SKUPLJA PRETPLATA ZA VEĆU KONKURENCIJU ILI VEĆI PROFIT

Cena mesečne pretplate na fiksnu telefoniju od 1. avgusta povećaće se sa 457,8 na 507,4 dinara sa PDV-om, a odlukom Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL) cena minuta u lokalnom saobraćaju biće skoro udvostručena, ali ne poskupljenjem impulsa, već njegovim skraćenjem. Istovremeno broj besplatnih impulsa biće udvostručen sa 150 na 300. Uporedo sa poskupljenjem lokalnih poziva, pojeftiniće pozivi u međumesnom saobraćaju.

Cena impulsa u lokalnom saobraćaju ostaće 0,4771 dinar, ali će dužina trajanja impulsa će biti skraćena na 52 sekunde u "slabom saobraćaju", pa će minut razgovora koštati 83 pare. Impuls u "jakom saobraćaju" trajaće 26 sekundi, pa će minut koštati 1,09 dinara.

Telefoniranje u međumesnom saobraćaju pojeftiniće na 83 pare za minut u "slabom saobraćaju" i 1,66 dinara u "jakom saobraćaju".

Osim toga, RATEL je doneo odluke i da se sve ostale cene telefonskih razgovora za biznis pretplatnike izjednače sa cenama telefonskih razgovora koje važe za rezidencijalne pretplatnike.

Drugi deo odluka RATEL-a odnosi se na veleprodaju, odnosno na smanjenje cena interkonekcije između telekomunikacionih operatera, a koje Telekom mora da primeni od 1. avgusta.

Cena lokalne terminacije u fiksnu mrežu Telekoma sada će iznositi 0,69 dinara po minuti, cena jednostrukog tranzita u fiksnu mrežu Telekoma će koštati 90 para, a dvostrukog 93 pare po minutu.

Prema objašnjenju RATEL-a ovim se otklonio problem diskriminacije mreža koji je bio posledica postojanja različitih cena terminacije u fiksnu mrežu "Telekoma Srbija", u zavisnosti od toga da li je poziv poticao iz druge fiksne ili mobilne mreže.

U javnosti se digla prašina oko ove odluke, posebno nakon saopštenja Telekoma da oni nisu tražili poskupljenje pretplate. U RATEL-u su onda objasnili da su odluke o promeni cena doneli nakon analize Telekomovih troškova, kao kompanije sa značajnim učešćem na tržištu, i da su one obavezujuće.

Jovan Radunović, predsednik UO RATEL-a ističe da je Telekom držao damping cene u fiksnoj telefoniji i to je finansirao profitom iz mobilne telefonije i Interneta.

"U skladu sa zakonom i otvaranjem tržišta telekomunikacija morali smo da omogućimo i drugim operatorima, Orionu i Telenoru, da pružaju usluge fiksne telefonije. Analiza troškova Telekoma pokazala je da je ova kompanija iz mobilne telefonije i veleprodaje prelivala profit u damping cene za fiksnu telefoniju. Ako želite ravnopravnu utakmicu onda morate da pružite fer uslove svim učesnicima na tržištu", objašnjava Radunović.

Iako je Telekom obavezan da se pridržava cenovnika RATEL-a, ostale dve kompanije koje pružaju usluge fiksne telefonije mogu slobodno da formiraju cene. Radunović ističe međutim da one ne mogu mnogo da podignu cene jer onda neće imati kupaca.

"Okolne države ulažu ogromna sredstva u razvoj širokopojasnog interneta, ali mi za to nemamo para. Zato moramo da omogućimo operatorima ovde da ulažu u infrastrukturu. Takođe, oborili smo skoro dvostruko cene u veleprodaji i sada svi oni koji uzimaju Internet od Telekoma mogu da spuste cene Interneta", ističe Radunović i dodaje da će od januara sledeće godine uvesti i prenosivost brojeva u fiksnoj, kao i u mobilnoj telefoniji.

Ipak, liberalizacijom tržišta telekomunikacija građani su se nadali da će dobiti jeftinije i kvalitetnije usluge. U tržišnoj ekonomiji na srpski način izgleda da liberalizacija i konkurencija vode višim cenama.

Aleksandra Smiljanić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i bivša ministarka za telekomunikacije napominje koliko je apsurdno da se podižu cene u ime konkurencije.

"Osnovna motivacija uvođenja konkurencije je spuštanje cena, a mi povećavamo cene da bi uveli konkurenciju. Osim toga, nije u duhu zakona da RATEL tera Telekom da povećava cene. Razumela bih da ga kao najvećeg igrača ograniči da ne poskupljuje usluge. Ovaj potez Ratela ne može navesti konkurenciju da investira u izgradnju sopstvene mreže, jer ona sada može po jeftinijim cenama i dalje iznajmljivati Telekomovu mrežu. Na ovaj način, nakon što je povećao maloprodajne, a snizio veleprodajne cene, RATEL je Telenoru i Orionu omogućio veći profit nego do sada. Naravno i Telekom će imati veći profit, ali taj profit će se u većoj meri vraćati u budžet", ističe Smiljanić i dodaje da je za podsticanje konkurencije bilo dovoljno smanjenje veleprodajnih cena.

U Telenoru i Orionu demantovali su da su oni tražili povećanje cene pretplate, ali su pozdravili smanjenje veleprodajnih cena Telekoma.

U Srbiji u 2010. godini, prema podacima Ratela, ukupno je bilo 3.110.339 pretplatnika fiksne telefonije, a ukupan prihod od usluga fiksne telefonije bio je 421 milion evra.