Tadić neće sa SNS, SRS i DSS

Na Glavnom odboru DS-a predsednik Boris Tadić rekao je juče da će sledeći premijer biti iz ove partije, kao i da buduću vladu demokrate neće praviti sa naprednjacima, radikalima i Vojislavom Koštunicom. Toma reče da su okolnosti drugačije i da će se kandidovati za predsednika države a ne vlade. Štampa je izračunala da bi vlast mogla da uštedi 40 milijardi dinara godišnje, dok Labus tvrdi da je jedini spas za srpsku privredu i ekonomiju da se zvanično uvede evro. „Djuran Djuran“ dolazi na Egzit. Partizan je protiv Slobode igrao sa 0:0, i to u Humskoj.

Salon vina, rakije i čokolade u Nišu

Budući premijer iz redova DS-a

Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić rekao je juče na sednici Glavnog odbora DS-a u Centru „Sava“ da će i sledeći premijer, posle izbora, biti iz ove partije. DS na birališta izlazi sa SDPS-om Rasima Ljajića, LSV-om Nenada Čanka, DHSS-om, Strankom zelenih i partijama nacionalnih manjina. „Buduću vladu nećemo praviti sa SNS-om, DSS-om i SRS-om. Ovi izbori su presudni, mi moramo da pobedimo, i to je moj nalog vama“, rekao je Tadić a prenose Novosti. Lider DS-a je dodao da se vlada neće praviti ni sa onima „koji neosnovano kritikuju DS kako bi osvojili neki poen više“, kao ni sa onima koji predstavljaju opasnost po budućnost države. Raspisivanje predsedničkih izbora nije bilo tema na GO, ni na sednici Predsedništva pre toga, navodi list a odluka će biti doneta „za koji dan“.

Tadić je definisao i najurgentnije ciljeve buduće vlade, piše Politika, a to su nastavak privlačenja investicija, jačanje poljoprivrede i podsticanje malih, srednjih i porodičnih preduzeća. Na sednici GO saopšteno je i da su izabrani novi članovi Predsedništva DS-a: Božidar Đelić i Ivan Vujačić.

Rawanak - najmanje 50 osoba poginulo je u seriji snežnih lavina na severozapadu Avganistana

Toma bi da bude predsednik, ne premijer

Tomislav Nikolić, predsednik SNS-a, kaže za Blic da će, ako izbori budu objedinjeni, on biti kandidat za šefa države a ne premijera, kako je prvobitno saopšteno. „Sada su okolnosti drugačije, pa će Predsedništvo SNS-a sigurno promeniti odluku i odrediti drugog kandidata za šefa vlade. Još ne znamo ko će to biti i o tome će doneti odluku organi stranke. Kao građanin države u kojoj su svi siromašni podržavam odluku o istovremenom raspisivanju svih izbora a to mi odgovara i kao predsedniku SNS-a“, objašnjava on.

Nedelja mode južnoafričkih dizajnera u Johanesburgu (Joburg Fashion Week, in Johannesburg): kolekcija - Loincloth, Ashes/Avant 

Predizborna brzopotezna štednja..

Novosti pišu da Vlada sprema brzopotezne mere koje će doprineti da se bar delimično smanje troškovi države i donekle popravi manjak u budžetskoj kesi. One će biti donete kroz uredbe. „Jer, postojeći rashodi iz državne kase ’pokriveni’ su u više od 90 slučajeva zakonima a njih je trenutno nemoguće izmeniti – predizborni sat uveliko već otkucava“, navodi list. Ozbiljnja štednja sačekaće novu vladu a zasad isplate idu prema utvrđenom planu, čak će u aprilu za četiri odsto biti povećane i plate zaposlenima u javnim preduzećima i javnom sektoru, kao i penzije na osnovu usklađivanja. Ekonomisti, s druge strane, sve češće pominju povećanje poreza na dodatu vrednost.

Beograd - Davor Štefanek (Srbija) osvojio je bronzanu medalju u kategoriji do 60 kilograma u grčko-rimskom stilu, pobedom u meču protiv Maksima Kaharskog iz Belorusije na Evropskom prvenstvu u rvanju 

..I rasipanje državnih para

Štednja u državi često se pomene tek da bi bila spomenuta, piše Pres, navodeći primer Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, koje je samo dan posle poruke premijera javnom sektoru da uvede oštre mere, za osmomartovske poklone izdvojilo 3,5 miliona dinara. „Takođe, nije tajna da se novac nekontrolisano odliva na preglomaznu i skupu diplomatiju, ogromne privilegije poslanika i odbornika, velike gubitaše među državnim preduzećima“, stoji u tekstu. Ekonomista Miodrag Zdravković kaže da bi država samo ove godine mogla da uštedi gotovo 40 milijardi dinara a ova suma bi se skupila ako bi se plate smanjile za samo tri odsto – čime bi se uštedelo 10 milijardi, još 10 bi došlo iz zadržavanja potrošnje na prošlogodišnjem nivou, 10 bi moglo da se uštedi na strani prihoda i za isto toliko bi se mogli smanjiti rashodi.

Nedelja mode u Melburnu (The L'Oreal Melbourne Fashion week): kolekcija - Bianca Spender

Uvođenje evra kao spas

Miroljub Labus, profesor Pravnog fakulteta i bivši vicepremijer, u intervjuu za Pres kaže da jedino što može da spase srpsku privredu i ekonomiju, jeste uvođenje evra kao zvanične valute. Mnogi mu, dodaje, zameraju zbog ovog stava i tvrde da je to neizvodljivo zbog pravila EU. No, Labus tvrdi da je izvodljivo. „Znam da Evropska komisija, odnosno Evropska banka, ne bi bila srećna kada bismo mi uveli evro, ali ne bi mogli ništa da preduzmu da to spreče. To je u međuvremenu i pokazala praksa nekih malih zemalja u Evropi koje su uvele evro pre nego što su postale deo evrozone... Na drugoj strani imamo velike transakcione troškove zamene dinara za evro i evra za dinare i veliku neizvesnost. da bismo našu trgovinu podstakli, moramo te rizike da otklonimo a troškove da smanjimo. Jednostrano uvođenje evra to može da reši“, navodi Labus.

Gde su danas Đinđićevi saradnici

Uoči devetogodišnjice smrti premijera Zorana Đinđića, Alo piše o tome gde su danas članovi njegove vlade. Osim nekolicine njihkoji su se vratili primarnim profesijama, većina je državne funkcije zamenila unosnim biznisima. „Sudeći po današnjim imovinskim kartama onih koji su rušili Miloševića, borba za demokratiju im se debelo isplatila, pa su, bili na funkciji ili ne, svi do poslednjeg našli uhlebljenje o kakvom prosečan građanin ove zemlje može samo da sanja“, navodi list.

Naruto Strait - vrtložni talasi između japanskih ostrva predstavljaju atraktivnu turističku destinaciju

LDP-ova „Šetnja za Zorana“

Oko 20.000 građana učestvovalo je juče u memorijalnoj „Šetnji za Zorana“, koju je u znak sećanja na 12. mart 2003. kada je premijer ubijen, organizovao LDP. Šetnja je počela iz Simine ulice u Beogradu, odakle su se učesnici uputili ka Vladi i u dvorište gde je Zoran Đinđić ubijen, položili cveće, prenosi Alo. Na kraju je kolona otišla na Novo groblje gde su upaljene sveće. „Prošle su godine, ali to vreme nije umanjilo značaj ideja koje je promovisao Zoran Đinđić. Ova šetnja je izraz poštovanja prema Zoranu, ali i spremnost da se uradi posao za koji je on dao svoj život. Zoranove ubice su u zatvoru, ali to nije razvedrilo nebo nad Srbijom“, rekao je Čedomir Jovanović, lider LDP-a.

Srbija nije multikulturalna

Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da više od dve trećine građana Srbije veruje da bi im život bio bolji da je opstala bivša Jugoslavija sa tadašnjim uređenjem. Vremena su se, međutim, promenila i nastupili su međusobno nerazumevanje, sukobi i razmirice, kojih ima i u unutrašnjim pitanjima nacionalnih manjina. Izvesna zatvorenost društva, upozoravaju sagovornici Politike, i sve češće pojave netolerancije i ksenofobije, mogu biti indikatori kudikamo opasnijih procesa. Sociolog Dušan Janjić kaže da višenacionalnost nije isto što i multikulturalnost i da poređenje sa prethodnim vremenima nije do kraja korektno. Multikulturalnost „nije politički koncept“, dodaje on.

U odvojenom tekstu Politika navodi da mladi iz pretežno mađarskih sredina teško uče i komuniciraju na srpskom, jer za tim nemaju potrebe. Tako jedna majka iz Subotice kaže da je otišla po sina u školu, kada su povezli i njegovog druga. „U jednom trenutku sam shvatila da dečaci na zadnjem sedištu razgovaraju na engleskom. Moj sin ide u mađarski razred, nesiguran je u srpskom jeziku a njegov drug je iz srpskog odeljenja“, priča Dora B.

Beograd - utakmica 17. kola Jelen Superlige Rad - Novi Pazar

Urušavanje sistema zbog velikih firmi

Ministar zdravlja Zoran Stanković u intervjuu za Politiku kaže da postoji dug od 840 miliona evra zbog neplaćanja zdravstvenog osiguranja. „Ako to ne plate građani preko zdravstvenog osiguranja ili država iz nekih svojih izvora, višegodišnje neodgovorno ponašanje velikih firmi i njihovo nepoštovanje zakona doveli bi do urušavanja zdravstvenog sistema. Tada bi građanima bio uskraćen paket besplatnih zdravstvenih usluga i oni bi sami morali da plate“, objašnjava Stanković. Ministar dodaje i da je nadležnim organima javljano gde god da su u zdravstvu uočene nepravilnosti, čime se resor trudio da obuzda sistemsku korpuciju i drži tendere pod kontrolom.

Škole bez seksualnog vaspitanja

Srbija je na neslavnom vrhu liste zemalja sa najvećim brojem maloletničkih trudnoća. Gotovo dve trećine adolescenata seksualno je aktivno a tek svaki treći koristi zaštitu. Svake godine, pišu Novosti, oko 5.000 devojaka starosti između 15 i 19 godina zatrudni. Ipak, u Ministarstvu prosvete i nauke kažu da trenutno ne razmišljaju o tome da se uvede predmet seksualnog vaspitanja u škole, jer bi to, između ostalog, uvećalo nedeljni fond časova koji je zakonski regulisan. Na Medicinskom fakultetu, međutim, kažu da bi ovaj predmet trebalo uvesti od desete godine, kao i da bi bilo dobro da se ne zove tako, već recimo zdravstveno vaspitanje. To bi se odrazilo na smanjenje maloletničkih trudnoća, smatraju oni, broj abortusa i zaštitu reproduktivnog zdravlja.  

Srpska nebeska tela

„Da su Srbi narod nebeski odavno je opšteprihvaćeno na našim prostorima. Ali, ono što je manje poznato jeste da smo uspešno ’naselili’ i Sunčev sistem u kojem se nalaze razni objekti koji nose imena po našim zemljacima i geografskim toponimima vezanim za ove prostore“, piše Alo. List objavljuje listu „srpskog dela svemira“, to jest nebeskih tela i mesta na planetama koja nose naša imena. Između ostalih, pomenuti asteroidi 1517 Beograd, 1550 Tito, 1554 Yugoslavia, 1564 Srbija, 1605 Milanković, 1700 Zvezdara, 2244 Tesla, kao i da se na nevidljivoj strani Meseca nalazi krater koji se zove Milutin Milanković, jedan manji nosi ime Mihajla Pupina, zatim Ruđera Boškovića i Nikole Tesle. Milanković je dobio i krater na Marsu.

Najmanje 12 Palestinaca poginulo je u izraelskim vazdušnim napadima na pojas Gaze

Eksplodirao džip u Nišu

Novosti pišu da je jedna osoba poginula, kao da ima i povređenih, u pucnjavi u centru Niša. Nedaleko od diskoteke „Studio“, naime, eksplodirao je džip „porše kajen“ kosovskomitrovačkih registracija. Niška policija je potvrdila da je došlo do pucnjave a istraga je u toku.

Priča o malom čoveku

Uliks Fehmiju igra jednu od glavnih uloga u filmu Miroslava Terzića „Ustanička ulica“, čoveka koji je devedesetih godina pripadao paravojnoj formaciji. „Priča sa kojom ćemo se sudariti nije jednostavna – u prvom sloju govori o pojedincu, o malom čoveku i sistemu, što je za mene uvek uzbudljivo. Jer, veoma često, u svim događajima, ta individua nestaje, prosto gubi svoje lice, svoju priču, svoj glas, svoj prostor“, kaže on u intervjuu za Novosti. Lik Sredoja je, dodaje, taj mali čovek, kome je nesreća došla kad su počeli ratovi i koji gotovo nije imao izbora.

„Djuran Djuran“ dolazi na Egzit

Grupa „Djuran Djuran“ biće jedna od glavnih zvezda glavne bine ovogodišnjeg Egzita, piše Blic. Dolazak slavnog benda bio je planiran za ovo leto i za Srbiju, ali je po prvobitnim planovima koncert trebalo da se održi u Beogradu a ne u Novom Sadu. Menadžer „Music star produkcije“ Raka Marić kaže da se pregovaralo da „Djuran Djuran“ dođe u Beograd, ali da je cena od 150.000 dolara, koliko su tražili menadžeri grupe, bila previsoka. Tokom pregovora došlo se do informacije da bend pregovara i sa Egzitom, tako da će nastupiti na Petrovaradinu.

Sjajni Đoković i Mesi

Pres piše o dvojici sportista kojima se svet danas najviše divi i koji iz nedelje u nedelju ruše rekorde, pomeraju granice i svako u svojoj disciplini hrli ka titulama najboljeg svih vremena – naime, o Novaku Đokoviću i Lionelu Mesiju, koji su rođeni iste 1987. godine. List nabraja uspehe dvojice sportista, navodeći i da je zanimljivo da obojica imaju po jedan trofej koji bi biografiju onog drugog učinio boljom. Đoković je sa reprezentacijom osvojio Dejvis kup, ali mu recimo nedostaje zlato sa Olimpijade. Mesi je u Pekingu okačio olimpijsko zlato oko vrata, ali mu mnogi zameraju da nikada nije bio prvak sveta.

Partizan-Sloboda 0:0

Beograd - utakmica 17. kola Jelen Superlige Partizan - Sloboda Užice (0:0)

Fudbaleri Partizana su pred 21.453 navijača u Humskoj odigrali samo 0:0 protiv Slobode čije je potpuna posvećenost odbrani na kraju urodila plodom, piše Blic. Užičani su tako omogućili da razlika između lidera i drugoplasirane Crvene zvezde bude samo šest bodova. Crno-beli su imali loptu u svom posedu čak 83 odsto vremena, od toga 11 u okvir gola Užičana. Sloboda je imala po jedan šut u okvir a jedan van okvira gola Partizana.