Nova svađa u političkoj eliti

Sukob u vladi zbog Simpa. Ogroman novac uložen za dolazak poznate italijanske kompanije Beneton u Niš, ali od toga malo vajde. Novine nagađaju o novim ministrima i savetnicima buduće vlade. Srbija redovno otplaćuje kredite preduzeća sa Kosova i Metohije, nasleđene iz vremena SFRJ.

Hanover, 22.08.2013 - sajam nauke i tehnologije u Hanoveru (IdeenExpo 13 (IdeaExpo) in Hanover)

Sukob u vladi

Dinkić za danas najavljuje blokadu računa, Dačić kaže da će Simpo sačekati novog ministra finansija, a Vučić da svi moraju da plaćaju poreze, objavljuje Politika pod naslovom ”Sukob u vladi zbog Simpa”.

Najave Mlađana Dinkića, odlazećeg ministra finansija, da će danas biti blokiran račun kompanije „Simpo” i da će ministarski mandat završiti s kompletno uvedenom nultom tolerancijom na neplaćanje poreza, pokrenulo je juče ponovo varnice s premijerom Ivicom Dačićem, koji je rekao da će „dug ’Simpa’ sačekati novog ministra finansija”.

Dačić je juče odgovorio da principi moraju da budu jednaki kako za „Simpo”, tako i za sva druga preduzeća i fabrike u Srbiji i naglasio da je posao vlade da pomogne preduzećima, a „ne da ih ubije”.

Računi „Simpa“ iz Vranja u petak bi, prema podacima kojima raspolažu Novosti, trebalo da budu blokirani zbog 972 miliona dinara, na ime neplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. To je, sa kamatama, nesporni dug ove kompanije. U međuvremenu, oglasila se i kompanija Simpo koja tvrdi da se u plaćanju poreskih obaveza u potpunosti pridržava zakona, podzakonskih akata i Zaključka Vlade Srbije, objavljuju Novosti.

Premijer Dačić i direktor Tomić, prošle godine na proslavi pola veka Simpa

Novi ministri

Izmene Zakona o ministarstvima, u kojem će biti navedeni struktura budućeg kabineta i broj resora, naći će se u subotu na sednici Vlade, objavljuju Novosti. Odmah, u nedelju, rukovodstva naprednjaka i socijalista izglasaće kadrovska rešenja, a već je oformljen uzak krug onih koji konkurišu za upražnjene pozicije.

Prema našim saznanjima, Saša Radulović i dr Svetlana Živanović najozbiljniji su kandidati za ministre privrede i poljoprivrede. Prvi je završio Eletrotehnički fakultet u Beogradu, a dugo je živeo u Nemačkoj, Kanadi i SAD. Njegova, možda, buduća koleginica u Nemanjinoj 11, u Americi je od 1998. i autor je brojnih publikacija u biotehnologiji i prehrambenoj tehnologiji. Najkasnije do petka po podne znaće se njihov konačan odgovor na ponudu da sednu u ministarske fotelje.

Socijalisti se lome oko dvojice kandidata za budućeg ministra prosvete. Kako saznajemo, u igri su Tomislav Jovanović, redovni profesor fiziologije i dugogodišnji prodekan Medicinskog fakulteta, ali i bivši rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Za mesto ministra kulture pominjani su v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić, kao i direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac.

Prema saznanjima Novosti, Aleksandar Vučić u petak bi trebalo da postigne konačan dogovor sa Alfredom Guzenbauerom, koji je već viđen za savetnika prvog potpredsednika Vlade za ekonomiju, politiku i evrointegracije.  Vučić je u sredu pregovarao i sa Dominikom Stros-Kanom, bivšim direktorom MMF, kojeg želi za konsultanta za smanjenje javnog duga. Kako smo čuli, došlo je do izvesnog pomaka, ali još nema konkretnog sporazuma, objavljuje ovaj list.

Blic objavljuje takođe kao kandidate za novi vladin kabinet imena Radulovića (privreda), Živanovićeve (poljoprivreda), Krstića (finansije) i Simiča (poreska uprava).

Danas objavljuje naslov sa pitanjem “Da li Srbiji može da steže kaiš socijaldemokrata”. Angažovanje nekadašnjeg austrijskog kancelara i bivšeg lidera Socijaldemokratske partije Austrije Alfreda Guzenbauera za savetnika prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića moglo bi da doprinese unapređenju situacije u ključnim domenima kao što su ekonomija i evropske integracije, ali ostaje pitanje u kojoj meri će njegove sugestije biti na liniji kursa koji zastupaju vladajuće stranke.

“U vreme kada je Guzenbauer bio kancelar, austrijski socijalisti i konzervativci su se zalagali za veliku vladu, izdašno trošenje novca i veliku ulogu Brisela! Sumnjam da su kresanje troškova i mere štednje na njegovoj agendi. Ipak, budući da je gospodin Guzenbauer sada uspešan poslovni čovek, možda je prešao na kapitalističku stranu?” ukazuje sagovornica Danasa, Barbara Kolm, predsednica Hajekovog instituta iz Beča i direktorka Centra za austrijsku ekonomiju.

Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, u intenzivnim je pregovorima da za svog specijalnog savetnika dovede Pitera Mendelsona, apsolutno najvažnijeg saradnika nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, saznaje ekskluzivno Alo! Potencijalni Vučićev savetnik, lord Piter Mendelson (60) britanski je laburistički političar, koji je od 1997. do 2001. godine bio najznačajnija politička figura u kabinetu tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, njegov najbliži savetnik i čovek od poverenja. Najzaslužniji je za rebrendiranje Laburističke partije u Nove laburiste, nakon čega Bler osvaja ubedljivu pobedu na izborima. Od 2004. do 2008. je evropski komesar za trgovinu, a potom ulazi i u kabinet premijera Gordona Brauna, objavljuje ovaj tabloid.

Prevara Benetona u Nišu

Ogroman novac uložen za dolazak poznate italijanske kompanije u Niš, ali od toga malo vajde. Za 116,9 miliona evra država je mogla da dobije 10.000 radnih mesta, objavljuju Novosti pod naslovom “Prevara Benetona”.

Za nešto više od tri miliona evra, koliko je italijanska kompanija „Beneton“ pre dve godine platila tekstilnu fabriku „Niteks“, od države je dobila zemljište, poslovni prostor i keš u vrednosti od 116,9 miliona evra. Italijanski investitor je trebalo da u roku od tri godine uposli 2.700 radnika, ali trenutno radi njih 1.000 koje nije angažovao on nego njegovih desetak kooperanata.

U nekadašnjoj tekstilnoj fabrici, koja je imala 15 zaokruženih tehnoloških celina, od prediva do konfekcije, trenutno radi 50 radnika koje je „Beneton“ angažovao da farbaju džempere. Ostali radnici, oko 1.000 ili „približno 1.600“, prema podacima niške Filijale NSZ, rade za „Anri“, „Nisear“, „Nora Serbia“, „Planet System“, „Tuscan Family“, „Tessil, Martyte“, „Olipias Knitting“ koji su u stvari kooperanti iz Hrvatske, Rumunije i Grčke.

Pored jeftine radne snage - radnicima se isplaćuje od 5.800 do 17.000 dinara mesečno - poslodavci od države dobijaju subvencije po devet hiljada evra, s tim da nemaju obavezu da sa radnicima produže ugovor duže od šest meseci.

Na sajtu „Beneton Serbija d.o.o Niš„ stoji niška adresa, Pantelejska 58, ali je jedini kontakt broj telefona i faksa u Beogradu. Sa tog broja javila se osoba koja je pojasnila „da smo dobili knjigovodstvenu agenciju koja je nekada radila za ‘Beneton’ i da nisu više njihovi klijenti“ piše u Novostima.

Prekobrojni

Prema procenama Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, oko 1.000 prosvetnih radnika ostaće bez posla ili će raditi sa smanjenim fondom časova. Bez ijednog časa, prema dosadašnjim podacima, ostaće više od 230 ljudi i to uglavnom nastavnika koji predaju stručne predmete u srednjim školama.

U Beogradu je takvih 107, a bez dela norme u školama glavnom gradu ostaće još 650 ljudi, rekla je juče portparolka Unije Jasna Janković.

Prema podacima ovog sindikata, na listi viška nastavnika u Srbiji je oko 3.000 ljudi, ali kako je objašnjeno, tu su i kolege koje su prenete sa ranijeg spiska.

Zasad, bez para za transplantacije

Bar još mesec dana niko o trošku osiguranja neće otići u strane klinike ni na transplantaciju, niti na lečenje teških neuroloških oboljenja. Iako se ova prava uvode izmenama Pravilnika o lečenju u inostranstvu, koji bi prema poslednjim najavama iz Ministarstva zdravlja Vlada Srbije trebalo da usvoji u subotu, još nisu razrađeni detalji. Zna se samo da će pacijenti biti upućivani na osnovu mišljenja konzilijuma, ali ne i odakle će se finansirati ovi zahvati, piše u Novostima pod naslovom “Transplantacije u inostranstvu, fale samo pare”. Samo jedna transplantacija srca, recimo u Austriji, sa bolničkim troškovima košta do 150.000 evra, pod uslovom da ne bude komplikacija.

Transplantacija srca se već 13 godina kod nas ne radi. Prema podacima Uprave za biomedicinu ovaj zahvat čeka oko 100 pacijenata među kojima je 10 hitnih. Među najmlađima je trenutno pet kandidata za ovaj zahvat. Njihovu dokumentaciju u četvrtak je u Univerzitetskoj dečijoj klinici pregledao dr Andreas Cukerman, jedan od najpoznatijih kardiohirurga za transplantacije srca kod dece iz AKH klinike u Beču.

- Stanje nijednog deteta nije toliko hitno, i nijedno ne mora da se operiše u narednih deset, pa ni mesec dana - rekao je dr Cukerman, piše u Novostima.

“Vratili su nam nadu i očekujemo da će naše dete uskoro živeti kao i svi njeni vršnjaci”, kaže Ksenija Balaž, čija ćerka Anita (12) već 10. Septembra putuje u Beč na AKH kliniku gde će biti pripremljena za transplantaciju srca i pluća, piše u Blicu pod naslovom “Vraćena nada da će naša deca preživeti”.

Beograd, 22.08.2013 - ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović i profesor dr Andreas Cukerman, sa AKH univerzitetske klinike iz Beča, jedan od najvećih eksperata za transplantaciju srca kod dece, na konferenciji za novinare na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj

Naglašavanje uloge potpredsednika vlade

“Vučićevo prijateljstvo pomoglo: Srbija privukla 400 miliona evra investicija!” naslov je u Kuriru koji prenosi tekst Tanjuga gde stoji da je “od početka ove godine Srbija je privukla 400 miliona evra investicija, a centralna banka do kraja godine predviđa 700 miliona, piše portal "Biznis nju Jurop" koji naglašava ulogu potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića u privlačenju investicija iz Arapskih Emirata”.

“Deo tih investicija biće i to što je srpska Vlada uspela da arapski "Itihad" spase "Jat ervejz" od bankrota sa 40 miliona dolara pozajmice i 60 miliona investicija zašta će dobiti 49 odsto akcija i upravljanje avio kompanijom, navodi portal.”

“Portal "Biznis nju Jurop", koji se bavi uglavnom ekonomskim temama i dešavanjima u državama Evrope i Azije ocenjuje da je centralna figura u toj priči bio Vučić budući da je njegovo prijateljstvo sa zvaničnicma Emirata osiguralo ovaj posao”, prenosi Kurir.

Šta “naročito žulja” institucije u Briselu?

Radio televizija Vojvodine (RTV) 1. septembra prestaje da emituje program, zbog finansijskih problema, saznaje Danas. Prema izvoru našeg lista iz ove medijske kuće, na programu RTV ostaće samo informativni program, dok će svi ostali projekti biti ukinuti, odnosno neće se više proizvoditi program. Kako objašnjava, situacija u RTV je dramatična, jer nema novca ni za plate, honorare, ali ni za putne troškove, čak ni za benzin za odlazak na snimanje.

Kako objašnjava isti izvor lista, RTV je dužna zaposlenima tri plate, dok je dug prema dobavljačima dostigao fantastičnih osam milion evra. U dug spadaju neplaćeni računi za struju, vodu, zakup prostorija, ugovore za filmove...

Bez navođenja bilo kakvih izvora, list zatim objavljuje da, navodno, “dodatni problem za vlasti u Srbiji predstavlja i veliko nezadovoljstvo zvaničnog Brisela, odnosno institucija Evropske unije koje se bave slobodom medija. Zabrinutost EU se prevashodno odnosi na to što će biti ukinuti svi programi na jezicima manjina, kojih ima 10. Brisel naročito „žulja“ to što je RTV televizija veoma važna za jednu multietničku sredinu kakva je Vojvodina. Dodatno uznemirenje institucija EU izaziva i najava ukidanja TV pretplate i prelaska javnih servisa - Radio-televizije Srbije i RTV na državni budžet, čemu se EU oštro protivi”.

Zasad će ostati nejasno kako ovaj list “saznaje” – pre svih – da će RTV prestati sa emitovanjem, i istovremeno “saznaje” šta o tome misle, šta ih dodatno uznemirava, pa čak i šta ih “naročito žulja”, u Briselu, “u institucijama Evropske unije koje se bave slobodom medija”…

Beograd, 22.08.2013 - arhivska fotografija zgrade na sajmu u kojoj se nalazio studio TV Beograd. Medijski javni servis Srbije sutra slavi 55. godišnjicu od kada je 23. avgusta 1958. iz studija TV Beograd počelo emitovanje televizijskog programa u Srbiji

Srbija uredno plaća dugove kosovskih firmi

„Srbija otplatila pola milijarde evra kosovskog duga“ naslov je u Politici gde piše da ukupan dug „koji smo preuzeli 2001. godine iznosi 858 miliona evra“. Srbija redovno otplaćuje kredite preduzeća sa Kosova i Metohije, nasleđene iz vremena SFRJ, potvrđeno je Politici u Ministarstvu finansija. Od 858 miliona evra duga Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija stranim poveriocima, Srbija je do sada otplatila 488 miliona evra iako se od 1999. Godine poreski prihodi sa Kosmeta nisu slivali u budžet Srbije.

O ovoj temi piše i u Kuriru.

Pretnja izborima na Kosmetu

Ako na glasačkim listićima bude grb takozvane države Kosovo, Vlada Srbije najverovatnije će pozvati Srbe da ne izađu na lokalne izbore zakazane za 3. novembar! Ovo je u četvrtak za Novosti potvrdio i premijer Ivica Dačić, naglašavajući da će to jasno da predoči Hašimu Tačiju i šefici evropske diplomatije Ketrin Ešton na zajedničkom sastanku u Briselu u utorak:

- Tražiću garancije i Prištine i EU da logo Kosova ne bude na glasačkim listićima. Ili će izbori biti statusno neutralni, ili mi na njima ne učestvujemo.