Ćirilica i Internet

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) po treći put je organizovao godišnju konferenciju “Dan internet domena Srbije - DIDS” koja se bavi razvojem Interneta, slobodom njegovog korišćenja u Srbiji i u svetu, a ove godine aktuelna je i primena ćirilice u nazivima internet domena nakon što je Srbija posle Rusije postala druga zemlja u svetu koja ima ćirilički domen.

Treća godišnja konferencija u Beogradu o internet domenima

Upravo je jedna od najzanimljivijih tema konferencije bila značaj prevođenja internet domena u lokalne jezike za veće korišćenje Interneta.

Arapsko proleće postalo je sinonim za udruživanje velikog broja ljudi uz pomoć Interneta, a arapsko pismo koristi 1,5 milijarda ljudi što predstavlja ogromno tržište na kojem je često nepoznat, na Internetu dominantni engleski alfabet i uopšte latinica.

Kaled Fatal, predsednik “Multilingual Internet group”, govoreći na DIDS-u istakao je da korišćenje Interneta na lokalnom jeziku daje ljudima mogućnost da uspostave kontakte, da postave neki sadržaj na Internetu koji može da dobije i ekonomsku vrednost. U 2010. godini 40 miliona Arapa koristilo je Internet, a dve godine kasnije 80 miliona. Razlog za to je Arapsko proleće. Svi oni koji govore jedan jezik ograničeni su u korišćenju Interneta, ali ako postoji sadržaj na Internetu na lokalnom jeziku to daje velike mogućnosti. Nakon Arapskog proleća i širenja broja korisnika Interneta otvorile su se šanse za elektronsku trgovinu, a samo u regionu Golfskog zaliva u 2010. godini vrednost elektronske trgovine iznosila je 100 milijardi dolara”, objasnio je Fatal.

U arapskom svetu se koristi arapsko pismo koje je potpuno drugačije od latinice, a slična situacija je i u Rusiji gde se isključivo koristi ćirilica a korisnici Interneta donedavno nisu mogli da otvore domen na ćirilici. Danas je to drugačije, jer je Rusija 2010. godine dobila domen .РФ, a danas već ima preko 780.000 korisnika ćirilinog domena.

Gerogi Georgijevski, direktor prodaje Koordinacionog centra za domene .RU i .РФ ističe da sve više stranih kompanija u Rusiji zakupljuje ćirilične domene za svoje veb sajtove.

„U Srbiji se koristi, pored ćirilice i latinica, tako da uvođenje ćiriličnog domena možda nema toliki značaj ovde. U Rusiji gde se piše samo ćirilicom, kao što je sa lokalnim pismom i u arapaskim zemljama, to će imati mnogo veći značaj za korišćenje Interneta“, ocenio je Georgijevski, dodajući da je i dalje aktivan bivši sovjetski domen .SU, ali sa veoma malim brojem korisnika.

Srbija je među prvim zemljama u svetu koja je uspostavila internet domen u sopstvenom pismu, odnosno ćirilici i iako je sadržaj veb prezentacija i do sada mogao biti ćirilični, domen u našem pismu je ipak drugačija stvar. Vojislav Rodić, predsednik Konferencije suosnivača RNIDS-a napomenuo je da je pred ovom fondacijom period uspostavljanja korporativnog upravljanja.

„Mi nismo korporacija, već fondacija, ali našim kupcima domena je potrebna stabilnost i predvidivost. Teško je oceniti značaj RNIDS-a, ali može se zamisliti šta bi bilo da nema nas ni domena .rs i sada .srb. Internet bi i dalje postojao, kao i internet prezentacije, ali bi njihove adrese bile niz brojeva. Računar bi našao internet sajt, ali bi izgubili identitet. Postavlja se pitanje i zašto je važan .срб domen kada smo i do sada imali ćirilčne sadržaje na veb sajtovima. Na primer, u Srbiji ima 490.000 individualnih domaćinstava, na koje niko ne računa kao na potencijalno tržište. Oni žele da ćiriličnim domenom istaknu svoj identitet“, smatra Rodić.

Uskoro se može očekivati još novina, poput specijalnih domena, kao što je .pariz. „Francuzi već rade na dobijanju domena za Pariz, pa ćemo možda tražiti domen i za Beograd. Svako proširivanje mogućnosti izražavanja identiteta na Internetu je dobra stvar. Ideje se nalaze u glavama ljudi, a država treba da ih osluškuje i da učini sve što je neophodno da oni te ideje realizuju“, istakao je Rodić.

U okviru Programa podrške projektima za popularizaciju Interneta (4PI) RNIDS je u 2011. godini izdvojio šest miliona dinara, za koje je prijavljen 191 projekat iz Srbije. Finansirano je 26 projekata sa prosečno 2.300 evra. Zoran Stanojević, član komisije 4PI objasnio je da je jedino ograničenje da se radi o .RS domenu, a mogao se prijaviti bilo ko.

„Čini mi se da se bavimo i dalje bazičnim stvarima i da pokušavamo da objasnimo ljudima šta je Internet. Malo njih se bavi konkretnim projektima na Internetu. Najveći broj projekata, oko dve trećine stigao je iz Beograda, Novog Sada i Vojvodine, gde je i najveća rasprostranjenost Interneta“, rekao je Stanojević.

Mihajlo Stefanović, informatički direktor Projekta Rastko naveo je tehnička ograničenja u korišćenju ćirilice na Internetu, jer su oni testirali sve aspekte ćiriličnog domena pre uvođenja. Prema njegovim rečima, problem je što je cela infrastruktura na Internetu zasnovana na engleskom alfabetu ASCII, pa je potrebno prevođenje na Unicode i obrnuto. Neki pregledači nemaju ćirilične tastature, a neki serveri nemaju podršku za ćirilicu.

Toma Tasovac, direktor Centra za digitalne humanističke nauke ocenio je da je ćirilica jedna od najbolnijih tačaka srpskog jezika.

„Ja koristim ćirilicu jer biti drugačiji znači biti bogatiji. Ne želim da se latinica nameće kao izvor demokratije i napretka. Internet je danas platforma za društveno povezivanje, ali i za očuvanje kulturnog nasleđa. Naš centar je tako pokrenuo projekat „rekla kazala“ sa odrednicama iz Vukovog rečnika i povezani smo sa Tviterom i Fejsbukom. Nismo očekivali mnogo, ali je Fejsbuk strana privukla 25.000 poklonika. To je dokaz da se društvene mreže mogu koristiti i za edukativne projekte. Takođe, spremamo u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije projekat digitalne biblioteke srpskog kulturnog nasleđa“, rekao je Tasovac.