ZBOG MANJEG BUDŽETA PRETNJE NAPUŠTANJEM VLADE

Da li su uzdrmani odnosi unutar vladajuće koalicije. Guverner veruje u dinar i očekuje njegovo jačanje. Sledeće nedelje počinje rasporedjivanje misije Euleks na Kosovu.

Revija nakita na svečanosti (Belgian Gala Night) u Singapuru, u organizaciji
"Antwerp World Diamond Centre"

Zašto kasni budžet?

Usvajanje budžeta za 2009. godinu, kojim će biti smanjeni troškovi ministarstava, uzdrmalo je odnose unutar koalicije „Za Evropsku Srbiju” i nateralo koalicione partnere da izvade tešku artiljeriju. Prema saznanjima Blica, G17 plus nezadovoljan kresanjem troškova zapretio je i izlaskom iz Vlade, a iz vrha DS im je poručeno da imaju načelni dogovor sa liderom Nove Srbije Velimirom Ilićem i SNS da oni u tom slučaju podrže izglasavanje budžeta u Skupštini Srbije.

Dok u DS tvrde da je stvar legla, u G17 ističu da još ništa nije gotovo. Odluka o budžetu, koja ni u četvrtak nije stavljena na glasanje na sednici Vlade, time je odložena po treći put.

Mnogi ministri u Vladi Srbije nezadovoljni su predlozima budžeta za sledeću godinu koje je pokušavala da uravnoteži ministar finansija Diana Dragutinović - saznaju i Novosti.
Dogovori između ministara i premijera oko državne kase za 2009. godinu, bezuspešno traju već danima.

Ko vodi hajku?

"Hajka na Bojana Krišta, direktora Aerodroma „Nikola Tesla“, pretvara se u hajku na stranku G17 plus. Direktor javnog preduzeća ne može da ugrozi odnose u vladajućoj koaliciji, ali to može učiniti nepostojanje principa, jer pravila moraju da važe za sve, a ne samo za jednog koalicionog partnera. Nismo zadovoljni saopštenjem Vlade da će preispitati rad javnih preduzeća. Zato će ministri iz G17 u Vladi insistirati da se pod lupom nađe rad svih preduzeća i da se objave visine zarada direktora, predsednika i članova upravnih odbora, kao i sve ono što im je pripalo tokom 2008. godine, jer su direktori sada počeli da smanjuju plate", rekla je Suzana Grubješić, potpredsednica G17 plus, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, izveštava Danas.

Na pitanje novinara ko vodi hajku na G17 plus, ona je odgovorila da ne zna, ali da „svi čitamo novine i gledamo TV program“. Grubješić je rekla da je očigledno da je neko „doturao“ podatke onima koji su iznosili informacije o zaradama u javnim preduzećima.

Pošto je podneo ostavku na mesto direktora Aerodroma „Nikola Tesla", Bojan Krišto je netragom nestao, bukvalno kao da je u zemlju propao. Kako saznaje Pres, Krišto se nikome od bliskih saradnika ne javlja, isključio je sve telefone, a do njega ne mogu da dođu ni najviši funkcioneri G17 Plus. Obavešteni sagovornici Presa kažu da je Krišto „najverovatnije odmah posle podnošenja ostavke otišao u inostranstvo".

Afera „Krišto“ žestoko je uzdrmala odnose unutar vladajuće koalicije, a pogotovo između Demokratske stranke i G17 plus, objavljuje Alo. U vrhu stranke Mlađana Dinkića sumnjaju da je afera o enormnim zaradama rukovodilaca Aerodroma „Nikola Tesla“ plasirana upravo iz kabineta predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića.

Predstavnici svih stranaka uvereni su da je Dinkić znao za sve Krištove poslove, te da i on, kao i direktor aerodroma, mora da podnese ostavku, piše u Pravdi. List navodi izjavu iz G17: Komunikacija između Tadića i Dinkića je normalna. Sve ostalo su spekulacije na nivou želje Dinkićevih političkih protivnika da iskoriste i aferu „Krišto" kako bi mu naneli što veću štetu.

Euleks sledeće nedelje

Vašington je na specifičan način pozdravio jučerašnju odluku Saveta bezbednosti UN o preoblikovanju međunarodnog prisustva na Kosovu, javlja Politika. U saopštenju Stejt departmenta ističe se da Amerika pozdravlja raspoređivanje Euleksa, kao i raport generalnog sekretara UN kojim je to omogućeno, ali se ne pominje da se aranžman zasniva na važenju Rezolucije 1244 i na dogovoru postignutom sa Beogradom.

Šef misije Evropske unije Iv De Kermabon u jučerašnjem susretu sa novinarima je
izjavio da će Euleks na Kosovu sledeće nedelje preuzeti administrativne dužnosti
od civilne misije Ujedinjenih nacija (UNMIK) - pripadnici Euleksa (policajci EU) u Prištini

Misija EU, koju je odobrio Savet bezbednosti, od sledeće nedelje počinje da se raspoređuje na KiM, piše u Novostima. Podnosiće izveštaj Njujorku i Briselu. Zadatak mu da obezbedi normalan život Srba.

"Moj lanac komandi direktno je vezan za Brisel, ja direktno izveštavam EU, ali ću povremeno izveštavati i SB, jer radim na osnovu Rezolucije 1244. Euleks će biti širom Kosova, on je jedna misija za vladavinu zakona, odgovorna i za dobro i za zlo u domenu svojih funkcija", objasnio je Iv de Kermabon, šef Euleksa.

"Otkada je Kosovo proglasilo nezavisnost ono je faktički podeljeno", kaže za Danas Goran Svilanović, bivši šef srpske diplomatije komentarišući navode da će primena plana od šest tačaka za raspoređivanje Euleksa Ujedinjenih nacija zapravo značiti podelu Kosova.

Naime, prema izveštaju koji je usvojen u SB UN predviđeno je preoblikovanje međunarodnog civilnog prisustva koje podrazumeva da na severu Kosova ne budu nadležne institucije Prištine većUnmik. To znači da će Euleks na severu Pokrajine svoje delovanje uskladiti sa UN, a južno s kosovskim institucijama, čime se severu daje značajan obim administrativne slobode u odnosu na Prištinu.

Nastavlja se borba za dinar

Guverner odgovara na pitanja Novosti: Dinar se neće strmoglaviti. Ograničena količina dinara na srednji rok dovešće do jačanja nacionalne valute. Nije određen plan trošenja deviznih rezervi.

"Da podsetim, inflaciju stvara višak dinara, odnosno prevelika novčana masa. Ukupna novčana masa na kraju oktobra iznosila je 214 milijardi dinara, što je oko 2,4 milijarde evra i četiri puta je manja od ukupnog obima deviznih rezervi NBS. Devize se mogu kupiti samo za dinare, što znači da svakom prodajom deviza, NBS dodatno povlači određenu količinu dinara i time deluje antinflatorno. To nije gubljenje novca, nego povlačenje dinarske novčane mase, a ograničeni obim dinara u opticaju na srednji rok dovešće do jačanja dinara. Želim da kažem da se dinaru ipak veruje", kaže Radovan Jelašić.

Narodna banka Srbije je za dva meseca (oktobar i novembar) potrošila 600 miliona evra intervenišući na međubankarskom deviznom tržištu, objavljuje Danas.

"Dilema da li je centralna banka trebalo da interveniše u ovolikoj meri ili ne, ne postoji - NBS je morala da interveniše. U protivnom, kurs bi skočio za 50 odsto, pa bi sada evro vredeo od 120 do 150 dinara. Drugim rečima, da NBS nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, šteta bi bila mnogo veća od 600 miliona evra", izjavio je za Danas Nikola Fabris, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Bilansi javnih preduzeća

Posle dve godine laganog oporavka i zbirno gledano rentabilnog poslovanja državnih kompanija, 17 republičkih javnih preduzeća 2007. godine (poslednje za koju postoje završni računi) vratilo se u gubitašku zonu – uknjižilo je neto gubitak sedam puta veći i dobit 44,5 manju nego u prethodnoj 2006. godini, piše u Politici.

(ilustracija: Politika)

Iako je 13 od 17 analiziranih preduzeća ukupno ostvarilo neto dobit od 16,5 milijardi dinara, gotovo 90 odsto tog plusa pohranjeno je na računima samo tri preduzeća – Telekoma (11,6 milijardi dinara), NIS-a (8,1 milijarda dinara) i PTT-a (4,1 milijarda dinara).

Citadel

Agencija za privatizaciju bez tendera angažovala firmu „Citadel" 29. jula za savetovanje u prodaji „Zastave" „Fijatu", mada je Vlada Srbije već u aprilu ugovorila ceo posao.

Prema ugovoru objavljenom na sajtu Agencije, „Citadel" će za konsultantske poslove zaraditi 700.000 evra! U Agenciji tvrde da „nije bilo vremena" da se raspiše tender i da je „Citadel" angažovan jer je već obavljao konsultantske poslove u privatizaciji „Zastave".

"Tenderi traju po nekoliko meseci, a posao je morao da bude urađen što pre. Agencija za privatizaciju je tražila saglasnost Uprave za javne nabavke da se angažuje „Citadel", a dobili smo i saglasnost Vlade Srbije", izjavio je za Pres portparol Agencije Dušan Belanović.

Predsednik Nezavisnog sindikata „Zastava automobila" Zoran Mihajlović kaže da je „Citadel" angažovan prvi put u vreme ministara Božidara Đelića i Aleksandra Vlahovića 2002.

"Citadel je trebalo da uradi procenu vrednosti fabrike, ali do dana današnjeg ona je nepoznata javnosti. Sigurno je da nisu odradili ništa u dovođenju Fijata", navodi Mihajlović. "Pogledajte šta sve „Citadel" privatizuje po Srbiji, pa će vam sve biti jasno", kaže Mihajlović.

Vrednost transakcija u kojima je firma učestvovala iznosi neverovatnih 6,5 milijardi evra.

Provizija koja je uobičajena u ovakvim savetodavnim poslovima iznosi do dva odsto, objavljuje Pres.

Grenland nije Kosovo

Kada je u sredu avionom sleteo na beogradski aerodrom premijer Danske, Anders Fog Rasmusen već je bio upoznat da je 76 odsto izašlih na referendum u Grenlandu glasalo za veći stepen autonomije, koji se smatra velikim korakom ka eventualnoj nezavisnosti tog ostrva.

Na pitanje da li se oseća nelagodno poput srpskih političara kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, danski premijer kaže da on podržava veću autonomiju Grenlanda i njihovu ambiciju da preuzmu veću odgovornost. U razgovoru za Politiku, Rasmusen ipak ističe da je to pitanje autonomije u okviru Kraljevine Danske, a ne pitanje nezavisnosti Grenlanda.

„Grenland samo želi da učvrsti postojeću samoupravu, dok su spoljna politika, odbrambena politika, centralna banka i još neke institucije zajedničke", kaže gost iz Danske.

Festival nauke

Antigravitaciono ogledalo tek je jedan u nizu od više stotina naučnih trikova, predavanja i ogleda u kojima će moći da uživaju posetioci Drugog festivala nauke, koji se od 5. do 7. decembra održava u Beogradu, objavljuje Alo.

Beogradski muzej „25. maj“ biće od 5. do 7. decembra domaćin Drugom festivalu nauke, koji u saradnji sa umetničko-produkcijskom grupom „Noć muzeja“ i podršku Ministarstva nauke organizuje čak 18 naučnih institucija.

Ukoliko želite da saznate naučne tajne, na primer da li su alhemičari bili prevaranti ili je njihova potraga za „kamenom mudrosti“ imala smisla, to ćete tokom ova tri dana moći da otkrijete u ovom muzeju.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik sa generalnim direktorom ruske državne
naftne kompanije Zarubezhneft Nikolajem Brunićem na otvaranju naftne rafinerije
u bosanskom gradu Brod. Rafinerija u Brodu danas je ponovo počela sa radom posle
trogodišnje pauze, zahvaljujući investiciji Zarubezhnefta od 40 miliona evra.

Maršalov Goja

U jednoj od kuhinja vile „Mir” reporter Politike prekjuče je pronašao grafiku Fransiska Goje (1746–1828) „Drugari na pripremama” koja je pre dvanaest godina nestala iz fondova Muzeja istorije Jugoslavije, odnosno nekadašnjeg Memorijalnog centra „Josip Broz Tito”.

Pre pet godina ovaj muzej je priredio izuzetnu izložbu jedanaest Gojinih grafika, iz serije „Los caprichos” (fantazije), budući da je Tito 11. maja 1956. u Parizu, od jugoslovenskih iseljenika, dobio jedinstveni poklon – mapu sa originalnim bakrorezima Fransiska Goje.

U katalogu izložbe, autor postavke Nenad Radić, kustos likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije, naveo je i podatak da je Tito sedamdesetih godina 20. veka dobio „još jednu Gojinu grafiku iz iste serije”. Bila je to grafika „Drugari na pripremama”, poklon predsednika Narodne socijalističke partije Španije Enrika Tiernoa Galvana, uručen 1978. godine. U pomenutom katalogu Radić objašnjava da „je u pitanju list broj 11: ’Muchacos al avio’. Drugovi su u stvari krijumčari, banditi, u predahu između dva prepada!”.

Po Radićevim rečima, „grafika se nalazila u biblioteci rezidencije u Užičkoj br. 15. Od trenutka kada je deo muzejskog kompleksa, u čijem sastavu je bila i rezidencija, promenio namenu, njoj se gubi svaki trag”.

Prekjuče, tokom posete grupe novinara vili „Mir”, reporter Politike zavirio je u jednu kuhinju. Pored šporeta, na kuhinjskom „radnom stolu”, video je uramljenu grafiku, uzeo je u ruke i bio gotovo šokiran: Goja! List broj 11, onaj koji je pre pet godina i zvanično, kataloški, proglašen za nestalo delo velikog španskog umetnika.

Dr Frankeštajn

Turski mediji su dali veliki publicitet pisanju londonskog Gardijana o izveštaju UN u kojem se potvrđuje da je za vreme rata na Kosovu 1999. godine dobro organizovana mafija kidnapovala Srbe, kojima je posle ubijanja uzimala organe za transplantaciju, javljaju Novosti. Prenoseći informaciju britanskog lista, turski mediji su javili da su, na ovaj način, albanske paravojne snage uzele organe od 300 Srba, te da se među imenima ove mafije nalazi i turski doktor Jusuf Erčin Sonmez koji ima nadimak Dr Frankeštajn.

Nezavisno od pisanja Gardijana, mnogi turski mediji spominju spornu prošlost dr Sonmeza, za kojeg je u Turskoj i sudskim presudama utvrđeno da se bavio ilegalnim transplantacijama organa.

Žrtve terorizma na železničkoj stanici Chatrapathi Sivaji Terminal u Mumbajiu. Do sada
je od utorka ubijeno više od stotinu ljudi u napadima terorista na hotele, restorane,
bolnice i prometne stanice. Muslimanski ekstremisti preuzimaju odgovornost za ove
zločine   (Fonet)

Felps i Čavić

Najbolji plivač svih vremena Majkl Felps tvrdi da je srpski as Milorad Čavić trebalo da ga pobedi u trci na 100 metara delfin na OI u Pekingu! Felps, koji je prvi put od te istorijske trke američkim medijima javno govorio o spornom finišu, istakao je da je Čavić prerano ispravio glavu u vodi, što ga je ukočilo i odnelo mu pobedu, prenosi Pres.

Amerikanac je trijumfovao u vremenu 50.58 sekundi, što je jednu stotinku bolje od rezultata našeg srebrnog plivača (50.59), a posle trke podigla se velika bura oko spornog finiša.

Tereni na Dorćolu

(ilustracija: Blic)

Izgradnja teniskih terena na Dorćolu, na kome će biti održan prvi profesionalni turnir u Srbiji „ATP Beograd 2009“, počeće polovinom decembra i koštaće oko 70 miliona dinara. Program rekonstrukcija obuhvata sedam terena koji će u potpunosti zadovoljavati ATP standarde, a na njima će biti održan i teniski turnir u sklopu Univerzijade, javlja Blic. Odabrani su dotrajali tereni na SC „Milan - Gale Muškatirović“, koji će posle kompletne rekonstrukcije, za koju je angažovana kompanija „Mašinoprojekt“, dobiti sasvim novi izgled.

Izgradnju teniskih terena finansiraće Republika Srbija, grad Beograd i opština Stari grad, iz čijih budžeta će u tu svrhu biti izdvojeno oko 70 miliona dinara. Rekonstrukcija bi trebalo da bude završena najkasnije do polovine aprila sledeće godine.

Partizan napušta Kup Uefa

Fudbaleri Partizana izgubili su sinoć u Beogradu od Standarda iz Liježa sa 0:1 i time izgubili i teoretske šanse da se plasiraju u šesnaestinu finala Kupa Uefa, javlja Pres.

Pobednički gol za šampiona Belgije na utakmici trećeg kola Grupe C postigao je u 36. minutu Brazilac Igor De Kamargu.

Partizan je šansu, međutim, ispustio već u prvom poluvremenu u kojem nije ni šutirao u okvir protivničkog gola. Standard, takođe, nije briljirao, ali je iskoristio jedinu pravu priliku u prvih 45 minuta.