POŠTA PRED VELIKIM POSLOVIMA

S prvim danima septembra Pošta Srbije će, s otpočinjanjem trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije AD na Beogradskoj berzi, biti uključena u berzansko poslovanje. S jeseni će iz imovine Pošte biti izuzeto 80 odsto akcija Telekoma Srbija, čiju prodaju priprema Vlada Srbije.

Goran Ćirić

-Pošta Srbije je u pripremama za veliki posao koji nas očekuje u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Agencijom za privatizaciju, Centralnim registrom hartija od vrednosti, Beogradskom berzom, i Poštanskom štedionicom kao ovlašćenim brokerom. Reč je o berzanskom poslovanju, učešću u trgovanju akcijama Naftne industrije Srbije. Da bismo bili što efikasniji u radu sa korisnicima, sprovodimo obuku zaposlenih i renoviramo veliki broj pošta, gde će biti izdvojene šalter sale za berzansko poslovanje. S obzirom da Pošta nije ovlašćena za takav vid poslovanja, naš zadatak će biti evidentiranje naloga za prodaju, dok će se obradom transakcija baviti ovlašćene institucije. U pitanju je složena procedura za nešto manje od pet miliona korsinika, što zahteva preciznu koordinaciju u radu i komunikaciji svih aktera. Očekujemo da će dnevno na našim šalterima biti i po nekoliko desetina hiljada zahteva. Istovremeno, dužni smo da u domenu redovnih usluga našim korisnicima pružimo kvalitet na koji su navikli i predupredimo gužve – kaže za Balkanmagazin Goran Ćirić, generalni direktor Pošte Srbije.

Javno preduzeće Pošta Srbije, koje je vlasnik 80 odsto akcija Telekoma Srbija će, pre raspisivanja tendera za prodaju, na Vladu Srbije prebaciti vlasništvo u ovoj kompaniji. Kako će to uticati na Poštu?

Predlog načina prenosa akcija Telekoma sa Pošte na državu je drugi važan posao koji nas, pored priprema za rad sa akcijama NIS-a, čeka ove jeseni. Naš cilj je da, i pored promene strukture vlasništva, obezbedimo redovno funkcionisanje svih delatnosti Pošte. Siguran sam da će biti obostranog interesa za nastavak saradnje sa Telekomom i ubuduće.

Mislite li da je pametno uopšte, a pogotovo sada, prodavati akcije Telekoma?

Da li će se prodati ili neće - odlučiće država koja je vlasnik Pošte i njenog udela u vlasništvu Telekoma. Moja odgovornost kao generalnog direktora Pošte je da obezbedim održivi razvoj preduzeća i nesmetano funkcionisanje tržišta poštanskih usluga. Telekom i Pošta će nastaviti saradnju na tržišnim principima.

Kako komentarišete to što se država sprema da proda bazičnu telekomunikacionu infrastrukturu?

To je ozbiljno pitanje. Taj proces je u mnogim zemljama završen i iskustva drugih država u procesu promene strukture vlasništva državnih operatera mogu da pomognu pri donošenju takvih odluka u Srbiji. Naravno, odluku će, kao vlasnik Pošte i njenog udela u Telekomu,

doneti Vlada Srbije.

Iako Telekom još nije prodat Pošta je otpočela sa izgradnjom svoje telekomunikacione mreže. Dokle se stiglo u tom procesu?

Intenzivno radimo na tome. Od ukupno 1.500 pošta u Srbiji pre dve godine je bilo umreženo 700. Sada je u telekomunikacionom sistemu 1.300 pošta i 100 izdvojenih šaltera, što je ukupno 1.400 PostNet lokacija. Praktično smo premrežili celu Srbiju, ali postojeći kapaciteti nisu dovoljni za ciljeve koje smo postavili, pogotovo za potrebe izgradnje glavnih poštanskih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Zar nije preskupo ponovo graditi telekomunikacionu infrastrukturu?

Pravili smo analizu troškova o zakupu telekomunikacionih kanala i zaključili da nam se isplati da razvijamo svoj sistem.

Šta se konkretno radi?

Spremamo se da sa Železnicom potpišemo ugovor o zajedničkoj izgradnji optičke telekomunikacione infrastrukture. To će dovesti do automatizacije i modernizacije signalizacije u železničkom saobraćaju u Srbiji, a Pošta će imati potpunu automatizaciju u glavnim poštanskim centrima. Biće to infrastruktura neophodna za razvoj elektronske uprave, za dostupnost centralnom registru matičnih knjiga, jer će povezati sve opštine i gradove Srbije. To je važno i zbog modernizacije našeg poslovanja i zbog podrške našoj osnovnoj delatnosti, punoj automatizaciji procesa prerade pošiljki i većem kvalitetu naših usluga.

Gde je poštanski saobraćaj u Srbiji u odnosu na ovu delatnost u drugim zemljama?

Tokom 90-ih godina Pošta Srbije je mnogo ulagala u telekomunikacije, što je savim opravdano jer je tada ovaj segment tržišta beležio najveći rast. Zbog toga je, nažalost, zapostavila svoju osnovnu delatnost i nama je sada prevashodni cilj da je podignemo na evropski i svetski nivo. Zvuči paradoksalno, ali naš tehnološki zaostatak možemo da pretvorimo u prednost, jer ćemo svoj razvoj bazirati na najnovijim tehnologijama.

U kojoj fazi je izgradnja Glavnog poštanskog centra u Beogradu?

Pri kraju je tenderska procedura za izbor izvođača radova. U ovom trenutku je najvažnije da dobijemo sve neophodne dozvole, da smo dobili dozvolu za izgradnju i da, u saradnji sa lokalnim i republičkim organima otpočnemo sa realizacijom projekta. Očekujem da ćemo do kraja septembra imati i izvođača radova Glavnog poštanskog centra u Beogradu koji se najavljuje već 30 godina. Paralelno ćemo raditi i centre u Novom Sadu i u Nišu kao zasebne projekte, jer iako najvažniji, beogradski centar ne može da obezbedi potpunu integrisanost tržišta poštanskih usluga.

Da li su raspisani tenderi i za izvođače radova za ova dva regionalna centra?

Još nisu, ali to su manji projekti i biće brže završeni. Za razliku od beogradskog, koji će biti izgrađen na 28.000 kvadrata, centri u Novom Sadu i Nišu će imati po 4.500 kvadrata, s tim da je tu reč i o adaptaciji, a ne samo izgradnji.

Da li su, kao što ste najavljivali, izgradnje ovih centara po principu ključ u ruke?

Ne, odvojili smo građevinski deo od opremanja. Procenili smo da je to mnogo povoljnija varijanta u kojoj možemo da iskoristimo sopstvene resurse. Naši stručnjaci su uradili tehnološki projekat. Pokazali smo da imamo dovoljno znanja da definišemo potrebe, ne samo za građevinski deo već i za opremu. Zato smo proces izgradnje razdvojili u dva dela.

Osim što će ostati bez vlasništva u Telekomu, Pošta je i pred procesom restrukturiranja. To je obaveza koja se nameće Srbiji zbog priključenja EU. Dokle se stiglo?

Pošta je javno preduzeće kome predstoji korporatizacija – transformacija u akcionarsko društvo zatvorenog tipa, u kom će stopostotni vlasnik biti država. Radimo na tome da budemo još efikasniji sistem, jer u Srbiji je liberalizovano tržište poštanskih usluga i već imamo operatere iz drugih zemalja.

Pred Poštom Srbije je i obaveza odvajanja rezervisanog servisa od komericijalnih.

Naravno da ćemo ih odvojiti. To je vrlo važno jer liberalizacija tržišta donosi konkurenciju našem sistemu. Ona je dobrodošla jer nas podstiče da budemo efikasniji, što već pokazujemo u mnogim segmentima, na primer u novčanom poslovanju. Naša Post expres usluga je konkurentna na tržištu.

Država je konačno formirala Agenciju za poštanske usluge. To bi trebalo da Poštu oslobodi nelojalne konkurencije.

Formiranje Agencije treba da obezbedi funkcionisanje uređenog tržišta poštanskih usluga na kome ćemo se nadmetati sa konkurencijom. Sve države imaju svoje javne operatere, koji su zaduženi za jednako kvalitetan i efikasan sistem poštanskih usluga na čitavoj teritoriji. Naše obaveze su definisane zakonom koji je limit za rezervisanu pošiljku sa težine od 350 spustio na 100 grama, a u skladu sa evropskim direktivama verovatno će se ići ka daljoj liberalizaciji.

Pošta radi pripremu metodologije obračuna troškova usluga koja će nam obezbediti egzaktnije podatke o njihovoj ceni. Istovremeno, imaćemo objektivnu sliku u komunikaciji sa Agencijom i nadležnim ministarstvom u Vladi Srbije oko formiranja cena. Preduslov za implementaciju takve metodologije je adekvatan poslovni softver, što smo obezbedili uvođenjem SAP sistema. Pošta Srbije je jedna od retkih poštanskih uprava u ovom delu jugoistočne Evrope koja završava takav projekat.

Bilo je komentara u javnosti da neka ovlašćenja ministarstva, poštanske inspekcije, na primer, zalaze u ingerencije Agencije. Kako to komentarišete?

Treba precizno definisati šta je u praksi posao Agencije a šta ministarstva, kako bi tržište što bolje funkcionisalo. To je u interesu i nas, poštanskih operatera i građana, pa samim tim i države.

Pred Poštom je, kao i u mnogim javnim preduzećima, rešavanje problema viška zaposlenih.

Završili smo prvu fazu stimulativnog dobrovoljnog odlaska radnika, a naše analize pokazuju da imamo višak zaposlenih u administraciji i manjak kadrova za rad sa strankama na terenu. Tu disproporciju ćemo pokušati da umanjimo u drugoj fazi programa stimulativnog odlaska, ali ako na problem gledate tako da je u pitanju manjak poslova a ne višak ljudi, onda je pravo rešenje u obezbeđivanju novih poslova. Pošta se bori za svaki novi posao i to već daje rezultate. Pored predstojećeg posla oko prodaje akcija NIS-a, realizujemo velike projekte za državu koji građanima obezbeđuju brže i jednostavnije pribavljanje dokumenata iz matičnih knjiga, ličnih karata, pasoša... Sa druge strane, uveli smo nove usluge kao što su implemantacija elektronskog potpisa, hibridna pošta, biznis paketi – da pomenem samo neke.

Da li je to što Pošta u restrukturiranje ide posle drugih javnih preduzeća pomoglo da ne napravite greške kao što su, na primer, izdvajanje delatnosti koje firmi zapravo trebaju?

Već radimo na restrukturiranju naših sistema. Autoservis smo transformisali u transportno – logistički centar, koji ima perspektivu, a štampariju u hibridnu poštu koja već u prvoj godini beleži dobre rezultate i osvaja nova tržišta.