kukuruza na 1,25 miliona hektara, a posle tog posla sledi jesenja setva koju treba obaviti na milion hektara. Kada je reč o berbi kukuruza očekuje se, za naše prilike berićetan rod od oko 6,8 miliona tona i to će obezbediti dovoljno hrane za malo stoke u Srbiji, zalihe i izvoz. Oba posla su u velikom zakašnjenju, što znači da se već u startu setve pšenice ovaj posao očekuje sa velikom strepnjom. Posebno, zbog toga što je cilj Srbije da poveća površine pod pšenicom sa 488.000 hektara na 550.000 do 600.000 hektara. Cilj povećanja setvenih površina pod pšenicom postavljen je i zbog toga što hlebnog zrna nema dovoljno u svetu, pa ni kod nas. Ove godine požnjeveno je samo 1,65 miliona tona ili prosečno 3,3 tone po hektaru, što je simbolično ako znamo da je Srbija čak pre dve decenije bila na proseku od blizu pet tona po hektaru! Berbu kukuruza u roku, ometaju hibridi koji kasnije dozrevaju a ako se tome dodaju i nepovoljne vremenske prilike onda se u tom poslu dosta kasni. Opet, pšenica se obično seje na njivama gde je bio kukuruz...

Branje kukuruza (foto:www.destinacije.com)

Kasne berba i setva

Povoljne vremenske prilike doprinele su da se berba kukuruza privodi kraju. Procenjuje se da je berba do početka novembra 2010. godine završena na oko 80 odsto zasejanih površina. Proizvođači su zadovoljni prinosom i cenom ali, i pored toga, postoji tražnja za skladištenjem. Setva pšenice kasni, imajući u vidu optimalne rokove, uostalom kao i prethodnih godina. Prema nezvaničnim procenama do 1. novembra je zasejano oko 200.000 hetkara što je bolje u odnosu na isti period prošle godine kada je do istog roka bilo zasejano oko 150.000 hektara. Imajući u vidu naviku naših proizvođača da seju unovembru, a nekada i kasnije, treba očekivati da će i ove godine biti zasejano do 500.000 hetkara. Bez obzira na trenutno dobru cenu pšenice koja se kreće od 19,80 do 20,50 dinara po kilogramu, deo proizvođača je i dalje u dilemi šta sejati s obzirom na cene ostalih proizvoda. Na tržištu pšenice nema promena u odnosu na prethodni period: cena ima blagi uzlazni trend, a prema svim pokazateljima to će se nastaviti u narednom periodu.

Proizvodnja pšenice u Srbiji smanjuje se već godinama

Optimalno je, za postojeće sorte pšenice, uz kvalitetnu pripremu zemljišta, da se setva obavi do 25. oktobra. Sada je sigurno da njive neće biti spremne za setvu i da će ona biti obavljena sa velikim zakašnjem. To je i prvi znak da kasna setva neće doneti berićetnu žetvu! No budimo sigurni da seljaci ipak neće ostaviti njive nezasejane, pa koliko god rodi. Vrednost jesenjih plodova je oko 60 milijardi dinara, a za setvu pšenice koja je za petinu skuplja od prošlogodišnje, potrebno je najmanje 10 milijardi dinara. Pošto u srpskoj poljoprivredi od 1994. godine, nakon ukidanja primarne emisije, nije rešen problem finansiranja, sada je sigurno da će polovinu površina zauzeti pšenica ’’tavanka’’ umesto kvalitetnih, deklarisanih sorti. Njih nemamo dovoljno, a i preskupe su za većinu paora.

Prolećna setva u Srbiji obavljena je na oko 2,5 miliona hektara. Najviše je zauzeo kukuruz 1,23 miliona hektara, zatim suncokret i soja po 170.000 hektara, šećerna repa 66.000 hektara, duvan 5.895 hektara...

"Zasejane površine pod ukukuruzom ove godine veće su za tri odsto od prošlogodišnjih i očekuje se rod od oko 6,8 miliona tona (sedam odsto više nego lane) ili prosečno 5,5 tona po hektaru. Ovo će, uz rezerve, biti dovoljno za podmirenje domaćih potreba koje se kreću oko 4,6 miliona tona, tako da će biti i viškova za izvoz od oko dva miliona tona. Ovakav rod veći je i za 25,8 odsto u odnosu na desetgodišnji prosek, dok je prinos pšenice među najnižim u poslednjoj deceniji", navodi sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije(PKS) Milan Prostran.

Oko dva miliona tona kukuruza moćiće da se izveze

Saradnik u PKS Vojislav Stanković dodaje da će vrednost obranog kukruza biti oko 1,59 milijardi dolara i da on učestvuje u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 26,5 odsto, što ga stavlja na mesto najvrednijeg srpskog poljoprivrednog proizoda. Po njegovim rečima ekstenzivna srpska poljoprivreda suočena je s nepovoljnim klimatskim uslovima koje karakteriše dosta padavina, što je uzrokovalo poremećaje u vodnom režimu i ekstremno štetno se ispoljilo u bujicama, klizištima, poplavama i podzemnim vodama. Sve to značajno je umanjilo ukupan rod poljoprivrednih kultura po tonama i vrednosti, u proseku za jednu trećinu. Svakako je najveći problem nizak agrarni budžet oko koga se sve vrti. Ove godine iznosio je manje od 2,6 odsto budžeta Srbije (oko 20 milijardi dinara) dok PKS od Vlade traži da to u buduće bude 10 odsto.

Uporedne cene pšenice i kukuruza

Pšenica, hrana za papagaje

Posle pogrešnog usmeravanja proizvođača da smanje setvu pšenice proteklih godina, sada kada je nema dovoljno ni na svetskom tržištu, vidi se da je to bila pogrešna agrarna politika sadašnje i prethodnih vlada Srbije. Ovogodišnju žetvu Srbija je dočekala sa zalihama pšenice od 500.000 tona, proizvedeno je 1,65 miliona tona pa na raspolaganju imamo oko 2,1 miliona tona. Za ishranu je potrebno 1,3 miliona tona (trošimo 105,5 kilograma hleba po stanovniku godišnje) za seme 50.000 tona, u stočnu hranu će otići 50.000 tona isto toliko se izgubi prilikom pretovara u preradi, u rezervama država mora da ima 300.000 tona pa nam za izvoz preostaje još samo 100.000 tona. Za izvoz mi nemamo žita u ovoj godini kada je njegova cena izuzetno visoka, a to je posledica pogrešne politike da pšenica nije strateški proizvod i da ima status ’’hrane za papagaje’’. Pošto je tako tretirana, njena proizvodnja je iz godine u godinu smanjivana, pa smo sad na granici samodovoljnosti! I kada svi traže hlebno zrno za izvoz, pored tradicije i mogućnosti za proizvdonju, mi ga nemamo. Istovremeno, u Srbiji je ostalo nezasejano 600.000 hektara njiva. Da su i one bile zasejane uz minilan prinos od tri tone po hektaru, Srbija bi imala za izvoz 1,8 miliona tona pšenice!

Prinosi pšenice u Srbiji su na nivou nerazvijenih zemalja

"Setvu pšenice dočekalo je niz nepoznancia pa zato ne možemo ni očekivati berićet", dodaje potpredsednik PKS dr Stojan Jevtić. "Povoljno je vreme za setvu ali ne i agroekonomska politika. Prazni su džepovi onih koji treba da seju hlebno zrno. Setva je počela sa visokim ulaznim cenama, ne zna se cena semena, a trebalo bi da se za dva kilograma merkantilne pšenice dobije kilogram semenske. Ali, mi ne znamo ni koliko ima semenske pšenice u zemlji a trebalo bi nam oko 180.000 tona. Međutim, tu kvalitetnu će bar na polovini površina zameniti pšenica sa tavana (’’tavanka’’). Sa lošom agroekonomskom politikom mi smo žito oterali sa njiva, pa mu se vraćamo kad vidimo da mu je dobra cena u svetu. Zato treba da vidimo zašto smo proteklh godina sejali najmanje hlebnog zrna u poslednjih 100 godina i zašto imamo manje prinose po hektru nego pre dve decenije", navodi Jevtić. Mi se moramo vratiti pšenici i stabilizovati njenu proizvodnju na 600.000 hektara ali za to je potrebno proizvesti nove domaće sorte visokih prinosa i otporne na klimatske promene. Karakteriska ovogodišnje neizvesne setve je nemogućnost nabavke kvalitetnog semena, ne zna se prava klijavost ni čistoća semena, koliko je potrebno da se koristi semena po hektaru...

Setva pšenice na severu Bačke, u okolini Malog Iđoša

Kvalitetna obrada njiva i primena mineralnih đubriva na visinu prinosa mogu da utiču i do 49 odsto! Međutim, u Srbiji se koristi samo 50 kilograma đubriva po hektaru i po tome smo među poslednjima u svetu! Da bi postigli evropske prinose potrebno je da koristimo 300 kilograma po hektaru. Srbiji je godišnje potrebno minimalno oko milion tona đubriva (NPK 600.000 tona i 450.000 tona azotnih). Međutim, đubriva često ima u magacinima kada nam više nije potrebno, stiže iz uvoza, ali se na njivama ne koristi. Uzrok je što postoji monopol na tržištu veštačkog đubriva. Za sada imamo samo jednog ponuđača đubriva, koga određuje država. Inače, đubrivo se u Srbiju uvozi iz Ukrajine i Rusije, a to su kisela đubriva za srpske njive. Dakle, kvalitetnija su naša ali smo mi zatvorili domaće fabrike pa ih nemamo. Lakše nađemo novac da ih uvozimo, nego da usposlimo naše radnike. Uz sve to ni stukturua mineralnih đubriva nije dobra, a njihova cena prevazilazi kupovnu moć siromašnih srpskih seljaka. Ako svemu ovome dodamo da je u Srbiji smanjena potrošnja sredstava za zaštitu bilja za deceniju i po sa 15.396 tona na svega 3.167 tona, onda ne treba da se čudimo zašto su nam prinosi na nivou nerazvijenih zemalja.

Da li će Srbija ostati bez domaće hrane

Rešenje ovog problema se nalazi u tome da se mora voditi računa prilikom stvaranja Dunavske strategije da se izgrade moćne luke koje će moći da primaju uvozno đubrivo, ali i za naš izvoz agrarnih proizvoda u svakom trenutku. Sada se mesečno u Srbiju vodnim putem može uvesti, odnosno izvesti samo 12.000 tona kabaste robe, što je deset puta manje nego što je bilo u SFRJ! Zato je neophodno da se u Kovinu hitno izgradi moćna luka koja će moći da prima i iz nje da se izvozi nekoliko puta veća količina robe.

Ako se sve ovo ima u vidu onda je jasno zašto je u Srbiji ekstenzivna proizvodnja sa izuzetno niskim prinosima. Jer, poljoprivreda u kojoj ima 778.000 gazdinstava - nije streteška privedna grana a političari obilaze proizvođače hrane samo u predizbornim kampanjama. Nisu stvoreni sistemski uslovi za proizvodnju više hrane, za Srbiju i za izvoz. U tome se i nalaze uzroci da se postepeno ostvaruje prognoza FAO iz Rima da će Srbija uskoro biti zavisna od uvoza hrane, umesto da postaje sve veći izvoznik.

I pored dobrih cena, povećani zahtevi proizvođača za skladištenje kukuruza

U 2009. godini Srbija je iz sveta uvezla 4.200 tona svinjskog mesa i to je platila 13,7 miliona dolara. Ako se ovom dodaju i prerađevine od ovog mesa ukupan uvoz je iznosio 7.000 tona, pa smo za to potrošili više od 20 miliona dolara. Kada je reč o izvozu on je iznosio 581,1 tonu i za to je dobijeno samo 2,4 miliona dolara. Meso se uvozilo iz Italije, Španije, Mađarske, Grčke, Bugarske, Makedonije... Slično je i ove godine pa je za sedam meseci uvezeno 6.700 tona svinjskog mesa. Istovremeno iz zemlje je izvezeno čak 15.000 krava mlekulja i junica...

I dok uvozimo meso, iz Srbije se izvozi sirovina - kukuruz. Od oktobra 2009. do kraja jula 2010. godine izvezeno je 1,4 miliona tona kukuruza, a posle bogate berbe u 2010. godini biće za izvoz dva miliona tona. Ima ga za izvoz, jer, su prazne staje i obori, pa nema stoke da bi se kukuruz trošio u Srbiji. Primera radi, od dobijenog kontigenta za izvoz 8.875 tona ’’bebi bifa’’ mi smo lane izvezli samo 900 tona, jer više nismo imali!

Od početka godine, pa do oktobra 2010, iz Srbije je izvezeno 300.000 tona pšenice, kaže direktor Žita Srbije Vukosav Saković. Postojala je opasnost da žita neće biti dovoljno za sopstvene potrebe, pa se u Vladi Srbije razmišljalo o eventualnoj zabrani izvoza, što se ne bi dobro odrazilo na zemlju. Još gore bi bilo ako bi izvozili pšenicu, pa je kasnije skuplje uvozili. Ako bi nastavili izvoz, "crvena linija" je da prodamo u svetu 500.000 tona, a sve posle toga bi ugrozilo snabdevanje domaćeg tržišta.