NEMA OPRAVDANJA ZA PRODAJU TELEKOMA
Nisu tačne ocene da Srbija nema razvijenu fiksnu telefoniju i da se zbog toga Telekom prodaje, rekla je dr Smiljanić. Prodaja Telekoma jedan je u nizu loših poteza ekonomske politike u Srbiji i ta se kompanija prodaje jer vlada nema sredstva, smatra dr Dušanić.
Bivša srpska ministarka telekomunikacija Aleksandra Smiljanić ocenila je na tribini u Kolaračevoj zadužbini, koja je održana 25 novembra, da će, ako bude prodat Telekom Srbija biti ugrožena bezbednost zemlje i poslovnih podataka, kao i privatnost ličnih podataka.
Smiljanićeva je na tribini istakla da Telekom ne treba prodavati zbog strateškog značaja koji ima, jer sadrži infrastrukturu kroz koje prolaze informacije vojske, policije, državnih organa, kao i poslovni podaci i koji će nakon prodaje biti dostupni stranom kupcu.
Ona je dodala da tu kompaniju ne treba prodavati jer će država ostati bez prihoda Telekoma od milijardu evra, a da će prodaja negativno uticati i na razvoj domaće industrije, jer Telekom nakon prodaje neće kupovati proizvode domaćih firmi, kao što su oprema, usluge, softver itd.
Smiljanićeva je navela da nije tačno da će se liberalizovati tržište prodajom Telekoma. Kako Telekom poseduje gotovo celokupnu telekomunikacionu infrastrukturu, koja je izgrađivana decenijama, novom operateru su potrebna ogromna ulaganja da bi stigao do infrastrukture Telekoma, a to se ne može očekivati u skoroj budućnosti. Smiljanićeva je navela da i u zemljama EU dominantni operatori, koji su nastali od telefonskih operatora, pretstavljaju veće ili manje monopole, odnosno da prava liberalizacija u ovom trenutku nigde ne postoji osim u zakonskoj regulativi razvijenih zemalja. Kao ilustraciju prikazala je dva dijagrama - tržište fiksne i mobilne telefonije u kojima država kontroliše svoje operatore i u državama koje su prodale svoje operatore. U fiksnoj telefoniji monopol je svuda izražen, a u mobilnoj je svuda mali broj operatora, što omogućava medjusobni dogovor oko cena usluga.
Slika 1 – Tržište fiksne telefonije. Žuto su obojene zemlje gde država upravlja dominantnim operatorom, a plavo zemlje koje su prodale svoje operatore. Podaci su preuzeti od Analysis Mason 2010 za ECTA (European Competitive Telecommunications Association)
Slika 2 – Tržište mobilne telefonije. Podaci su preuzeti od Analysis Mason 2010 za ECTA (European Competitive Telecommunications Association)
Nisu tačne ocene da Srbija nema razvijenu fiksnu telefoniju i da se zbog toga Telekom prodaje, rekla je Smiljanićeva i dodala da u Srbiji ima više fiksnih telefona po stanovniku nego što je prosek u EU.
Slika 3 - Ulaganja u fiksne linije u zemljama jugoistočne Evrope. Kroz fiksne linije se prenosi fiksna telefonija i Internet saobraćaj (širokopojasni i dial-up), fiksne linije zahtevaju najveća ulaganja i mera su vrednosti operatora. Srbija sa 42 linije na 100 stanovnika je iznad proseka EU.
Smiljanićeva je rekla i da iskustva zemalja iz regiona, koje su prodale svoje telefonske kompanije, pokazuju da će se cene usluga povećavati, smanjiti ulaganja i da će biti otpušten veliki broj radnika, što će uticati na smanjenje kvaliteta usluga.
Ona je kazala da nije tačno da se Telekom prodaje jer su neophodna ulaganja u tu kompaniju, navodeći da je 2009, koja je bila krizna godina, investirano oko 200 miliona evra. Takodje je navela podatak da su, pošto je 2002. Telekom Srbije vraćen pod kontrolu države kada je otkupljeno 29% akcija Telekoma Srbija od Telekoma Italija, naglo porasle investicije u Telekom. Ovo potvrdjuje pretpostavku da je stranom kupcu prioritet profit i da zato manje ulaže, što se i desilo u zemljama regiona koje su prodale svoje operatore.
Slika 4 - Investicije Telekom Srbija od 1999 do 2007. 2002 Telekom Srbija ponovo je prešao pod kontrolu države Srbije.
Profesor Jovan Dušanić je rekao da je prodaja Telekoma jedan u nizu loših poteza ekonomske politike u Srbiji i dodao da se ta kompanija prodaje jer vlada nema sredstva i jer joj treba taj novac.
Tribinu u Kolarčevoj zadužbini organizovao je Fond "Slobodan Jovanović".
