NAJSKUPLJI KREDITI U SRBIJI

Kamatne stope na kratkoročne kredite u Srbiji više su i po tri do četiri puta nego u nekim zemljama regiona. Zato nije i čudo što su građani povećali broj žalbi na kredite korisničkom centru u Narodnoj banci. Posebno su velike razlike u ceni gotovinskih kredita, dok su stambeni krediti na nivou okruženja. I dok se u Evropi kamatne stope smanjuju zbog pada referentnih kamatnih stopa EURIBOR i LIBOR, u Srbiji se građani sve više žale na povećanje kamata na kredite koji su već u otplati. Od 211 prigovora u drugom kvartalu ove godine, više od pola se odnosi na samo šest banaka, a posebno se povećao broj prigovora na rad jedne banke. Narodna banka, međutim, nije želela da obavesti građane o kojim se bankama radi i tako ih zaštiti od bahatog ponašanja banaka.

Prema podacima NBS, prosečna kamatna stopa na kratkoročne dinarske kredite u junu ove godine iznosila je čak 35,36 odsto. S druge strane, statistika Hrvatske narodne banke pokazuje da je prosečna kamatna stopa na kratkoročne kredite u kunama bez valutne klauzule u maju iznosila 12,64 odsto. Prosečna kamatna stopa u BiH na keš kredite iznosi 9,63 odsto, u Makedoniji 10,9 odsto, u Mađarskoj 13,56 odsto, u Bugarskoj 12, a u Poljskoj svega osam odsto.

Četiri puta skuplje nego u Sloveniji

Ogromne razlike u kamatama na gotovinske kredite mogu se zapaziti i kod ćerki banaka u različitim zemljama, gde po pravilu najveće kamatne stope plaćaju građani Srbije. Tako, keš kredit indeksiran u evrima Hipo banke u Srbiji košta od 19,43 odsto godišnje, dok se cena sličnog kredita kod iste banke u Hrvatskoj kreće od 10,5 odsto pa naviše. Gotovinski kredit u Hipo banci u Banjaluci može se dobiti po 11,59 odsto, a u Sloveniji po svega 5,9 do 6,28 odsto.

Godišnja kamatna stopa na indeksirani keš kredit u Unikredit banci u Srbiji iznosi od 15,75 do čak 34,05 odsto. U Zagrebačkoj banci koja je u vlasništvu Unikredit banke, kamata na gotovinski kredit vezan za evro se može dobiti sa kamatom od 11,13 odsto. U njihovoj banci u Češkoj kamata je od 10,28 odsto, a u BiH od 15,35 odsto.

U srpskoj Intezi kamata na ove kredite se kreće od 17 odsto pa naviše, dok je u Hrvatskoj ta cifra upola manja i ide od 10,32 odsto. U Intezi u Bosni i Hercegovini, kamatna stopa je 12 odsto, pa tako za kredit od 3.000 evra na pet godina, prosečan Srbin plaća mesečno osam evra više od komšije preko Drine. Slovenci, osim što se ne brinu koliki će im kurs biti na dan kada treba da uplate ratu kredita, imaju privilegiju da plaćaju i tri puta manje kamate. Tako Banka Koper, čiji je vlasnik Inteza Sao Paolo, naplaćuje kamatu za istu vrstu kredita od 6,5 odsto.

Austrijska banka Rajfajzen poznata je kao velika regionalna banka na prostorima jugoistočne i istočne Evrope. Ipak, najviše kamate za keš kredite naplaćuju u Srbiji. Tako je ovde godišnja efektivna kamatna stopa od 18,36 odsto, dok je u BiH od 14,52 odsto. S druge strane u Bugarskoj ona iznosi 11,95 odsto, a u Rumuniji 15,35 odsto. Iako se Mađarska nalazi u EU, ipak važi za zemlju visokog rizika i među najvećim kandidatima u Evropi da bankrotira. Pored toga, imaju i problema u sprovođenju aranžmana sa MMF-om zbog čega bi mogli da ostanu bez podrške ove institucije, što dodatno povećava rizik. Opet, kamatne stope na kratkoročne gotovinske kredite u Rajfajzen banci u Mađarskoj su niže nego u Srbiji i kreću se od 14 do 16,39 odsto.

Sosijete ženeral banka u Srbiji naplaćuje keš kredite po kamati od 15 do 22 odsto, a u Hrvatskoj od 9,55 odsto.

Visok rizik ili nedostatak konkurencije

Iako bankari stalno ističu u prvi plan visinu rizika zemlje, kojim se objašnjava i povećanje kamata u vreme kada je EURIBOR pao na rekordno niske nivoe, neki stručnjaci smatraju da među bankama nema konkurencije. Kao najbolji dokaz za to ukazuju na visinu kamata, pošto je osnovni pokazatelj postojanja konkurencije pad cena i poboljšanje kvaliteta usluge. Oni navode i primer Hrvatske, gde samo dve banke drže polovinu bankarskog sektora a opet su, jedna drugoj konkurišući, značajno oborile kamatne stope. S druge strane u Srbiji ima 34 poslovne banke, ali od pada cena nema ništa.

Ekonomista Milan Kovačević, nekada i sam bankar, ističe da je politika uvek vođena u korist bankarskog sektora u odnosu na realni sektor i stanovništvo.

„Kao rezultat toga u 2009. godini privreda je zabeležila neto gubitak od milijardu evra, a bankarski sektor neto dobit od 200 miliona evra. Stvoren je izuzetno neravnopravan odnos između banaka na jednoj i privrede i građana na drugoj strani. Na primer, kada stavite pare na štednju, nikada vam neće povećati kamatu u toku štednje, dok s druge strane kada uzmete kredit banke vrlo lako povećaju kamatu u otplati. One takođe, ne daju mogućnost da štedite u dinarima, a da vam prinos bude vezan za evro, dok s druge strane daju kredite u dinarima, ali je otplata vezana za kretanje kursa. Takođe, kod banaka nema transparentnosti, a ugovori o kreditima su nakaradni“, napominje Kovačević.

Prema njegovim rečima, među bankama ne postoji konkurencija koja bi oborila kamatne stope.

„Nema konkurencije među njima. Njihov argument da je jaka konkurencija, jer ih ima preko 30 ne znači ništa. I otkupljivača mleka ima puno, pa ih sada optužuju da su radili jedinstveno. Nije lako napraviti tržište i konkurenciju, a bankama je lako da nastave da rade isto kao i ranije i da čuvaju svoju poziciju, jer ih niko ne tera na konkurentsku utakmicu. Bivši guverner nije uradio ništa po tom pitanju, a novi bi mogao da uvede Zakon o kamatama kojim bi se regulisao haos u toj oblasti i stvarno mislim da treba zabraniti bankama da povećavaju kamate na kredite u toku otplate“, smatra Kovačević i dodaje da su banke koristile činjenicu da su mnogo informisanije o kretanjima na finansijskom tržištu od svojih klijenata da bi ih „očerupale“.

Narodna banka zatajila

Ovaj konsultant za strana ulaganja smatra da se guverner nije trudio da natera banke na konkurentsko ponašanje, kao i da je trebalo da bankama naloži da daju više dinarskih kredita, jer jedna trećina njihovih izvora su dinarski, doduše kratkoročni.

„Čak je i bankarsko pravilo da onom ko ima prihode u jednoj valuti, daju kredit u toj istoj valuti. A kod nas, banke su davale skoro isključivo kredite u evrima. Banke ne samo da deru građane, one rade i protiv ukupnog društvenog dobra, a kada ni te kamate i provizije nisu dovoljne, onde iznose devize u inostranstvo“, kaže Kovačević.

On se žali da mediji ne smeju ništa od tome da govore, jer jedino banke plaćaju reklame.

Saša Đogović, saradnik Instituta za istraživanje tržišta, smatra da je glavni razlog ogromnih kamata na kredite visoki rizik zemlje.

„Mi se ne možemo porediti sa Slovenijom koja je u Evropskoj uniji i ima daleko jaču privredu od naše. Ako ćemo iskreno i Hrvatska ima jaču privredu od naše. Tamo je mnogo predvidivija politička situacija, za dve godine ulaze u EU što ih čini manje rizičnom zemljom. U Srbiji i dalje postoji visok politički, ali i ekonomski rizik. Postoji velika nervoza oko kretanja kursa, a postoji realna opasnost da inflacija probije i gornju granicu od osam odsto koju je postavila Narodna banka. Država i dalje subvencioniše neka preduzeća, a pomoću subvencija privlači i to malo investicija, a s druge strane ništa ne čini na refomi javnog sektora, smanjenju broja zaposlenih u javnim preduzećima i uspostavljanju pravne države“, upozorava Đogović.

Zato će kamate i ostati na tim nivoima, sve dok se ne reformiše javni sektor, ističe ovaj ekonomista.

Bankari: Profit najmanja stavka

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, pokušala je da objasni od čega se sve sastoji kamatna stopa.

„U javnosti se vrlo često kao dilema postavlja visina bankarskih marži i to najčešće kod kreditnih poslova banaka, pri čemu se imaju u vidu totalne razlike između finalnih, nominalnih kamatnih stopa koje banke naplaćuju na svoje kredite i tržišnih, baznih ili referentih kamatnih stopa, na koje se te marže dodaju, da bi se formirale nominalne kamatne stope. Međutim, najčešće se prenebregava činjenica da su takozvane profitabilne marže samo jedan, uglavnom manji deo ukupnog iznosa bankarskih marži, koje se sastoje od nekoliko činilaca. Pre svega, najveći deo bankarske marže sačinjava trošak izvora, koji je uvek veći od referentne kamatne stope. Ukoliko se radi o eksternom izvoru, ovde se nalazi trošak rizičnosti zemlje i trošak rizika likvidnosti, koji prema domaćoj banci zajmoprimcu zaračunava strani zajmodavac. Koliko će iznositi ovi troškovi zavisi od mnogo činilaca, kao što su međunarodni rejting zemlje, tekuća makroekonomska stabilnost i samostalna procena stranog zajmodavca o konkretnom riziku. Ove margine se mogu popeti i preko 2, čak i preko 4%, a zavise od svakog pojedinačnog slučaja. Logično je očekivati da u jeku finansijske globalne krize ovi troškovi rastu. Zatim u cenu troška ulaze i domaći faktori, a pre svega regulativa NBS o izdvajanju obavezne rezerve.

I to nije sve, već samo jedan, najvažniji element bankarske marže. Sledeći element je marža procene kreditnog rizika klijenta kome se kredit daje - procena njegove likvidnosti, verovatnoće da će jednom upasti u nemogućnost redovnog izmirivanja obaveza zbog čega će banka morati iz sopstvenog kapitala da rezerviše deo sredstava za pokriće mogućeg gubitka. Ako se nije zaštitila na početku, banka u opasnost dovodi sve deponente i akcionare”, ističe Miladinovski. Ipak to nije sve, u bankarsku maržu ulaze i

marža za pokriće operativnih troškova prilikom obrade kreditnog zahteva i na kraju profitabilna marža, koja, prema njenim rečima čini najmanji deo.

Sonja Miladinovski napominje da, kada se kamatne stope na kredite sa deviznim izvorom upoređuju između zemalja u regionu, treba imati u vidu procenu rizika zemlje koju vrši sam inokreditor, a zatim i uticaj domaće regulative.

“Hrvatska konkretno ima povoljniji rejting, a i izdvajanje obavezne rezerve je za desetak procentnih poena niže nego u Srbiji”, objašnjava ona.

Rade Šević, pi-ar Hipo alpe adria banke kaže da kamatne stope na kredite određuje monetarna politika, visina referentne kamatne stope i obavezne rezerve, vrsta plasmana i posebni rizici koje oni nose, rok na koji se pozajmljuje, ali i očekivanja u pogledu inflacije u narednom periodu.

„Razlike između kamatnih stopa u Srbiji i kamatnih stopa u drugim zemljama u regionu mogu poticati od razlika u ovim faktorima, odnosno razlikama koje svako tržište sa sobom nosi. Tako su prosečne kamatne stope na kredite u Hrvatskoj niže u odnosu na tržište Srbije, ali su i kamatne stope na štednju niže nego u Srbiji“, ističe Šević.