Nauka

Trendovi nisu više na pravcu ukrupnjavanja poseda i oslanjanja na principe industrijske poljoprivrede iz prošlog veka, već su okrenuti rešavanju problema koji dolaze od promena klime, daljeg rasta cena proizvodnih imputa (posebno nafte i gasa) i sve manjih raspoloživih količina vode

“Majka-Zemlja ne obrađuje plodno zemljište bez uključivanja stočnog fonda; ona uvek uzgaja izmešane biljne useve; veliki trud je uložen da se očuva plodnost zemljišta i da se ono zaštiti od erozije…” – Sir Albert Howard (1873-1947), britanski botaničar i osnivač modernog pokreta Organske poljoprivrede. (a)

Iako danas u Srbiji ovakvi predlozi mogu da uzgledaju naivno, pre bi se reklo da se radi o domaćoj neobaveštenosti da se današnji svet zapravo nalazi na velikoj prekretnici. Nasuprot globalnim trendovima i iskustvima velikog broja lokalnih zajednica širom sveta koje uveliko koriste nekonvencionalna rešenja da bi sebi omogućile bolju zaposlenost i život, Srbija se vratila u istorijsku prošlost - umesto da produži putem kojim je doskora išla
(foto: bombardovanje Beograda 1999.)

Sa 1.200 patenata, od čega 272 van SAD i 112 samo u energetici, Tesla predstavlja verovatno najznačajniju svetsku figuru u modernoj istoriji čovečanstva

Izgleda da je današnji oblik kapitalizma ostao bez odgovora na ovu opštu krizu, pa je zato u toku traganje za novim rešenjima. U Americi postoji oko 11.000 preduzeća u vlasništvu radnika (više od 11 miliona radnika-vlasnika), a računa se da postoji i oko četiri do pet hiljada korporacija u vlasništvu lokalnih zajednica

“Oni će povećati represiju protiv svih koji misle drugačije i povešće rat protiv svake zemlje koja ima resurse koji im trebaju…” - Richard Heinberg, u knjizi ‘Zabava je završena: Nafta, rat i sudbina industrijskih društava’
(foto: Ratko Karolić)

Ekonomisti smatraju da vlasti treba da okupe timove stručnjaka koji bi upravljali privredom kako bi se izvukli iz krize

Cilj ovog rada je da ukaže na realnu opasnost, pogotovu ako se stanje u sferi politike bitno ne popravi, da Srbija brzo doživi privredni, finansijski i devizni kolaps
(foto: Mlađen Kovačević)

Veliki deo stranih direktnih investicija u evropskim zemljama u tranziciji u stvari predstavljao bagatelnu kupovinu imovine u privatizaciji, a ta sredstva nisu otišla u fiksne investicije već u potrošnju i uvoz. Upravo to predstavlja jaku vezu između priliva SDI i ogromnih deficita tekućeg računa, napisao je Jože Mencinger
(foto: Jože Mecinger)

Na najvećem italijanskom tehničkom univerzitetu neće se više predavati na italijanskom