ANTIAGRARNI BUDŽET

Agrarni budžet nije razvojni. Poljoprivreda, koja je u ovim vremenima krize strateška privredna grana, ostaje i dalje u zapećku. Za agrar je u sledećoj godini iz ukupnog budžeta države izdvojeno samo 20 milijardi dinara. Očito je da oni koji vode poljoprivredu ovo nisu uspeli da dokažu onima koji raspoređuju pare. U Privrednoj komori Srbije i dalje smatraju da agrarni budžet treba da iznosi deset odsto republičkog budžeta.

Miloš Bugarin

"Očekivali smo da će biti prihvaćeno pet odsto odmah, a da se ostalih pet odsto dostiže svake godine sa po dva odsto, da bi taj procenat ostvarili do 2015. godine. Međutim, očito je da kreatori agroekonomske politike ni ovaj put nisu hteli da čuju vapaj proizvođača hrane. To nema nikakvog smisla, posebno za granu koja je u vremenima krize pokazala svu vitalnost, koja je i dalje neto izvoznik. Od izvoza hrane, odnosno sirovina za njenu proizvodnju, ove godine će u zemlju stići oko 2,1 milijarda dolara, pa će ova oblast i u vremenima krize ostvariti suficit od milijardu dolara. Zamislite koliko bi to tek bilo kada bi imali agrarni budžet koji ova grana zaslužuje i kada bi u svet izvozili proizvode iz viših faza prerade, a ne samo sirovine", kaže, komentarišući visinu novog Agrarnog budžeta za sledeću godinu Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

U interesu Srbije, poljoprivrednika ali ne i Vlade

Bugarin ističe da je doprinos agrara ukupnom budžetu Srbije ubedljivo dokumentovan i da je Privredna komora Srbije podnela i argumente onima koji su kreirali budžet.

„Svaki dinar uložen u agrar vraća se petostruko. To je u interesu Srbije, a ne samo proizvođača hrane. Zato se pitam, zar nije u interesu i Vladi Srbije da kroz veće ulaganje doprinese većoj proizvodnji hrane, da ima veći izvoz, da hrana više donosi u republički budžet od onog što je bilo proteklih godina“, navodi Bugarin.

Direktan doprinos agrara budžetu kretao se od 11 do 15 odsto, a sa pratećim delatnostima u prehrambenoj industriji to je dostizalo i 40 odsto. Agraru se iz budžeta vraćalo simbolično, prošle godine učestovovao je samo sa 2,6 odsto, a sad je taj procenat neznatno, prividno povećan.

„Ako, imamo u vidu inflaciju, koja je bila u ovoj godini znatno iznad planiranih 11 odsto, što je najviše u Evropi, i ciljanu u 2011. godini od 4,5 odsto plus ili minus 1,5 odsto, onda se to prividno povećanje neće osetiti. Kako takav budžet može uticati na razvoj poljoprivrede? Kao da se ostvaruje prognoza FAO iz Rima - da će Srbija, ako tako nastavi, uskoro postati zavisna od uvoza hrane. Uostalom, videli smo šta nam se dogodilo sa mlekom: za poslednje dve decenije srpsku poljoprivredu vodilo je 12 ministara a broj krava mlekulja smanjen je u tom periodu za gotovo 500.000 grla“, komentariše Bugarin podvlačeći: „Dakle, budžet je antiagrarni, nije razvojni i nismo očekivali da će poljoprivreda biti toliko potcenjena, posebno u ovo vreme krize kada znamo šta nam sve ona znači. Jer, on je u nesrazmeri sa onim što poljoprivreda doprinosi srpskoj ekonomiji. Tu ništa neće pomoći ni činjenica da je Ministarstvo poljoprivrede jedino koje je dobilo povećan budžet za dve milijarde dinara u odnosu na prošlu godinu. Proizvođačima hrane neće pomoći ni to što je aktuelno Ministarstvo poljoprivrede i samo nezadovoljno sa ovim što je dobijeno.“

Dobijeni agrarni budžet je i posledica toga kako je Ministarstvo poljoprivrede predstavilo Vladi ovaj sektor, kako je prezentovano šta i koliko je urađeno i šta sve nameravaju da čine. Bugarin veruje da je analiza agrara bila ubedljivija, da su u dokumentovanju podataka efikasnije korišćeni podaci iz PKS, da bi i kreatori više odvojili za agrarni budžet. Proteklih meseci iz Privredne komore Srbije je krenula akcija da poljoprivreda dobije budžet koji zaslužuje. Ta akcija je opšte podržana u javnosti ali, eto, ni to nije bilo dovoljno.

U Srbiji nestaju i sela i njive

Najviše za stočarstvo

„Sad kad je cifra poznata treba videti kako to malo para da se na najbolji način usmeri na grane koje najpre mogu da vrate uloženi novac. Očito je da svi ne mogu dobiti dovoljno, a ukoliko novac budemo tako delili, onda će i svi biti nezadovoljni. Novac treba usmeriti, pre svega, u posrnulo stočarstvo kako bi krenuli u obnavljanje stočnog fonda. To ne može odjednom da se uradi. Ali, ako bi pokrenuli stočarstvo, koje u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede učestvuje samo sa 30,5 odsto, ono bi onda moglo da povuče i druge privredne grane, posebno prehrambenu industriju“, kaže Bugarin.

Podsećajući da je poljoprivreda delatnost u koju se sa ulaganjem od milijardu evra najbrže može udvostručiti proizvodnja i izvoz hrane u svet, Bugarin predlaže da agrar postane strateška delatnost u Srbiji.

„Ako se stvori 350.000 komercijalnih gazdinstava u zemlji ne bi trebalo da brinemo za budućnost. To je naša realnost, do koje ne znam kada ćemo stići ako i dalje budemo ovu privrednu granu tretirali kao do sada. Jer, ostaće nam samo fraza: Da je suština agrarne politike da od poljoprivredne proizvodnje zaradi poljoprivrednik i da stanovništvo ima dovoljno proizvoda po prihvatljivim cenama. Sredstva koja su na raspolaganju agraru ne mogu da ispune očekivanja. To će nas vraćati naturalnoj proizvodnji, daljem smanjivanju stočnog fonda. Prinosi će zavisiti od ćudi vremena“, ističe Bugarin.

U vreme krize obično raste potrošnja hleba. U Srbiji i ona pada. Tokom 2007. godine trošili smo po stanovniku 109,5 kilograma, u 2008. godini 105,8 kilograma a prošle godine 103,3 kilograma hleba.

Slično je i sa mesom i prerađevinama, jer nam je sad godišnja potrošnja po jednom stanovniku ispod 60 kilograma (mesa manje od 43 kilograma). Pri tome, u Srbiji je neobrađeno 600.000 hektara zemlje.

„Sramno je da agrarni budžet iznosi samo 2,5 odsto ukupnog budžeta zemlje, koliko je usvojeno na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije. Tih 20 milijardi dinara, što je za dve milijarde više nego u ovoj godini, neće osetiti proizvođači hrane, kojima se uvek obraćamo, hvalimo ih i zahvaljujemo na doprinosu u stabilizaciji privrede zemlje, posebno u ovim kriznim godinama. Srpsko selo danas pruža najbolju sliku o stanju u poljoprivredi - ono nestaje. Ispada da je bio uzaludan naš trud kada smo u programu za rešavanje problema u agraru, koji je ponudila PKS, ukazivali da je potrebno obezbediti novčane premije proizvođačima za proizvedene i isporučene (prodate) količine određenih proizvoda. U podrobnoj analizi koju smo dostavili Vladi Srbije o stanju u srpskom agraru i ponudili rešenja, između ostalog smo istakli da je premije potrebno utvrditi republičkim propisima u apsolutnom iznosu dinara po jedinici proizvodnog kapaciteta (hektaru ili grlu stoke) ili prodatog proizvoda i isplaćivati ih svim proizvođačima, nezavisno od organizacionog ili svojinskog oblika, za ukupne količine, koje u određenom periodu kao sopstveni finalni proizvod prodaju na tržištu, ili za sopstvene potrebe zadržavaju za dalju reprodukciju na sopstvenoj farmi“, podvlači Miloš Bugarin.

„Dali smo do znanja proizvođačima hrane da ima i onih koji razumeju trenutak u kome se oni nalaze, da nudimo rešenje za njihove probleme. Treba raditi. Nadam se da će jednog dana ta rešenja biti primenjena, da će jednog dana zaživeti ovakva agrarna proizvodnja u Srbiji“, ipak je optimista Bugarin.