Dela jevrejskih kompozitora u Hitlerovoj kolekciji ploča

Rođaci oficira Crvene armije koji je 1945. godine, zajedno sa svojim kolegama, izneo (kradom) iz skrovišta lične predmete Adolfa Hitlera otkrili su, pored ostalog, Firerovu ličnu kolekciju ploča.

Otkriće svakako nije "prijatna muzika za uši" onih koji i dalje veličaju i slave šarlatansku rasnu netrpeljivost jednog od najvećih zločinaca u istoriji čovečanstva. Pored ploča s delima Vagnera i Betovena, bila su i dela jevrejskih i ruskih kompozitora - Hitlerovih najvećih neprijatelja - među kojima su i Rahmanjinov, Čajkovski i Borodin.

Tokom dvanaest godina, koliko je trajao Treći rajh, Hitler je svojim sledbenicima zabranjivao da slušaju bilo šta sem dela nemačkih kompozitora. Čak je i džez bio zabranjen kao "muzika crnaca iz močvare", a orkestri, među kojima i slavna Berlinska filharmonija, smeli su da izvode samo dela Tevtonskih klasičara (Vagner, Brukner...). Sve ostalo je Hitler smatrao "muzikom za ljude niže vrste".

Sada nam ploče, koje su bile deo ratnog plena oficira sovjetske armije Besimenskog, dokazuju da je Hitler bio ne samo čudovište u ljudskom obliku već i licemer.

Besimenski, i sam poreklom Jevrejin, tečno je govorio nemački i vodio je ispitivanje feldmaršala Fon Paulusa nakon što je nemačka Šesta armija uništena pred Staljingradom 1943. godine. Kada je pao Berlin, ruski oficir je dobio zadatak da sa svojim saborcima napravi popis preostalih predmeta u Hitlerovom bunkeru i uništenoj Rajhskancelariji iznad njega.

Dok su njegovi drugovi svu pažnju posvetili inventarisanju - i prisvajanju - srebrnine s monogramom i porcelana s ucrtanom svastikom, kapetan Besimenski je primetio da su na mnogim ormanima i sanducima specijalne brave i da su još uvek zapečaćeni.

Godinama kasnije je napisao: "Na svima su bila uputstva da ih treba poslati u Hitelovu planinsku bazu u Berhtesgadenu. Među električnim uređajima i stvarima kao što su mašine za rublje, bile su i gramofonske ploče."

Prema rečima Aleksandre Besimenski, njegove kćerke, otac je čuvao ploče kao suvenire i prvi put joj ih je pokazao 1991. godine na porodičnoj dači u okolini Moskve. Besimenski, koji je posle rata postao uvaženi i poznati profesor istorije i predavač na Moskovskoj vojnoj akademiji, držao je ploče u potkrovlju dače.

"Naletela sam na njih dok sam tražila fudbalsku loptu", izjavila je Aleksandra za nemački Der Spiegel.

Porodica Besimenskog smatra da je ploče, na kojima je pečat "Firerov glavni štab", sakrio jer nije želeo da ga drugi smatraju običnim ratnim pljačkašem.

Nije bilo neuobičajeno da sovjetska vojna elita donosi kući plen iz rata koji je Sovjetski savez koštao 26 miliona ljudi. Maršal Žukov, pobednik kod Staljingrada i Berlina, odneo je sa sobom 55 uljanih slika na platnu, sedam kutija dragocenog srebra i porcelana, devet zlatnih satova i 713 srebrnih ornamenata - sve što je bilo vredno u Potsdamskim dvorcima.

Međutim, ploče su kod Besimenskog, velikog ljubitelja klasične muzike, izazivale osećaj stida ali i ponosa. Tokom svog života (preminuo je pre dva meseca u 86. godini), puštao ih je za sebe i malu grupu poverljivih prijatelja.

Sada je Aleksandra otkrila priču o tome kako je Hitlerova kolekcija ploča dospela u posed njegovog zakletog neprijatelja. Omiljena Hitlerova dela su bila Betovenova Deveta simfonija, Vagnerov Holanđanin lutalica i neka dela Bramsa, Šumana i Mocarta.

Ipak, ploče s delima ruskih i jevrejskih kompozitora pokazuju da se Hitler nije pridržavao onoga što je naređivao svom narodu. Tako se u kolekciji nalaze snimci istaknutih jevrejskih solista, među kojima je poljski violinista Bronislav Huberman, i glas Fjodora Šaljapina na snimku opere Boris Godunov.

Mnoge ploče su izgrebane, što ukazuje na to da su neprekidno preslušavane dok je trajao rat koji je započeo Hitler a koji je u Evropi i širom sveta odneo na milione života.

"Mislim da je moj otac bio preneražen ali i zadivljen činjenicom da su milioni Rusa i Jevreja morali da umru zbog Hitlerove ideologije dok je on za to vreme uživao u umetnosti njihovih sunarodnika", rekla je Aleksandra.

Ona će u narednih nekoliko meseci odlučiti šta da učini s kolekcijom od nekoliko stotina ploča iz Firerove zaostavštine.