Povratak Šešelja?

Beogradom je juče prostrujala vest iz „proverenih” izvora da se Vojislav Šešelj u subotu, na Vidovdan, posle 11 godina i četiri meseca vraća u Srbiju. Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je juče bio u zvaničnoj poseti Beču, zatražio je od gornjeg doma ruskog parlamenta Saveta federacije da ukine odluku od 1. marta ove godine o upotrebi ruske vojske na teritoriji Ukrajine a Ruski Gasprom i austrijska OMV potpisali su juče u Beču sporazum o stvaranju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda Južnog toka na teritoriji Austrije. Ministar zdravlja očekuje da se smanji broj pacijenata na listama čekanja, a za nedelju dana imaćemo precizne podatke o tome. Građani Obrenovca tužiće osiguravajuća društva koja nisu isplatila novac onima koji su osigurali lokale i stambene objekte, a uništeni su u poplavama prošlog meseca.

Čačak, 24.06.2014 - posledice nevremena koje je tokom popodneva zahvatilo desetak čačanskih sela

Šešešlj se vraća na Vidovdan?

Beogradom je juče prostrujala vest iz „proverenih” izvora da se Vojislav Šešelj u subotu, na Vidovdan, posle 11 godina i četiri meseca vraća u Srbiju, piše u Politici pod naslovom “Hag tražio garancije za puštanje Šešelja”.

Politika je tu vest proverila u tribunalu i ispostavilo se da odluka o privremenom puštanju na slobodu još nije doneta. Portparol Haškog tribunala Magdalena Spalinska „Politici” je rekla da ne postoje pravila koja nameću rok u kome bi sudsko veće trebalo da donese odluku o privremenom puštanju. „Sudsko veće nadležno za Šešeljev slučaj trenutno procenjuje problem i doneće odluku”, navela je Spalinska.

Juče je u kasnim popodnevnim satima na sajtu tribunala objavljena odluka sudskog veća u kojoj se traži da vlade Srbije i Holandije u roku od sedam dana iznesu svoje stavove povodom mogućnosti puštanja Šešelja na privremenu slobodu. Od Vlade Srbije se traži da garantuje uobičajene uslove koji su važili za sve optužene koji su puštani na privremenu slobodu: da obezbedi policijsko osoblje koje će optuženog preuzeti na aerodromu i sprovesti u kućni pritvor, kao i da nadgleda i obezbeđuje njegovu kuću. Takođe, uslov je da Šešelja odmah uhapse ukoliko prekrši pravilo i napusti kućni pritvor.

Šešelj se u podnesku tribunalu izjasnio da ne prihvata ograničenja koja se propisuju, to jest da bi jedino poštovao zahtev da ne napušta Srbiju.

On je naveo da bi, ukoliko sudsko veće odluči da ga pusti na privremenu slobodu, učestvovao u političkom životu Srbije, na javnim skupovima, davao intervjue novinama, gostovao u TV emisijama i javno kritikovao Haški tribunal kao nelegalan međunarodni sud. Ne bi se javljao policiji, niti nosio elektronsku narukvicu ili druge predmete kojima se „narušava ljudsko dostojanstvo”.

Korak ka rešavanju ukrajinske krize i ugovor o Južnom toku sa Austrijancima

Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je juče bio u zvaničnoj poseti Beču, zatražio je od gornjeg doma ruskog parlamenta Saveta federacije da ukine odluku od 1. marta ove godine o upotrebi ruske vojske na teritoriji Ukrajine, piše u Danasu.

To je juče saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, a prenela Beta. „U utorak, do odlaska u Beč, uputio je pismo predsednici Saveta Federacije Valentini Matvijenko u kojem u cilju normalizacije situacije u istočnim delovima Ukrajine, i u vezi sa početkom trilateralnih pregovora, traži ukidanje odluke od 1. marta“, rekao je Peskov. Savet federacije treba da odluči o tome 25. juna.

Ukrajina je saopštila da je najnoviji Putinov potez „prvi konkretan korak“ ka rešavanju krize na istoku te zemlje. U svom saopštenju, prenosi Bi-Bi-Si, ukrajinski lider Petro Porošenko je naveo da je ovo usledilo nakon što je Putin i zvanično prihvatio mirovni plan Kijeva, koji uključuje prekid vatre.

Ruski Gasprom i austrijska OMV potpisali su juče u Beču sporazum o stvaranju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda Južnog toka na teritoriji Austrije, prenosi Beta. Sporazum je potpisan u okviru posete predsednika Rusije Vladimira Putina Austriji. Sporazum, koji su potpisali šef Gasproma Aleksej Miler i generalni direktor OMV Gerhard Rojs, predviđa formiranje zajedničke kompanije South Stream Austria GmbH. Obema kompanijama u zajedničkoj kompaniji pripada po 50 odsto, a sporazum utvrđuje i konkretna prava i obaveze akcionara, te raspodelu dobiti.

Usvajanje zakona bez javne rasprave?

U vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci smatraju da zvanična javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o radu, sistemskog zakona koji će imati posledice po najšire slojeve stanovništva Srbije i privredu, uopšte nije potrebna. Kako kažu, o tom zakonu se govori „već dve godine“, a u njegovoj izradi su učestvovale „sve relevantne strane“. Kako je Danasu zvanično i konačno potvrđeno u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, zvanične javne rasprave o Zakonu o radu neće biti, a predlog izmena, posle datog mišljenja Socijalno-ekonomskog saveta, biće poslat Vladi, a zatim po hitnom postupku i Skupštini Srbije.

Predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić proteklih dana uporno je postavljao pitanje Vladi Srbije i SNS da mu objasne razloge neodržavanja javne rasprave, ali umesto odgovora naprednjaci ga diskvalifikuju na ličnoj osnovi, čak tražeći od lidera opozicione DS da „prestane da kritikuje vlast“, piše u Danasu pod naslovom “SNS izbegava kritiku”.

Biće skraćene liste čekanja u bolnicama

“Ne mogu da otpustim lekare koji ništa ne rade” naslov je u Politici za razgovor sa ministrrom zdravlja Zlatiborom Lončarem, gde piše kako se pacijenti žale da ooperaciju oka ne mogu da dobiju u državnoj klinici a već po podne mogu sve da dobiju u privatnoj klinici ako plate.

“Ne kažem da lekari ne rade dovoljno ali ako imate statistiku po kojoj je prosečan broj operacija kuka I kolena 17 po jednom lekaru godišnje – to su činjenice.

Očekujem da se smanji broj pacijenata na listama čekanja, za nedelju dana imaćemo precizne podatke o tome.

Ne kažem da ima viška lekara ali mora da se vidi njihov rezultat. Po sadašnjem zakonu ne možemo da otpustimo lekara koji ništa ne radi, a ima i takvih”.

Obrenovčani tuže osiguravajuća društva

Građani Obrenovca tužiće osiguravajuća društva koja nisu isplatila novac onima koji su osigurali lokale i stambene objekte, a uništeni su u poplavama prošlog meseca. Kako nezvanično saznajemo, tužbe će biti podnete protiv Dunav osiguranja, Delta đenerali i Unike. Jedina kompanija koja je isplatila svoje osiguranike je Triglav osiguranje. Sa druge strane, u Dunav osiguranju kažu za naš list da su građani izmanipulisani i da veoma mali broj njih ima osiguranje od poplava, koje se dodatno plaća i ne spada u osnovni paket imovinskog osiguranja. 

Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković apelovao je pre dve sedmice na osiguravajuća društva da isplate premije građanima koji su osigurali lokale i stambene objekte od poplava, ali većina, kako kaže, to nije učinila, objavljuje Danas.

U kompaniji Dunav osiguranje objašnjavaju za ovaj list da poplave i bujice spadaju u dopunski rizik koji se dodatno plaća.

Masovno zabušavanje

Razbolelo se 183 od 300 menadžera, piše u Blicu pod naslovom “Misteriozni “virus” napao agenciju za privatizaciju”. Čim je uvedena kontrola dolaska na posao, otišlo na bolovanje više od polovine zaposlenih, objavljuje ovaj list.

Srbi udruženi do vlasti

Svi poslanici „Srpske liste“ na Kosovu i Metohiji i svi predstavnici srpskih opština sa severa i juga nastupaće jedinstveno, a učešćem u vlasti preuzela bi se odgovornost za upravljanje institucijama u Pokrajini - poruka je sa sastanka u Beogradu predstavnika Srba sa Kosmeta sa premijerom Aleksandrom Vučićem i direktorom Kancelarije za KiM Markom Đurićem, objavljuju Novosti pod naslovom “Srbi će zajedno u kosovsku skupštinu”.

Nazivajući sastanak „prekretnicom u političkom delovanju Srba na KiM“, Đurić je na konferenciji za novinare naveo da će se učešćem Srba u političkom procesu u pokrajini interesi srpske zajednice jačati kroz institucionalne okvire, da će se u narednim mesecima složno graditi Zajednica srpskih opština i da će se raditi na rušenju nepoverenja u pokrajini koje je uzrok skorašnjih nemilih događaja.

Upitan - znači li to da će Srbi ući i u kosovsku vladu i moći da sarađuju sa Hašimom Tačijem i Ramušom Haradinajem, Đurić je odgovorio:

- Ne želimo da prejudiciramo ko će predstavljati albanski narod na KiM, niti kako će izgledati buduća struktura pokrajinske vlasti, a za našu zajednicu na KiM izuzetno je značajno da što je moguće više utiče na događaje. Cilj je da uzmemo što više uticaja u privremenim institucijama samouprave na KiM i u narednim danima sprovodićemo sve aktivnosti da do tog cilja dođemo.

Haos u crkvi u Prištini

Pod naslovom “Goli ljudi, nužnik i video spot u crkvi” Politika objavljuje reportažu iz Hrama Svetog Spasa u Prištini. Ljutiti stanovnik razrušene svetinje novinarskoj ekipi branio je da uđe, govoreći, “nije ovo crkva, ovo je moja kuća, crkva je u Srbiju”.

Reporter piše I o spotu koji sse pojavio na Jutjubu gde goli I polugoli ljudi igraju I pevaju u Hramu Hrista Spasa.

“Poražavajuća je činjenica da danas imovinu Srpske pravoslavne crkve i njene svetinje na Kosovu I Metohiji može da skrnavi bilo ko bez ikakvih posledica”, izjavio je za Politiku episkop raško-prizrenski Teodosije.

U hramu Hrista Spasa u centru Prištine albanska muzička grupa snimila je spot sa obnaženom pevačicom i ostalim članovima benda koji igraju i pevaju unutar hrama. SPC osuđuje skrnavljenje harama, piše u Novostima. Njegova autorka potpisna kao Era Istrefi, u lascivnim pozama pojavljuje se u hramu između priprate i centralnog dela hrama.

Kongres SPS u julu?

Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije, konačno je odlučio da se Kongres SPS održi najkasnije do 17. jula, kada je rođendan ove stranke, a zakazaće ga najverovatnije ovih dana, saznaje Danas. Startovao je i predkongresni koncept socijalista pod nazivom „Deset koraka do devetog Kongresa“, a kako izvori Danasa navode, sva je prilika da će Dačić potvrditi svoju lidersku dominaciju. Ipak, velika borba će se voditi za mesto zamenika predsednika stranke.

Kosmajac u Bosni?

Dragoslava Kosmajac (61), posle dvodnevnog boravka u svojoj vili u mestu Strp u Bokokotorskom zalivu, napustio je teritoriju Crne Gore! Po svemu sudeći, pod okriljem noći, čovek, koga je premijer Srbije Aleksandar Vučić nazvao najvećim srpskim narko-dilerom, sa dvojicom ljudi koji su mu bili u pratnji, zaputio se prvo ka Nikšiću, a potom je prešao na teritoriju Bosne i Hercegovine, piše u Novostima pod naslovom “Kosmajac šeta Bosnom”.

“Dragoslav Kosmajac nije privođen, jer za njim srpske vlasti nisu raspisale poternicu Interpola”, ponovljeno je Novostima u Upravi policije Crne Gore.

“Srbija kao Kolumbija” naslov je u Informeru gde piše da je BIA 14 godina tražila istragu Kosmajca ali ga je policija štitila. Kosmajac se družio sa šefovima policije, objavljuje ovaj tabloid. 

Opet o sastanku na Jelovoj gori

Milorad Veljović, direktor policije, organizator je sastanka pripadnika tužilaštva, policije i BIA, na Jelovoj gori, 18. aprila 2010, sa Draganom Dudićem Fricom, za kojeg u tom trenutku postoje osnovane sumnje da je jedan od najbližih saradnika narko bosa Darka Šarića, saznaje Danas. 

Sastanku je, kako za Danas navode u BIA, osim načelnika UKP Rodoljuba Milovića, prisustvovao i zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića - Saša Ivanić, koji vodi proces protiv optuženog narko bosa Darka Šarića, i u zakonskoj je obavezi da na osnovu prikupljenog dokaznog materijala u to vreme Dudića stavi na optužnicu. On to, međutim, čini čak dve godine kasnije od ovog susreta, odnosno ubistva Dudića. Snimak ovog sastanka je, kako je za Danas izjavilo rukovodstvo BIA, izbrisan, a dokaz o njegovom postojanju je izjava operativca koji je to učinio.

Sastanak na Jelovoj gori ukazuje na moguće kršenje zakona od strane policije i Tužilaštva za organizovani kriminal. Naime, 2010. u vreme tog sastanka, a posle akcije Balkanski ratnik oktobra 2009. policija i Tužilaštvo, prema saznanjima Danasa, već imaju šemu Šarićevih saradnika, uključujući i Dudića. Inače, zakonom je zabranjeno da se predstavnici policije i Tužilaštva sastaju sa osumnjičenima za najozbiljnije prestupe u trenutku kada raspolažu dovoljnim brojem dokaza za podizanje optužnice. Dakle, postoji zakonska obaveza krivičnog gonjenja osumnjičenog, a ne pregovaranja sa njim.

Jedan od mogućih odgovora je da su se predstavnici države sastali sa saradnikom Darka Šarića da bi pregovarali o mogućem dodeljivanju statusa svedoka saradnika. Međutim, da bi neko dobio status svedoka saradnika najpre mora da bude uhapšen, da prizna izvršenje krivičnog dela i traži da u određenom postupku bude zaštićeni svedok. Dudić u tom trenutku nije ispunjavao nijedan od navedenih uslova.