SRPSKE TELEKOMUNIKACIJE NA PREKRETNICI

Ovih dana svedoci smo izjave ministarke Jasne Matić, da je vlada usvojila Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama i da će se već u junu mesecu naći u parlamentu na vanrednom zasedanju. Ovakav brzi tok događaja ne može a da nas ne podstakne na analizu celokupne situacije u sektoru srpskih telekomunikacija.

Predlog zakona o elektronskim komunikacijama koji je prošle godine bio na javnoj raspravi i dobio žestoke kritike stručne i šire javnosti, čije su verzije odležale duže vreme na sajtu resornog ministarstva, odjednom je lansiran pred vladu, a sada i u parlament, a da javnost nije videla i još ne vidi - šta je zapravo, posle brojnih primedbi, dobilo zeleno svetlo vlade za Skupštinu Srbije.

Pokušaj da se progura loš zakon

Da sve (ne)treba da bude transparentno, evo zaista živog primera. Kao u šahovskoj partiji, povučen je jedan tihi potez, da ne bude primećen... Javnost je zatrpana ekonomskim problemima, aferama, kursom dinara, regionalizacijom, evrointegracijama, Kosovom, a sve pred početak godišnjih odmora. Zaista pogodan trenutak da popusti pažnja i da u parlamentu lako bude izglasan zakon, a da predložena verzija nije stavljena na uvid javnosti, na uvid operatorima, na uvid svim zainteresovanim stranama, kako bi to trebalo da se čini i kako bi bila izvršena procena uticaja regulative na sve zainteresovane. Zato ovaj zakonski predlog, umesto pred Skupštinu Srbije, odmah treba vratiti na javnu raspravi i pred sud javnosti.

Sve se ovo dešava u trenutku u kome se pokušava plasirati teza da nema odustajanja od prodaje Telekoma, iako se toj prodaji protivi značajan deo stručne javnosti, iako evidentno postoji sukob interesa oko Siti grupe, u slučaju da zainteresovani kupac bude Dojče Telekom koji, preko grčkog Otea već ima suvlasnički udeo u preduzeću Telekom Srbija a.d.

Pravilnik suprotan zakonu

Činjenica da je telekomunikaciona infrastruktura, kojom raspolaže Telekom Srbija a.d., okosnica državnog interesa, prosto se zaobilazi. Licencom za pružanje usluga u oblasti fiksne telefonije koju je kupio Telenor, dato je pravo državnom preduzeću iz Norveške Telenoru da koristi telekomunikacionu infrastrukturu državnog preduzeća Telekom Srbija a.d. iako to nije u skladu sa trenutno važećim Zakonom o telekomunikacijama. Podsetimo se da je licenca koju je kupio Telenor izdata na bazi “Pravilnika o broju i periodu na koji se izdaje Licenca za javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge, kao i o minimalnim uslovima za izdavanje Licence i najmanjem iznosu jednokratne naknade za izdavanje Licence” (“Sl. Glasnik RS”, br. 87/2009), koji je donelo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Taj Pravilnik je - suprotan važećem Zakonu o telekomunikacijama, jer se njime uvode novi pojmovi koji nisu prethodno definisani u važećem Zakonu o telekomunikacijama. Time se, “na mala vrata”, pokušava uvesti i nametnuti obaveza preduzeću Telekom Srbija a.d. da svoju celokupnu infrastrukturu, uključujući i “lokalnu petlju”, stavi na raspolaganje Telenoru.

Posebno je potrebno istaći da, upravo, pojmovi lokalne petlje, obaveza njenog raščlanjivanja i stavljanja na raspolaganje konkurentima na tržištu, nisu definisani niti obavezujući po trenutno važećem Zakonu o telekomunikacijama. Da li je Telekomu naređeno da pristane na ove nezakonitosti i da ništa ne preduzima u svoju odbranu, a naredbodavci misle da će sve ovo ostati neprimećeno i da će ubrzanim usvajanjem Zakona o elektronskim komunikacijama, u kome se ovi pojmovi definišu (lokalna petlja i njeno raščlanjivanje), sve to postati prošlost na koju niko neće obraćati pažnju?

Niz postupaka na štetu države i budžeta

Ratel se ovih dana upravo poziva na ovaj “Pravilnik”, i koristi ga kao pravni osnov na osnovu kojega naredbodavno određuje cene interkonekcije, kao i cene davanja celokupne infrastrukture preduzeća Telekom Srbija a.d. preduzeću Telenor. Dakle, imamo novo flagrantno kršenje zakona, koje se bazira na nezakonitom Pravilniku.

Setimo se samo da je ranije Telenoru besplatno dodeljen kod 069, suprotno Zakonu o telekomunikacijama, a da bi greška bila ispravljena napravljena je nova, dvostruka greška pa su pozivne kodove besplatno dobili i VIP i Telekom a državni budžet, - umesto trostrukog prihoda - nije ostvario ništa. Da li je to razlog da se po ubrzanom postupku donese novi Zakon o elektronskim komunikacijama i novim zakonskim rešenjima pokuša legalizovati prethodna (još jedna) sumnjiva odluka o davanju na korišćenje Telekomove infrastrukture? Čak smo svedoci da se u medijima pojavljuju napisi o potencijalnoj tužbi Telenora protiv države sa zahtevom za odštetu zbog nemogućnosti rada i ispunjavanja uslova iz licence. Zaista neobična situacija. Da li je preduzeće Telekom Srbija a.d. zaista određeno da bude žrtvovano. Prevelika žrtva u jednoj partiji šaha koju možda igraju paceri, odnosno ljudi koji nisu stručni za oblast telekomunikacija, i kojima državni interes ništa ne znači.

Telekomunikacije u vlasti (male) stranke

Šta se dalje dobija ubrzanim donošenjem Zakona o elektronskim komunikacijama, dalje od očiju javnosti? Kakve telekomunikacije ćemo imati i ko će upravljati srpskim telekomunikacijama? Da li ćemo imati telekomunikacije u interesu graćana Srbije ili će ova oblast poslužiti da njome budu podmireni interesi jedne (male) političke partije?

Podsetimo da je sadašnjim članovima Upravnog odbora Agencije za telekomunikacije (Ratel) mandat istekao već odavno a da resorno ministarstvo ništa nije preduzelo da blagovremeno budu izabrani novi članovi Upravnog odbora. Novim Zakonom o elektronskim komunikacijama predviđen je izbor članova Upravnog odbora regulatornog tela, Agencije za elektronske komunikacije, u postupku javnog konkursa. To sprovodi resorno ministarstvo a zatim priprema predlog za Vladu i Skupštinu Srbije, kao i izbor direktora Agencije za elektronske komunikacije. Dosadašnjim Zakonom o telekomunikacijama ključne odluke je donosio Upravni odbor Agencije, a Nacrtom zakona o elektronskim komunikacijama, široka ovlašćenja daju se direktoru Agencije. On donosi organizaciju, sistematizaciju, odgovara za zakonitost. Znači, u rukama jednog čoveka je mogućnost donošenja novih akata, preuređivanje organizacije, smenjivanje ljudi, postavljanje lojalnih kadrova i td.

Partijski drugovi u ministarstvu, agenciji, inspekciji...

Da li će regulatornim telom - Agencijom za elektronske komunikacije upravljati ista politička partija koja upravlja i Ministarstvom pa ćemo u Agenciji dobiti već viđenu sliku iz Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo: pod parolom racionalizacije i smanjivanja brojnog stanja zaposlenih - otpuštanje svih politički nepodobnih, stvaranje upražnjenih radnih mesta za partijske drugove, zapošljavanje partijskih drugova po osnovu različitih vrsta ugovora a zatim, posle donošenja Zakona o elektronskim komunikacijama, donošenje novog pravilnika o sistematizaciji i radnim mestima kojim će se uposliti partijski drugovi po regionalnom principu.

Novim Zakonom o elektronskim komunikacijama predviđeno je uvođenje inspekcije za elektronske komunikacije koja je nedostajala poslednjih godina, jer je bila suvišna dok ključni tržišni igrači ne zauzmu bitne pozicije, na štetu građana Srbije. Napomenimo samo da su nedavno iz Ministarstva otpušteni zaposleni koji u ovom poslu imaju značajno iskustvo, a sve pod izgovorom racionalizacije državne uprave, da bi se sada, ovim Zakonom napravila ista radna mesta za nove radnike - partijske drugove.

Da li će sve ovo proći? Da li je zaista opravdano da celim sektorom telekomunikacija u Republici Srbiji upravlja jedna (mala) politička partija, da ovaj sektor posluži za upošljavanje stranačkih pripadnika bez obzira na njihove stručne sposobnosti, a da građani Srbije sve skuplje plaćaju telekomunikacione usluge. Nedavno je poskupela pretplata na fiksne telefone, kako bi se izvršila priprema za novog kupca, kako bi mu se obezbedio dobar garantovani mesečni prihod kroz pretplatu.

U prilog uverenju da jedna stranka pokušava da ovlada telekomunikacijama u Srbiji, govori činjenica da ista politička struktura pokušava da postavi i direktora novoosnovanog javnog preduzeća za emisionu tehniku, gde je predviđeno da se za realizaciju digitalne televizije u narednih dve godine utroši oko 70 miliona evra. To novo javno preduzeće nastalo je izdvajanjem iz RTS još prošle godine ali i dalje nema direktora.

Odbaciti „mačku u džaku“

Neophodno je zaustaviti usvajanje po hitnom postupku Zakona o elektronskim komunikacijama jer nije prošao javnu raspravu i procenjivanje predloženih rešenja. Takodje, potrebno je, kao nezakonite, poništiti sve odluke Ratela zasnovane na nezakonitom Pravilniku, kao i sam nezakoniti Pravilnik a, konačno i odluku o dodeli licence za fiksnu telefoniju jer je zasnovana na nezakonitom Pravilniku. Telenor se, u ovom slučaju, može smatrati kao nesavestan kupac jer je znao da pojam „rasčlanjene lokalne petlje“ nije definisan u odredbama postojećeg Zakona i da ne može zahtevati otvaranje lokalne petlje od Telekoma Srbija a.d. U Telenoru, kompaniji koja dugo posluje u Srbiji, odlično poznaju naše propise i znali su da otvaranje lokalne petlje (još) nije definisano zakonom.

mr Dragomir Vasiljević,

dipl.inž.el.