UVOĐENJE U RED POŠTONOŠA

Osnivanje Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) treba, konačno, u Srbiji da uvede red na tržištu gde se, pored pismonoša poštanskim uslugama ilegalno ili na granici neregularnosti, bave mnogi koji su uvideli da je to biznis u kome se lepo može zaraditi. PTT Srbije danas su konkurencija i taksisiti i vozači autobusa, a ne samo poštanski operatori, među kojima je mnogo samozvanih. Tačan broj onih koji se bave ovim biznisom ne zna se. Poznavaoci prilika nezvanično komentarišu da PTT ima konkurenciju od bar 40-ak operatora koji rade nelegalno. Stanje je, međutim, počelo da se popravlja jer je od nedavno oformljene Agencije, 23 operatora dobilo saglasnost za obavljanje poštanskih usluga, a od onih koji su ušli u proceduru legalizacije delatnosti tri operatora i dalje rade, iako nisu dobili potrebnu saglasnost.

Ovako haotičnom stanju u delatnosti poštanskih usluga doprinela je država, odnosno, vlada, koja nije na vreme oformila regulatorno telo. Mada je Zakonom o poštanskim uslugama iz 2005. godine predvidjeno formiranje i resorne poštanske agencije, ona nije konstituisana sve do februara 2010. godine. U međuvremenu se poštanskim uslugama bavio svako ko je procenio da je taj teren zgodan za ostvarivanje zarade, u lokalu ali i na republičkom nivou.


RAPUS - konferencija za novinare

Na osnovu Zakona o poštanskim uslugama, pravilnika o uslovima za obavljanje univerzalne poštanske usluge i opštih uslova za obavljanje poštanskih usluga, Republička agencija za poštanske usluge je odredila pravila igre na poštanskom tržištu i omogućila konkurenciju i liberalizaciju ovog tržišta.

„Divljaci“ nerado ulaze u sistem

Nisu svi, međutim, spremni da u ovom poslu rade po zakonu. RAPUS je do sada izdao 23 saglasnosti operatorima za obavljanje poštanskih usluga, dok tri operatora i dalje rade, iako, nisu dobila potrebnu saglasnost.

“Problem je u tome što su kazne koje im inspektori izriču simbolične i iznose oko 20.000 dinara. Situacija bi bila drugačija ukoliko bi kazna bila veća, milion dinara, na primer, kaže predsednik Saveta RAPUS-a Dragan Đordjević.

Objašnjavajući da su operatori najpre dobili saglasnost za rad, kako bi se premostio kratak period do izdavanja dozvola i kako ne bi imali prekid u svome radu Jovan Kepčija, član Saveta RAPUS-a ističe da Agencija “istovremeno radilo na izradi opštih uslova poslovanja na tržištu poštanskih usluga“.

To znači da će operatori osim prethodno dostavljene dokumenatcije, za izdavanje saglasnosti, morati da dostave i posebne uslove za obavljanje poštanskih usluga za svoj segment poslovanja.

„Uskoro će početi izdavanje dozvola za rad. Oni koji nisu podneli taj zahtev mogu to da učine do sredine jula. Agencija će izdavati dve vrste dozvola: odobrenja koja će važiti od jedne do 10 godina i licence koje će važiti od jedne do 20 godina,“ najavljuje Kepčija.

Za dobijanje licence je, osim osnovne dokumentacije, potrebno dostaviti i dokaze o posedovanju sopstvene poštanske mreže, što podrazumeva objekte, transportna sredstva, kao i ljudske resurse.

Država i poštanske usluge

Iako ju je konačno oformila država RAPUS-u ne dozvoljava nezavisnost, koju kao regulatorno telo treba da ima, već pokušava da utiče na rad Agencije i da ograniči njeno funkcionisanje. Ugrožena je i liberalizacija tržišta poštanskih usluga, što je jedan od osnovnih ciljeva Agencija.

„I pored zainteresovanosti agencije da utiče i daje mišljenje na izmene i dopune Zakona o poštanskim uslugama, resorno Ministarstvo nije našlo za shodno da konsultuje članove Saveta po pitanju ovog Zakona. Drugi, i možda teži problem je da odluke Agencije, koje su po zakonu konačne i mogu biti predmet samo sudskog spora, postaju predmet insektora u resornom ministarstvu – što izaziva zbunjenost svih učesnika na tržištu poštasnkih usluga. To ne doprinosi uvidjenju reda u ovaj sektor”, kaže Slavko Djumić potrpedsednik Saveta Agencije.

Unosan biznis

Formiranje Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) samo je početak sređivanja tržišta čija prava vrednost, zapravo, nije procenjena. Procenu nije uradilo ni Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, u čiji resor ova delatnost spada, a nije, još, ni novoformirana Agencija. Sigurno je, međutim, da ima zainteresovanih, koji bi i u legalnim uslovima, koje propisuje Agencija, ovim poslom da se bave. I to je potvrda da se u ovom poslu može zaraditi.

Novoformirani RAPUS je tek na početku uređenja tržišta poštanskih usluga koje, kako kažu, ima odlične potencijale za nove operatore, pa samim tim i za „otvaranje“ novih radnih mesta.

Sama oblast poštanskog saobraćaja posmatra se na globalnom i na nacionalnom nivou. Na globalnom nivou odvija se pod patronatom Svetskog poštanskog saveza, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, dok poštanska infrastruktura na nacionalnom nivou predstavlja najveći logistički sistem, koji je značajan za funkcionisanje države.

U zemljama EU ali i u okruženju proces formiranja agencija i regulisanje tržišta poštanskih usluga završen je pre 10 do 15 godina. Kod njih je tržište poštanskih usluga uređeno na osnovu direktive Evropske komisije, aktima Svetskog poštanskog saveza i potrebama samih država. Neke susedne zemlje, inače, nisu formirale posebnu agenciju za poštanske usluge već je regulisanje poštanskih usluga povereno drugim regulatornim telima: agencijama za radiodifuziju ili za telekomunikacije. U Srbiji je RAPUS institucija koja treba da uskladi međunarodne i domaće propise i da vodio računa o potrebama građana i privrede Srbije. Sve skupa, delatnost poštanskih usluga zasniva se na strogo definisanom konceptu i za pojedinačnog korisnika i za kompanije.

U RAPUS-u ističu da je poštanski sistem podrška biznisu, malim i srednjim preduzećima i da, konceptom univerzalne usluge, dolazi do svakog pojedinca.

Konkurencija reguliše cene

Postavlja se, naravno, pitanje da li će formiranje Agencije i regulisanje rada konkurencije PTT-u i liberalizacija tržišta poštanskih usluga uticati na sniženje cene usluga. U RAPUS-u kažu da univerzalni servis poštanskih usluga podrazumeva dostavu osnovne poštanske usluge: pisma, paketa i uputnica po istim cenama, na celoj teritoriji. U okviru univerzalnog servisa poštanskih usluga je rezervisani servis, koji za sada obavlja samo Pošta Srbije. Cene tih usluga određuje Vlada Srbije, na osnovu odredjenih pokazatelja.

Agencija će u saradnji sa PTT-om uraditi detaljnu analizu troškova, tzv. metodologiju cene. Tako će se doći do konačnog iznosa - koliko košta dostava jednog pisma.

„Agencija će od oktobra, u saradnji sa predstavnikom Evropske komisije, preduzeti odredjene aktivnosti, kako bi se omogućio pristup drugih operatora poštanskoj mreži PTT-a. Pokušaćemo da motivišemo još jednog velikog operatora da preuzme licencu i koristi tu mrežu, koje je javno dobro. Đurović komentariše da to treba da dovede do sniženja cena i boljeg kvaliteta poštanskih usluga“ najavljuje Dejan Đurović, član Sveta Agencije i objašnjava da je „u poštanskom saobraćaju najskuplja dostava. Jer, na šalterima pošte (prijemu) se može primiti i dve do tri hiljade pošiljaka ali, treba ih i distribuirati – brzo, kvalitetno i jeftino“.

Kako to rade drugi

Dok se kod nas tek uvode pravila u ovaj sektor usluge u evropskim zemljama je to već poodavno definisano kroz rad agencija za poštanske usluge, koje su u tim zemljama ustanovile pravila po kojima se igra tržišna utakmica. Tako, na primer, u Francuskoj postoji samo jedan pružalac univerzalne usluge, koji ispunjava sve obaveze koje iz ovog odnosa proizilaze ( La Poste). Francuska La Poste ima rezervisani domen usluga, sve do 31. decembra 2010. godine a od 1. januara naredne godine rezervisani domen im se ukida. U ovoj zemlji regulativu obavlja telo nezavisno od ministarstva. Troškove finansiranja rada ovog tela i njegovih zaposlenih obezbeđuje država. Ako nezavisno regulatorno telo oceni da su obaveze pružanja univerzalne usluge preveliki i nepravičan teret za operatora - pružaoca usluge pružalac univerzalne usluge može da se finansira iz kompenzacionog fonda. Ovaj fond se puni tako što preko kontribucija (takse) koju uplaćuju svi operatori sa dozvolom. Iznos kontribucije izračunava nezavisno regulatorno telo, srazmerno broju polaznih poštanskih pošiljaka u okviru univerzalne usluge.

Francuska je ustanovila sistem dodele odobrenja za pismonosne pošiljke mase do dva kilograma. Ovo odobrenje je obavezno i za pružaoca univerzalne poštanske usluge. Odobrenje izdaje Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštu (ACERP). Izdavanje odobrenja ne znači da operator treba da plati taksu, budući da je odobrenje besplatno.

U Velikoj Britaniji Ujedinjenom Kraljevstvu tamošnja pošta - Royal Mail plaća za svoju licencu, koja obuhvata obavezu ovog operatora da pruža univerzalnu uslugu, prema uslovima koji su navedenim u licenci. Pružalac univerzalne poštanske usluge se u Velikoj Britaniji određuje imenovanjem operatora. Troškove regulisanja sektora poštanskih usluga određuje Parlament, a Royal Mail, zajedno sa ostalim operatorima – imaocima licence, plaća troškove, pri čemu je doprinos ostalih operatora veoma mali. Royal Mail, inače, dostavlja 99 % pošiljaka u oblasti pokrivenoj licencom.