Srbi će do 2030. godine činiti svega 50 odsto stanovništva Srbije

Građani Srbije neprekidno već 23 godine češće idu na sahrane nego na babine. Dragan Đilas, gradonačelnik u tehničkom mandatu koji je glavni grad vodio poslednjih pet godina, uspeo je da Beograđane uvali u bulu tešku neverovatnih 1, 3 milijardi evra. Jelko Kacin je konstatovao da se Srbija nakon rekonstrukcije Vlade "izgleda ponovo nalazi u intenzivnoj predizbornoj kampanji, što menja prioritete i usporava reforme države i društva". Rukovođenje radnom grupom MUP-a, koja ispituje sporne privatizacije, posle ostavke Bogdana Pušića preuzeo je Rodoljub Milović. Dok je Srbija usred recesije vapila za stranim investicijama, „Telekom” je pre dve godine podigao kredit od 470 miliona evra da bi grčkom suvlasniku OTE isplatio 380 miliona evra.

Nusa Dua/Bali, 28.09.2013 - Filipinka Megan Jang (23), pobednica izbora u Indoneziji za Mis sveta 2013. (Miss World 2013): Megan Lynne Young

Češće idemo na sahrane, nego na babine

Građani Srbije neprekidno već 23 godine češće idu na sahrane nego na babine. Veći broj umrlih uporno nadmašuje broj rođenih, što je dovelo do toga da smo po stopi mortaliteta - prva zemlja u Evropi. Sliku za nijansu popravlja svega osam opština u kojima je, prema poslednjim podacima, zabeležen pozitivan prirodni priraštaj, iako je reč o statističkom izuzetku, koji nas neće spasti demografskog sloma, pišu Novosti. Kolevke su se prošle godine najviše ljuljale u Beogradu - Grockoj, Zvezdari i Surčinu, Novom Sadu, Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu i Preševu. Uporedni podaci pokazuju da je svaki drugi Albanac, a tek svaki četvrti Srbin mlađi od 19 godina. Stanovnici iznad 65 godina su čak 2,5 puta brojniji od mladih. To ne čudi, jer na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 odsto dece. U ratovima smo izgubili četiri miliona ljudi, poslednjih decenija dva miliona se prelilo u dijasporu, a od Drugog svestkog rata tri Srbije su ubijene abortusima. Trenutno smo najstarija nacija u Evropi. Do 2030. godine, ako se nastavi ovakva stopa negativnog prirodnog priraštaja, Srbi će činiti 50 odsto stanovništva Srbije.

Otkupljivači zlata pobegli iz Srbije

Lanac lokala za otkup zlata Gold Exchange, čiji su hrvatski vlasnici Kristijan Kopić i Gordan Skočilić nedavno bukvalno nestali, ostavivši za sobom oko 140 radnika bez dve plate i ikakvih informacija o tome gde su im šefovi i šta je sa njihovim radnim mestima, faktički je izgubio dozvolu za rad 24. jula ove godine, piše Blic. Ova firma, koja u Hrvatskoj posluje pod imenom Aurodomus, aktivna je na većini tržišta u regionu, uključujući i Crnu Goru i BiH, a pre nedelju dana je objavljeno da se i u njihovom ogranku u Republici Srpskoj dogodilo slično što i u Srbiji: menadžment je jedne noći pokupio zlato i novac iz svih objekata i nestao ostavivši zaposlene bez plata.

Kurir: Đilas uvalio Beograd u bulu

Dragan Đilas, gradonačelnik u tehničkom mandatu koji je glavni grad vodio poslednjih pet godina, uspeo je da Beograđane uvali u bulu tešku neverovatnih 1, 3 milijardi evra! Iako je sam lider DS podvlačio da je on pre svega menadžer, izgleda da mu to menadžerisanje baš i ne ide od ruke. Bar kad je reč o interesima Beograđana, piše Kurir. Naime, Đilas je Grad Beograd zadužio za oko 900 miliona evra - 450 miliona evra je dug Grada, a isto toliko je i dug javnih preduzeća čiji je on osnivač. U crno nas je zavio i novi most, čija je izgradnja navodno koštala 190 miliona (kako je tvrdio Đilas), dok je tadašnja opozicija tvrdila da je na njegovu izgradnju otišlo već 450 miliona. Kako kažu upućeni, bacili smo oko 300 miliona evra zahvaljujući Đilasu, jer je za toliko preplatio gradnju mosta. Naime, za 450 miliona evra, koliko je koštao most, Francuzi bi čak tri puta premostili Savu - najviši drumski most na svetu, Mijo u Francuskoj, koštao je oko 400 miliona evra, a ima čak sedam pilona, dok naš ima samo jedan. A to je tek početak. Da bi Đilasov most bio funkcionalan, tek ćemo plaćati!

Novi datum za Paradu ponosa

Novi datum za održavanje Parade ponosa biće određen sledeće nedelje - saopštila je u subotu organizacija „Beograd prajd 2013“. Zakazivanje novog skupa je odgovor organizatora šetnje pripadnika LGBT osoba koja je trebalo da bude održana u Beogradu, pišu Novosti. Otkazivanje Parade ponosa, međutim, ujedinilo je evropske zvaničnike, ali i opozicione stranke, u kritikama na račun Srbije. Crveno svetlo državnog vrha za održavanje skupa gotovo u jedan glas ocenjeno je kao još jedno povlačenje države pred huliganima. Jelko Kacin je konstatovao da se Srbija nakon rekonstrukcije Vlade "izgleda ponovo nalazi u intenzivnoj predizbornoj kampanji, što menja prioritete i usporava reforme države i društva."

„Huligani nisu pobedili državu. Znao sam da će biti takvih komentara i pitam se šta bi bilo i ko bi pobedio da je neko poginuo. Doneli smo najbolju odluku u interesu države, a sutra će verovatno biti drugačije, kada bude više tolerancije”, rekao je Aleksandar Vučić novinarima u Koceljevi, prenosi Politika.

Ekstremisti koji su se spremali da napadnu učesnike Parade ponosa, spremali su čak i sonu kisleinu, piše Blic.

Beograd, 28.09.2013 - konferencija za novinare Organizacionog odbora Prajd 2013, povodom zabrane održavanja Parade ponosa u Beogradu: Goran Miletić - regionalni Direktor za Zapadni Balkan u Civil Rights Defenders (CRD), Jelko Kacin - izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiji, Birgita Olson (Birgitta Ohlsson) - ministarka za evropske poslove u Vladi Švedske, Majkl Devenport (Michael Davenport) - šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Antje Rotemund (Antje Rothemund) - šefica Misije Saveta Evrope u Srbiji

Milović ispituje privatizacije

Rukovođenje radnom grupe MUP-a, koja ispituje sporne privatizacije, posle ostavke Bogdana Pušića preuzeo je Rodoljub Milović, načelnik UKP, piše Blic. Pušić ostaje policajac u Upravi kriminalističke policije sve dok Milović ne bude odlučio koja su njegova nova zaduženja, kažu nezvanično u MUP-u. Pušić je ostavku na mesto zamenika načelnika UKP-a podneo u četvrtak uz obrazloženje da je “28 dana u medijima okarakterisan kao kriminalac bez prava na adekvatnu institucionalnu zaštitu koju je radom zaslužio” i zatražio da se formira radna grupa koja će ispitati sve navode u medijima.

Dodik: BiH služi za vežbanje

Milorad Dodik kaže za Politiku da BiH preživljava samo da bi se trećerazredni međunarodni službenici vežbali na njoj, kao i da bi se regionalna pažnja odvlačila stalnim potenciranjem Bosne. On smatra da ne misle to samo Hrvati i Srbi, nego i Bošnjaci, zato i pokušavaju da iskoriste prisustvo međunarodne zajednice kako bi dobili drugaciju državu, po njihovoj meri.

Srbija kontroliše nebo

Srbija je jedina država bivše Jugoslavije koja je u stanju da, uprkos svim problemima, sama brani svoj vazdušni prostor. U svoje snage uzda se još samo Hrvatska, iako je njena flota borbenih aviona odavno zrela za kompletni remont. Nijedna od ostalih republika SFRJ nema lovačku avijaciju, već zaštitu dobija ili očekuje od NATO, pišu Novosti. Vazduhoplovstvo Vojske Srbije, iako suočeno sa zastarelošću tehnike, istekom resursa letilica i tankom kasom, ima solidnu osnovu da se izdigne u regionalnog lidera na nebu. Najava nabavke jedne eskadrile aviona „MiG 29M2“, koji pripadaju naprednoj četvrtoj generaciji višenamenskih vazduhoplova znatno će da ojača snagu države na nebu. Modernizacija aviona „supergaleb G4“, koja se već godinama odlaže zbog manjka novca, zajedno sa produženjem resursa letilicama „MiG 21“, trebalo bi da zaokruži ovaj proces. Srbija je pritom kako-tako uspela da očuva proces obuke pilota i sistem logistike.

Telekom se zadužio bez logike

Dok je Srbija usred recesije vapila za stranim investicijama, „Telekom” je pre dve godine podigao kredit od 470 miliona evra da bi grčkom suvlasniku OTE isplatio 380 miliona evra. Na taj način srpska država je postala stoprocentni vlasnik „Telekoma”. Grčki partner je isplaćen za 20 odsto akcija koje je stekao još kada je Slobodan Milošević prodao 49 odsto „Telekoma” 1997. godine (italijanskom STET-u 29 odsto akcija, a Grcima ostatak). Transakcija je obavljena pod lošijim uslovima nego kad je „Telekom” širio mrežu u regionu, u Crnoj Gori i RS. Finansijski aranžman od gotovo pola milijarde novih kredita, pod lošijim uslovima, usred krize, istraživala je Interna revizija „Telekoma Srbije” koja je, kako saznaje Politika, ustanovila niz nepravilnosti. O tome za taj list govori Milan Božić, predsednik Nadzornog orbora Telekoma, koji kaže da je u pitanju slika prilika procedura koje su donošene u prethodnoj Vladi.

Topli dom plaćamo za trećinu više

Potrošači, njih oko milion, koji se greju preko toplana, predstojeću grejnu sezonu će dočekati samo sa „podgrejanim“ cenama. Više od trećine od ukupno 52 toplane u Srbiji već su poslale zahteve svojim lokalnim samoupravama da povećaju namete za oktobarske račune od tri do šest odsto. Za stan od 50 kvadrata građani će sa poskupljenjem plaćati od 250 dinara do 500 dinara više. Prestonički računi za centralno grejanje od oktobra viši su 5,3 odsto, Užičani će plaćati oko četiri odsto više, dok kragujevačka „Energetika“ svoje kupce „časti“ sa čak 17,9 odsto „ugarenom“ cenom, pišu Novosti. Potrošači su sličan udar za kućni budžet osetili i pre godinu dana, kada su toplane, iz istog razloga - povećanja cena ostalih energenata - isporučile u proseku „jači“ račun od 13 do 18,5 odsto. Tako, za samo godinu dana, topli dom plaćamo u nekim mestima za čak trećinu više!

Industrijske zone bile su promašaj

Od industrijskih zona, izgrađenih u okolini mnogih gradova širom Srbije, očekivalo se da postanu motor regionalnog razvoja i obnove posrnule lokalne privrede, ali čini se da te želje nisu u potpunosti ostvarene. Stoga se o njima i dalje, šest godina nakon izgradnje prve industrijske zone, mnogo više priča kao o velikoj šansi za privlačenje stranih investitora u našu zemlju nego kao o uspešno obavljenom poslu, piše Politika. U Srbiji ove zone, kojih prema zvaničnim podacima ima čak 92, nisu svuda uspešne. Tako su u Nišu (gde posluju investitori kakva je južnokorejska „Jura”) ili u Staroj Pazovi (u kojoj belgijski „Delez” pravi distributivni centar u vrednosti od 50 miliona evra) veoma uspešne. Sa druge strane, u gradovima poput Paraćina industrijska zona nije dala gotovo nikakve rezultate i mnogi bi rekli da je reč o potpuno promašenoj investiciji.  

Pronađen ubijen u stanu posle pet dana

Aleksandar P. (59), preminuo je od posledica prebijanja, najverovatnije pre pet dana, u stanu u ulici Čika Miše Đurića na Karaburmi. Njega je, kako nezvanično saznaju Novosti, neko pretukao i to najverovatnije palicom. Komšije koje žive u ovoj, kako kažu mirnoj ulici, uznemirio je oštar smrad, tela u raspadanju, pa su alarmirali policiju. Ipak, da sve nije bilo mirno u ovoj dvospratnoj zgradi, ukazuje i to da se često iz stana, gde je pronađen ubijeni, čula svađa, vika a neretko su se dešavale i tuče. Zgrada deluje zapušteno, a ima nekoliko vlasnika, od kojih samo jedan tu živi.

Dara Džokić: Zaboravljamo običnog čoveka

Letnje filmske festivale, kada je reč o ženskim ulogama, obeležio je lik Milice u filmu "Odumiranje", po scenariju Dušana Spasojevića, u režiji Miloša Pušića, koji je Dari Džokić doneo nagrade za najbolje glumačko ostvarenje u Herceg Novom, na Filmskim susretima u Nišu, i na Sinema sitiju u Novom Sadu. “Skloni smo da se bavimo dnevnim, epohalnim temama, politikom, velikim pitanjima istorije, i zaboravljamo običnog čoveka. A umetnost, kad god siđe u samu svoju suštinu, i kad se bavi ljudima - malim, običnim stradalnicima, pogodi cilj. Naša zemlja je mala i siromašna, više ima onih koji žive skromno i teško nego istaknutih ličnosti. Ne možemo se takmičiti sa svetom temama koje nisu naše, imitirajući njihove priče, nego se moramo baviti sobom. I to će onda biti prepoznato” - kaže glumica za Novosti.

“Beogradska bašta” i sremski paprikaš u Ohaju

Kad putnik krene iz Klivlenda ka jugu, auto-putem 77, posle dvadesetak milja, u mestu Barberton, naići će na natpis „Belgrade gardens“. I odmah će se zapitati otkud „Beogradska bašta“ u srcu Ohaja. Putnika može još više da iznenadi vest da je američki časopis „Fast njuz“ proglasio restoran „Beogradska bašta“ za vicešampiona SAD. Svi mediji u državi Ohajo i dobrom delu Amerike su objavili vest „o vicešampionu piletine i paprikaša, jednom od najstarijih i najboljih restorana u Americi, koji postoji već 80 godina“. Njegovi vlasnici su Kosta i Sofija Papić, potomci vojvođanskih doseljenika, danas penzioneri u Barbertonu i Novom Sadu, pišu Novosti. “Tajna našeg uspeha je u uvek svežoj piletini, koju spremamo na svinjskoj masti, i sremskom paprikašu, koji se dopao Amerikancima. Ova hrana je toliko omiljena da nam gosti dolaze na porodični ručak iz gradova koji su udaljeni i 200 kilometara. Dešava se da za jedan dan poslužimo i 1.500 porcija” - objašnjava Sofija Papić, potomak Manojla (Majka) i Smiljane Topalski, koji su pre 109 godina stigli u Ameriku iz Vojvodine. 

Stanković: Najdraži mi je gol leđima

Svakako jedan od najdražih golova je onaj kada smo protiv Hrvata u Zagrebu igrali nerešeno (2:2), pobeda nad BiH, nad Rumunijom, golovi protiv Južne Koreje. Ipak, izdvojio bih gol koji sam dao Hrvatima u Zagrebu, leđima i malo i uz pomoć Ladića – kaže za Politiku Dejan Stanković. Stanković je blistavu karijeru započeo u Crvenoj zvezdi, nastavio u Laciju, a završio u Interu. Ipak, mnogi se s pravom pitaju hoće li jedan od najboljih Zvezdinih fudbalera u novijoj istoriji odigrati oproštajni meč na „Marakani”. “Naravno da i o tome razmišljam. Najverovatnije sledeće godine, jer organizacija jednog takvog događaja pre svega zahteva dosta vremena. Neka ne brinu moji „zvezdaši”, videćemo se uskoro na „Marakani” – otkrio je tajnu naš fudbalski as.

Copenhagen, 28.09.2013 - polufinalna utakmica 28. Prvenstva Evrope u odbojci (2013 CEV VELUX Volleyball European Championship) Srbija - Rusija, 1:3 (19:25, 26:24, 23:25, 15:25): Saša Starović, Nikolay Pavlov, Nikolay Apalikov, Srećko Lisinac 

Vujin: Zvezda je već privatna firma

Privatizacija nije dobar izraz, jer je Crvena zvezda već privatan klub, pošto je registrovana kao udruženje građana - to je privatno lice i sva imovina pripada tom udruženju. Ovde je reč o izmeni propisa koji bi omogućili organizovanje klubova na drugačiji način - da ne budu više udruženja građana, već da pojedinac bude vlasnik. Naši navijači su izgleda, kaže za Novosti advokat i član UO Zvezde Milan Vujin, sentimentalno vazani za prošla vremena kada je postojala razmena rada, a to je podrazumevalo da firme daju novac klubovima kako bi radnici tih firmi imali gde da se zabave i provedu. Sada toga nema, pa klubovi nemaju ni para. Onda su prinuđeni da mlade igrače prodaju za male pare koje klubu znače mnogo, a igrači tamo propadaju jer ne igraju.