Teško bolesni Slobodan Radulović optužuje Miroslava Miškovića

Posle osam godina bekstva i skrivanja, Slobodan Radulović (71), bivši direktor „Ce marketa“ u subotu se predao srpskim vlastima. OperativciI beogradske policije zaduženi za suzbijanje privrednog kriminala u subotu su započeli saslušanje Aleksandra Bijelića, bivšeg menadžera grada Beograda i Marka Blagojevića, bivšeg direktora gradske Agencije za investiranje i stanovanje. Izgradnja novih objekata i sanacija starih zgrada na Kosovu i Metohiji, koja je od 2000. do 2012. godine finansirana iz državnog budžeta, preplaćena je nekoliko miliona evra. Svakim danom penzija je srpskom radniku sve dalja, a dok njemu ne stigne prvi ček, male su šanse da mlađi kolega bude izbrisan sa liste nezaposlenih. Niko nas ništa nije učio šta da radimo i kako da se snađemo kad nam je pala "atomska bomba" liberalnog kapitalizma i divljačke, nehumane tranzicije – kaže Srđan Dragojević.

Rio de Janeiro, 12.04.2014 - revija kolekcije kupaćih kostima modnog brenda "Triya" na Nedelji mode u Roi de3 Žaneiru

Slobodan Radulović došao u Srbiju

Posle osam godina bekstva i skrivanja, Slobodan Radulović (71), bivši direktor „Ce marketa“ u subotu se predao srpskim vlastima. On je stigao avionom „Aeroflota“, redovnom linijom Moskva - Beograd, a na aerodrom „Nikola Tesla“ u Surčinu, sleteo je oko 12.15. Radulović je odmah sa aerodroma, u „audiju“ sa zatamnjenim staklima i u pratnji još dve crne lizmuzine, prebačen do Policijske uprave Beograd, tačnije, u Odeljenje za potrage. Tamo je potvrđeno da je reč o ovom, dugogodišnjem beguncu i doneto je rešenje, u dogovoru sa Tužilaštvom, da se prebaci u Centralni zatvor, tačnije u zatvorsku bolnicu.  Bivši direktor „Ce marketa“ je u veoma lošem zdravstvenom stanju - navodi izvor Novosti blizak istrazi. On je morao da bude smešten u bolnicu, a kako već ima kaznu od pet godina zatvora, odlučeno je da, za početak, bude prebačen u CZ. Uskoro bi mogao da se nađe i na slobodi, uz određenu kauciju i „nanogvicu“, kako bi mu se omogućilo lečenje u adekvatnoj medicinskoj ustanovi.

Zastupnik bivšeg direktora „Ce marketa” Slobodana Radulovića advokat Marko Kljajević rekao jeza Politiku  da njegov klijent ima procesni položaj optuženog protiv kojeg je određen pritvor i da u ovom trenutku ne može da spekuliše o tome da li će dobiti status svedoka saradnika.Kljajević je Televiziji Pink rekao da je Radulović „žrtva montiranog procesa” zbog  privatizacije „Ce marketa” u koju su bili umešani Miroslav Mišković, Milan Beko i vlada Vojislava Koštunice.  

Radulović se predao zato što je teško bolestan, piše Blic. Radulović je predaju najavio krajem prošle godine, kada se direktno uključio u program TV Pink telefonom iz Španije. Tada je rekao da namerava da dođe u Srbiju kako bi izneo dokaze da je Miroslav Mišković odgovoran za podizanje političke optužnice protiv njega „da bi bila sprovedena pljačka Ce marketa”.

Bivši direktor "C marketa" je saslušan u Specijalnom sudu povodom određivanja pritvora, pošto su ga prethodno pregledali lekari u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Radulović je nakon pregleda potpisao saglasnost da je sposoban za kratko saslušanje povodom pritvora i biće prebačen u zgradu Specijalnog suda, rečeno je u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, piše Kurir.

Beograd, 12.04.2014 - bivži direktor "C marketa" Slobodan Radulović (69), osuđen u slučaju "stečajna mafija" na pet godina zatvora, koji je danas, posle osmogodišnjeg bekstva, stigao u Beograd, nakon saslušanja u Specijalnom sudu

O vojnoj obavezi se i ne razmišlja

Kada je Narodna skupština donela odluku da obustavi obavezu služenja vojnog roka, mladići u Srbiji su odahnuli. Ovaj potez poslao je u istoriju regrutaciju, vojnu obuku, kasarne, čizme i opasače. Tanak učinak profesionalizacije oružanih snaga, bezbednosno okruženje, ali i osnovna nespremnost mladih generacija za odbranu zemlje, međutim, razlozi su zbog čega se sve sve češće govori o ponovnom oživljavanju obaveznog služenja vojnog roka, pišu Novosti. Vojska Srbije, koja ima više od 30.000 pripadnika u regionu, je snaga za poštovanje. Najveći deo ljudstva, međutim, ne čine vojnici, već zaposleni u vojnoj administraciji, lekarsko i drugo stručno osoblje. Stroj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira znatno je kraći i u njemu je oko 11.000 pripadnika. Oni, zapravo, čine borbenu moć i osnovnu snagu odbrane države. Ovaj, relativno skroman, broj vojnika doprineo je da se sa notom nostalgije gleda na danas nezamislivih 190.000 pripadnika aktivnog sastava koliko je sve do 2003. imala Vojska Jugoslavije. Iako nema dileme da današnjoj Srbiji nije potrebna ovolika vojna sila, budućnost ne garantuje miran san. U Ministarstvu odbrane kažu da se o oživljavanju obaveze služenja vojnog roka trenutno ni ne razmišlja.

Marjayoun, 12.04.2014 - svečano dodeljivanje medalja pripadnicima srpskog kontigenta za doprinos mirovnoj misiji UNIFIL (United Nations Interim Force in Lebanon) u bazi "Migel Servantes" (Miguel de Cervantes), na jugu Libana

Bijelić na saslušanju, Đilas osumnjičen

Operativci beogradske policije zaduženi za suzbijanje privrednog kriminala u subotu su započeli saslušanje Aleksandra Bijelića, bivšeg menadžera grada Beograda i Marka Blagojevića, bivšeg direktora gradske Agencije za investiranje i stanovanje. Oni su osumnjičeni da su budžet grada oštetili za oko šest miliona evra. Ispitivanje će biti nastavljeno u ponedelja, pišu Novosti. Policija je do ove dvojice, kao i do još petoro osumnjičenih, došla u predistražnom postupku koji se vodi oko ispitivanja mogućih malverzacija sa rekonstrukcijom Bulevara kralja Aleksandra. Na osnovu rezultata predistražnog postupka koji je sprovela PU Beograd u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom sumnja se da je prilikom rekonstrukcije Bulevara za izvođača radova nezakonito izabrano preduzeće „Balkan gradnja“. To je urađeno iako je ponuda drugog ponuđača bila povoljnija za šest miliona evra. Kako saznaje taj list u Višem javnom tužilaštvu, postoje osnovi sumnje i da je bivši gradonačelnik Dragan Đilas, kroz određene zaključke, zloupotrebio službeni položaj van granica svog ovlašćenja, što će nadležni organi daljim tokom istrage razmotriti, proveriti i utvrditi. 

Službeni srpski nije službeni

Ko govori samo srpski jezik na severu Banata i Bačke mogao bi da ostane i gladan i žedan. U kafiću u Malom Iđošu "bledo" su nas gledali kada smo zatražili kiselu vodu, na trafici u Oromu uzaludno smo objašnjavali na srpskom da želimo dopunu za mobilni telefon, a u Malim Pijacama niko na ulici nije razumeo kada smo pitali za pravac, pišu reporteri Novosti. Ni Ustav, ni zakoni ne obavezuju državljane Srbije da moraju da govore srpski jezik, iako je u najvišem pravnom aktu on upisan kao službeni. Mnogi predstavnici manjina prožive ceo vek a da ne prozbore ni reč na srpskom. To postaje posebno izraženo među decom koja uče maternji, ali ne i službeni jezik. Ovo je posebno izraženo otkada je Srbija 2006. godine usvojila i ratifikovala Evropsku povelju o manjinskim i regionalnim jezicima, koja garantuje službenu upotrebu manjinskog jezika. Isto omogućava i naš zakon, koji kaže da u svakoj lokalnoj sredini gde manjina čini više od 15 odsto stanovništva, ima pravo na ravnopravnu upotrebu oba jezika - da se školuje, traži pravdu, glasa ili uzima uverenja na maternjem jeziku.

Lazarevac/Beograd, 12.04.2014 - muzičko scensko delo "Amanet" u izvođenju Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane Srbije "Stanislav Binički" i Nacionalnog ansambla narodnih pesama i igara Srbije "Kolo", u okviru obeležavanja 100. godišnjice početka Velikog (Prvog) svetskog rata, u Centru za kulturu Gradske opštine Lazarevac

Škole preplaćene nekoliko miliona evra

Izgradnja novih objekata i sanacija starih zgrada na Kosovu i Metohiji, koja je od 2000. do 2012. godine finansirana iz državnog budžeta, preplaćena je nekoliko miliona evra! To pokazuje izveštaj Anketnog odbora parlamenta koji je ispitivao nenamensko trošenje budžetskih sredstava u južnoj pokrajini, a u koji su Novosti imale uvid. Tipičan primer megalomanskih projekata i promašenih investicija, kako se navodi u dokumentu Odbora, jeste izgradnja Centra za zbrinjavanje osoba sa posebnim potrebama u naselju Žaže kod Zvečana. Kako stoji u izveštaju, izgradnja je počela 2003. godine, ali još nije završen. Međutim, firmi „MBA kompanija Miljković“ iz Žitkovca do sada je za radove plaćeno čak 7,7 miliona evra, po srednjem kursu. Tačnije, kvadratni metar gradnje je, sa sanacijom klizišta, koštao neverovatnih 1.529 evra.

Penzija sve dalja

Svakim danom penzija je srpskom radniku sve dalja, a dok njemu ne stigne prvi ček, male su šanse da mlađi kolega bude izbrisan sa liste nezaposlenih. Dok jednima kraj radnog veka stalno „izmiče“ sa najavljenim podizanjem granice za odlazak u penziju, drugi bi te godine mogli sačekati na birou - tragajući za prvim poslom. Od oko 800.000 nezaposlenih, svoju prvu šansu traži čak 271.086 ljudi, a svaki drugi od njih ima manje od 30 godina, pišu Novosti. Ako se usvoji jedan od predloga, da žene odlaze u penziju sa 63 godine, a muškarci sa 67 godina, u penzionerskim danima ćemo „uživati“ čak četiri godine manje od stanovnika EU. Životni vek muškaraca u Srbiji je oko 71 godinu, dok žene u našoj zemlji prosečno žive oko 76 godina. To bi značilo da bi čovek koji radi do 67. godine u penziji bio svega četiri, dok je kod žena situacija malo bolja, pa bi njihov penzionerski „staž“ trajao oko devet godina.

Ukrajina prodaje dokumentaciju o raketi?

Vest da će Ukrajina prodati tehničku dokumentaciju i tehnologiju proizvodnje najmoćnije interkontinentalne balističke rakete na svetu „vojvode“, koja je napravljena još u vreme SSSR-a u Dnjepropetrovsku u zavodu „Južmaš“, uznemirila je mnoge. Upravo je „Južmaš„ pravio rakete „kao kobasice“, kako je svojevremeno govorio i pretio sovjetski lider Nikita Hruščov. Najviše se pisalo ovih dana da je Turska navodno zainteresovana da kupi „vojvodu“ i da tajno pregovora sa Ukrajinom. Taj moćni raketni kompleks u SSSR-u su vodili pod oznakom R-36M 2, a po NATO-klasifikaciji su ga znali kao „satanu“ ili SS-18, pišu Novosti. Neki mediji su minule nedelje tvrdili da su i Kinezi zainteresovani da dođu do tehničke dokumentacije te rakete. Kupovina dokumentacije pomogla bi Kinezima da lakše naprave moćne rakete sa kojima bi mogli da lansiraju kosmičke brodove.

Pocheon, 12.04.2014 - zajednička južnokorejsko-američka vojna vežba

Divlji pogrebnici

U Srbiji ima 550-570 pogrebnih preduzeća, od čega oko 120 u glavnom gradu. Bar polovina radi ilegalno! Neki skroz rade „na divlje“, dok su drugi registrovali firmu, da bi je potom ugasili i nastavili da rade nesmetano, pišu Novosti. Tarifa za jedan poziv lekara ili mrtvozornika pogrebniku kreće se od 100 do 300 evra, zavisno od toga ko je dao „dojavu“. Takođe pominje da sumnjivi privatnici uspevaju da naplate troškove pogreba od države sa računima bez holograma i matičnog broja, bez fiskalnog računa, pa se ne zna da li je račun izdala prodavnica mešovite robe ili pogrebno preduzeće.

Duel Čovića i Vujoševića  - film za odrasle

Televizijski duel između Duleta Vujoševića i Nebojše Čovića u „Utisku nedelje” morao je da bude prikazan iza ponoći. I da bude označen kao – film za odrasle. Ali, kako to nije učinjeno i kako je već prošlo tačno nedelju dana od Duletovih i Čovićevih međusobnih razmena znanja o anatomiji ljudskog tela, od vrata ili guše, pa nadole, posle čega bi se zamonašio i Saša Popović, postavlja se pitanje: šta je, osim merenja dve megalomanske sujete i saznanja o razbacivanju novca javnih preduzeća, pokazao taj sportsko-politički rijaliti, pita se Politika. Da li su udruženja građana, poznatija kao Zvezda i Partizan, oko kojih je podeljena Srbija, konačno zaslužila da se na njih stavi katanac? Jedna od opcija je i da se presele u najniži rang takmičenja i počnu život od nule, igrajući po seoskim ligama. To bi bilo lekovito za njih, zbog svežeg vazduha. Najverovatnije je da će se klubovi konačno privatizovati, ako uopšte bude bilo nekoga zainteresovanog da kupi dva zapuštena tima u dugovima. Da ih, možda, ustupimo šeicima besplatno, uz „Beograd na vodi”? Ili će, kako to već kod nas biva i dalje biti donirani od novca poreskih obveznika, kao politički, a ne sportski projekti?

Pamplona, 12.04.2014 - proslava 83. godišnjice proglašenja Druge španske republike (Segunda República Espanola), koja je proglašena 14. aprila 1931, posle poraza kralja Alfonsa XIII i dolaska na vlast  Republikansko-socijalističke partije 

Dragojević: Bomba liberalnog kapitalizma

Niko nas ništa nije učio šta da radimo i kako da se snađemo kad nam je pala "atomska bomba" liberalnog kapitalizma i divljačke, nehumane tranzicije, pa smo svi ostali na nogama i pretežno izginuli. Nečasno i nedostojanstveno. Bez svoje krivice. Kad sam služio vojsku, u vreme "pokojne" JNA, postojala je bizarna komanda "atomski zdesna" tokom pešadijske obuke, koja je značila da skočiš na stranu suprotnu od one na koju je pala zamišljena atomska bomba. Ako se baciš na pravu stranu, preživiš. Mi se, očigledno, nismo bacili na pravu stranu - kaže za Novosti reditelj Srđan Dragojević, čiji novi film "Atomski zdesna", nakon velikog uspeha na premijerama u Srbiji i Crnoj Gori, počinje da se prikazuje u regionu.