SAMIT G20: PRIJATNIJI TON BAJDENA I SIJA, LAVROV UMESTO PUTINA
Američki i kineski predsednik sastali se na samitu G20 u prijateljskoj atmosferi, piše Njujork tajms. Gardijan učestvuje u zajedničkoj kampanji 30 medijskih kuća iz 20 zemalja povodom hitnih klimatskih promena. Ukrajinski predsednik pozvao Moskvu da dokaže da želi mir, obraćajući se učesnicima samita na Baliju, prenosi Ukrinform. Na međunarodni sastanak otišao Sergej Lavrov umesto Vladimira Putina, najavljuje se bojkot Rusa, objavljuje RT. Država krije javni dug, navodi Danas
(ilustracija, „Vreme je za akciju“, glavni je naslov na prvoj strani Gardijana. Naime, list se udružio sa još 30 novina i medijskih organizacija u 20 zemalja da bi se prikazao zajednički pogled na to šta treba da se preduzme da bi se zaustavilo uništavanje planete)
Američki i kineski predsednik sastali su se tokom samita G20 u prijateljskoj atmosferi. U toku je zajednička kampanja 30 medijskih kuća iz 20 zemalja povodom hitnih klimatskih promena. Ukrajinski predsednik je pozvao Rusiju da dokaže da želi mir u video obraćanju učesnicima samita na Baliju. Na međunarodni sastanak je umesto Vladimira Putina, otišao Sergej Lavrov. Država krije javni dug.
Prijatniji ton Bajdena i Sija
„Prijatniji ton Bajdena i Sija dok rastu tenzije“, glavni je naslov na prvoj strani Njujork tajmsa. Posle više meseci produbljivanja tenzija između Sjedinjenih Država i Kine, predsednici Džo Bajden i Si Điping sastali su se prvi put uživo u ponedeljak na samitu G20 uz ton međusobnog uvažavanja da su obe zemlje suočene sa izazovima globalnog konflikta i ekonomske krize. Pozdravili su se kao stari poznanici i složili da ne žele nadmetanja dveju supersila koje bi moglo da eruptira u sukob.
U vrhu strane, Njujork tajms piše i da su iranski tinejdžeri meta razbijanja protesta. Devojčica od 14 godina je strpana u zatvor za odrasle uz osuđene zbog droge. Šesnaestogodišnjem dečaku su policajci slomili nos u pritvoru. Još jedna devojčica od 13 godina fizički je napadnuta kada su policajci u civilu pretresli njenu školu. Brutalno razbijanje bunta u Iranu pokušava da zaustavi proteste koji traže socijalnu slobodu i političke promene, uz hapšenja i povređivanje dece.
Vreme za akciju
„Vreme je za akciju“, glavni je naslov na prvoj strani Gardijana. Naime, list se udružio sa još 30 novina i medijskih organizacija u 20 zemalja da bi se prikazao zajednički pogled na to šta treba da se preduzme da bi se zaustavilo uništavanje planete do tačke bez povratka. Klimatske promene su globalna situacija koja zahteva saradnju svih nacija.
U još jednoj vesti, Gardijan objavljuje da su dve najveće institucije koje vode torijevci, upozorile Rišija Sunaka da će biti primorane da objave bankrot kroz nekoliko meseci zbog finansijske krize bez presedana. Naime, lideri veća u sedištu konzervativaca u Kentu i Hempširu istakli su da „drastični rezovi“ neće biti dovoljni da se zapuše velike rupe u budžetima koje su napravili inflacija i rastući pritisak na socijalnu zaštitu odraslih i dece.
Zelenski: Neka Rusija dokaže
Ukrajina je uvek bila lider u težnji ka miru, i to je svet video. Ako Rusija kaže da navodno želi kraj rata, neka to i dokaže, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u video obraćanju na samitu G20 na Baliju a prenosi državna novinska agencija Ukriform.
„Ukrajini ne treba nuditi kompromise po pitanju savesti, suvereniteta, teritorije i nezavisnosti. Mi poštujemo pravila i držimo se svoje reči. Izgleda da se ne može verovati rečima Rusije, i neće biti Minska-3 koji bi Rusija pogazila čim bi ga potpisala“, rekao je on.
U još jednoj vesti, Ukrinform objavljuje da će Međunarodna agencija za atomsku energiju u predstojećim nedeljama poslati tim u tri nuklearne elektrane u Ukrajini, kao i u Černobilj. Direktor Rafael Mariano Grosi je istakao da se agencija trudi od početka rata da spreči nuklearne incidente sa potencijalno velikim posledicama po javno zdravlje i okruženje.
Lavrov umesto Putina
Generalna skupština UN većinom je usvojila rezoluciju kojom se Rusija obavezuje da kompenzuje štetu koju je nanela Ukrajini tokom konflikta i prepoznata je potreba da se napravi specijalni „međunarodni mehanizam“ kojim će se ovo sprovesti, objavljuje ruska državna medijska kuća RT. Rezoluciju su podržale 94 od 193 zemlje u ponedeljak. Među onima koji su glasali protiv rezolucije, našle su se sama Rusija, Kina, Iran i Sirija.
„Vladimir Putin nije na samitu G20: Šta to znači za ruskog predsednika i sam događaj“, još jedan je naslov koji objavljuje RT. Ovonedeljni samit koji se održava na Baliju neće biti prijatan za Rusiju. Informacije najavljuju da će mnogi učesnici odbiti da se slikaju sa ruskim predstavnikom, šefom diplomatije Sergejom Lavrovim, i da će se truditi da ga izoluju.
„Učesnici samita su već stigli na Bali, i reklo bi se da bi neki voleli da je i Putin tu“, stoji u tekstu.
Kosovo pred ministrima EU
„Sever Kosmeta živi i bez institucija Prištine“, naslov je u Politici. Funkcionišu sve ustanove u sistemu Republike Srbije, a na gradskim ulicama nema policije, dok su u stanicama ostali Albanci koji su tu radili i pre odlaska Srba.
U vrhu strane piše i da je Kosmet na dnevnom redu sastanka ministara EU. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Đuzep Borelj izjavio je da od Beograda i Prištine očekuje više fleksibilnosti i posvećenosti, kao i da 21. novembar ne bi smeo da se dočeka bez rešenja.
Država krije javni dug
U svom rebalansu budžeta prostor za garancije po kreditima javnih preduzeća, pre svega energetskih, povećan je sa 200 na čak 860 miliona evra, piše Danas uz naslov „Država prikriva pravo stanje javnog duga“. Po pravilu, javna preduzeća bi se zadužila uz garanciju države i čak bez namere da vrate kredit, a kada bi on dospeo na naplatu, banke bi se obratile državi koja je preuzimala otplatu. Od 2011. počinje gomilanje obaveza po osnovu garancija, umesto samo za infrastrukturu, država ih odobrava i za kredite javnih preduzeća za likvidnost, za isplatu plata i dobavljača.
Istraga o pretnjama Danasu još je bez epiloga, stoji takođe u vrhu strane. „Čekaju se podaci iz švajcarskog Protona“, naslov je teksta.
