SINDIKAT PROTIV PRODAJE TELEKOMA

Iako su ih sindikalni lideri Telekoma i PTT Srbije, javnog preduzeća koje je većinski vlasnik Telekoma, uredno pozvali, predstavnici Vlade Srbije nisu se juče pojavili na tribini „Prodaja Telekoma: Da ili Ne“. Organizatori skupa, predstavnici asocijacije UGS Nezavisnost su obećali da neće prestati sa akcijama za sprečavanje prodaje Telekoma Srbija.


Tribina: Prodaja Telekoma, da ili ne

Istovremeno sa ovim skupom, na kome su sindikalci, okupljeni telekomunikacioni i ekonomski stručnjaci, poznavaoci privatizacionih tokova u zemlji i predstavnici privatnih poslodavaca, iznosili argumente protiv odluke države (Vlada je na sednici održanoj 26. marta 2010. godine donela odluku o formiranju komisije za pripremu prodaje 40 odsto paketa akcija Telekoma Srbije) - oglasio se i generalni direktor Telekoma Srbija, Branko Radujko. Tvrdeći da „trenutno niko ne zna kolika je tržišna cena Telekoma Srbija“ Radujko je svojim izjavama pokazao da kao menadžer, koga je na čelo ove firme postavila vladajuća politička struktura, nema saopstvenu viziju o budućnosti Telekoma i telekomunikacija u Srbiji.

„Ako neki akcionar hoće da proda kompaniju naš je zadatak da mu pomognemo da postigne najbolju cenu“, rekao je Radujko, ističući da je najvažnije da će 2013. godine Telekom biti bez ikakvih dugova i kredita i da će tada (dakle, novom vlasniku) donositi čist profit. Radujko, takođe, kao i protivnici prodaje Telekoma, kaže da će investicije novog vlasnika biti manje nego sada, jer u proseku niko ne ulaže više od 15 odsto profita. To je značajno manje od sadašnjeg ulaganja Telekoma u razvoj na koji se usmerava 22 odsto zarade. Komentarišući da će novac novog vlasnika biti bolje uložen, „jer je do sada Telekom ulagao u razdvajanje dvojnika, a fiksna telefonija više nigde u svetu ne donosi zaradu“, Radujko je, ipak, priznao da je „najveći problem poslovanja Telekoma način donošenja odluka“. On se, takođe, požalio novinarima na to što su plate ograničene, pa najbolji stručnjaci napuštaju firmu. U ovoj firmi, koju je već napustilo 4.000 radnika i dalje ima viška zaposlenih. Ipak, Radsujko priznaje da bi se „sa istim fondom plata mogla napravi daleko bolja preraspodela i, čak, stimulišu stručnjaci da dođu“.

Vlada Srbije je, da podsetimo, odlučila da na tenderu proda 40 odsto akcija Telekoma. Te akcije, zapravo, 80 odsto vlasništva Telekoma, pripadaju Javnom preduzeću PTT Srbija. Vlasnik Pošte je Vlada Srbije što, ustvari, znači da je država vlasnik 80 odsto akcija Telekoma. Preostalih 20 odsto pripadaju grčkoj kompaniji OTE, čiji je najveći pojedinačni većinski vlasnik Dojče telekom – kompanija koja je „viđena” kao budući većinski gazda i Telekoma Srbije. Jer, ako kupi 40 odsto vlasništva od države Srbije, sa akcijama OTE-a, Dojče telekom će u svom portfelju imati upravljačko pravo nad oko 60 odsto akcija Telekoma Srbija.

Pored „prepoznavanja” Dojče telekoma kao budućeg kupca Telekoma Srbija, srpska javnost već duže od mesec dana spekuliše o sumi koja će biti naplaćena u ovoj transakciji. Govoreći o potencijalnoj ceni akcija koje će biti prodate, Radujko kaže da trenutno niko ne zna kolika je tržišna cena Telekoma. Podsećajući da je licencu za trećeg mobilnog operatera VIP platio pola milijarde evra a da je pre toga Telenor mobilnog operatera Mobtel kupio za 1,5 milijardu evra, Radujko kaže da „je zato jasno da priče o vrednosti od 800 miliona evra nemaju osnova“.

„U svakom slučaju ne treba očekivati direktnu prodaju,“ rekao je Radujko.

Ostaje pitanje zašto se Radujko nije pojvio na tribini Granskog sindikata saobraćaja i telekomunikacija Nezavisnost pa predstavnicima radnika i javnosti Srbije nije izrekao ove svoje tvrdnje.

Na sindikalnu tribinu nije došao nijedan predstavnik Vlade Srbije, iako su uredno pozivani, prema tvrdnjama dr Zorana Ristića, direktora Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju UGS Nezavisnost. Iz nekih ministarstava čak je, kako rečeno, bilo najava da će doći njihovi predstavnici ali, na kraju je, po pitanju budućnosti državnog telekomunikacionog sistema izostao dijalog vlasti i sindikata. Sindikat Nezavisnost, po svemu sudeći, u Vladi Srbije nema isti tretman kao Savez samostalnih sindikata koji je nedavno uspeo da na svoju tribinu za isti sto dovede i samog premijera Mirka Cvetkovića i nekoliko uspešnih biznismena.

A premijer i ministri u Vladi Srbije svakako su mogli diskutovati sa Snežanom Marković, predsednicom sindikata PTT Nezavisnost, koja je podsetila da je 80 odsto akcija Telekoma još uvek u vlasništvu PTT Srbija i istakla da je značajno pitanje kako će se prodaja Telekoma odraziti na funkcionisanje PTT Srbija jer ovo javno preduzeće „oko 20 odsto ukupnog prihoda ostvaruje od Telekoma, što je u 2009. godini iznosilo 4,4 milijarde dinara“.

Ističući da je 2002. godine PTT Srbije od Italijana otkupio 29 odsto akcija Telekoma, plativši 192 miliona evra, Marković komentariše da je Pošta taj novac mogla upotrebiti za modernizaciju i izgradnju dugo najavljivanog poštanskog centra. Tada se, kako kaže, ne bi desilo da samo PTT Srbije, pored albanske pošte, ručno sortira poštanske pošiljke.

Svakako je zanimljiva i tvrdnja Snežane Marković da Upravni odbor PTT Srbija još nije izglasao odluku da se vlasništvo nad akcijama Telkoma prebaci na Vladu Srbije.

Sindikalci su ostali uskraćeni i za stav Vlade Srbije po pitanju toga što država prodajom Telekoma ostaje bez kompanije iz čijeg prihoda ostvaruje dve trećine ukupnih prihoda za republički budžet u odnosu na prihode iz ostalih javnih preduzeća. Dragan Panić, predsednik sindikata Telekoma Nezavisnost, pita se odakle će se obezbeđivati sredstva koja su inače usmerena na zdravstvo, socijalu, vojsku i policiju ako Telekom bude prodat.

O Telekomu se, međutim, izjasnio predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković.

„Nije dobro prodavati Telekom Srbije u ovom trenutku. Imajući u vidu njegov godišnji prihod, Telekom će za nekoliko godina sigurno vredeti više. Sumnjam i da će se danas postići realna cena za ponuđene akcije“, rekao je Atanacković, komentarišući da se ne prodaje preduzeće kada se unapred, „99 odsto", zna da će akcije Telekoma kupiti Dojče telekom.

Prema ranijim nezvaničnim informacijama Dojče telekom za 40 odsto akcija nudi 800 miliona evra. Atanacković procenjuje da će nakon prodaje sigurno doći i do povećanja cena usluga. Ocenjujući da država prodaje Telekom jer joj treba novac i da je Srbija „narkomanski zavisnik od novca iz inostranstva“ Atanacković je napomenuo da je reč o njegovom ličnom stavu i strahu da će novac od prodaje otići na potrošnju.

„Ako misle da je dobar trenutak za prodaju, moraju da znaju da će takvih trenutaka narednih godina biti sve više, jer je Srbija bolesnik kojem će trebati dug oporavak“, rekao je Atanacković.

Prognozirajući, takođe, da će posle prodaje Telekoma Srbija doći do povećanja cena usluga, jer će budući vlasnik sigurno nadoknaditi novac koji će platiti za akcije Telekoma, profesor Mlađen Kovačević je rekao da „Srbija neće imati snage da na bilo koji način kontroliše monopol koji će imati strani vlasnik u Telekomu“.

Branislav Jorgić, direktor brokerske kuće Jorgić broker istakao je da treba izvršiti pritisak da se Telekom od zatvorenog pretvori u otvoreno akcionarsko društvo. Poredeći vrednost Hrvatskog telekoma na berzi, Jorgić procenjuje da srpski Telekom vredi oko tri milijarde evra.

Ostaje, međutim, pitanje kako će se budući kupac Telekoma Srbija odnositi prema građanima koji kroz raspodelu besplatnih akcija treba da postanu deoničari u ovoj kompaniji.

Na tribini „Prodaja Telekoma da ili ne“ predstavnici Sindikata Nezavisnost ocenili su da ne znaju da li se Telekom prodaje ili privatizuje. Ističući da ne znaju šta će biti sa radnicima, oni su poručili nadležnima u Vladi Srbije da će se boriti za svako radno mesto. Zanimljivo je da su, poredeći situaciju iz 1997. godine, kada je Slobodan Milošević prodao ukupno 49 odsto akcija (Grcima i Italijanima), sindikalci priznali da tada „nisu bili ovako uplašeni, jer niko od zaposlenih tada nije ostao bez posla“.

Dragan Panić, takođe, očekuje da sa dolaskom novog operatora treba očekivati i više cene pretplate koje će iznositi oko sedam evra mesečno. To će na godišnjem nivou Telekomu obezbediti dodatno oko 200 miliona evra prihoda. Panić ocenjuje da samo poslednje povećanje cene pretplate na godišnjem nivou donosi veći prihod za kasu Telkoma od 80 miliona evra.

Telekom je, inače za 2010. godinu predvideo 200 miliona evra za direktne investicije. A prema Panićevim rečima ne stoje ni navodi onih koji opravdavaju prodaju zbog toga što je Telekom sada u dugovima i da fiksna telefonija nema budućnosti.

„To je posledica odluka državne politike da se sprovedu akvizicije u Crnoj Gori i Republici Srpskoj“, kaže Panić, komentarišući da spekulacije kako fiksna telefonija nema budućnost demantuje i to što je Telenor nedavno kupio licencu za drugog operatora fiksne telefonije u Srbiji.

„Iskustva pokazuju da strani operatori žele učešće na našem telekomunikacionom tržištu jer u tome vide profit. Ali, oni će taj profit izneti iz zemlje“, upozorava Panić, pitajući „zašto Srbija taj profit nije mogla da zadrži za sebe“.

Sindikalci Nezavisnosti su sa tribine o budućnosti Telekoma Srbija pozvali i članove ostalih sindikata da im se priključe. Stavove izrečene na skupu sumiraće i, kako su obećali, dostaviće vladi, nadležnim ministarstvima i svim medijskim kućama. Sindikat obećava da neće prestati sa akcijama za sprečavanje prodaje Telekoma Srbija. U razgovoru su pominjali da će potražiti podršku od zaposlenih u Telekomu i PTT Srbije ali i od opozicionih političkih partija.