Potpisan tajni dogovor o velikoj Albaniji

Radikalne albanske vođe iz Makedonije i Albanije potpisale su u Tirani dogovor o stvaranju unije „svih albanskih teritorija“ u takozvanu republiku Iliridu. Limaj je ucenio Tačija da ga oslobodi iz kućnog pritvora ili će - da progovori. Kacin nije oduševljen Dražinom rehabilitacijom jer je, kaže, korak u suprotnom smeru u odnosu na posleratnu Evropu i antifašističke vrednosti. To nije sprečilo SPO i LDP da se približe baš zbog EU i Kosmeta. Pajtić očekuje da dobije i treći mandat a Vučić kaže da demokrate nemaju šta da ponude, osim prljave kampanje protiv SNS-a. Prema Strategiji obrazovanja, u Srbiji bi 2020. godine trebalo da bude 38,5 odsto visokoobrazovanih. Dok Evropa sve više smanjuje upotrebu novčanica, Srbi i dalje najviše vole keš. Svetski teniseri dolaze na Dorćol na proleće a Partizan je pobedio Hajduk i ponovo beži drugoplasiranoj Zvezdi za šest bodova.

Unija „svih albanskih teritorija“

Radikalni politički predstavnici Albanaca iz Makedonije i Albanije potpisali su u Tirani dogovor o podršci inicijative za ujedinjenje „svih albanskih teritorija“. Zajednička država bi se zvala Ilirida, pišu Novosti, i precizirano je da bi je činile „geografske oblasti FIROM (BJRM)“. Dogovor su potpisali članovi rukovodstva takozvane republike Iliride iz Makedonije i albanske Skupštine građanskih patriota. Dokument precizira uslove i način formiranja nove albanske države na Balkanu. List podseća da je jednostrano organizovani referendum albanskog stanovništva za formiranje Iliride u Makedoniji održan 11. i 12. januara 1992, kada je izglasana odluka o proglašenju teritorijalne i političke autonomije Albanaca u ovoj zemlji.

Limaj ucenio Tačija

Puštanjem na slobodu Fatmira Limaja, osumnjičenog za zločine u logoru Klečka kod Lipljana, Okružni sud iz Prištine „skinuo je veliki teret s leđa kosovskom premijeru Hašimu Tačiju i stvorio preduslove da tvrdnje Dika Martija o Tačijevoj umešanosti u trgovinu organima, budu odbačene zbog nedostatka dokaza i svedoka“, piše Pravda. „Pre dva meseca Limaj je iz kućnog pritvora posredstvom advokata uputio upozorenje Tačiju da mora da stane u njegovu odbranu i preuzme deo odgovornosti za aktivnosti OVK tokom 1998. i 1999. godine. ’U suprotnom, progovoriću’, poručio je Limaj, što je bilo dovoljno da Tači pokrene svoju mašineriju i oslobodi saborca“, navodi list.

Kacin protiv rehabilitacije Draže..

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin komentariše odluku o rehabilitaciji generala Dragoljuba Mihailovića u intervjuu za Danas i kaže da je u najboljem interesu države da gradi mostove prema susedima: „Ovakvi potezi onemogućavaju postizanje istinskog pomirenja i dovode u pitanje posvećenost srpskih lidera dubljem učvršćivanju evropskih vrednosti u zemlji.“ Kacin navodi da je posleratna Evropa izgrađena na antifašističkim vrednostima, „dok rehabilitacija Draže Mihailovića predstavlja korak u suprotnom smeru“. „Zakon o rehabilitaciji se zloupotrebljava. Suština tog zakona je da se skine kolektivna odgovornost sa pojedinih nacionalnih grupa, kao i sa žrtava uspostavljanja komunističke vlasti. Draža Mihailović, kao simbol šovinizma i ratnih zločina počinjenih u ime Velike Srbije, u takvim naporima nema šta da radi“, isključiv je Kacin.

..A EU i Kosovo približili SPO i LDP

Potpredsednik SPO i peti na listi Preokreta Aleksandar Jugović u intervjuu za Danas kaže da su stavovi o Kosmetu i EU približili SPO i LDP. „Da su na vreme poslušani naši saveti u vezi sa barikadama, još 9. decembra bismo dobili status kandidata i datum pregovora za EU“, navodi on. Na pitanje zašto se lider SPO-a Vuk Drašković ne nalazi na izbornoj listi Preokreta, Jugović kaže da je „SPO Vuk Drašković“, te da je samim tim na listi. „Ni u prethodnom mandatu nije imao nijednu funkciju. To valjda dovoljno govori da Vuku nije bitna funkcija, već realizacija našeg programa. Ne daje funkcija autoritet čoveku, već čovek daje autoritet funkciji“, kaže on.

Pajtić očekuje i treći mandat

Potpredsenik DS-a i nosilac liste „Izbor za bolju Vojvodinu“ Bojan Pajtić u intervjuu za Pres kaže da lista okupljena oko DS-a očekuje pobedu, kao i da će ova stranka formirati i buduću vladu Vojvodine. Razgovora o postizbornoj koaliciji neće biti sa predstavnicima SRS-a, DSS-a i SNS-a, dodaje on, a za sebe očekuje da će posle izbora i treći put biti na čelu pokrajinske administracije. Na pitanje da li će stranka da imenuje kandidata za premijera, Pajtić kaže da se o tome nije razgovaralo, ali da je sigurno da DS „ima najviše sposobnih i poštenih ljudi koji bi taj posao obavili na valjan način“.

Vučić o „besmislenim uvredama“ DS-a

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić u intervjuu za Novosti ističe da DS nema program i nema šta da ponudi građanima. „Jedino što im preostaje jeste prljava kampanja protiv nas. Nećemo u vladu s njima, ne samo zbog njihovih besmislenih uvreda, već zbog toga što hoćemo da menjamo Srbiju i one koji su je doveli u ovako teško stanje“, navodi Vučić. Na pitanje kada će objaviti kandidata za predsedničke izbore, Vučić kaže da se stranka o kandidatu za premijera već izjasnila i da će to biti Tomislav Nikolić, „ukoliko ne bude predsedičkih izbora“.

Kakav treba da bude premijer

„U Srbiji svi znaju kakav treba da bude premijer i selektor fudbalske reprezentacije“, piše Politika, koja podseća da dve najveće stranke još nemaju svoje kandidate za predsednika vlade, kao i da je trenutno više kandidata za gradonačelnika nego za premijera. Sociolog Vladimir Vuletić kaže da to kakav treba da bude srpski premijer zavisi od uloge, odnosno od pozicije predsednika. „Partije imaju ključnu poziciju i u vreme vladavine Slobodana Miloševića, moć je bila koncentrisana tamo gde je on. U toj situaciji, ključna je pozicija predsednika a ne ličnost premijera. Može biti ključan i premijer. Zoran Đinđić je kao premijer pokušao da napravi kompromis sa tehnokratskom vladom i ekspertima, Vojislav Koštunica je kao premijer imao političku a Cvetković tehničku vladu. Važno je da se premijer i predsednik ne sukobljavaju, kao što su se sukobljavali Đinđić i Koštunica“, objašnjava on.

U 2020. godini 38,5 odsto akademaca

Politika objavljuje detalje iz Strategije razvoja obrazovanja Srbije a državi je cilj da u 2020. ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. Taj plan će početi da se ostvaruje od jaslica, vrtića i škola za roditelje, preko osnovih i srednjih škola u kojima će đaci i nastavnici provoditi gotovo čitav dan, pa do fakulteta čija će upisna politika biti vezana za potrebe tržišta. Biće povećan upis đaka u gimnazije, omogućeno polaganje i međunarodne mature i uvedeno finansiranje „po učinku“. „Rukovodeće funkcije u obrazovnim ustanovama biće depolitizovane a nastavnici će imati mogućnost napredovanja, ali i gubitka posla“, navodi list.

Podrška po hektaru „ne odgovara“

Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, kaže za Politiku da državna podrška po hektaru koja je davana u poslednje četiri godine, apsolutno ne odgovara Srbiji u ovom momentu. „DS je uzela to ministarstvo (poljoprivrede), da bi implementirali politiku ’100 evra po hektaru’“, navodi on. Na istu temu govori i pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović u redovnoj rubici lista „Srbija razgovara“, ovoga puta o državnim premijama za poljoprivrednu proizvodnju.

Radikalizacija protesta radnika „Želvoza“

Iako je zaključak Vlade usvojen još prošle nedelje, nema nagoveštaja kada će biti obezbeđen novac za otpremnine radnicima „Želvoza“, koji štrajkuju u zgradi opštine već tri sedmice. Zbog toga, očajni radnici od danas najavljuju radikalizaciju protesta. Većina zaposlenih, koji su proglašeni za tehnološki višak, nalazi se u zgradi Gradske uprave Smedereva od 6. marta.

Srbi najviše vole keš

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj stanovništvo i dalje najviše koristi gotovinu za plaćanje, pišu Novosti. Kešom se nezvanično obavlja i do 80 odsto plaćanja a tek preostalih 20 platnim karticama i čekovima. „I dok pojedine zemlje u Evropi, kao na primer Švedska, koja je prva uvela novčanice u upotrebu, nameravaju da potpuno ukinu gotovinska plaćanja, kod nas građani najviše vole kad im je pun novčanik“, navodi list. Trenutno je u opticaju novčanica i kovanica u iznosu od 134,25 milijardi dinara.

Citostatika i dalje nema..

U bolnicama i dalje nema citostatika „5-fluorouracila“, iako je poslednjih mesec dana najavljivano da će stanje biti bolje. Ovog leka ima tek u desetak zdravstvenih ustanova, pa bolnice pozajmljuju jedne drugima dok se ne završe svi raspisani tenderi za hitnu nabavku. „A, zbog nestašice, na optuženičkoj klupi stavljene su vodeće svetske kompanije, jer su htele da podignu cenu ovog, prilično jeftinog leka, i do 23 puta“, pišu Novosti.

..A ni para za vakcine protiv gripa

Da bi Srbija ove godine dobila domaću vakcinu protiv gripa, posle pauze od sedam godina, piše Blic, nedostaje 350.000 evra koliko je Institutu za imunologiju, vakcine i serume „Torlak“ potrebno za pretklinička i klinička ispitivanja. U upravi najavljuju da će strateški partner finansijski pomoći jer će se do kraja aprila znati da li će to biti „Sanofi Paster“ ili „Glakso Smit Klajn“. Za sada prvi vidljivi pomak u izradi domaćeg cepiva jeste to što za koji dan počinje pretkliničko ispitivanje na životinjama. List podseća da ni dve godine od zvaničnog otvaranja pogona za proizvodnju vakcine protiv gripa, „Torlak“ nije počeo da snabdeva tržište, kao i da je u njegovu izgradnju država uložila 2,7 miliona evra a „Torlak“ 305.000.

Muž za 500 dinara po satu

„Žene više ne moraju da idu u lov na muža jer mogu da ga iznajme a najviše će ih koštati rentiranje – ribolovca“, piše Politika. Vlasnik agencije „Iznajmi muža“ Nenad Pramenković, navodi list, posle 20 godina braka smislio je kako da u zlato pretvori sve greške koje je ikada počinio u kući. Beograđankama su na raspolaganju on, njegov sin i petorica prijatelja. Po ceni od najmanje 500 dinara po satu, zavisno od vrste usluge, od agencije će dobiti „dežurnog rmpaliju“ koji će da pripremi specijalitete za romantičnu večeru udvoje ili zakusku za desetak prijatelja. „Njemu žena neće morati triput da ponovi da je osigurač pregoreo a slavina curi“, stoji u tekstu.

Baluban poznat po siledžijstvu

Pavle Baluban (28), osumnjičen da je pre nekoliko noći prebio svoju sedamnaestogodišnju devojku, privezao je za kola i vukao fruškogorskim putevima, već je poznat policiji po nasilničkom ponašanju i zlostavljanju, piše Blic, a protiv njega se vode i sudski sporovi. List navodi da je pomenutu devojku, samo nedelju dana pre incidenta, išamarao na autobuskoj stanici u centru Beočina. Očevici, kao i mnogo puta ranije, su se samo povukli ili okrenuli glavu. Meštanin Beočina K. M. kaže da je Baluban poznat svima po svom ponašanju. „Prethodnu devojku je takođe tukao i ponižavao a razlog je uvek bila ljubomora. Jednom je upao u njenu kancelariju usred radnog vremena, zapretio njenom kolegi koji se tu zatekao, nju zvao napolje, a kada je odbila da pođe s njim, uz niz psovki ju je uhvatio za kosu i kroz hodnik izvukao na ulicu“, priča on.

Kamerunov zaron na 11 kilometara

Filmski režiser Džejms Kameron otpočeo je pokušaj da postane prva osoba u 50 godina koja će posetiti najdublji deo okeana, javlja BBC a prenosi Blic. Kameron će se spustiti na 11 kilometara dubine, na Marijansku brazdu, najdublju tačku Tihog okeana a trebalo bi da na morskom dnu provede šest sati, istražujući i snimajući. Zaroniće u specijalno dizajniranoj podmornici za jednu osobu. „Odrastao sam na čvrstoj dijeti od naučne fantastike, u vreme kada su ljudi živeli njenu stvarnost. Ljudi su išli na Mesec, Kusto je istraživao okean. Uz to sam odrastao i to je ono što vrednujem iz detinjstva“, rekao je Kameron.

Svetski teniseri dolaze na proleće

Direktor teniskog turnira iz serije ATP 250 ističe da su organizatori za ovo proleće obezbedili najkvalitetnije moguće učesnike na čelu sa Novakom Đokovićem. Organizatori su pripremili niz manifestacija kojima će tokom narednih mesec dana promovisati tenis i pokušati da privuku što više gledalaca na mečeve, kaže Goran Đoković za Pres. Naime, četvrtu godinu zaredom najbolji svetski teniseri će se boriti na terenima „Milan Gale Muškatirović“ na Dorćolu od 28. aprila do 6. maja za titulu šampiona Srbija opena, 250 poena i vredan nagradni fond od 418.700 dolara.

Partizan opet beži za šest bodova

Fudbaleri Partizana ponovo imaju šest bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu Crvenu zvezdu nakon što su u Kuli golovima Nemanje Tomića savladali Hajduk sa 2:0 u meču 20. kola Jelen Superlige. „Čitavih pola sata trajalo je mučenje Grantove ekipe da stvori šansu dostojnu branioca titule a onda se sve iznenadno promenilo zbog nespretnog starta iskusnog defanzivca Hajduka, Aleksandra Vasiljevića“, navodi, između ostalog, Blic.