Novi rekord brzine Interneta

M. L.

Istraživači Alkatel-Lucenta i Britiš Telekoma su nedavno na postojećoj infrastrukturi postigli rekordnu brzinu Interneta kojom je, na primer, moguće „skinuti“, odjednom, za jednu sekundu 44 filmova u visokoj rezoluciji

Internet ima svoj novi rekord brzine postignut na postojećoj infrastrukturi – 1,4 terabita u sekundi. To su, tokom testiranja u Velikoj Britaniji, postigli istraživači francusko-američkog Alkatel-Lucenta (Alcatel-Lucent) i Britiš Telekoma (British Telecom-BT) na udaljenosti od 410 kilometara - između tornja BT u Londonu i mesta Ipsvič (Ipswich).

Kolika je to brzina biće jasnije „široj Internet javnosti“ iz sledećeg poređenja – tom brzinom se može “skinuti” odjednom, za jednu sekundu, 44 filmova visoke rezolucije.

Za testiranje su korišćeni kablovi od optičkih vlakana koji su u V. Britaniji, kao i nizu drugih razvijenih zemalja, u upotrebi još odavno.

Nova tehnologija za ubrzanje Interneta, prema objašnjenju stručnjaka, funkcioniše na jednostavnom principu.

“Zamislite standardni auto-put: ukoliko na njemu smanjite prostor između traka, to će omogućiti da više vozila prođe istim smerom po putu”, objasnio je šef marketinga divizije optičkih veza u kompaniji Alkatel-Lucent, Kevin Druri (Drury).    

Ima, međutim, mišljenja u stručnim krugovima da će se u primeni ovog postupka naići na dosta nepoznanica i problema.

“Što više podataka provučete kroz vlakno, veći je rizik da dođe do greške“, upozorava Oliver Džonson (Johnson), generalni direktor širokopojasne analitičke firme Point Topik (Topic).  

Na široku primenu ove nove tehnologije, kako se najavljuje, moraće da se pričeka dve-tri godine. Iako obični korisnici Interneta neće moći odmah da koriste ovu novinu, ona je već sada veoma važna i korisna operatorima Interneta – nudi im mogućnost izrazitog poboljšanja tj ubrzanja veze, bez investicija u novu infrastrukturu.

„Ukratko, omogućiće im znatno povećanje kapaciteta sa malo, sasvim malo para“, dodaje Džonson.

Postoje još brže metode u prenosu podataka, na primer, korišćenjem laserske tehnologije, ali je ovo prvi test u kome je ovako visoka brzina postignuta na postojećoj infrastrukturi a ne u laboratorijskim uslovima.  Naučnici se već nekoliko godïna  „poigravaju“ s bržim tehnologijama prenosa koje, međutim, zasad funkcionišu samo u laboratorijskim uslovima i na male udaljenosti. A najveći im je hendikep što zahtevaju postavljanje sasvim nove infrastrukture što bi znatno usporilo razvoj širokopojasnog Interneta.  

Prema predstavnicima Alkatel-Lucenta, tražnja za bržim širokopojasnim Internetom raste svake godine po stopi od 35 posto. To je, pre svega, posledica popularizacije raznih vebslužbi za zajedničko korišćenje (sharing) i čuvanje podataka, kao i razmaha u razvoju videa u visokoj rezoluciji. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...