Kako protiv suše: više kanala ili veći stočni fond?

Uvod:

Suša u Srbiji tokom 2012. godine nanela je ogromnu štetu domaćoj poljoprivredi pa je neophodna pomoć države na tri ključna zadatka: da pomogne jesenju setvu, da pomogne očuvanje stočnog fonda i da započne projekat navodnjavanja.

Očuvanje i uvećanje stočnog fonda je, osim snabdevanja mesom i mlekom, neophodno za izgradnju sistema Zelene vode za navodnjavanje – koji je efikasniji od klasičnog kanalskog sistema Plave vode, odnosno irigacije.    

Suština sistema Zelene vode zasniva se na povećanju sadržaja organske materije u zemljištu, čime se povećava njegova sposobnost da upije i zadrži vodu – što, osim uvećanja prinosa, povećava otpornost zemljišta i biljaka u periodima produžene suše. Ovo zahteva znatno veće korišćenje stajnjaka i ostalog organskog đubriva, odnosno traži održanje i znatno uvećanje domaćeg stočnog fonda. 

Za realizaciju ovog projekta u uslovima krize državnih finasija, biće potrebno i solidarno učešće gradskog stanovništva, odnosno primena nekonvencionalnih mera u njegovom finansiranju.

Ključne reči: suša, navodnjavanje, stočni fond, sistem Zelene vode, povećanje organske materije u zemljištu, nekonvencionalna rešenja za finansiranje, posledice specijalizacije, energija za navodnjavanje, literatura

Suša u Srbiji, jul 2012.

Posledice suše u Srbiji  

Ovogodišnja suša u Srbiji je prepolovila prinose poljoprivrednih useva i nanela štetu od oko dve milijarde dolara.

Osim neposredne štete za biljnu proizvodnju, posebno je ugroženo održavanje stočnog fonda u Srbiji zbog nestašice i poskupljenja stočne hrane. (1)

Kako u Srbiji svega oko pet procenata oranica ima sisteme za veštačko navodnjavanje, neophodna je izgradnja irigacionih sistema da bi se sprečile dalje štete od suša. Stručnjaci procenjuju da je potrebno oko dve milijarde dolara za izgradnju sistema za veštačko navodnjavanje u potrebnom obimu. 

Ovo ulaganje u sisteme za navodnjavanje postaje nužnost jer stručnjaci UN – Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) procenjuju da će se ekstremni vremenski uslovi, odnosno ovako velike suše, dešavati u proseku svake treće godine, sa tendencijom povećanja njihove učestalosti.

Prema ovom izveštaju, Srbija, odnosno regioni srednje i južne Evrope, suočiće se sa pojačanim i češćim sušama u budućnosti. (2) 

Osim porasta cena hrane za domaće potrošače, štete od ovogodišnje suše će ostaviti dugoročne posledice na domaću poljoprivredu kao i na srpsku privredu u celini: 

-        Kako je domaća poljoprivreda neto izvoznik hrane, Srbija će ostati bez preko potrebnih deviza – samo u toku 2011-te godine izvoz hrane je dostigao dve milijarde dolara;

-        Zbog velikih gubitaka od suše poljoprivrednici su ostali bez obrtnih sredstava pa će imati problema da obnove sledeću setvu useva i izmire svoje obaveze prema državi i bankama; jedan deo poljoprivrednika je bankarske zajmove garantovao posedovanjem zemljišta pa postoji opasnost da deo domaćih oranica pređe u vlasništvo stranih banaka;

-        Zbog nestašice stočne hrane i porasta njene cene doći će do prinudnog klanja stoke; pošto se stočni fond veoma sporo obnavlja ovo će naneti velike i dugoročne štete domaćoj poljoprivredi po više osnova: osim direktne štete za proizvođače doći će i do porasta cena mesa i njegove nestašice, a domaće oranice će ostati bez stajskog đubriva koje je neophodno za očuvanje plodnosti zemljišta, sprečavanje njegove erozije kao i za povećanje njegovog kapaciteta da upije i zadrži vodu – što je izuzetno važno u uslovima povećanih suša.   

Nekonvencionalna rešenja za pomoć domaćoj poljoprivredi

Očigledno da suša nije mogle da dođe u gorem trenutku za Srbiju. Sa manjkom od preko dve milijarde evra u državnoj kasi, uništenom i opljačkanom privredom i velikim procentom nezaposlenog stanovništva, kao i velikim procentom neproizvodnog stanovništva i državne birokratije, Srbija se već nalazi u kritičnoj fazi održanja njenih osnovnih funkcija. 

Zato je izuzetno važno uspostavljanje prioriteta za održavanje osnovnih funkcija države – a snabdevanje stanovništva hranom je prva među njima. To, dalje, ukazuje da je najvažniji zadatak vlasti danas – spasavanje domaće poljoprivrede od posledica katastrofalne suše. 

U uslovima rigorozne štednje vlada bi trebalo da pristupi rešavanju njenog položaja i dodatnim korišćenjem nekonvencionalnih metoda finansiranja, odnosno uključivanjem širokog kruga gradskog stanovništva.  

- Projekat sistema Zelene vode za poljoprivredu, kojim bi se spojile aktivnosti i sredstva za izgradnju irigacionih sistema sa onim koja su potrebna za saniranje štete u poljoprivredi od ovogodišnje suše – i posebno za spasavanje domaćeg stočnog fonda – bio bi jedan od takvih primera. Time bi se umanjila ukupna sredstva potrebna za pojedinačno rešavanje ova dva goruća problema poljoprivrede i angažovao rad i kapital velikog broja naših građana – umesto isključivo korišćenja skupih inostranih kredita.

Učešće građana u spasavanju poljoprivrede, kao strateškog sektora domaće privrede, zahteva, pre svega, promenu ponašanja gradskog stanovništva i njegovo solidarno učešće u finansiranju projekta Zelene vode.

Postoji više načina kako bi gradsko stanovništvo moglo da pomogne:   

-        da prihvate poskupljenje pitke vode, stim da dodatak cene ide namenski za uvođenje sistema Zelene vode u poljoprivredi;

-        da kupuju pre svega lokalno proizvedenu hranu, čak i ako je nešto skuplja od visoko subvencionisane uvozne hrane (skoro bescarinski uvoz hrane po damping cenama koji uništava domaću prizvodnju - ide na dušu bivše vlade); kupovinom lokalne hrane vrednost uloženog novca se uvećava skoro dvaipo puta za lokalnu privredu, jer se tako uložen novac ‘obrne’ u lokalu nekoliko puta – što podstiče lokalnu ekonomiju i zapošljavanje; kupovinom strane robe domaći novac ide napolje i ne podstiče u istoj meri domaću privredu; (3)

-        da osnivaju lokalne štedionice koje pomažu lokalnu poljoprivredu i mala preduzeća kao i da ulože u njih bar deo svojih ušteđevina (procenjuje se da srpski građani imaju oko 8 milijardi evra usteđevina kod stranih banaka, uglavnom sa manjim pojedinačnim ulozima) - jer na taj način oslobađaju svoju privredu visokih kamata na pozajmice od stranih banaka i podstiču zapošljavanje;

-        da slično primerima koji već funkcionišu u nizu zemalja, učestvuju u sistemu podrške poljoprivrednoj proizvodnji kao što je, naprimer, CSA (Community Supported Agriculture – Poljoprivreda potpomognuta od lokalnih zajednica), koji predstavlja socio-ekonomski model po kome potrošači kao pojedinci učestvuju u finansiranju lokalne proizvodnje hrane - finansirajući unapred njenu proizvodnju, uglavnom deo za njihovu ličnu upotrebu, deleći sa proizvođačima rizik i profit. (4)  

Sta je sistem Zelene vode u poljoprivredi?

U sistemu poljoprivrede u kome se obradive površine zalivaju kišom (rain-fed

agriculture), bez sistema za veštačko navodnjavanje, usevi zavise od količine padavina i kapaciteta zemljišta da upije i zadrži u sebi vodu. 

- Povećanjem sadržaja organske materije u obradivom zemljištu - korišćenjem organskih đubriva i posebno stajnjaka - znatno se uvećava njegova sposobnost da upije i zadrži u sebi atmosfersku vodu, čime se uvećava njegova otpornost na sušu, povećava prinos useva i smanjuje erozija zemljišta. Prema američkim istraživanjima, povećanje sadržaja organske materije u zemljištu sa 3-4 odsto na 6 odsto, povećava se prinos kukuruza u organskoj proizvodnji za 33 odsto - u odnosu na konvencionalnu proizvodnju (sa veštackim đubrivima) - a kod soje ovaj rast prinosa iznosi čak do 50 odsto. (9)  

- U struci inače poznat kao sistem ‘Zelene vode’, ovo je zapravo znatno jeftiniji način navodnjavanja zemljista od klasične irigacije kanalskom mrežom, koji je poznat kao sistem ‘Plave vode’. Klasičan sistem centralizovane irigacije, osim visokih troškova izgradnje i održavanja, znatno povećava i utrošak energije (uglavnom nafte) u eksploataciji, zbog korišćenja pumpi za vodu, pa se procenjuje da ovo povećanje potrošnje energije ide i do 100 odsto u odnosu na sistem zalivanja kišom, a kod veštackog navodnjavanje pšenice, na primer, troši se i 3 puta više energije. 

- Korišćenje organskih đubriva u poljoprivredi nije do sada posebno podsticano od strane vlada pa se zato stručnjaci u svetu zalažu za davanje direktnih podsticaja farmerima da ih što više koriste (Green Water Credits). Ovo se inače u svetu ne smatra za subvencije već za oblik investicija sličan onom za centralizovane irigacione sisteme – sa razlikom da se tu radi o podršci decentralizovanom sistemu čija izgradnja i upravljanje počivaju na aktivnostima individualnih farmera koji to obavljaju na svom posedu. (6 -11) 

- Stručnjaci predlažu da se u finansiranje sistema Zelene vode, osim državnih investicija, uključe i preduzeća za snabdevanje gradova vodom, veći vodoprivredni sistemi i osiguravajuća društva, kao i građani – jer se izgradnjom ovog sistema bolje prečišćava voda koja ide u otvorene vodotokove i smanjuju štete od bujica i poplava u slučaju velikih kiša. (6)    

Posledice specijalizacije u Industrijskoj poljoprivredi

Većina problema u današnjoj industrijskoj poljoprivredi dolazi od njene specijalizacije i prekomerne eksploatacije zemljišta. Degradacija skoro 40% plodnog zemljišta u svetu i njegova erozija, zagađivanje površinskih i podzemnih voda veštačkim đubrivima, velika potrošnja fosilne energije u proizvodnji hrane (6-10 kalorija fosilne energije da se proizvede jedna kalorija hrane) kao i njen uticaj na promenu klime na zemlji (ispuštanjem velike količine gasova sa efektom staklene bašte) – rezultati su primene industrijske poljoprivrede.

- Specijalizacija u poljoprivredi dovodi do razdvajanja biljne i stočne proizvodnje pa su velike stočne farme (posebno velike farme svinja i živine) zapravo veliki zagađivači prirodne okoline: umesto da se njen otpad koristi kao organsko đubrivo, on se kod nas uglavnom ispušta u otvorene vodotokove i kanale - jer je odležavanje i distribucija (troškovi transporta) ovog otpada sa velikih stočnih farmi često neisplativo, a ne postoje državni podsticaji da se on upotrebi kao organsko đubrivo. U Nemačkoj, Danskoj i Britaniji se, prema podacima UN FAO, osim upotrebe 200-300 kg azotnog đubriva po hektaru, dodatno koristi i 150-250 kg organskog đubriva po hektaru – koje se sastoji od kravljeg, svinjskog i živinskog đubriva. (8) 

- Intenzivno korišćenje veštačkih đubriva bez potrebnih količina stajnjaka, biljnog otpada i ostalog organskog đubriva, dovodi u dužem periodu do opadanja organske materije u zemljištu. Ovo smanjivanje organske materije u zemljištu proizvodi dalje negativne posledice: dovodi do kompaktizacije zemljišta, što otežava rast korena biljaka i smanjuje prinose, atmosferska voda (od kiše) brzo otiče preko polja u otvorene vodotokove pa nema dovoljno vremena da ga zemlja upije, dok istovremeno pojačava eroziju zemljišta, i najznačajnije – takvo zemljište gubi sposobnost da zadrži u sebi vodu (koja onda propada u dublje slojeve), pa je zato neophodno pojačano vestačko navodnjavanje (irigacija). (5)       

- Dobro je poznato da mali poljoprivrednik ne može bez stoke – jer sa njom se, uz dodatak rada i rizik, uvećava vrednost njegove biljne proizvodnje – što predstavlja osnovni oblik uvećanja profita preko svojevrsne ‘vise faze prerade’ stočne hrane.

- Isto tako i njiva, odnosno njena plodnost i zdravlje, ne može bez stoke, odnosno bez stajskog đubriva. Zato je neophodno da država svojim podsticajima uvaži i drugu funkciju stoćnog fonda – ne samo kao proizvodnju mesa i mleka već i kao dragocenu proizvodnju organskih đubriva neophodnog u borbi protiv suše i za održanje zdravlja poljoprivrednog zemljišta.

Irigacija i povezivanje sistema Plave i Zelene vode u poljoprivredi    

Poljoprivreda u sistemu zalivanja kišom (rain-fed agriculture) zauzima oko 80 procenata poljoprivrednog zemljišta u svetu i proizvodi oko 60 procenata svetske hrane. Prema procenama stručnjaka, irigacija uvećava prinose useva za prosečno 60 procenata uz znatna variranja ovih prinosa u raznim zemljama i klimatskim područjima. Zato treba naglasiti da klasična, centralizovana irigacija nije uvek uspešan i profitabilan način za poljoprivrednu proizvodnju kao i da zahteva stalno održavanje.

Među problemima irigacije stručnjaci na prvo mesto stavljaju troškove i cenu energije od kojih ona zavisi u najvećoj meri. Prema analizi koju je uradio profesor  D. Pimentel sa američkog univerziteta Kornel, kada cena dizel goriva dostigne 10 dolara za galon (3,79 lit) odnosno oko 2,5 dolara za litar, irigacija u SAD će postati nedovoljno profitabilna. (9)

Osim troškova izgradnje i održavanja centralizovanog sistema irigacije, troškovi zalivnih sistema i naročito goriva za pumpe, posebno opterećuju individulne farmere koji su izloženi promenama cene goriva na tržistu. Kako se u svetu računa na dalja poskupljenja nafte u budućnosti, izgradnji irigacione mreže treba posvetiti dužnu pažnju i sa tog aspekta.

Mreža kanala za navodnjavanje (irigaciju) zapravo ima dvostruku funkciju – da dovede i da odvede vodu sa njive, odnosno da prikupi višak vode sa njiva kod velikih kiša i otapanja snega. Kako ovaj sistem zapravo oceđuje zemljišta (drenira) onda u uslovima sve manjih padavina od posledica suše i klimatskih promena – on zapravo dodatno isušuje zemljište koje onda traži dodatnu količinu vode, odnosno navodnjavanje.

Ne treba zanemariti ni druge probleme koji dolaze od ove kanalske mreže: kako se voda zbog zalivanja stalno drži u kanalima, ona postaje leglo komaraca i potencijalni izvor bolesti (water-born diseases) – što stvara dodatne troškove na njihovom hemijskom uništavanju.

Promena klime na Zemlji i sve manje padavina zahtevaju izgradnju kanalske mreže za irigaciju ali bi nju, zbog napred iznetih razloga, trebalo kombinovati sa sistemom Zelene vode, odnosno redukovati je do potrebnog nivoa na kome se postiže najveća efikasnost njihovog združenog delovanja uz najmanje troškove izgradnje i održavanja.

Kratak pregled literature:

– Zelena voda i Održiva poljoprivreda:

Ovaj prilog predstavlja kratak uvod u temu korišćenja sistema Zelene vode kao alternativnog načina navodnjavanja zemljišta, koji je, prema proceni svetskih stručnjaka (ISRIC) znatno efikasniji od tradicionalnog (kanalskog) sistema irigacije.

Međunarodni centar za podatke i informacije o zemljištu (ISRIC – International Soil Reference and Information Centre) je pokrenuo akciju ‘Krediti za Zelenu vodu’ (Green Water Credits) kao mehanizam za direktno plaćanje farmerima za aktivnosti na navodnjavanju zemljišta (water management) – koji je do sada bio nepriznat i nenagrađen od strane vlada.

Stručnjaci ISRIC-a su dobili podršku fonda švajcarske agencije za razvoj i kooperaciju (SDC) i Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede (IFAD) za finansiranje projekata Zelene vode u zemljama u razvoju.  

Smatra se da bi u finansiranju projekata Zelene vode trebalo da učestvuju lokalna preduzeća za snabdevanje vodom, korisnici vode, kao i osiguravajuća društva – jer se uvođenjem ovog sistema smanjuju štete od poplava i erozije zemljišta. (6) 

– Koriscenje zelene vode u eri rastuće nestašice:

Studija međunarodnog instituta za vodu iz Stokholma (SIWI) otkriva da je prinos žitarica na zemljištu sa irigacijom oko 60% veći od sistema koji se zaliva kišom ali ukazuje na opasnost da će pod uticajem daljeg rasta cena nafte i troškovi irigacije značajno porasti. (7) 

– Doprinos Plave i Zelene vode multifunkcionalnom karakteru poljoprivrede i zemljišta - 6: Voda

Studija Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) se fokusira na četiri teme:

-        Koja količina Zelene i Plave vode je potrebna za različite tipove poljoprivrede i različite useve i drugu vegetaciju;

-        Kakav je odnos između korišćenja vode za poljoprivredu i druge potrebe;

-        Koji je značaj širenja gradova za korišćenje vode u poljoprivredi;

-        Koje forme poljoprivrede su najbolje u raznim regionima i režimu voda;

Osim niza izuzetno korisnih informacija o karakteristikama zemljišta u odnosu na njegovu sposobnost zadržavanja vode, studija ukazuje na podatak koji zaprepašćuje: za proizvodnju hrane za jednodnevnu ishranu samo jedne osobe, potrebno je 2-6 kubnih metara vode, odnosno oko 2000 kubnih metara vode u toku jedne godine. (8)   

– Smanjivanje energetskih imputa u poljoprivrednoj proizvodnji – je izuzetna studija koja ukazuje na vezu voda-energija, odnosno ukazuje na količinu energije koja je potrebna za veštačko navodnjavanje. Studija zapravo uključuje i niz drugih aspekata poljoprivredne proizvodnje.

- Prema ovoj analizi, u SAD se za ishranu po jednom stanovniku utroši oko 2000 litara nafte i njenih ekvivalenata godišnje – ili zbirno oko 19 procenata ukupne nacionalne potrošnje energije.

- Industrijska poljoprivreda u SAD je dovela do erozije plodnog zemljišta koja iznosi oko 13 tona po hektaru godisnje i koja se mora redukovati na održivi nivo koji ne dopušta eroziju veću od jedne tone po hektaru godišnje (toliko se prirodno obnovi). Da bi se ovo postiglo neophodno je: bolja rotacija useva; ozelenjavanje (zatravnjivanje) duž vodotokova; sistemi kanala za odvodnjavanje; terasiranje (na nagnutim terenima); konzervacijska poljoprivreda (smanjeno klasično oranje, no-till tehnologija); uokviravanje parcela živicom i drvećem; prepokrivanje zemlje slamom i kukuruzovinom posle žetve; uvećanje sadržaja organske materije u zemljištu, primena organske poljoprivrede i njihova kombinacija.       

- Veštačko navodnjavanje traži veliku količinu energije za pumpe jer usevi traže velike količine vode. Tako, na primer, soja traži oko 5800 kubnih metara vode po hektaru da bi se proizvelo oko 3 tone soje po hektaru; pšenica traži oko 2400 kubnih metara vode po hektaru da bi se proizvelo 2,7 tona žita po hektaru. Zato proizvodnja pšenice korišćenjem irigacije traži skoro tri puta više energije od proizvodnje koja se zasniva na prirodnom zalivanju kišom.

-  Povećanjem organske materije u zemljištu sa 3-4 odsto na oko 6 odsto smanjuje se brzo oticanje vode sa njiva kod jakih kiša (smanjuje bujice) i erozija zemljišta; smanjuje se upotreba veštačkih đubriva; povećavanjem organske materije povećava se kapacitet zemlje da upije i zadrži vodu pa su usevi u tom slučaju otporniji na sušu; povećava prinose: sa 6 odsto sadržaja organske materije u zemljištu povećava se prinos kukuruza za 33 odsto a soje za 50 procenata. (9)

– Zelena voda: definicije i podaci za procene – izveštaj 2003/2 – Inicijativa za Zelenu vodu, ISRIC-FAO, 2003

Definicija: Zelena voda je deo atmosferske vode koju upije zemljište i koja je dostupna biljkama. To zahteva sposobnost zemljišta da upije vodu kao i kontinuirano obnavljanje rezervi vode padavinama. Zelena voda je najveći resurs pitke vode, baza za poljoprivredu koja se prirodno napaja kišom (rain-fed agriculture) i sav živi svet na zemljištu; pa ipak, ona je dobila izuzetno malo pažnje u odnosu na Plavu vodu – deo vode koji stiže u reke direktno putem slivanja, ili indirektno, preko drenaže do podzemne vode i dalje preko potoka.   

Studija koju je uradio ISRIC pa narudžbi UN FAO sadrži obiman fond podataka o zemljištu, klimi i vodi na globalnom nivou, kao i masivnu listu literature na ove teme. (10)

– Krediti za Zelenu vodu su finansijski mehanizam koji pomaže farmere koji žive u područjima gde se akumuliraju padavine da poprave njihovu praksu u korišćenju vode. Iako će farmeri od toga imati direktne benefite, oni možda neće stići dovoljno brzo, pa je neophodno formiranje fonda za finansijsku podršku projektu Zelene vode - u kome bi učestvovali kako farmeri koji žive nizvodno, tako i privatni i javni sektor koji od ovog projekta ima koristi. (11)

Reference:

a. – Najkraće o Održivoj poljoprivredi: Osnivači i današnji predvodnici

http://poljoprivreda.info/?oid=26&id=790

- HRH delivers the Sir Albert Howard Memorial Lecture, 2008

www.princeofwales.gov.uk/speechesandarticles/hrh_delivers_the_sir_albert_howard_memorial_lecture_471496085.html

1. – Šteta od suše dve milijarde dolara

www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Steta-od-suse-dve-milijarde-dolara.sr.html

- Ješić: Steta od suse u Vojvodini milijardu evra

www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/336626/Jesic-Steta-od-suse-u-Vojvodini-milijardu-evra

- Meso će biti skupo kao zlato

www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=08&dd=03&nav_id=631883&fs=1

- Političari, sta će vam narod jesti?

www.vesti-online.com/vesti/Srbija/244291/Politicari-sta-ce-vam-narod-jesti-

- Samo seljak spasava Srbiju

www.vesti-online.com/vesti/Srbija/244739/Samo-seljak-spasava-Srbiju- 

2. – IPCC – Intergovernmental Panel on Climate Change -  www.ipcc.ch/

3. – Srbija u kontekstu svetske krize - (2*): Nekonvencionalni odgovori na svetsku krizu – deo pod 8-c - o radu britanske organizacije NEF; 

www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-42361/srbija-u-kontekstu-svetske-krize-2-nekonvencijalni-odgovori-na-svetsku-krizu

4. – Community-supported agriculture

http://en.wikipedia.org/wiki/Community-supported-agriculture

5. – Borba za oranice (I): Degradacija poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji

http://poljoprivreda.info/?oid=8&id=866

- Borba za oranice (2): Sintetičko azotno đubrivo oštećuje zemljište

http://poljoprivreda.info/?oid=8&id=867

6. – Green water and Sustainable Agriculture

www.worldchanging.com/archives/004494.html

7. – Green Water Use in an Era of Growing Scarcity

www.siwi.org/documents/Resources/Water_Front_Articles/2010/Green_Water_Use_in_an_Era_of_Growing_Scarcity.pdf

8. - The Contribution of Blue and Green Water to the Multifunctional Character of Agriculture and Land: Background Paper 6: Water

www.fao.org/docrep/x2775e/X2775E08.htm

9. – Reducing energy inputs in the agricultural production system – by David Pimentel, Monthly Review, July-August 2009, Volume 61, Number 3

www.monthlyreview.org/2009/07/01/reducing-energy-inputs-in-the-agricultural-production-system

10. – Green Water: definitions and data for assessment – Report 2003/2 – Green Water Initiative, ISRIC-FAO  

www.isric.org/isric/webdocs/docs//ISRICGreenwater%20ReviewFebr2004_.pdf?q=isric/webdocs/Docs/ISRICGreenwater%20ReviewFebr2004_.pdf

11. – Green Water Credits

www.isric.org/projects/green-water-credits-gwc

http://greenwatercredits.net/