Manja podrška ulasku u EU

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „da li podržavate učlanjenje Srbije u EU“, 46 odsto građana Srbije glasalo bi za, što je pet odsto manje u odnosu na podršku u istraživannju iz decembra 2013. Proizvođači jabuka iz Srbije izvezli su u prvoj polovini 2014. godine 32.400 tona tog voća u Rusiju što je dvostruko više nego u istom periodu prethodne godine. Lekovi jeftiniji za trećinu.

Pasay city, 05.08.2014 - aerodromsko osoblje pokušava da oslobodi avion Saudija Erlans, koji je slete sa piste na aerodormu južno od Manile, pri čemu niko od putnika nije povređen

Opada podrška EU

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „da li podržavate učlanjenje Srbije u EU“, 46 odsto građana Srbije glasalo bi za, što je pet odsto manje u odnosu na podršku u istraživannju iz decembra 2013, piše u Danasu.

Povodom pada podrške EU juče ni u vlast, ni u opoziciji iz ove redakcije nisu mogli da dobiju precizan odgovor na pitanj ekoliki su uticaj na građane ostavili zahtevi iz EU prema Srbiji u vezi sa ukrajinskom krizom.

(ilustracija, Politika)

Raste izvoz hrane u Rusiju

Posle embarga Moskve na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Poljske, očekuje se da izvoz srpske hrane u Rusiju dpstigne 300 miliiona dolara, piše u Politici pod naslovom „Ruske sankcije, šansa za srpsko voće“. Proizvođači jabuka iz Srbije izvezli su u prvoj polovini 2014. Godine 32.400 tona tog voća što je dvostriko više nego u istom periodu prethodne godine.

Jeftiniji lekovi

Predlog nove liste medikamenata o trošku RFZZO, objavljuju Novosti pod naslovom „Lekovi jeftiniji za trećinu“. Cilj je potpuno ukidanje ili smanjenje participacije pri nabavci a od 2015. godine najavljuje se i smanjenje troškova za terapije.

Pao hrvatski vojni avion

„Slavili Oluju pao im mig 21“, piše u Novostima povodom jučerašnjeg hrvatskog obeležavanja u Kniku progona Srba. Avion, remontovan u Rumuniji srušio se kod Velike Gorice a pilot se katapultirao.

Vraćajući se iz Knina prema Zagrebu, nedaleko od Velike Gorice avion se raspao u tri dela kojisu pali stotinak metara od porodičnih kuća. Pilot nije zadobio teže povrede i niko na zemlji nije stradao. Knin su juče nadletali i avioni koji su nedavno vraćeni sa remonta u Ukrajini, na kojima su zabeleženi mnogi problemi i posle remonta, ali su se svi srećno spustili u Zagrebu.

„Milanović zahvalio Franji za genocid nad Srbima“, naslov je u Informeru.

Moskva, 05.08.2014 - posada Vojske Srbije otvorila je međunarodni tenkovski biatlon na poligonu Alabino, nadomak Moskve

Opet primirje u Gazi

„Izrael povukao vojsku iz Gaze“, naslov je u Politici. Posle proglašenja prekida vatre, zaraćene strane trebalo bi da u Kairu razgovaraju o dugotrajnom primirju. Izrael i Hamas saglasili su se sa egipatskim predlogom o prekidu vatre na 72 sata a pojedini analitičari očekuju da bi ovo primirje, za raliku od prehodnih, moglo da potraje.

Mančester, 05.08.2014 - avion "Katar ervejza" sleteo na aerodrom u Mančesteru u pratnji borbenog aviona Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, zbog informacije da pilot ima sumnjiv uređaj, a jedan od putnika je uhapšen za lažnu pretnju bombom

Nisu sve donacije kao što je izgledalo

Manje od tri nedelje pošto je predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavio podizanje spomenika donatorima sa briselske konferencije, ispostavilo se da će za obnovu poplavljenih područje biti potrebno mnogo više novca od onog koji je tamo prikupljen. Od 995 miliona evra sa kojima smo se, prema rečima naših zvaničnika, vratili iz Brisela, Srbija će za sanaciju štete imati svega 106 miliona evra bespovratne pomoći, piše u Danasu pod naslovom “Srbija koristi samo dva kredita sa donatorske konferencije”.

Od 889 miliona evra pomoći koje su nam date u obliku kredita Srbija namerava da u najskorijem periodu iskoristi samo dva kredita u ukupnom iznosu od tek 267 miliona evra, rečeno je Danasu u Kancelariji za obnovu poplavljenih područja. Na taj način će čak 622 miliona evra pomoći koja je prikupljena na donatorskoj konferenciji, barem u početku, ostati na računima Evropske komisije.

Kako navode u Kancelariji za obnovu poplavljenih područja, za sada se radi na pripremi aplikacije za konkurisanje za izuzetno povoljan japanski kredit i Urgentni kredit za sanaciju od Svetske banke. Japanski kredit iznosi 40 miliona evra, sa rokom otplate 40 godina i grejs periodom od 10 godina, sa simboličnom kamatnom stopom od 0,01 odsto. Kredit Svetske banke za sanaciju posledica poplava iznosi 227 miliona evra, pod za sada nepoznatim uslovima.

Od 106 miliona evra bespovratnih donacija, najveći deo došao je iz Evropske unije - 80 miliona evra. Švajcarska je Srbiji poklonila 5,9 miliona evra, a Japan, ponovo, pet miliona. Srbija je od Norveške dobila 4,1 milion evra donacija, a po dva miliona evra donirale su Austrija, Švedska i SAD.

Cena zemlje

Cena hektara kvalitetnog obradivog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini dostiže i do 20.000 evra , piše u Novostima pod naslovom „Dobra njiva kao garsonjera“. List objavljuje i očekivanja da od 2017. Zemlja poskupi kada dozvolimo da Evropljani kupuju naše njive. Ipak, u istočnoj i južnoj Srbiji dobija se najviše 1.500 evra za hektar dok je u okolini Srborana, Stapara ili Inđije zemljište i do 20 puta skuplje.

Nude jedan dolar za železaru

Među pet ozbiljnih kompanija sa kojima Vlada Srbije pregovara o prodaji Železare Smederevo nalazi se i konsultantska kuća Vestvud, koja je izrazila spremnost da je preuzme za jedan dolar i da u njeno poslovanje uloži do 450 miliona dolara u roku od pet godina, ali samo pod uslovom da dogovor o kupovini postigne u direktnim pregovorima sa državom, odnosno bez ikakvog raspisivanja tendera i razgovora sa drugim potencijalnim investitorima, piše u Danasu pod naslovom “Vestvud bi Železaru za jedan dolar”.

Vestvud je, kako saznaje Danas, ovakvu ponudu Vladi Srbije dostavio još u martu, a 17. jula je održao i sastanak sa radnom grupom za prodaju Železare na kojem je srpskoj strani predstavio sve detalje svog predloga. Po toj ponudi, u koju je Danas imao uvid, Vestvud je spreman da za dolar kupi Železaru, ali bez ikakvih dugova i poreskih obaveza.

Kompanija se obavezala i radnicima podigne zarade, tako da prosečna neto plata u železari dostigne 500 evra, ali je navela da zadržava pravo da u narednih pet godina otpušta po pet odsto radne snage godišnje, što znači da bi u tom periodu otkaz u Železari moglo da dobije više od 1.100 ljudi. Vestvud se obavezao i na održavanje proizvodnje u narednih pet godina i obećao investicije od 450 miliona dolara, s tim što se najveći deo njih ne odnosi na ulaganje u modernizaciju proizvodnje, već u obrtna sredstva.

Investitori nisu dobrotvori a da li su zlotvori?

Mnogo se piše o privatizaciji Železare Smederevo. Malo malo pa u medijima osvane vest da nju preuzima ova ili ona kompanija iz „belog sveta“. Taj gigant, zbog značaja koji ima za sredinu u kojoj posluje i Srbiju u celini, izložen je najvećoj medijskoj pažnji. No, u sličnim problemima su i mnoga druga preduzeća. Oni često podrazumevaju i potrebu za pronalaženjem ozbiljnih stranih partnera koji bi - makar i uz izvesnu podršku države - postali vlasnici srpskih kompanija za koje još ima spasa i tako na osnovu svog znanja, poslovnih veza i finansijskih kapaciteta doprineli oporavku naše ekonomije, objavljuje Danas.

Naravno, ne zbog nas već radi sebe jer u tome prepoznaju mogućnost da dugoročno stvaraju profit. Strani investitori nisu dobrotvori i to je normalno. Međutim, sada kada očajnički pokušavamo da završimo restruktuiranje i tako rasteretimo budžet ne bismo smeli ni da dopustimo da napravimo opasne greške. Jer, neki od onih koji se interesuju za naše firme koje se bore da prežive često su mešetari koji samo nameravaju da iz njih isisaju ono malo preostalih životnih sokova.

Vratimo se nekoliko godina unazad i prisetimo se slučaja nekada respektabilnog kraljevačkog preduzeća Magnohrom. Tu kompaniju je u julu 2006. godine kupio Global stil, u vlasništvu čuvene milijarderske porodice (indijskog porekla) Mital. I umesto da novi vlasnik investicijama i na druge načine unapredi Magnohrom gotovo da je tu firmu uništio. Munjevito su rasprodavane peći, mašine i druga oprema, radnicima je zakidano od plata, a od obećanih investicija nije bilo ništa.

London, 05.08.2014 -  instalacija "Blood Swept Lands and Seas of Red" od 120.000 keramičkih cvetova maka, ispred londonske kule, povodom 100. godišnjice Prvog svetskog rata 

Zadržali diplomatske pasoše

„Bivši poslanici ne vraćaju pasoše“ piše u Novostima. Čak 86 funkcionera zadržalo diplomatske isprave, uprkos tome što su mesecima bez položaja. Iz Ministarstva spoljnih poslova opet su ih pozvali da vrate ovu putnu ispravu. Kako Novosti saznaju, diplomatski pasoš nije vratio ni nekadašnji ministar Saša Radulović koji je početkom godine napustio taj položaj. I poslanici koji su ostali bez mandata teško se rastaju o diplomatske isprave. Prema saznanjima ovog lista pasoš još nisu vratili Nada Kolundžija, Jelena Trivan, Srđan Miković, Nenad Konstantinović, Nemanja Šarović, Oliver Dulić, Miloš Aligrudić...

Zapošljavanje

„Zaposlio sam 50 drugova iz SNS, pa šta“ citira Blic Vladu Batnožića, direktora u Železnicama. Otkako je u junu 2013. Preuzeo rukovodeće mesto, zapošljavao je po partijsko-prijateljskoj liniji, dovodeći na mesta savetnika, pomoćnika, pravnika, sekretarica, menadžera članove SNS, prijatelje iz MUP, čak i rodbninu predsednice Upravnog odbora Železnice.

Istraga o ubistvu novinara Pantića

„Pravci istrage o ubisstvu Pantića – Cementara i Pivara“, naslov je u Danasu. Na dva pravca istrage ubistva novinara Milana Pantića - o poslovanju Jagodinske pivare i cementare „Novi Popovac“ kod Paraćina, koje se moguće „ukrštaju“ i u jednom međupravcu, radi sedam radnih grupa iz policije. Ovo za Danas Pravo kaže Veran Matić, predsednik Komisije za istinu o ubijenim novinarima. Prema njegovim rečima, grupe su prvo formirane od policije u Jagodini, a ispitivanja i saslušanja sprovode se po nalogu jagodinskog tužioca.

Međutim, pripadnici radne grupe za istragu ubistva Slavka Ćuruvije su nakon podizanja optužnice „pridodati“ timu kolega koji istražuju ubistvo Pantića.

- Ceo tim koji je radio slučaj Ćuruvija pridodat je timu za Pantića. Veliki pomak u istrazi očekujemo na osnovu onog što se tehnički nije radilo prethodnih godina, a to je veštačenje poziva sa mobilnih telefona. Mogu da kažem da smo obavili veštačenje svih poziva sa mreže 064, a ranije je obavljeno i sa mreže 063. Kada se te analize završe i saslušaju još neke osobe, očekujemo da ćemo doći do relevantnih saznanja, ističe Matić, dodajući da se poslednjih meseci došlo do ubrzanih saznanja.

Prema onome što je dosad objavljeno, pretpostavlja se da je Pantićevo ubistvo naložio neko iz kruga lokalnih privrednika ili političkih moćnika, zbog Pantićevog pisanja. Ranija pretpostavka je bila da izvršioci u stvari nisu imali nalog da ubiju novinara, nego samo da ga zastraše.

Kada je reč o Pantićevim tekstovima, analizom arhive može se utvrditi da je on u Večernjim novostima i Štampi objavio seriju tekstova o privatizaciji Cementare. Osam meseci pre privatizacije napisao je da je već dogovorena prodaja firmi koja se drži u tajnosti. Tender za Cementaru je raspisan u julu 2001. mesec dana nakon Pantićevog ubistva, a 70 odsto udela u fabrici je u januaru 2002. preuzela švajcarska kompanija „Holcim“ za 52,5 miliona dolara.