Srpski privrednici i predsednik sledeće nedelje u Moskvi

Izjave turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana - mešanje u unutrašnje stvari Republike Srbije. Privredna komora Srbije krajem meseca u Moskvi organizuje Investicionu konferenciju na kojoj će potencijalnim ruskim investitorima predstaviti 75 projekata srpskih kompanija a sledeće nedelje u Moskvu će otputovati i predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Dugogodišnji advokat Aleksandar Đorđević postavljen je za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), čovek od poverenja Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade, sa kojim je u ličnim prijateljskim odnosima još iz vremena zajedničkog studiranja. Sahrana Jovanke Broz.

“Kosovo je Turska”, “Kosovo je Srbija”

Izjave turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana Kosovu i Metohiji predstavljaju grubo kršenje međunarodnog prava i mešanje u unutrašnje stvari Republike Srbije, ocenila je Vlada Srbije i sa jučerašnje sednice poručila da će uručiti najoštriji demarš turskim vlastima i zatražiti neodložno objašnjenje za ovakav postupak, piše u Politici.

Zvanični Beograd izgleda da je tek trećeg dana od izjave turskog premijera u Prizrenu da je „Kosovo Turska, a Turska Kosovo” shvatio težinu Erdoganove poruke izrečene u Dušanovom gradu. Usledile su reakcije zvaničnika, ali uzavrele su i strasti pristalica Liste „Srpska” koji su organizovano autobusima stigli juče pred zgradu vlade uzvikujući „Kosovo je Srbija”, čekajući da im se obrati  Aleksandar Vučić.

Vlada Srbije ocenila je da takve izjave direktno štete odnosima između Ankare i Beograda i remete nastojanja Srbije da normalizuje stanje u regionu, posebno na Kosovu i Metohiji, piše u Danasu pod naslovom “Udarac Srbiji”.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan upotrebio je suviše jake reči prilikom ovonedeljne posete Prizrenu, gde je poručio da je "Kosovo - Turska, a Turska - Kosovo", ocenjuju za Danas stručnjaci za spoljnu politiku. Ipak, naši sagovornici uglavnom ne očekuju da će Erdoganova retorika, koja je izazvala oštre reakcije srpskih zvaničnika, imati dalekosežne posledice po odnose Beograda i Ankare.

Ponude Moskvi

Privredna komora Srbije krajem meseca u Moskvi organizuje Investicionu konferenciju na kojoj će potencijalnim ruskim investitorima predstaviti 75 projekata srpskih kompanija, institucija i lokalne samouprave. Vlada Srbije očekuje da će naći investitore za poslove čija realizacija bi našoj zemlji donela čak sedam milijardi evra. Najvredniji su projekti iz oblasti energetike - nove hidroelektrane, termoelektrane i elektrane s kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije. Među projektima za koje PKS traži investitore su izgradnja „Đerdapa 3“, TE „Kovin“ i „Štavalj“, kao i izgradnja podzemnog skladišta gasa u Itebeju. 

Na listi najvrednijih projekta je i početak eksploatacije površinskog kopa „Radljevo“, koje pripada Rudarskom basenu „Kolubara“. Institut „Torlak“ konkurisao je sa čak osam projekata.

Srbija će ruskim ulagačima predstaviti po 11 projekata iz oblasti energetike i agrara, 26 iz oblasti industrije i 23 iz oblasti turizma i građevine. 

Sledeće nedelje u Moskvu će otputovati predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali i nekoliko ministara. Predstavnici naše zemlje su pripremili detaljne informacije o stanju ekonomije, kao i o investicionoj klimi i merama srpske vlade za stimulisanje inostranih investicija. Osim toga, ruski investitori će govoriti o svojim iskustvima u Srbiji.

Avion sa imenom Novaka Đokovića

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i generalni direktor avio kompanije "Er Srbija" Dane Kondić priredili su u petak uveče prijem povodom predstavljanja prvog aviona "erbas 319", kompanije "Er Srbija" koji će nositi ime proslavljenog srpskog tenisera Novaka Đokovića, objavljuju Novosti. Vučić je na prijemu otkrio natpis na avionu koji od noćas nosi ime Novaka Đokovića. Kondić je najavio da će svaki budući avion nositi ime po nekoj od ličnosti koje su svojim oblastima učinile mnogo za građane Srbije.

Novi direktor BIA

Dugogodišnji advokat Aleksandar Đorđević postavljen je za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), objavljuje Politika. Odlukom Vlade Srbije, na predlog Saveta za nacionalnu bezbednost, Đorđević dolazi u fotelju koja se smatra jednom od najmoćnijih u Srbiji, a koja je skoro dva meseca bila prazna, nakon imenovanja Nebojše Rodića na mesto ministra odbrane.

Zvanična biografija novog direktora BIA govori da je osnovnu i srednju školu završio u Čačku, a Pravni fakultet u Beogradu 1995. godine. Od 1996. do 1998. godine radio je u Okružnom sudu u Beogradu kao pripravnik. Godine 1998. upisan je kao advokat u imenik Advokatske komore Beograda. Od 1998. do 2001. godine radio je kao advokat u kancelariji Veljka Guberine u Beogradu, da bi potom otvorio sopstvenu advokatsku kancelariju. Bio je član nekoliko upravnih odbora, između ostalih i FK Crvene zvezde, u vreme kada je klub vodio Vladan Lukić. Advokatsku kancelariju imao je zajedno sa kolegom Borisom Bogdanovićem, koji je takođe zastupnik kluba s „Marakane”. Đorđević je januara 2005. zamenjen na mestu pravnog zastupnika Dejana Milenkovića Bagzija, kojeg je zastupao po službenoj dužnosti. Od januara ove godine član Radne grupe za izmenu Zakona o saobraćaju.

Nezvanično se o njemu govori kao o čoveku od poverenja Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade, sa kojim je u ličnim prijateljskim odnosima još iz vremena zajedničkog studiranja na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Prisluškivanje celog sveta

Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) prisluškivala je telefonske razgovore 35 svetskih lidera pomoću brojeva koje je dobila od zvaničnika iz jedne državne službe Sjedinjenih Država, objavljuje Danas. Prema navodima iz dokumenata bivšeg saradnika CIA Edvarda Snoudena, NSA je podsticala visoke zvaničnike iz Bele kuće, Pentagona i Stejt departmenta da joj obezbede brojeve mobilnih telefona vodećih svetskih političara.

Dokument iz oktobra 2006, u koji je britanski Gardijan imao uvid, pokazuje da je neimenovani američki zvaničnik predao čak 200 brojeva, uključujući brojeve svetskih lidera, koji su odmah postali meta prisluškivanja. Međutim, nije navedeno o kojim političarima je reč. Najnoviji navodi pojavili su se usred afere prisluškivanja mobilnog telefona nemačke kancelarke Angele Merkel, a pošto je obelodanjeno da je NSA pratila komunikaciju brazilskih i meksičkih lidera. Takođe, burne reakcije u vezi sa američkim nadzorom stigle su iz Francuske, pošto je pre nekoliko dana dnevnik Mond objavio da su SAD prisluškivale telefonske pozive preko 70 miliona francuskih građana.

Danas sahrana Jovanke Broz

Uz vojne počasti i govore predstavnika vlade Srbije, SUBNOR-a i porodice, danas u podne u Kući cveća biće održan pogreb Titove udovice, piše u Politici. Prva dama bivše Jugoslavije i Titova udovica Jovanka Broz biće sahranjena danas u Kući cveća. Polučasovna ceremonija počeće u podne kada će na mestu pogreba govore održati Ivica Dačić, premijer Srbije, Miodrag Zečević, predsednik Republičkog odbora SUBNOR-a, i Goran Aleksić, predstavnik porodice. Potom će uslediti počasna paljba i sahrana u prisustvu porodice i članova vlade.

Sve će se to dešavati, kako saznaje „Politika”, u prisustvu čak 200 medija iz celog sveta, koji su akreditovali svoje izveštače, kao i predstavnika diplomatskog kora i stranih delegacija.

Tito i Jovanka su se poslednji put pojavili u javnosti u novosadskom hotelu „Park“ tokom dočeka Nove 1977, piše u Novostima pod naslovom “Poslednji Jovankin valcer sa Brozom“. Doček Nove 1977. u novosadskom hotelu „Park“ bio je od CK SKJ označen kao deo proslave četiri decenije od dolaska Josipa Broza na čelo Komunističke partije. S obzirom na već široko raširene priče o nesuglasicama među Brozovima, javnosti je trebalo pokazati da u „braku na vrhu države“ sve funkcioniše normalno.

Svedočenje koje je Titova udovica dala doktorandu Brown univerzitata Dejanu Brkiću, u okviru „Cold war Oral history Project“ nastalo je kroz razgovore koji su vođeni u više navrata 2011. i 2012. Godine. Danas objavljuje najzanimljivije delove ovog svedočenja, uz dosad nepoznate dokumente:

“Oni su bili jedan tim i da se nisu udaljili, da se nisu počeli rasipati, da je ostao Đilas, mislim da bi oni nešto ovde napravili. Verujte mi, to je bio tim. Prekalili su se, valjda, u tom predratnom periodu. Kad su došli na vlast, oni su tačno znali šta će ko, kako će ko i gde će ko biti koristan. Ja sam se iznenadila kad su delili ta ambasadorska mesta, pa kad su osnivane Ujedinjene nacije, kad su delili te položaje ko će biti koji ministar.

Gledam, slušam i mislim se: „Pa vidi bogati, oni to sve znaju“. Kao da su imali šemu razrađenu negde davno prije. On je držao taj tim. Dok je držao taj tim, dok su svi bili zajedno, to je štimalo, išlo, funkcioniralo. A poslije, prvo odlaskom samoga Đilasa, koji je na izvestan način povezivao sve te ljude i koordinirao pred Titom, rasipalo se mnogo njih, dok Tito na kraju nije ostao sam i izolovan” rekla je Jovanka Broz u razgovoru na čije objavljivanje Danas ima ekskluzivno pravo.

I Blic posvećuje naslovnu stranu sahrani Jovanke Broz.

Sahranjen ubijeni policajac

Na seoskom groblju kod Krševice sahranjen Goran Đorđević, koga je kolima pokosio narko-diler. Otac Radisav: Šta ćemo mi bez tebe! Deca padala u nesvest, piše u Novostima.

U pratnji neutešne porodice, rodbine, brojnih kolega, prijatelja i meštana sela Krševica i uz državne počasti, u petak je na večni počinak ispraćen policajac Goran Đorđević (44) iz sela Krševica koji je ubijen na ulazu u selo Veliki Trnovac dok je pokušavao da zaustavi automobil u kojem je prevožena droga. Vozač nije zaustavio crni „audi“, već je velikom brzinom udario policajca i naneo mu smrtonosne povrede, od kojih je preminuo u Nišu.

Smena u niškoj žandarmeriji?

Pukovnik Senad Koštić, komandant niškog odredaŽandarmerije, biće najverovatnije smenjen po hitnom postupku posle incidenta u kojem je pripadnik njegovog odreda Stanko Stojanović (31) iz svog automobila ranio Anu D. (35) jer je sporo vozila. Kako saznaje Kurir, direktor policije Milorad Veljović tražiće da komandant snosi odgovornost zato što je ovaj događaj očigledan dokaz nediscipline u niškom odredu!

O ovoj temi piše i u Blicu.