Vlada pokušava da izbegne bankrot, cene u septembru će nas dotući

Suša je desetkovala rod voća, povrća, žitarica, tako da hrana ne može izbeći nove, više cenovnike. Vlada Srbije spaja banke kako bi izbegla njihov bankrot. Prema rezultatima istraživanja sociologa Srećka Mihajlovića, 44 odsto ispitanih misli da je privatizacija bila čista pljačka, 27 da je nužna, ali da se sprovodi na pogrešan način, 26 procenata ne zna da je oceni, a onakvu kakva je bila podržalo je tek tri odsto građana. Susret Vladimira Putina i Tomislava Nikolića u Sočiju 11. septembra biće značajan ekonomski, ali i politički jer strateško partnerstvo sa Moskvom nema nijedna zemlja u okruženju. Jučerašnje požare na deset lokacija širom Srbije, na Tari, u okolini Prokuplja, Vlasotinca, Gadžinog Hana, Leposavića, Leskovca, Surdulice, Lučana, Vranja, Bujanovca, vodom iz vazduha zasipala su tri ruska protivpožarna aviona, letelice poljoprivredne avijacije i helikopteri, ali nigde nije bilo evakuacije stanovništva.

Septembarska poskupljenja neizbežna

Septembar nam uvek donese poskupljenja, ali ove jeseni cene će nas – dotući, pišu Novosti. Suša je desetkovala rod voća, povrća, žitarica, tako da hrana ne može izbeći nove, više cenovnike. Dodatno će tržište zagrejati i pad dinara, ali i sve paprenije gorivo. Razloga je mnogo, ali utehe za potrošače nema. Čitavog leta svakodnevno su pristizali cenovnici. U avgustu su poskupele neke vrste brašna i testenina od sedam do 30 procenata, hleba i peciva između 10 i 30 odsto. Tokom leta, mleko i mlečni proizvodi poskupljivali su više puta za nekoliko procenata.

Samo tri procenta podržava ovakvu privatizaciju

Iako i našu javnost često nervira način na koji evropski izvestilac za Srbiju Jelko Kacin prenosi domaće zadatke koje Brisel zadaje našim vlastima, zahtevu Evropskog parlamenta, da se preispitaju 24 sporne privatizacije, čiji je spisak EU dostavila, kako se tvrdi, pokojna predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, njemu i nema šta da se zameri. Privatizaciju je na svojoj koži iskusio najveći broj građana, pa bi oni, sigurno, pozdravili preispitivanje višestruko dužeg spiska privatizovanih firmi, piše Politika. Prema rezultatima istraživanja sociologa Srećka Mihajlovića, 44 odsto ispitanih misli da je ona bila čista pljačka, 27 da je nužna, ali da se sprovodi na pogrešan način, 26 procenata ne zna da je oceni, a onakvu kakva je bila podržalo je tek tri odsto građana. Za njene izvođače, privatizacija je bila uspešna, uprkos zvaničnom podatku da je 27 odsto privatizacija poništeno, iako su ekonomisti jednodušni u oceni da je njen učinak katastrofalan, zbog, pre svega, izgubljenih stotina hiljada radnih mesta. Pitanje je samo koliko to zanima EU.

Vraćaju se zločinci iz devedesetih

U autorskom tekstu za Blic Danica Drašković, supruga lidera SPO, piše da je Dejan Carević iz zloglasnog Šestog odeljenja DB postavljen u Ministarstvo pravde kako bi Tomislavu Nikoliću dostavio presude Legiji, radetu Markoviću, Zvezdanu Jovanoviću. Da ih pregleda i prouči, jer je u predizbornoj kampanji govorio da to nije baš tako - piše Draškovićeva, navodeći da je u pitanju povratak zločinaca iz devedesetih.

SPS odlučio da ruši na lokalu

Predsedništvo Socijalističke partije Srbije održalo je u subotu sednicu čija je tema bila način na koji bi se sprovelo prekomponovanje vlasti na lokalnom nivou u skladu sa dogovorom lidera vladajuće koalicije. Razgovaralo se i o funkcionisanju Vlade mesec dana nakon njenog izbora. Sednici su, osim lidera SPS Ivice Dačića, prisustvovali i potpredsednici stranke Dušan Bajatović i Dijana Vukomanović, kao i funkcioneri Petar Škundrić, Mile Ilić i Zvonimir Simić, kao i članovi Predsedništva. Aleksandar Antić je ranije rekao da će na sednici biti reči o prekomponovanju vlasti na lokalu, ali ne i u Beogradu jer, kako je rekao, on do sada nije uočio da bilo ko dovodi u pitanje kredibilitet vlasti u prestonici.

Vlada spaja banke

Vlada Srbije spaja banke kako bi izbegla njihov bankrot, piše Blic. Komercijalna banka će ostati u trajnom vlasištvu države dok je ideja da se spoje neke od preostalih banaka u kojima država ima manjinski ili većinski udeo, kaže izvor iz Vlade.

Bez incidenata sa dužnicima

Od juna ove godine, kada su privatni izvršitelji počeli sa radom, u najvećem broju su primali predmete po osnovu neplaćenih računa za telefon, vodu, struju, gde iznosi potraživanja u velikoj meri ne prelaze iznos od stotinu hiljada dinara. Prema prvim iskustvima predsednice Izvršnog odbora Komore izvršitelja Dragane Stojkov, u praksi se brže vraćaju manji iznosi duga fizičkih lica, dok velike probleme prave višemesečne blokade pravnih lica koja više nisu ni na registrovanim sedištima i gde osnivači nemaju odgovornost iznad visine svojih uloga. Prilikom naplate duga nije bilo incidenata, piše Politika, dužnici se jadaju privatnim izvršiteljima koji se trude da nađu razumno rešenje.

Srbija postaje strateški partner Rusije

Vladimir Putin održao je reč i ispunio obećanje dato predsedniku naše zemlje da će se sa njime sresti što pre, čim Tomislav Nikolić obavi sve poslove oko preuzimanja najvažnije funkcije u Srbiji. Susret Vladimira Putina i Tomislava Nikolića u Sočiju 11. septembra biće značajan ekonomski, ali i politički. Strateško partnerstvo sa Moskvom nema nijedna zemlja u okruženju, pišu Novosti. Tim povodom Nikolić i Putin će se ove godine sresti još najmanje jedanput - u decembru će predsednik Rusije prisustvovati početku izgradnje gasovoda Južni tok kroz našu zemlju. Ovaj projekat će nam doneti direktnu investiciju od 1,9 milijardi evra. Krak kroz našu zemlju biće dugačak 411 kilometara, a puštanje prve linije predviđeno je za kraj 2015. godine. U predsedničkoj rezidenciji Bočarov ručej ili, kako bi se kod nas reklo, u Bočarevom potoku od naših sadašnjih političara bio je samo Vojislav Koštunica, kao predsednik Vlade Srbije. Glavna tema razgovora Putina i Koštunice 3. juna 2004. bila je kako sačuvati Kosovo i Metohiju. Obećanje koje je Koštunici tada dao Putin ispunjava do danas. Rekao je jasno da će Rusija biti na srpskoj strani i da neće priznati nezavisnost Kosova.

Nastave neće biti u 700 škola

Nastava u ponedeljak zvanično počinje za oko 900.000 učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Ali, prema najavama sindikata, u mnogim školama časova, ipak, neće biti. Prva je jednodnevnu obustavu nastave najavila Unija sindikata prosvetnih radnika, koja je za podne na beogradskom Trgu Nikole Pašića zakazala protest, pišu Novosti. Prema rečima predsednika Unije Dragana Matijevića, nastave neće biti u 700, od ukupno 1.800 škola u Srbiji, a u protestu će, od 30.000 njihovih članova, biti svi osim učitelja đaka prvaka, koji će držati časove.Osim protesta i nezadovoljstva među zaposlenima, početak školske godine obeležiće manjak učenika i višak nastavnika. Mada, u brojevima nikako da se usaglase Ministarstvo prosvete i sindikati. Prema rečima ministra prosvete Žarka Obradovića, u prvi razred će krenuti oko 75.000 prvaka ili 2.000 manje nego prošle godine. A lane ih je, zapravo, bar prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bilo tačno 72.692. Kako se broj dece koja kreću u prvi razred svake godine smanjuje za oko hiljadu u proseku, onda se u klupama može očekivati nešto više od 71.000 prvaka. A, recimo, 2000. godine u prvi razred krenulo je 85.000 dece.

Besparica najveći problem školstva

Počinje školska godina, zvanično nova, a nezvanično pomalo i stara, jer je muče isti problemi koji su morili i njene prethodnice – a to je besparica. Naših 3,5 odsto BDP-a, koji se ulažu u obrazovanje, daleko zaostaju iza prosečnih evropskih šest odsto. Uz to najveći deo novca koji je opredeljen za ovu oblast ide na plate zaposlenih. A njihov broj treba da bude smanjen za 15.000 do 20.000, procenjuju u sindikatima obrazovanja, piše Politika. Lepa vest je što se otvaraju nove osnovne škole, ovog septembra, na primer, svoja vrata đacima otvara ona u Višnjičkoj banji u Beogradu. Dobro je pročitati i da je 2.808 škola u Srbiji dobilo potpuno opremljene računarske učionice u okviru programa Digitalna škola. Sve pada u vodu kada tome dodate da čak 200 školskih objekata u 21. veku nema vodu i da uglavnom koriste poljske klozete, a da je ove godine Ministarstvu prosvete i nauke stiglo 970 zahteva za popravku ili gradnju toaleta.

Trgovina radnim mestima

Istraživanje Presa pokazuje da na korupcionaškoj skali neprikosnoven tron drže zdravstvo i obrazovanje, ali da trgovine radnim mestima ima svuda - u opštinama, javnim preduzećima, policiji... Početkom prošle nedelje predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić obelodanio da radno mesto u prosveti košta 7.000 evra, da direktori škola kriju viškove i manjkove u prosveti da bi zapošljavali koga hoće i da je situacija prilično alarmantna.

Ilić: Fond Vojvodine duguje milijarde građevincima

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine duguje milijarde dinara građevinskim firmama. One su u Srbiji dobijale avanse i svi izvedeni radovi su im plaćeni do poslednjeg dinara. U Vojvodini su poslove pogađale po dobrim cenama, ali im ništa nije plaćano. To je dovelo do opšteg kolapsa i mnoge direktno odvelo u stečaj. Vlada Srbije nema mehanizme kontrole kako se troše pare koje daje Vojvodini i da li se uredno plaćaju izvedeni radovi. Ispostavilo se da nas je prenos nadležnosti Pokrajini mnogo koštao. Ovo u intervjuu za Politiku pod nalovom Duguju i bogu i narodu tvrdi Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma.

Traže da im vrate sedište DS u Krunskoj

Potomci beogradskog inženjera i pronalazača železničkih kočnica Dobrivoja Božića, koji žive u inostranstvu, podneli su zahtev za povraćaj vile u Krunskoj 69, u Beogradu, koja se vodi kao državna svojina Republike Srbije, pišu Novosti. U njoj je danas sedište Demokratske stranke. Ova vila oduzeta je na osnovu Odluke o konfiskaciji imovine Drugog sreskog suda za Beograd br. 386/948 od 29. maja 1948.

Mira Nair: Amerikanci ne znaju gde se nalaze

Slavna indijska rediteljka, oskarovka Mira Nair, autorka sada već kultnih filmova Salam Bombaj i Monsunska svadba, ali i Misisipi masala, Porodica Perez, Kama sutra: priča o ljubavi, Moja rođena zemlja, sa svojim prvim pravim političkim trilerom Nevoljni fundamentalista svečano je otvorila 69. Venecijanski festival. Rođena u indijskom Pendžabu, školovana u Nju Delhiju i na američkom Harvardu, Mira Nair već decenijama živi u Njujorku gde predaje filmsku režiju i snima filmove, ali uz ovaj ima još dva doma. Onaj rodni u Indiji i u Ugandi gde ima baštu u kojoj zajedno sa svojim afričkim studentima filma sadi drveće kao deo zajedničkog humanitarnog projekta. I upravo ta njena multikulturalnost, to njeno pripadanje različitim svetovima stvorilo je od nje osobu širokog uma i perspektive i sveobuhvatne percepcije sadašnjosti, zbog čega je njen novi film istinski poziv na ljudski dijalog, inteligentno sročena umetničko-humanistička tvorevina ujedno i velike političke težine. Jedino što bi u Americi promenila, kaže za Politiku, je to što bi uvela geografiju kao obavezan školski predmet, jer Amerikanci toliko malo znaju gde se šta nalazi u ostatku sveta.

Groznicu Zapadnog Nila dobili u Srbiji

Među pacijentima u Srbiji kod kojih je potvrđena groznica Zapadnog Nila koju prenose takozvani azijski tigrasti komarci, ima i onih koji se nisu makli van granica naše zemlje, što može da ukaže na to da je ova vrsta insekata dospela i do nas, saznaje Pres u zdravstvenim krugovima. Od ovog opasnog virusnog oboljenja do sada je obolelo petoro osoba (potvrđeni slučajevi), dok se za 12 sumnja da su zaraženi i ti ljudi su na posmatranju. Pošto u Srbiji zvanično nema tigrastih komaraca, u prvi mah se pretpostavljalo da su se svi oboleli zarazili u Grčkoj, gde su letovali. Međutim, prema najnovijim informacijama, groznicu Zapadnog Nila neki su dobili i u našoj zemlji. Smrtnost od ove groznice, koja je od početka godine do kraja avgusta u SAD odnela 66 života, u Evropi je manja od, na primer, Afrike.

Požari na deset lokacija u Srbiji

Zbog pretećeg požara na planini Tari isključeni su dalekovodi kojima su povezani značajni proizvodni kapaciteti drinsko-limskih hidroelektrana, a smanjene su i isporuke struje za nekoliko miliona megavat-sati dnevno, saopštila je Elektroprivreda Srbije, a prenosi Tanjug. Zbog tih vanrednih okolnosti, ugrožena je i obaveza održavanja biološkog minimuma nizvodno od Hidroelektrane Bajina Bašta, navodi Politika. Na Tari je dosad izgorelo 1.300 hektara šume, a vatrogascima posao otežavaju magla i velika koncentracija dima. U gašenje su uključena tri aviona, a do juče po podne nije bilo povređenih ni ugroženih kuća. Jučerašnje požare na deset lokacija širom Srbije, na Tari, u okolini Prokuplja, Vlasotinca, Gadžinog Hana, Leposavića, Leskovca, Surdulice, Lučana, Vranja, Bujanovca, vodom iz vazduha zasipala su tri ruska protivpožarna aviona, letelice poljoprivredne avijacije i helikopteri, ali nigde nije bilo evakuacije stanovništva, izjavio je Tanjugu Đorđe Babić iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije

Najugroženija je i dalje Tara, dok je u ostalim delovima zemlje stanje bolje, ali i dalje postoji opasnost od rasplamsavanja vatre, izjavio je za Novosti načelnik Sektora za vanredne situacija Predrag Marić. On je istakao da su vatrogasci na Tari, na kojoj je situacija najdramatičnija, najviše vremena proveli u gašenju kote poznatije kao Stršljenova glava.

Jedan deo požara vatrogasci su uspeli da preseku, ali ne sasvim do kraja. Avioni su gađali kotu Stršljenova glava, koja je bila baš dramatična, jer na njoj linija odbrane nije bila izvedena do kraja, objasnio je Marić.