Do tri miliona ljudi platiće spasavanje Srbije od bankrota

Ako ministar finansija ove jeseni postane najneomiljeniji lik u zemlji, za bar 2,5 do tri miliona ljudi, biće to znak da je Srbija na dobrom putu da izbegne bankrot. Srbija plaća 12,5 miliona evra penala zbog neiskorišćenih kredita. Zapadne zemlje su, izgleda, izgubile interesovanje za istragu o obaranju malezijskog aviona iznad istočne Ukrajine sa 298 putnika i članova posade. Bivši ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić svedočio juče skoro četiri sata u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, u istrazi koja se vodi povodom mahinacija u Galenici.

Najava smanjenja penzija i plata

Ako ministar finansija ove jeseni postane najneomiljeniji lik u zemlji, za bar 2,5 do tri miliona ljudi, biće to znak da je Srbija na dobrom putu da izbegne bankrot, piše u Politici. Biće to znak da je Dušan Vujović ministar finansija uspešno rešio jednačinu uravnoteženja javnih finansija ali i da će to platiti penzioneri, zaposleni u državnoj službi I javnim preduzećima, firmama u restrukturiranju pa i oni koji rade na crno. Smanjenje plata I penzija, međutim, biće besmisleno, piše u ovom listu, ako se ne reši loše poslovanje javnih preduzeća jer to državu godišnje košta oko milijardu evra.

List podseća da je ministar postavio sebi cilja da minus u kasi sa sadašnjih 8,3 odsto, u naredne tri godine smanji na dva do 2,3 procenta bruto domaćeg proizvoda.

Ne koriste zajmove pa plaćaju kazne

Srbija plaća 12,5 miliona evra penala zbog neiskorišćenih kredita, naslov je u Danasu gde piše koliko nedostatak projekata za koje smo tražili pozajmice košta državnu kasu.

Strani krediti koji su nam odobreni a nisu realizovani prošle i ove godine koštali su budžet više od 12,5 miliona evra. Na ime provizije, odnosno kaznenih penala za odobrena a nepovučena sredstva prošle godine je isplaćeno gotovo osam miliona evra, a u prvoj polovini ove iznos je premašio 4,5 miliona.

Među preduzećima koja su najviše koštala državnu kasu po tom osnovu izdvaja se Elektroprivreda Srbije, koja ima čak devet nerealizovanih kredita, a to što sredstva nisu iskorišćena plaćeno je penalima od 5,2 miliona evra. Železnice Srbije su isplatile nešto manje od 2,5 miliona evra provizije za nepovučene kredite ukupne vrednosti 355 miliona evra. Za tri nerealizovana kredita kod različitih banaka za projekte izgradnje Koridora 10 i autoputa Obrenovac - Ljig, Koridori Srbije imaju 2,8 miliona evra penala, dok je za račun pozajmice od 150 miliona evra Evropska banka za obnovu i razvoj javnom preduzeću Srbijagas naplatila oko 800.000 evra provizije. Među korisnicima nepovučenih kredita kod međunarodnih banaka su još i RTB Bor, Putevi Srbije, 20 toplana ali i Republika Srbija, lokalne samouprave i mala i srednja preduzeća.

Evropska komisija i srpska etika

Poslanici koji prekrše pravila lepog ponašanja a ne budu hteli javno da se izvine, moraće da plate kaznu u visini tri svoje plate, što je oko 225.000 dinara, piše u Politici. Ovo je jedna od odredaba etičkog kodeksa koji je naedavno završila radna grupa Narodne skupštine a koji bi trebalo da bude usvojen u parlamentu do kraja godine. Pre nego što bude usvojen, etički kodeks čeka mišljenje Evropske komisije.

“Nema razloga da se na ovaj gest gleda kao na poltronizam”, kaže Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS.”Predlog kodeksa smo uradili po ugledu na one koji postoje u nekim evropskim državama, popout Poljske na primer, pa želimo da čujemoi mišljenje EK. Ukoliko bi on dobiio, da tako kažem, pozitivnu ocenu, čini mi se da bi bio lakše usvojen u parlamentu”.

Političari i funkcije

U trenutku dok premijer Aleksandar Vučić i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić apeluju na stranačke kolege da se odreknu duple funkcije, Vlada Srbije imenovala je socijalistkinju Slavicu Đukić Dejanović za v.d direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, objavljuje Danas. Tako će Dejanovićeva ubuduće osim ove funkcije, predavati i na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, a obavljaće i poslaničku funkciju. Međutim, kako ona tvrdi za Danas, zbog nagomilanih funkcija neće trpeti nijedan posao.

Na pitanje da li to znači da neće poslušati preporuku šefa stranke Ivice Dačića i da neće podneti ostavku na višak funkcija, ona kaže da zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu može sasvim korektno da obavlja poslaničku funkciju.

„Konsultovaću Agenciju za borbu protiv korupcije i ukoliko oni budu smatrali da sam u sukobu interesa, podneću ostavku na mesto poslanika. Ne slažem se sa vama da gomilam funkcije koje se plaćaju iz budžeta. Funkcija v.d direktora „Dr Laze Lazarevića“ mi je struka, a da li ću postati direktor, pokazaće vreme“, kaže Đukić Dejanović, a na pitanje može li fizički da postigne da obavlja sve te dužnosti, ona kaže da je uvek stizala da radi u zdravstvu i da ako nema sukoba interesa, može da bude i vrlo korektan poslanik.

Nije Slavica Đukić Dejanović jedina socijalistkinja koja broji funkcije. Veljko Odalović, savetnik ministra spoljnih poslova (sa oko 150.000 dinara), ima još nekoliko funkcija.

Rekorder među socijalistima, ne samo po broju funkcija, već i po primanjima je potpredsednik SPS Dušan Bajatović. On ne samo da je poslanik, direktor Srbijagasa, već je i član Nadzornog odbora Jugorosgasa i podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“, a nedavno je imenovan i za direktora preduzeća „Južni tok“. Njegova mesečna primanja idu i do dva miliona dinara mesečno. Da li će se Bajatović odreći neke od brojnih funkcija, nismo uspeli juče da saznamo, jer on juče nije odgovarao na naše pozive, ali ni poruke, piše u Danasu.

 “Zaboravljeno” obaranje aviona?

Zapadne zemlje su, izgleda, izgubile interesovanje za istragu o obaranju malezijskog aviona iznad istočne Ukrajine sa 298 putnika i članova posade, izjavio je ruski ministar spoljnjih poslova Seregej Lavrov, prenosi Politika.

„Stiče se utisak da su svi drugi izgubili interesovanje za istragu. Posle početnih snažnih i skoro histeričnih optužbi na račun Rusije i proruskih snaga u Ukrajini, izgleda da sada svi ćute. Mi smo, praktično, jedina zemlja koja pokušava da zadrži pažnju na ovom veoma važnom pitanju”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare.

On je kazao da će Rusija nastaviti da traga za istinom, ne samo u ovom slučaju, nego i u drugim, kao što su slučaj snajperista, tragedija 2. maja u Odesi i slični događaji u Marijupolju, prenosi Itar-Tass.„Rusija neće dozvoliti da takvi zločini budu umanjeni i insistiraće na tome da oni koji su odgovorni za njih budu izvedeni pred lice pravde”, dodao je ministar Lavrov. 

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov najavio je još jedan humanitarni konvoj namenjen žiteljima Donjecke oblasti u građanskim ratom zahvaćenoj Ukrajini.

Najava otvaranja arhiva tajnih službi

Uskoro dostupna arhiva bezbednosnih službi, najavljuju Novosti pod naslovom “Do 1. Januara otvaranje tajnih dosijea”. U arhiv Srbije stiglo oko 80.000 fajlova BIA. Novim zakonom biće omogućen uvid u “lične fascikle građana.

Aleksandar Čotrić, poslanik SPO smatra da bi taj zakon mogao da bude gotov do kraja godine.

“Izbegli” iz smrdljivih zgrada

I  nove analize vazduha potvrdile su da se u dve novobeogradske višespratnice ne može boraviti zbog zagađennja i mogućih zdravstveni posledica, piše u Politici. Oko dve stotine porodica, od njih 220 koliko ih se zimus uselilo u dve novobeogradske zgrade – prinudno se iselilo.

“Samo stalno luftitajte I proćiće za najviše dve godine”, bioje savet koji su stanari dobili od investitora kada su se useljavali. Da nisu posumnjali u ovaj savet koji ima je dala Građevinska direkcija Srbije, koja je podigla zgrade, stanari bi još bili tamo.

Premijer Albanije Edi Rama doputovaće u septembru u zvaničnu posetu Srbiji, saznaje Danas. To će biti prva zvanična poseta visokog albanskog zvaničnika Beogradu, posle čak 70 godina.

Kako Danas saznaje u kabinetu albanskog premijera, poziv predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića za posetu Beogradu stigao je u Tiranu. Preostaje samo da se odredi tačan datum posete koja će se desiti u septembru. Premijer Albanije trebalo je da poseti Beograd pre pola godine, ali je ta poseta odložena nakon raspisivanja vanrednih, martovskih izbora u Srbiji.

Poslednji put je u Beogradu bio Enver Hodža 1947. godine, i to kao gost Josipa Broza Tita i ondašnje jugoslovenske federacije.

Pretnja srpskoj ambasadi u Siriji

Naša ambasada na udaru terorista piše u Kuriru pod naslovom “Dželat Srbima preti smrću”. Džihadisti iz organizacije ISIL, čiji je pripadnik američkom novinaru odrubio glavu pred kamerom, poslali preteće pismo našim diplomatama u Siriji, objavljuje ovaj tabloid I citira Ivicu Dačića, ministra spoljnih poslova koji potvrđuje da je stiglo takvo pismo ali zasad odbija da iznese detalje.

Pobednici u govorništvu

Novosti pišu o Heleni Ivanov koja je na Evropskom univerzitetskom debatnom prvenstvu u Zagrebu potvrdila da je najboljij govoernik na engleskom jeziku. Osim toga sa kolegom Stefanom Siridžanskim osvojila je titulu najboljih debatera Evrope.

“Posle svetskog prvenstva u Indiji gde smo u finalu izgubili od ekipe iz Berlina, u Zagreb smo otišli sa jednim ciljem, da budemo najbolji, priča Helena Ivanov.

“Sada je pred nama novo svetsko prvenstvo u Kuala Lumpuru”, kaže Stefan Siridžanski.

Drama turista u kanjonu

“Pakao kanjona jedva preživeli”, prenose Novosti priču turista iz Beograda I Novog Sada koji su prošli kroz Nevidio – crnogorski ekstremni park prirode. Umesto avanture za pamćennje I divno proveden vikend, u čuvenom crnogorskom kanjonu Nevidio, grupa turista pre desetak dana preživela je golgotu, piše u ovom listu. Njih dvadesetak u kanjonu u ledenoj vodi zadržalo se čak sedam ipo sati a najmanje izdržljivi od njih jedva su izvukli živu glavu. Vodič iz planianrskog društva “Radnički” sa kojim su pošli u avanturu, nije bio pored svoje ekipe. Zato su članovi bili prepušteni sabi a jedna devojka na začelju kolone srećom je spasena od davljenja.

Vlatko Kontić, vodič kroz kanjon Nevidio savetuje turistima da ne biraju najjeftiniju varijantu, već najsigurniju i u manjim grupama. Generalna greška je što se vodiči pre polaska ne raspitaju kakavo je stanje u kanjonu. KOnkretno, tada je voda u kanjonu bila visoka I bilo je teže nego inače, priča Kontić.

Nema vakcine za put u Afriku ili Južnu Ameriku

Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ više od četiri meseca nema vakcinu protiv žute groznice, obaveznu za sve građane koji nameravaju da putuju u Afriku ili zemlje Južne Amerike, piše u Danasu. Putnici iz Srbije stoga po cepivo moraju da idu u Hrvatsku, Crnu Goru ili u Bugarsku, pa ih vakcinacija uz putne troškove košta četiri do pet puta više nego da su je dobili u Srbiji. Osim Torlaka, Vojnomedicinska akademija takođe može da vakciniše ljude koji putuju u zemlje visokog zdravstvenog rizika, ali ni na VMA nemaju preventivnu zaštitu od ove bolesti. 

Sem što je oboljenje izuzetno opasno (smrtnost od 20 do 50 odsto), vakcinisanje protiv žute groznice je obavezno pravilnikom Svetske zdravstvene organizacije. To je jedina bolest za koju je potrebno uverenje (žuta knjižica) da ste primili vakcinu da biste uopšte mogli da uđete u pojedine evropske zemlje nakon povratka iz Afrike ili Južne Amerike.

Bolest bez dijagnoze

“Pomozite, umreće mi I drugi sin”, naslov je u Blicu gde piše da se Simon Majkić (9) teškko razboleo još dok je bio beba ali lekari koji su se nekoliko puta borili za njegov život, ne mogu da utvrde dijagnožu, kaže majka bolesnog deteta Snežana Majkić.

Saslušan bivši ministar finansija

“Dinkić saslušan zbog Galenike”, naslov je u Novostima gde piše da je bivši ministar finansija i ekonomije svedočio juče skoro četiri sata u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, u istrazi koja se vodi povodom mahinacija u Galenici, teških 75 miliona evra. Pre svedočenja Dinkić je rekao da ne zna zbog čega je uopšte pozvan da svedoči, pošto, kako je rekao, sa Galenikom “nije imao nikakve veze”. Po izlasku iz zgrade, međutim, Dinkić nije hteo da daje izjave novinarima.