Boljšoj festival u znaku matrjoške

I ove godine su na Boljšoj festivalu klasične muzike na Mećavniku promovisani mladi muzički talenti Srbije i Republike Srpske. Za festivalske nagrade: zlatnu, srebrnu i bronzanu matrjošku izvodeći klasičnu i savremenu muziku ruskih kompozitora takmičilo se 95 studenata i đaka muzičkih akademija i srednjih škola.

Pored njih na ovom, drugom Boljšoj festival klasične muzike (od 10. do 12. jula) u Drvengradu u Mokroj Gori svirale su i svetske zvezde klasične muzike: pijanisti Denis Macujev i Aleksandar Madžar, violinistkinja Alena Baeva, Češki narodni simfonijski orkestar, No smoking orkestar, gudački kvartet Vonder strings…

Boljšoj festival 2014. godine, koji drugu godinu zaredom podržava ruska kompanija Gaspromnjeft,  otvorio je, koncertom na otvorenom Denis Macujev, jedan od najpoznatijih pijanista svetske muzičke scene. Dok su se nad okolnim visovima Tare i Zlatibora komešali oblaci nad Mećavnikom je prirode utihnula i upijala zvuke klavira postavljenog na livadi. Za oko 300 učesnika i gostiju manifestacije Macujev je izvodio kompozicije Petra Iljiča Čajkovskog, Sergeja Rahmanjinova, Igora Stravinskog, Mađarsku rapsodiju Franca Lista i kao specijalno iznenađenje džez kompozicije.

Vatromet je rasterao svice koji su plesali u ritmu muzike pijaniste kog je očigledno inspririsao originalni ambijent. Publika, i sama opijena muzikom na ovom neuobičajenom mestu za koncert je uživala i u zvaničnom otvaranju festivala Boljšoj, u nastupima Češkog narodnog orkestra, koji je zajedno sa No smoking orkestroma" izveo operu Dom za vešanje.

„Odavno sanjam da na brdu Mećavnik, gde su nekad bila samo bandera i plast sena, a gde je sada drveni grad, ugledam klavir i filharmoniju koja izvodi dela velikih ruskih autora. Gostovanje Denisa Macujeva učinilo je ovaj festival većim od najboljih festivala u svetu. Tako se jedan od mojih snova ostvaruje i tako ta bandera i plast postaju prošlost. Saradnja sa kompanijom Gaspromnjeft potvrđuje da dva bratska naroda nastupaju zajedno na kulturnom polju”, istakao je osnivač festivala Boljšoj, reditelj Emir Kusturica i zvanično otvarajući festival dok je generalni direktor Naftne industrije Srbije i zamenik generalnog direktora Gaspromnjefta za inostrane aktive Kiril Kravčenko podsetio da Srbija i Rusija vekovima sarađuju na različitim nivoima, a naročito u kulturi.

„Malo je poznato da je veliki Puškin znao srpski jezik i prepevao je na ruski srpske narodne pesme, dok je jedan od najvećih kompozitora u istoriji Petar Iljič Čajkovski koristio srpske pesme kad je stvarao Srpsko-ruski marš. Uvek podržavamo mlade talente, što je i suština ovog festivala. Nadam se da će se ove, na Mećavniku naći talenti poput Macujeva, Puškina i Čajkovskog”, istakao je Kravčenko.

Ideja osnivača festivala Emira Kusturice jeste da se promoviše što veći broj mladih talentovanih muzičara iz srednjih muzičkih škola i akademija iz Srbije i Republike Srpske, sa željom da se ovaj događaj uvrsti među najznačajnije evropske i svetske festivale klasične muzike.

Iz Gaspromnjefta ne kriju da žele da iskoriste muziku kao svojevrsan jezik, koji spaja dva naroda. I pre nego što je ove godine utihnula muzika u Drvengradu najavljeno je da na narednom festivalusviraju i studenti iz Rusije.

Da je ovogodišnji festival Boljšoj već počeo da zauzima mesto među muzičkim manifestacijama u svetu pokazuje učešće svetskih zvezda klasične muzike. Koncerti Macujev, Alene Baeve i Aleksandra Madžara, kao i ponovni dolazak Češkog narodnog simfonijskog orkestra, koji je nastupao sva tri festivalska dana bio je velika inspiracija mladim, talentovanim muzičarima.

I sam Macujev, jedan od najboljih pijanista na svetu nije krio da je njegov koncert na Mećavniku na Mokroj gori apsolutno neverovatno iskustvo.

„Imam oko 200 koncerata godišnje, ali volim da sviram na otvorenom. Koncert u Drvengradu bio je nešto stvarno posebno zbog mlade publike. Atmosfera je bila spektakularna“, rekao je Macujev u intervjuu agenciji Beta.

Otkrivajući da je veče pre nastuupa na boljšoj festivalu svirao u Kolmaru u Francuskoj Macujev nije krio da je odlučio da dođem na festival samo nedelju dana ranije.

„To je dakle bila improvizacija, kao i moje sviranje. Volim džez, ali volim i da improvizujem u klasičnoj muzici. To je improvizacija i moja interpretacija“, rekao je Macujev, koji je aprila ove godine postao ambasador UNESKO-a. „Moj najvažniji zadatak biće pomoć mladim talentima i organizovanje koncerata, takmičenja i druge podrške za talente. Volim da pronalazim mlade talente, jer klasika sada nije u vodećoj poziciji u industriji šou biznisa. Teško je otkriti i predstaviti mlade talente, to je jedan od najvećih problema u Evropi“, rekao je Macujev.

Za Macujeva, inače, kažu da je novi Horovic, virtuoz koji neguje veliku rusku pijanističku tradiciju. Nazivaju ga i sibirskim medvedom na sceni, aludirajući na njegov rodni grad Irkutsk. Denis Macujev “u glavi” drži 40 koncerata, godišnje održi oko 200 koncerata u najprestižnijim dvoranama sveta, umetnički je direktor šest međunarodnih festivala, svira sa najvećim svetskim orkestrima i sarađuje sa najećim svetskim dirigentima.