Najsnažniji sajber napad u istoriji usporio internet u celom svetu

M. Lazarević, PRAG

Spor oko toga šta je sve spam na Internetu, podzemlje pokušava da reši na svoj način

Snažni sajber napad na čvorove Interneta usporio je poslednjih dana prenos podataka na svetskoj globalnoj mreži. Prva meta napada je, kako izveštavaju agencije, bila organizacija Spamhaus koja se bori protiv neželjene pošte (spama) ali su potom nepoznati subjekti napali i na niz drugih pružalaca usluga na mreži.

Bezbednosni Internet eksperti su ovaj napad označili za dosad najveći te vrste a, prema BBC, uticao je naročito na prenos videa i izazvao bojazni da bi mogao ugroziti, takođe, e-mail i Internetbanking.      

Kako se tvrdi, do napada je došlo usled spora izmedju Spamhausa, koji emituje spiskove pošiljalaca spama radi blokiranja neželjenih e-mailova i drugih takvih sadržaja, i holandske kompanije Sajberbunker (Cyberbunke) koji je potom izazvao svrstavanje i osvetničke napade Internet podzemlja što usporilo komunikaciju na Intrenetu.

cyberbunke

Ukratko, do napada je došlo ubrzo pošto je Spamhaus na svoj crni spisak stavio servere Sajberbunkera koji je objavio da izdaje prostor za pohranjivanje svih sadržaja, izuzev dečje pornografije i onih koji su u vezi sa terorizmom. Sven Olaf Kamphus, koji se predstavio kao portoparol Sajberbunkera, izjavio je da Spamhaus zloupotrebljava svoj položaj i da mu se zato ne bi smelo dopustiti da odlučuje o tome šta pripada i šta ne pripada Intrenetu.

Spamhaus sa svoje strane tvrdi da iza napada stoji Sajberbunker u saradnji sa kriminalnim grupama iz istočne Evrope i Rusije. Direktor ove organizacije Stiv (Steve) Linford izjavio je za BBC da je obim napada bez presedana i da napad traje već celu sedmicu. Pozadinu i počinioce istražuje policija u pet zemalja.

stevelinford spamhaus

Stiv Linford, Spamhaus

Pri napadu na Spamhaus, koji ima sedišta u Londonu i Ženevi, napadači su na njegove servere poslali ogromnu količinu zahteva sa ciljem da ih preopterete i oneposobe. Ovoj organizaciji je, međutim, pružilo pomoć iz svojih izvora nekoliko firmi, među njima i Gugl (Google), kako bi se apsobovala ogromna količina prenosa podataka, koja je u špicevima dostizala 300 gigabita u sekundi što bi, na primer, lako moglo izbaciti iz rada čak i državnu Internet infrastrukturu.

Prema američkoj firmi Arbor Netvork (Networks) koja se specijalizuje za odbranu od ovakvih napada, pri dosad najjačem napadu ove vrste, pre tri godine, brzina prenosa data je dostigla 100 gigabita u sekundi.

Pošto je strategija napadača poznata, operatorima Intreneta se preporučuje da češće da filtriraju sumnjive data pakete, posebno zbog toga što će zbog privremenog ispada Spamhausa iz funkcije, verovatno, dobijati više neželjenih e-mailova.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...