UPRAVLJANJE TELEKOMOM

Borivoj Lazić

"Jedini ozbiljan razlog za prodaju Telekoma Srbija jeste – da vlasti trebaju pare. Ali, trebaće pare i za godinu- dve a ako sada prodamo Telekom, šta onda da prodamo? Dakle i ovaj razlog, bez obzira što izgleda ozbiljan - nije ozbiljan. Oni koji hoće da prodaju Telekom, kao da su nečim ucenjeni, ne znam čime? Ta suma koja se pominje kao prihod od prodaje Telekoma – ne rešava ništa“, priča dr Borivoj Lazić, bivši dugogodišnji dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i član Upravnog odbora Telekoma Srbija ad 2001-2003. godine. Pitali smo profesora Lazića kako je tada radio Upravni odbor Telekoma, kako se odlučivalo i ko je zaista upravljao.
Ugovor o ovlašćenjima

„U ugovoru o prodaji dela vlasništva Telekoma Srbija Italiljanima (29%) i Grcima (20%) detaljno je pisalo kako se upravlja. Bilo je devet članova Upravnog odbora, dva Italijana, dva Grka, dva predstavnika koje je birala Vlada Srbije i tri predstavnika Telekoma Srbija. Vlada je imenovala dva člana tako što je na njen predlog to činila Skupština preduzeća PTT, ustvari su to bili Vladini predlozi a ona ih je davala posle konsultacija medju partijama na vlasti. Ti predstavnici Vlade bili smo ja i Dragor Hiber koji je bio i predsednik Upravnog odbora.
Nismo se sastajali preterano često, zbog stranaca koji je trebalo da doputuju, ali kada bi se okupili sednice su trajale do duboko u noć. Najviše se raspravljalo o svakodnevnim pitanjima kao što su žalbe zaposlenih na kazne i slično, ali bilo je i složenijih tema pošto izvršni organi preduzeća nisu mogli da ostavaruju veće investicije bez saglasnosti Upravnog odbora. Kada su bila važnija pitanja, prethodno smo sastajali samo mi, iz našeg dela Upravnog odbora, bez stranaca, da zauzmemo stavove. Hiber je posle to zastupao sa pravnog stanovišta a sa stručnog aspekta - ja i članovi iz Telekoma. Dobro smo saradjivali, naročito pošto su ovi iz Telekoma svi bili moji studenti, i bili smo u stanju da odbranimo naše stavove.

Ne znam kako se danas radi pošto je u medjuvremenu Vlada Srbije otkupila italijnskih 29 odsto vlasništva i verovatno su izmenjena pravila za upravni odbor.

Odlučivanje bez pritisaka

Čija je bila „poslednja“, ko je stvarno upravljao – teško je reći. Mislim da su izvršni organi, direktori preduzeća bili najuticajniji u konačnom ishodu i pored ograničenja za njih koja su bila upisana u ugovoru o prodaji dela vlasništva. U svakom slučaju, Upravni odbor je ozbiljno razmatrao sve predloge izvršnih organa i odlučivao bez ikakvih pritisaka, Dosta nam je olakšavalo to što je pomenuti ugovor svašta regulisao, to je bila jedna ogromna knjiga gde je svašta bilo propisano kao, na primer, da svako povećanje cena odobrava Vlada Srbije. Stranci su bili uvek zainteresovani za povećanje cena ali su ipak poštovali odredbe ugovora... Gledali su, naravno, da nešto urade za svoje firme i, sećam se, kada je jednom nabavljana neka oprema Grci su predlagali da se to uradi preko njih – zato, govorili su, što će biti jeftinije jer oni kupuju na veliko i za svoje potrebe. Problem je bio što su tražili da onda oni preuzmu i održavanje te opreme, mada smo mi imali svoju službu za održavanje. Grčko održavanje, zna se bilo bi preskupo pa smo uspeli da ih odbijemo. I sada bi bilo tako ako stranci kupe Telekom sigurno bi ukinuli naše održavanje a dnevnica njihovog inženjera koštala bi kao mesečna plata našeg.



Utisak je da se tada upravljalo uglavnom profesionalno i da rukovodioci znaju svoj posao. Jedino kada se postavljalo pitanje prevlikog broja zaposleni, predstavnici iz Telekom u Upravnom odboru zastupali su interese radnika i bili protiv nekih masovnih otpuštanja, doduše na razuman način i sa pažljivom argumentacijom. Već tada je bilo jasno da ko izgubi posao u Telekomu neće moći da nadje novo zaposlenje u struci. Stranci nisu bili dužni da se obaziru na to ali nisu uspevali da nametnu svoj stav.

Priča se da je Telekom izložen raznim čerupanjima, donacijama, davanjem novca za raznorazne nejasne svrhe. To se nije moglo videti iz Upravnog odbora. U završne račune nisam sumnjao. Ali znam da smo raspravljali o čerupanju Mobtela pa je, na primer, isti vlasnik i Mobtela i frime za iznajmljivanje vozila, plaćao godišnji zakup za stotine vozila više nego da ih je sva kupio.

Ko je vlasnik?

Tada uopšte nije pokretano pitanje dalje prodaje vlasništva u Telekomu. Da li je danas trebalo da se Upravni odbor izjašnjava o prodaji? Kada se donose sudbonosne odluke za neku firmu, kao što je prodaja vlasništva nad Telekomom, onda bi o tome tebalo da odlučuje akcionarska skupština koja je vlasnik, znači ono telo koje i formalno i suštinski može, pozivajući se na vlasništvo, o tome da odlučuje. Dakle, sa pravnog stanovišta, ne Upravni odbor neko Skupština akcionara treba da odluči o tom pitanju. Opet, Upravni odbor priprema održavanje skupštine pa i sve predloge odluka, dakle morao bi da se nekako izjasni...

U svakom slučaju, Telekom Srbija ne treba prodavati. Da li se tim preduzećem upravlja dobro, ne mogu eksplicitno da se izjasnim, ali ako nije bilo dobro, treba se naučiti upravljanju pa da bude dobro a ne prodavati. Na primer, Petar Veliki je ratovao sa Švedjanima i izgubio prvi rat, pa drugi, pa treći... Petrovi protivnici tih ratovanja pitali ga, pa dokle ćemo ovako da ratujemo i gubimo, a on im je odgovorio, „dok ne naučite da ratujete“.

Sistem razumnog upravljanja

Mogu se naći kadrovi i smisliti sistem u kome će se ostvarivati razumno upravljanje državnim preduzećem, pogotovo kada je Telekom u pitanju.Mislio sam da i NIS nije trebalo prodavati ali to nije moja struka a i ostali protivnici nisu bili protiv prodaje nego samo da se ne proda Rusima pa nisam hteo u to da se mešam. Telekom, medjutim, nije firma za zastarelom tehnologijom, nego modernizovana i uspešna. Vlast nudi neka složena objašnjenja za prodaju a treba koristiti samo jasne kategorije: stranac dolazi ovde kao kupac samo da bi zaradio pošto u Telekomu može da se zaradi. Mi moramo da napravimo sistem u kome naši ljudi dobro upravljaju, da im damo odrešene ruke i zakone koji ih teraju da dobro rade. Ako dodju stranci oni će otpuštati radnike i ostaviti državi da rešava probleme nezaposlenih. Možemo i mi to da uradimo o trošku naše države ali bar da ne izgubimo i firmu. Ako je država loš gazda, moramo da je nateramo da postane dobar... Argumenti kako ne može dobro da se upravlja državnim preduzećem su bezvredni.

Nikada nisam uspeo da saznam ko je većinski vlasnik IBM-a, možda ga i nema, ali od kada postoje računari ta firma je u svetskom vrhu po profitu i tehnologiji i dalje lepo napreduju.

Pominje se da će Dojče telekom biti kupac Telekoma Srbija. Ne zameram to Nemcima, oni vode svoju politiku, ali zameram našima što ne vode našu politiku.

Gde je u priči o sudbini Telekoma inženjerski esnaf? Postoje čak dve inženjerske akademije. Za ključne stvari, kao što je ovo oko Telekoma, da istupi neka inženjerska institucija sa stručnim stavom – po svoj prilici, nemamo takvu.