Radikalan zaokret u ekonomskoj politici zemlje

Da napravimo radikalan zaokret u ekonomskoj politici zemlje, čiji bi osnovni cilj bio otvaranje novih radnih mesta, reforma javnog sektora, stvaranje atraktivnog investicionog ambijenta i poboljšanje poslovne klime u Srbiji. Od hrvatske akcije "Oluja" prošlo je osamnaest godina, ali još nema odgovornih za ubistva i za progon stotina hiljada srpskih civila. Da li su članovi Demokratske stranke, uhapšeni u poslednjih godinu dana, žrtve političkog progona, kako tvrde u ovoj partiji, ili su se našli na udaru zakona zbog osnovanih sumnji da su počinili krivična dela, kako kažu u policiji. U Guči od ponedeljka pa narednih sedam dana traje najveća trubačka smotra na svetu, koja će okupiti majstore trube, ukupno njih oko 500 sa svih strana Srbije, ali i iz inostranstva.

Shanghai, 03.08.2013 - postavljanje poslednje gvozdene grede na konstrukciju poslovnog tornja u Šangaju, koji će, sa visinom od 580 metara, biti druga najviša zgrada na svetu

Nova ekonomija

Program novog ministarstva za privredu počivaće na Institucijama, Investicijama, Industriji, Infrastrukturi i Izvozu, kaže prof. dr Milenko Dželetović, prvi čovek Ekonomskog saveta SNS-a u intervjuu za Politiku, pod naslovom “Pokreni pet velikih I za izlazak iz krize”

Nema magije u rukama bilo kog ekonomiste koji će dugoročno da uravnoteži budžet u zemlji u kojoj na svakog zaposlenog „dolazi” više nego jedan penzioner. Šta nam predstoji? Nešto što niko do sada nije radio. Da u isti čas delujemo na nekoliko polja. Da napravimo radikalan zaokret u ekonomskoj politici zemlje, čiji bi osnovni cilj bio otvaranje novih radnih mesta, reforma javnog sektora, stvaranje atraktivnog investicionog ambijenta i poboljšanje poslovne klime u Srbiji. Bez toga opet ćemo juriti sopstveni rep, kaže za naš list prof. dr Milenko Dželetović, prvi ekonomista Srpske napredne strane, odgovarajući na pitanje – koje su ključne tačke na kojima će SNS početi da poboljšava zatečeno stanje u ekonomiji posle odlaska iz resora finansija i ekonomije Mlađana Dinkića i URS-a?

Dosadašnji ekonomski model oslanjao se samo na rast BDP, bez obzira na to kakve će posledice imati po zapošljavanje. Prošle deceniji imali smo 33,5 milijardi dolara direktnih stranih investicija, relativno visoke stope privrednog rasta, bar do 2009, a u istom periodu smo izgubili 700.000 radnih mesta.

Godišnjica progona Srba iz Hrvatske

Od hrvatske akcije "Oluja" prošlo je osamnaest godina, ali još nema odgovornih za ubistva i za progon stotina hiljada srpskih civila. Suština hrvatske politike - ko je otišao neka se ne vraća, a ko je ostao nije poželjan, objavljuju Novosti.

Zagrmelo je u pola tri ujutro, 4. avgusta 1995. godine. Iz 800 komada raznog artiljerijskog oruđa otvorena je vatra na Srbe u Republici Srpskoj Krajini. Sa 138.500 vojnika, 350 tenkova i 30 aviona Hrvati su otpočeli "vojno-redarstvenu akciju Oluja", prevedeno - etničko čišćenje Like, Banije, Korduna, severne Dalmacije... Narod je krenuo u zbeg, putem bez povratka, a hrvatska vojska počela zatiranje svakog traga njihovog življenja na tom području - paljena su sela i gradovi, uništavana imovina... Preko 220.000 Srba je praktično za jedan dan prognano iz Hrvatske, ubijeno je oko 1.200 srpskih civila i 750 vojnika. Oko 800 ljudi se još uvek vode kao - nestali.

Hrvati danas slave, a Srbi u crkvama pale sveće, piše u Novostima.

I Blic na naslovnoj strani najavljuje priču sa uzbeglima iz Hrvatske.

Progon ili zakon?

Da li su članovi Demokratske stranke uhapšeni u poslednjih godinu dana, žrtve političkog progona, kako tvrde u ovoj partiji, ili su se našli na udaru zakona zbog osnovanih sumnji da su počinili krivična dela, kako kažu u policiji – ptanje je koje se postavlja posle otvorenog pisma Dragana Đilasa ministru pravde Nikoli Selakoviću. Đilas tvrdi da su članovi DS-a žrtve “samovoljnog progona” I da su neki od njih u pritvoru “neobrazloženo i neosnovano”, piše u Politici.

Đilas je u prošlonedeljnom pismu ministru pravde, kao primere političkog revanšizma naveo slučajeve Saše Dragina, bivšeg ministra u vladi Mirka Cvetkovića, bivšeg gradonačelnika Leskovca Slobodana Kocića kao i primere hapšennja u Novom Sadu, Surčinu i Despotovcu.

Thuringia, Hohenfelden, 03.08.2013 - takmičenje pastira u centralnoj Nemačkoj (vrednuje se kvalitet formacije stada): Bernd Angelroth – pastir

Elektronske zdravstvene knjižice

„Ukoliko je cena od 500 dinara previsoka za građane Srbije, pokrenućemo inicijativu da građani u naredne dve godine uplaćuju po 25 dinara mesečno i da u ratama, isplate elektronsku zdravstvenu karticu.” Ovo je na vanrednoj konferenciji za novinare izneo profesor dr Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, organizovanoj povodom oprečnih mišljenja da li je elektronska knjižica uslov EU. Babić je tvrdio da jeste, dok je zaštitnik građana Saša Janković isticao da je uslov EU elektronski karton, a ne knjižica. Ovu dilemu, podsećamo, razrešila je delegacija Evropske unije u Srbiji koja je u dopisu Politici, objavljenom u četvrtak u našem listu, jasno iznela stav – elektronske knjižice nisu uslov Evropske unije, objavljuje Politika pod naslovom “RFZO ne odustaje od elektronskih kartica”.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je juče da građani nisu obavezni da stare zdravstvene knjižice zamene za elektronske, ali da ih mogu kupiti oni koji žele, piše u Politici.

„Kompletno uključivanje IT sistema u zdravstvo znači moderan korak napred. To se sigurno ne može dogoditi preko noći i mi smo na jednom sastanku, gde su bili zaštitnik prava građana, ljudi iz Ministarstva zdravlja, predstavnici RFZO, Agencije za borbu protiv korupcije, dogovorili da to ne može nikako biti nametnuto građanima”, izjavila je ministarka.

Pogrešan prevod i neznanje zaposlenih u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koje Srbiju može da košta više od 20 miliona evra, dovelo je čitavu javnost u zabludu da papirne zdravstvene knjižice moraju da se zamene elektronskima, objavljuje Blic.

Rekovac, 03.08.2013, ministarka zdravlja Srbije Slavica Đukić Dejanović otvorila je u porti srednjevekonog manastira Kalenić kod Rekovca 44. Sabor narodnog stvaralaštva "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju" I tom prilikom dala izjavu o elektronskim knjižicama 

Sutra počinje trubački sabor u Guči

Od nedelje svi putevi vode u Guču! Jer, u ovoj dragačevskoj varošici, podno Jelice, od ponedeljka pa narednih sedam dana traje najveća trubačka fešta na svetu, koja će okupiti sve same majstore trube, a ukupno će ih sa svih strana Srbije, ali i iz inostranstva, biti oko 500, objavljuju Novosti. Organizatori 53. sabora trubača kažu nam da je sve spremno da Guča ugosti oko pola miliona gostiju, koliko se očekuje da će ih prodefilovati kroz ovu varošicu za sedam dana. 

Rusija u recesiji

Prema podacima Ruskog zavoda za statistiku, Rusija je ušla u recesiju, jer je u julu, prvi put za četiri godine zabeležen pad proizvodnje. Indeks nabavki za potrebe proizvodnje pao je ispod kritične granice od 50 poena, a to znači da je privredni rast zaustavljen i da je ušao "u minus fazu", piše u Blicu.

Indeks za prerađivačku industriju pao je u julu ove godine na 49,2 poena, sa junskih 51,7, dok je indicator ostvarene proizvodnje pao s 52,4 poena u junu na 48,7 poena u prošlom mesecu.

Ključni dokaz pogoršanja situacije u privredi Rusije tokom prošlog meseca je odsustvo rasta novih narudžbi na domaćem tržištu.

Sremska Mitrovica, 03.08.2013 - farma magaraca u Zasavici, 50 kilometara od Beograda, na kojoj se proizvodi najskuplju magareći sir na svetu, po ceni od 1.000 evra za kilogram

Tabloidi kao političko oružje

„Žuta štampa” nije stvorila ovakvu političku elitu, već je upravo obrnuto. Politička kasta i njeni finansijski pokrovitelji drže nišane na tabloidnim artiljerijskim haubicama, objavljuje Politika.

Jednog vrelog julskog dana ove godine, iz Biroa za medije MUP-a Srbije na pogrešnu adresu je poslat pregled štampe, koji se inače svakodnevno dostavlja premijeru i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću.

Umesto da analiza pisanja dnevnih novina stigne na imejl premijera, neko od službenika je greškom poslao elektronsku poštu na adrese novinara. Po redosledu važnosti naslova koje su spremili analitičari Biroa MUP-a i po redosledu medija koji su analizirani jasno se vidi da su glavna meta njihovog interesovanja bili tabloidi „Informer” i „Kurir”. Tek iza njih slede ozbiljni ili mejnstrim mediji. Iz imejla se vidi još nešto: u tekstovima koji se preporučuju za čitanje onom delu Dačića koji vodi MUP dominiraju naslovi s političkom, a ne policijskom sadržinom.

Da „žuta štampa” ima veliku upotrebnu političku vrednost videlo se i krajem jula, kada je vicepremijer i lider SNS-a Aleksandar Vučić imao potrebu da na Glavnom odboru svoje stranke deo podužeg govora posveti suptilnom odnosu između vlasnika jednog dnevnog tabloida i jednog moćnog političara, kao dokaz medijsko-političkih dilova koji truju javni prostor.

Vratiti ugled lekarskoj profesiji

Bivši direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) Đorđe Bajec rekao je da je, u vreme dok je vodio tu zdravstvenu ustanovu, obavestio sve relevantne organe o potencijalnim zloupotrebama dopunskog rada, a da je tada na njegov zahtev pokrenuta i interna istraga o nenamenskom trošenju sredstava, objavljuje Kurir.
- Stojim na raspolaganju svim državnim organima radi utvrđivanja istine, odbrane lekarske časti i položene zakletve da ne stanu samo na ovom slučaju - radi dobrobiti građana Srbije, svi oni koji su se ogrešili o zakon moraju da odgovaraju. Samo na taj način povratićemo narušeni ugled naše lekarske profesije - naveo je Bajec.
Povodom krivičnih prijava protiv 15 zaposlenih u KCS zbog sumnje da su tu ustanovu oštetili za oko 2,1 milion evra, a među kojima je i on, Bajec je u saopštenju naveo da u potpunosti podržava utvrđivanje istine. Kada je reč o ugovoru KCS i Kliničkog centra Niš, on je naveo da je, kad je saznao da se lekari duplo plaćaju, insistirao na prekidu ugovora, bez obzira na pritisak pacijenata, uprave KC Niš i medija.

Mađari prvaci sveta

Vaterpolisti Mađarske osvojili su večeras titulu svetskog prvaka, pošto su u finalu šampionata u Barseloni savladali selekciju Crne Gore sa 8:7 (2:0, 1:2, 3:3, 2:2). Reprezentaciji Mađarske to je treće svetska kruna u istoriji, dok je Crna Gora prvi put igrala finale SP, objavljuje Politika