Datum pregovora do kraja godine uz podršku Rima

Drugi političko-privredni samit Srbija-Italija održan je juče u Beogradu. Rim je obećao podršku za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU do kraja godine. Od prvog samita broj italijanskih firmi u zemlji porastao je sa 150 na 400. Tadić se nada da će ih biti više od 1.000. Brisel traži preispitivanje spornih privatizacija a Malovićeva je, kaže, spremna za EU. Leci sa Jarinja povučeni su zbog forme a sadržina im je, objasnio je De Marnjak, u skladu sa sporazumima Beograda i Prištine. Dražu su izdali Englezi a ne Kalabić, tvrdi Ruža. Uhvaćen je prvi srpski „Anonimus“. U Rimu je uhapšen jedan od vođa „Pink pantera“. Đuričko neće da govori o Anđelininom filmu, koji je u Beogradu za 14 dana prikazivanja videlo 660 gledalaca. Mesi je posle pet golova protiv Bajera zaslužio da ponovo ponese Zlatnu loptu FIFA.

Beograd ispunio sve zadatke

Srpski i italijanski državni vrh poručili su juče na samitu u Beogradu da je Srbija zaslužila status kandidata, ispunila sve zadatke koje je EU pred nju postavila i tako postala primer koji treba slediti. „Beograd može da očekuje snažnu podršku Rima i u ostvarivanju sledećeg cilja, dobijanja datuma za početak pregovora do kraja godine“, objavljuju Novosti.

Potpisivano više sporazuma između vlada Srbije i Italije u okviru drugog samita Srbija-Italija u Palati Srbij: Mario Monti, Boris Tadić, Mirko Cvetković

Više od 400 italijanskih firmi

Drugi političko-privredni samit Srbija-Italija održan je u Beogradu. Predsednik Srbije Boris Tadić rekao da je se od prvog samita 2009. u Rimu povećao broj italijanskih firmi koje posluju u Srbiji sa 150 na više od 400. „Nadam se da će ih u budućnosti biti više od 1.000. Sa italijanskom delegacijom razgovarali smo o saradnji u industriji čelika, metalskom kompleksu, auto industriji, rudarstvu, farmaceutskoj industriji, poljoprivredi, industriji odeće i obuće i zadovoljan sam zbog strateških dokumenata koji su potpisani“, rekao je Tadić a prenosi Danas. Italijanski premijer Mario Monti rekao je da su u fokusu razgovora bili bilateralni odnosi i evropske integracije.

„Fijat“ zadovoljan

 Generalni direktor „Fijat automobila Srbija“ Antonio Čezare Ferara rekao je u Ženevi za Politiku da je do sada veoma zadovoljan poslovanjem u Srbiji. „Zadovoljni smo radnicima, lokacijom koju smo dobili i uopšte poslovnom klimom u kojoj radimo. Mi verujemo u Srbiju“, rekao je on. Ferara je dodao da firma uspeva da prati plan investicija, kao i da će se, ako se tržište popravi, on unaprediti i povećati investicije, ako za tim bude potrebe. Direktor „Fijat automobila Srbije“ zadovoljan je predstavljanjem modela „500L“ u Ženevi.

Brisel traži proveru privatizacija

Pravda piše da Rezolucija Evropskog parlamenta o napretku Srbije u integracijama, dobijanjem statusa kandidata, još nije usvojena „i sigurno neće biti suštinske promene teksta u kojem se navode zahtevi u vezi brojnih nepravilnosti koje Srbija mora da ispravi ako želi da uđe u EU“. U dokumentu se navodi da EP poziva srpske vlasti „da odmah provere kontroverzne privatizacije i prodaje 24 kompanije, za koje Evropska komisija misli da postoje ozbiljne sumnje u pogledu zakonitosti“.

Malovićeva spremna za EU

Ministarka pravde Snežana Malović u intervjuu za Novosti kaže da je njen resor spreman za početak pregovora za članstvo u EU. „Prva i najvažnija biće poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i ljudskih prava. Mi smo sve uradili da idemo korak ispred. Samo za nepune četiri godine, Skupština je usvojila više od 80 zakona i međunarodnih konvencija koje je pripremilo Ministarstvo“, navodi ona. Svi su propisi, kaže Malovićeva, usaglašeni sa standardima EU, doneti su antikorupcijski zakoni i omogućeno njihovo sprovođenje.

Malovićeva je za Politiku rekla da je najvažniji zadatak da se u što kraćem roku završi postupak preispitivanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva. Sa ovim preispitivanjem se zastalo, sve dok nije popunjen sastav VSS-a.

Leci s Jarinja povučeni zbog „forme“

Šef Euleksa Gzavije de Marnjak, povodom deljenja letaka na prelazima Jarinje i Brnjak na severu Kosmeta, rekao je da je sve što radi Euleks usaglašeno sa sporazumima koje su u Briselu postigle delegacije Prištine i Beograda. Time je, kako prenosi Pravda, i sadržina letka u saglasnosti sa sporazumom o slobodi kretanja. „Jeste da forma letka nije idealna, zbog toga smo ga i povukli. U principu, njegova sadržina poznata je svim ljudima koji iole prate šta je dogovoreno u dijalogu“, rekao je on. List navodi da shodno tome, Srbi moraju da uzmu kosovska dokumenta, dok šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović kaže da to nije istina i da država „ima novu inicijativu“.

Srpska politika zbunjujuća

U dokumentu američke obaveštajne kompanije Stratfor koji je objavio Vikiliks i nosi ime „Analitičke smernice: Teme i pitanja za istraživače“, stoji da je unutrašnja politika Srbije „veoma zbunjujuća“. „Zbog toga želimo da se informišemo o svemu što se u toj državi dešava. Recimo, zaokreti i promene vode ka stvaranju novih koalicija među srpskim političkim strankama“, navodi se u dokumentu koji prenosi Danas. U prepisci Stratforovih istraživača Marka Primorca i Marka Papića navodi se da posebno treba pratiti odnose s Rusijom. U odeljku „Balkan“, u pismu koje je Primorac poslao Papiću, piše da Srbi sa severa Kosova mogu „buknuti u svakom trenutku, kao i Albanci u dolini Preševa i muslimani u Sandžaku“.

Dražu izdali Englezi

Novosti nastavljaju da objavljuju ispovest ličnog kurira Draže Mihailovića, koja danas ima 90 godina i živi kao izbeglica u nemačkom Bilefeldu. Ruža Jovanović je poslednji preživeli član Vrhovnog štaba Jugoslavenske vojske u otadžbini. Kako kaže, svakodnevno su spasavani američki piloti koje su Nemci oborili iznad Srbije i više od njih 700 je dobilo utočište na Ravnoj gori. Posle jedne takve akcije 1944, Ruža je morala da krene za Valjevo. Rusi su u septembru ušli u Srbiju. Počeo je otvoreni rat s partizanima, kada je iz Londona kralj Petar Drugi pozvao ravnogorce da stanu pod komandu Tita. Dve godine kasnije našla se u Sloveniji, pa zatim u Italiji, gde je čula da je Draža uhvaćen a zatim i streljan. Ruža je, kako kaže, pljunula kad je pročitala da je Nikola Kalabić navodno izdao Dražu, jer „to nije istina“. Ona dodaje da su Mihailovića Titu predali Englezi.

Zašto nema novih lekova

Zbog samovolje Ministarstva zdravlja, piše Blic, pacijenti koji boluju od teških hroničnih oboljenja trenutno ne mogu da se leče najsavremenijim lekovima. Republički fond za zdravstveno osiguranje mogao je da ih obezbedi i to partnerskim ugovorima sa farmaceutskim kompanijama, prema kojima bi i one snosile deo troškova za upotrebu tih lekova. Ministarstvo je takve partnerske ugovore proglasilo neustavnim, „iako je pravilnik koji reguliše ovu problematiku Vlada Srbije odavno usvojila“. Jedini način da u Srbiji pacijenti dođu do novih i skupih lekova jeste sklapanje ugovora između Fonda i farmaceutskih kuća, navodi list.

Epidemiolozi hitno otišli na Zlatibor

Pres piše da su deca u odmaralištima na Zlatiboru, Goču, Rudniku i Divčibarama obolela od „misterioznog virusa“. Zbog toga je prekinut veliki broj ekskurzija i rekreativnih nastava a deca su vraćena kućama. Lekari su analizama isključili mogućnost bakterijske infekcije i priznaju da ne mogu tačno da ustanove o čemu je zapravo reč, navodi list. Najviše se sumnja da je u pitanju norovirus koji može da bude vrlo opasan za malu decu i starije, hronične bolesnike. Epidemiolozi Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ hitno su juče zbog toga otputovali na Zlatibor.

Novčana pomoć i za drugog blizanca

Gradonačelnik Čačka Velimir Stojanović tražio je juče od Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove informaciju o dodeli finansijske pomoći porodici Pečenković iz Preljine za treće i četvrto dete, blizance Petra i Pavla, rođene 10. januara. Nenamernom greškom novčana pomoć je dodeljena samo za četvrto dete, kaže on za Politiku. Greška je ispravljena i porodici je upućeno novo rešenje kojim i treće dete ima pravo na nagradu. List je prethodnog dana objavio tekst o tome da se majka blizanaca žalila Gradskoj upravi.

Najviše se troši na hranu

Blic je izračunao da za pokrivanje troškova prosečne potrošačke korpe trenutno treba 99.000 dinara, te da četvoročlanoj porodici koja živi od dve prosečne plate mesečno nedostaje gotovo 26.000 dinara. Zbog toga se građani najčešće okreću dozvoljenom minusu i kreditnim karticama. Najviše zarađenog novca odlazi na hranu za koju jedna od porodica iz Niša koja govori za ovaj list, izdvaja između 30.000 i 40.000 dinara. Oni za benzin daju 10.000, komunalije, struju i vodu plaćaju oko 5.000 dinara a novac se obavezno izdvaja i za sportske aktivnosti sinova. Kad se sve sabere, kažu, „uvek nam treba više nego što imamo“.

U indeksu same desetke

Politika piše o Kragujevčanki Tijani Đukić (23), koja je pre nepunih mesec dana završila master studije na Fakultetu inženjerskih nauka. Govori pet jezika, navodi list, sarađuje sa vodećim svetskim centrima za bioinženjering i „ne pada joj na pamet da ode iz Srbije“. Iz škole je ostala anegdota da „Tijani nije važno da bude prva, važno je samo da osvoji sto poena“. Takav uspeh imala je u osnovnoj, srednjoj školi, kao i na fakultetu gde je imala sve desetke.

Grčki „pokret za krompir“

List Danas piše da se predizborna trka u Grčkoj zahuktava i da „svaki dan donosi nove izazove“. Najveću tražnju u ekonomski i politički razorenom društvu poslednjih nedelja ima krompir. Kako prenosi list, na inicijativu jedne dobrotvorne organizacije iz severne Grčke koja je direktno od proizvođača naručila krompir kako bi izbegla velike marže trgovaca, na atinskim ulicama je za samo dva dana prodato više od 50 tona krompira po ceni od 28 centi za kilogram. To je gotovo za 40 odsto jeftinije od uobičajenih cena u hipermarketima i na pijacama. „Pokret za krompir“, kako ga zovu Grci, dobija na zamahu, pa sve više poljoprivrednika planira da na ulicama, iz kamiona, bez posrednika i marži, plasira svoje masline, ulje, čak i mladu jagnjetinu.

Uhvaćen „Anonimus“ iz Srbije

Član takozvane srpske ćelije međunarodne hakerske grupe „Anonimus“ G. V. uhapšen je juče u zajedničkoj akciji pripadnika Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, odeljenja za tu oblast MUP-a Srbije i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, navodi Pres. G. V. je mlađi punoletnik a uhvaćen je juče ujutru nakon što su hakeri pokušali da obore nekoliko Internet sajtova državnih institucija. Tužilac za visokoorganizovani kriminal Branko Stamenković kaže da su pronađeni obimni dokazi koji ukazuju kako na odgovornost uhapšenog, tako i na postojanje krivičnog dela. S druge strane, „Anonimusi“ su juče oborili sajt Ministarstva pravde Srbije i na njemu ostavili poruku u kojoj pozivaju na građanski rat.

Uhapšen jedan od vođa „Pink pantera“

Mitar Marjanović koga italijanski mediji opisuju kao jednog od ključnih ljudi bande balkanskih pljačkaša „Pink panter“, uhapšen je u Rimu zbog pljačke zlatare „Roberto Koin“ 1. februara. Italijani pišu da je ovaj „Serbo-montenegrino“ uhapšen zahvaljujući nemarnosti dvojice saučesnika. Na mestu razbojništva oni su ostavili kesu koju su koristili za stavljanje dragulja na čijoj unutrašnjoj strani su pronađeni Marjanovićevi otisci, prenose Novosti. Tom prilikom je ukradeno nakita u vrednosti od milion i po evra. Marjanović je bio na straži a dvojica „pantera“ koji su još u bekstvu, ušetali su u zlataru. Svedoci kažu da su bili „lepo odeveni“ i da nisu nosili maske i rukavice.

Podela narko-tržišta

Hapšenjem Luke Bojovića u Španiji, Miće Nikolića Sarme u Novom Sadu i Gorana Obradovića u Kruševcu izvršen je udarac na tri najjača kriminalna klana u Srbiji, piše Blic. Narko-ekipe, međutim, i dalje deluju u Beogradu i nekoliko drugih gradova i na prodaji narkotika mesečno zarađuju nekoliko miliona evra. Prema poslednjim podacima policije, u Srbiji ima 60 kriminalnih grupa sa više od 3.000 članova. Nakon što je uhapšen Bojović, pitanje je kakav će odnos imati grupe koje su bile pod njegovom kontrolom, i da li će u borbi za poziciju doći do sukoba između preostale zemunske ekipe, grupe sa Karaburme, Voždovca, Novog Beograda i Zvezdare, kaže izvor lista.

Kobna svađa zbog parkinga

Taksista Bora M. (57) uhapšen je zbog sumnje da je Sinišu Miloševića (58) iz Beograda pretukao na smrt zbog parking mesta, piše Pres. Napadač je bio besan jer se Milošević uparkirao na njegovo mesto na Labudovom brdu. Siniša je zamolio Boru da sačeka samo trenutak i da će da pomeri kola, ali je ovaj nasrnuo, nekoliko puta ga udario, nakon čega je Siniša pao i udario glavom u beton. Milošević je uspeo da pozove policiju pre nego što je izdahnuo i rekao: „Ubi me komšija, pomagajte.“ Do svađe je došlo 26. februara, ali je Bora uhapšen tek juče, jer Milošević nije rekao i ime napadača.

Đuričko nema šta da kaže

Film Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“, koji po ocenama domaćih i stranih kritičara „nije ni imao umetničku ambiciju da bude film nego ’politička akcija’“, pišu Novosti, dobio je „dimenzije ’slučaja’“. „O ’Zemlji krvi i meda’ nisu govorili samo glumci Nikola Đuričko i Goran Jevtić koji u filmu igraju zapažene uloge. Kako se moglo čuti, Đuričko je odbio i da bude gost u TV emisiji koja se bavila polemikama i frontovima koje je otvorio film“, navodi list. Đuričko je ipak za crnogorske medije rekao da je „sve ispalo bez veze“ i da nam „jedna premijera sa holivudskim zvezdama ne bi škodila“. Ovaj glumac je za Novosti rekao da nema šta da kaže i da uopšte ne želi da govori o filmu.

Pres navodi da je film za 14 dana prikazivanja u Beogradu videlo svega 660 ljudi, „čime je postao najveći kandidat za najnegledaniji film u 2012“. Poređenja radi, samo u prvoj nedelji prikazivanja u BiH, film je videlo 25.374 gledalaca.

Mesi „izrešetao“ mrežu Nemaca

Lionel Mesi (24) je od revanša sa Bajerom iz Leverkuzena (7:1 za Barselonu) u osmini finala Lige šampiona postao prvi fudbaler u istoriji elitnog takmičenja koji je na jednom meču postigao pet golova. „Za samo sat vremena, u intervalu od 25. do 85. minuta, Mesi je izrešetao mrežu Nemaca i poobarao nekoliko rekorda“, piše Pres. Time je ovaj fudbaler zaslužio, navodi list, da i ove godine ponese Zlatnu loptu koju FIFA dodeljuje najboljem fudbaleru sveta a koju je osvojio 2009, 2010. i 2011. godine.

Blic piše da je vanserijska Mesijeva partija ponovo naterala fudbalsku javnost da započne čestu raspravu oko toga da li je omaleni Argentinac već zasenio sve legendarne velikane poput Pelea, Maradone i Johana Krojfa.