Francuska ušla u rat protiv Gugla

U četvrtak 24. oktobra, u Francuskoj, stupila je na snagu evropska direktiva o srodnim pravima autorskom pravu na novinarske tekstove, fotografije i sve vrste snimaka. Na taj način, prvi put u Evropi, novinari će moći da traže nadoknadu ako je njihov rad bio preuzet i postavljen na sajtovima Gugla, Fejsbuka ili bilo koje druge platforme.

Da bi se napravile kvalitetne vesti i reportaže, neophodno je uložiti dosta novca. Međutim, američko preduzeće Gugl, zbog koga je i donesena ova direktiva, besplatno preuzima sadržaje širom planete i na taj način sebi omogućava džinovske profite kroz prodaju reklamnog prostora i ključnih reči u pretraživaču, a nikome ne plaća nadoknadu za preuzimanje sadržaja.

Preduzeće Gugl, pored pretraživača, ima i navigator, elektronsku poštu, mape, plejere, Jutjub, Android...

Gugl ne poštuje autorska prava

Direktiva je bila izglasana proletos, a u Francuskoj ju je Parlament usvojio letos. U međuvremenu, Gugl je odbio bilo kakve pregovore i predložio cinično rešenje da svi izdavači Evrope dobrovoljno odustanu od materijalne naknade i tako sačuvaju današnji sistem besplatnosti. Taj predlog je u potpunosti neprihvatljiv za redakcije, jer vodi u neposrednu ekonomsku smrt. U slučaju da ne prihvate Guglov predlog, američki gigant im je obećao kazne u vidu poptuno smanjene vidljivosti u pretraživaču – bez fotografije, bez teksta, samo deo naslova i ništa više.

Guglova kazna, isto kao i prihvatanje Guglovih uslova, vode u neposrednu ekonomsku smrt, jer izadvači nemaju toliko novca da bi mogli da finansiraju pad prometa na svojim sajtovima. Guglov ultimatum stupa na snagu onog trenutka od kada je na snagu stupio francuski zakon zasnovan na direktivi Evropske unije.

Da bi osigurali svoj opstanak, francuski mediji su prihvatili Guglove uslove o besplatnoj eksploataciji tuđeg rada, ali su rešili i da se žale.

"Svi znaju da ako jedan URL nije obogaćen podnaslovom i slikom, internauti malo idu na taj link. Što imate manje klikova na linku, manje se pojavljujete u Guglovom pertraživaču i posle određenog vremena nestanete“, kaže Mark Feje, potpredsednik francuskog Saveza štampe i opštih informacija. „Zato ćemo podneti žalbu državnoj agenciji za reglulisanje konkurencije i tražiti od vlade da preuzme zaštitne mere, jer je neophodno da se sve zaustavi pre nego što prilike postanu bespovratne."

Poznato je da ako se neko odluči da ne poštuje Guglova pravila, on biva kažnjen isklučivanjem iz prometa, te internauti imaju vrlo malo mogućnosti da ga pronađu, pročitaju njegove tekstove ili da vide njegove fotografije i video snimke. U slučaju da takav sajt krene protiv Gugla, on može da ima krupne probleme o čemu nam svedoči slučaj belgijskog Kopipresa.

Belgijski izdavači, na čelu sa Kopipresom, udruženjem za zaštitu i regulisanje autorskih prava, 2006. godine optužili su Gugl da bez ikakve nadoknade preuzima tekstove koji pripadaju autorima i izdavačkim preduzećima u Belgiji. Istog trenutka, Gugl je u svom pretraživaču izbrisao i blokirao sve one koji su se pobunili. Šest godina kasnije, kada su Belgijanci dobili sudski proces, Gugl je prihvatio da ih vrati u sistem.

Lari Pejdž, inženjer informatike, doktor nauka i ko-osnivač Gugla, čiji je idol oduvek bio Nikola Tesla

Od malog pretraživača do svetske dominacije

Kako se stiglo do ovakvih prilika u kojima Gugl vlada čitavom planetarnim sistemom prenošenja informacija putem interneta?

Gugl su osnovali, 1998. godine, Lari Pejdž i Sergej Brin, doktori nauka sa univerziteta Stanford i danas milijarderi (spadaju među deset najbogatijih ljudi sveta), inače kreatori motora za pretragu Gugl. Preduzeće se pročulo zbog svojeg monopola u internet pretrazi ali kasnije, ono je počelo da kupuje različita preduzeća (Jutjub), tehnologiju za mobilne telefone (Android) i da stvara različite servise (Gmejl, Gugul meps, Gugl Translejt...).

Veštim upravljanjem i pozicioniranjem na internetu, Gugl je došao do ključnih pozicija i od tada se pretvorio u diktatora sa ciljem da zavlada svim komunikacijama. Njegova berzanska kapitalizacija je, pre desetak godina, bila 180 milijardi dolara, da bi 2018. godine dostigla 800 milijardi dolara. Preduzeće zapošljava 50 hiljada ljudi od kojih većina radi u njihovom svetskom sedištu koje se nalazi u Kaliforniji. Zahvaljujući svome bogatstvu, legijama advokata, različitim finansijskim stručnjacima, lobiranju i ekonomskom nasilju, Gugl vrlo uspešno zaobilazi zakone u svim zemljama i ne plaća nikakve poreze uprkos basnoslovnim zaradama. Istovremeno, Gugl je jedno od najtajnovitijih svetskh preduzeća, bez ikakve spoljne vidljivosti.

Sergej Mihajlovič Brin, inženjer informatičar i doktor nauka, rodjen u Moskvi i školovan u Americi, ko-osnivač Gugla

Guglov sistem dominira svetskim nivinarstvom

Došavši do monopolističke pozicije na tržištu, Gugl je počeo da radi na vrlo specifičan način. Guglov pretraživač analizira sve što je objavljeno na mreži, upotrebljavajući više od dve stotine parametara. Nekoliko minuta po postavljanju teksta na mrežu, Gugl šalje svoje "robote" koji analiziraju sadržinu. Ti roboti pročitaju tekst i odmah proračunaju kojoj kategoriji internauta bi on mogao da odgovara, uzevši u obzir već posećene sajtove i sadržaj njihovih mejlova razmenjih na Gmejlu. Tako, dva internauta neće dobiti iste odgovore na ista pitanja postavljena u isto vreme, jer je Gugl uzeo u obzir njihove godine, političko ubeđenje, društveni status i centre interesovanja koji su čuvani u njegovm memorjama.

Erik Šmid, nekadašnji generalni direktor Gugla, izjavio je u Berlinu 2010. godine:

"Zamislite: mi znamo gde ste i znamo šta volite (…). Ne samo što više nećete biti sami, nego se nikada više nećete dosađivati! Mi vam donosimo sugestije šta biste trebali da čitate, jer znamo šta vas zanima (…). U bliskoj budućnosti, vi ništa nećete zaboravljati, jer se računari sećaju svega. Nikada nećete biti izgubljeni."

Svojim ustrojstvom internet komunikacija, Gugl svima obećava da će, "srećnim slučajem", zanimljivi sadržaji da se pronađu na ekranu i da će svačije želje biti odmah ispunjene. U takvom novom društvu, svako će večno ostati sam sa sobom i sa onima koji mu nalikuju i niko više nikada neće biti opterećen interesima, ukusima i običajima drugih.

Sasvim prirodno, postavlja se pitanje kako su novinari postali marionete u Gugle cirkusu koji čitaocima servira odgovore na pitanja koja još nisu bila ni postavljena?

(kraj u drugom delu)