ZAPALJIVO NA KOSOVU, JARINJE U PLAMENU

"Policija Srbije neće dozvoliti nasilje na severu Kosova i pružiće zaštitu pripadnicima Kfora i Euleksa", poručio je direktor policije Milorad Veljović. Specijalci kosovske policije pokušali su da zauzmu administrativne prelaze na severu Kosova u nameri da zabrane uvoz robe iz Srbije i na taj način integrišu ovaj deo pokrajine u kosovski sistem - kaže Goran Bogdanović. Preuzimanjem slovenačkog „Fruktala" „Nektar" će izaći na tržište EU i plasirati proizvode u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Italiji, a u budućnosti i u Austriji. Armija nezaposlenih ljudi, zainteresovanih za posao popisivača, bar će u oktobru moći nakratko da odahne, jer će oni koji budu izabrani, imati priliku da zarade oko 22.000 dinara. Većini banaka, koje su Putarskim preduzećima iz Nibens grupe odobrile kredite u vrednosti od oko 140 miliona evra, glavna garancija i preporuka bila je što rade sa državom.

Tadić pozvao na uzdržanost

Grupa mladića sa fantomkama na glavama napala je juče ko 19 sati prelaz Jarinje i potom ga demolirala i zapalila, pišu Novosti. "Policija Srbije neće dozvoliti nasilje na severu Kosova i pružiće zaštitu pripadnicima Kfora i Euleksa", poručio je direktor policije Milorad Veljović.

"Nećemo dozvoliti dolazak ekstremista iz unutrašnjosti Srbije na sever Kosova i da tamo narušavaju javni red i poredak", rekao je Veljović.

Grupa mladića sa kapuljačama iz pravca Kosovske Mitrovice nagrnula je na prelaz i bacala Molotovljeve koktele na kućice na punktu Jarinje. Nakon toga su se čuli i pucnji i eksplozija, a helikopteri su nadletali šire područje prelaza. Molotovljev koktel je bačen i na bazu Kfora odakle se čula eksplozija, a nakon toga su odjeknuli i pucnji iz rafalnog oružja, piše Politika.

Kako saznaje Blic, oni su prošli pored Srba sa Kosova koji već dva dana blokiraju prelaz i od njih zatražili da se udalje od punkta, a potom počeli da ruše i pale objekte na prelazu. Predsednik Boris Tadić pozvao je Srbe sa Kosova na uzdržanost i zatražio da se nasilje odmah prekine i uspostavi mir.
Pravda navodi da su na prelaz sinoć stigli i srpski zvaničnici Borko Stefanović i Goran Bogdanović, te akciju nazvali “kriminalnim aktom”.

Kriza i napetost na severu Kosova i Metohije, izazvani pokušajima specijalnih jedinica Kosovske policijske službe „Rosa“ da zauzmu administrativne prelaze Jarinje i Brnjak, ni juče se nisu smirili. Iako su se kosovski specijalci prekjuče, posle sukoba sa Srbima sa severa KiM i uz diplomatsku intervenicju NATO, Kfora i EU, povukli s ovih položaja, juče su helikopterima Kfora ponovo vraćeni na Jarinje i Brnjak, piše Danas.

Administrativni prelaz Brnjak nije zapaljen i situacija na njemu je mirna, potvrđeno je u Euleksu i Kosovskomitrovačkom okrugu, piše Pres. Portparol Euleksa Nik Hoton rekao je da je situacija na prelazu Brnjak mirna. On je dodao da Euleks osuđuje svako nasilje i poziva na smirivanje tenzija.

Bogdanović: ROSA pokušala integraciju

Specijalci kosovske policije pokušali su da zauzmu administrativne prelaze na severu Kosova u nameri da zabrane uvoz robe iz Srbije i na taj način integrišu ovaj deo pokrajine u kosovski sistem. Pripadnici „Rose“ izabrali su tajming kada su mislili da ih žitelji ovog područja neće primetiti, ali i da će, zbog godišnjih odmora, izostati reakcije predstavnika Vlade Srbije - ovako Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, za Novosti opisuje akciju specijalnih jedinica kosovske policije „Rosa“ na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.

Plan protiv krađe kablova

Zbog krađe električnih kablova, Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” samo u toku prošle godine, naneta je šteta od oko 15 miliona dinara. Meta lopova najčešće su bili Brankov i most Gazela. Pokradeni kablovi, kako za Politiku objašnjava Uglješa Stešević, šef Odseka za suzbijanje teških krađa u Upravi kriminalističke policije za grad Beograd, lopovima ne donose veliku zaradu, a preduzeća pretrpe veliku štetu. Na „udaru” lopova često su i „Železnice Srbije” koje ostaju bez kablova za napajanje signalnih skretnica, a u takvim situacijama samo pukim slučajem ne dolazi do saobraćajnih nesreća s težim posledicama. Pored pričinjene štete od oko 17 miliona dinara, prema rečima Steševića, krađa specijalizovanih kablova dovodila je i do velikih zastoja u železničkom saobraćaju. Odsek za suzbijanje teških krađa BU, navodi naš sagovornik, u stalnom je kontaktu sa šefovima svih policijskih stanica u Beogradu, a postoji i jedinstveni plan koji bi trebalo da poveća bezbednost najugroženijih mesta i kontrolu svih registrovanih otpada.

Sa “Fruktalom” u EU

Preuzimanjem slovenačkog „Fruktala" „Nektar" će izaći na tržište EU i plasirati proizvode u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Italiji, a u budućnosti i u Austriji, kaže u intervjuu za Pres Bojan Radun, direktor kompanije iz Bačke Palanke, koji je na naša pitanja odgovarao telefonski iz Ljubljane. U glavnom gradu Slovenije preksinoć je potpisan ugovor između „Nektara" i „Pivovarne Union" o kupovini „Fruktala".

Srpska narko-banda u Grčkoj

Policija je uhapsila devet osoba, u okviru višemesečne akcije, presecanja kanala krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Prema nezvaničnim informacijama, pre mesec dana zaplenjeno je oko 170 kilograma kokaina u luci Solun, u Grčkoj, a zatim se čekalo da pripadnici organizovane grupe upadnu u zamku prilikom preuzimanja droge. Kokain, čija je čistoća 78 odsto, otkriven je u mašini za presovanje sojine sačme, a uvoznik te mašine, bila je makedonska firma, koja je osnovana samo za „realizaciju“ ove akcije, piše Danas. U istragu su, osim policija Grčke, Makedonije i Srbije, bile uključene i Bezbednosno-informativna agencija (BIA), američka agencija DEA, britanska SOKA, kao i SEKI centar u Bukureštu. Kako se navodi u saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal, u Srbiji su uhapšeni Darko Simović, Živko Vujisić, Nikola Radmanović, Milan Ivanišević, Đorđe Mehović, Bojan Obrenović, Milovan Mićković i Todor Ućukalo, a u Makedoniji Nikolče Nečevski.

Čitak rukopis uslov za posao popisivača

Armija nezaposlenih ljudi, zainteresovanih za posao popisivača, bar će u oktobru moći nakratko da odahne, jer će oni koji budu izabrani, imati priliku da zarade oko 22.000 dinara. Na popisu stanovništva, koji će trajati od 1. do 15. oktobra, biće angažovano 46.000 popisivača i 5.600 opštinskih instruktora, piše Politika. Čitak rukopis samo je jedan od uslova za angažovanje popisivača, koji će morati da budu punoletni državljani Srbije sa najmanje srednjom stručnom spremom. Budući popisivači će se prijavljivati za rad na teritoriji opštine na kojoj žive i poželjno je da dobro poznaju teren na kojem će raditi. Izuzetak će činiti studenti koji će moći da rade u gradu u kojem trenutno borave zbog školovanja.
“Delez” kupio “Maksi”

Kupovinom ”Delta Maksija”, uz aktuelno poslovanje u Rumuniji i Grčkoj, postajemo jedan od vodećih igrača u regionu - rekao je Pjer Olivijer Bekers, predsednik i generalni direktor kompanije ”Delez grup”. - Spremni smo za rast našeg poslovanja u ovom perspektivnom delu Evrope. ”Delez” je kupio ”Delta Maksi” za 932,5 miliona evra, uključujući neto dug i ostale troškove od ukupno 318 miliona evra. U Srbiji, ”Delta Maksi” ima oko 450 prodavnica u Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji, pišu Novosti.

Banke olako davale pare Nibens grupi

Većini banaka, koje su Putarskim preduzećima iz Nibens grupe odobrile kredite u vrednosti od oko 140 miliona evra, glavna garancija i preporuka bila je što rade sa državom. U isto vreme mnoge druge firme prolazile su kroz sito i rešeto, proveru podataka, vlasnika, povezanih firmi, dugova i na kraju često odbijene uz obrazloženje da im je rđava kreditna istorija. To za Mila Đuraškovića, vlasnika Nibens grupe, nije važilo. Iako su neke od njegovih kompanija kontinuirano bile u blokadi i po godinu dana, to bankama nije smetalo da mu odobre kredite, niti državi da mu dodeli velike poslove na izgradnji autoputeva, piše Politika. Firme, članice Nibens grupe, kako se nezvanično može čuti, najviše kredita podigle su u AIK banci AD Niš (oko 50 miliona evra).Slede, Unikredit banka (25), Inteza (17), Sosijete ženeral (osam) i EFG (takođe osam miliona evra). Na naplatu dugova čekaju Rajfajzen, Univerzal, Hipo Alpe Adrija, Komercijalna, Folks banka, Kredi agrikol, NLB banka, Srpska banka i Razvojna banka Vojvodine.

Prostitucija preko interneta

Prostitutke u Srbiji najlakše je rezervisati - preko interneta. Na "mreži" postoje desetine sajtova preko kojih se, bez uvijanja i prikrivanja, nude seksualne usluge, pišu Novosti. Klijenti mogu da gledaju fotografije, usluge koje devojke nude, njihove uslove i cene. Sve ponude su na engleskom i namenjene su uglavnom strancima koji posećuju Beograd. Jednostavna pretraga preko "Gugla" odvešće strance željne provoda u Beogradu do hrpe ponuda ovdašnjih devojaka. Pored sajtova agencija za poslovnu pratnju brojne su i "nezavisne" prostitutke koje imaju sopstvene stranice. Na njima pored seta fotografija nudi i detaljan opis usluga koje su spremne da pruže. Cene su obično oko 150 evra za sat vremena, 700 evra za noć i oko 1.500 evra za čitav vikend. Pored izgleda, cena zavisi i od toga da li devojka govori strane jezike, a neke se hvale i obrazovanošću i sofisticiranošću. Tako izvesna Anabela na svojoj internet-stranici kaže da voli "klasične i džez koncerte i intelektualno stimulativne knjige" kao i da redovno trči i ide u teretanu. Postoji čak i stranica za utiske na kojoj klijenti pišu koliko su bili zadovoljni Anabelinim društvom.

Opština Višegrad zainteresovana za kuću Ive Andrića

Na levoj obali Drine u Višegradu nalazi se kuća nobelovca Ive Andrića u kojoj je književnik, posle dolaska iz rodnog Travnika, proveo svoje detinjstvo, kod rođaka Ane i Ivana Matovščika. Posle njihove smrti, Andrić je kuću dobio u nasledstvo i 17. novembra 1953. godine poklonio je Narodnom odboru Sreza Višegrad, u nadi da će ona biti u sastavu Doma kulture koji je tada gradio Srez. Međutim, mesec kasnije, Srez je kuću za tadašnjih 18.000 dinara prodao višegradskom mašinovođi Muhamedu Ploskiću. Andrić je posle te prodaje tri puta dolazio u Višegrad i samo jednom obišao kuću. A posle njegove smrti 1975. godine višegradska opština je pokušala da ispravi načinjenu grešku i od porodice Ploskić otkupi kuću, međutim, dogovor nije postignut. Ploskići su tada tražili da im se sazidaju dve kuće na drugoj lokaciji, pa je svaki pokušaj dogovora propao. Sve što je tada uspelo da se uradi jeste da se na kuću 1976. godine postavi tabla s natpisom “U ovoj kući je detinjstvo proveo nobelovac Ivo Andrić”. Svi pokušaji dogovora sa Ploskićima su propali, jer, kako pišu Novosti, oni traže veliku sumu novca, mada o tačnom iznosu koji ona traži, u Opštini ne žele ni da govore u ovom trenutku. Načelnik opštine Višegrad Tomislav Popović kaže da je opština zainteresovana za otkup kuće slavnog nobelovca.

Policajac pisao latinicom, prekršio Ustav

Čačanin Aco Đenadić neće ići u zatvor od pet dana zbog neplaćena kazne jer je policajac kaznu za neplaćeno parkiranje napisao latinicom, piše Pravda. List navodi da je to protivno Ustavu Srbije, te da je Đenadić posle sedam meseci povlačenja po sudovima dobio rešenje da je u pravu.

Draža bačen u Dunav?

Osnovano verujemo da kosti đenerala Draže Mihailovića, nažalost, neće biti pronađene ma koliko se nadležni organi Republike Srbije trudili. Po našim saznanjima, Dražini posmrtni ostaci ne počivaju u zemlji, jer je njegovo telo odmah posle ubistva isečeno na komade, koji su zatim bačeni u Dunav! Ovu verziju o smrti i „sahrani“ Draže Mihailovića, za Novosti prenosi Vladan Vasiljević (85), u ime uticajnih prvaka četničke emigracije u saveznoj američkoj državi Ohajo. Emigranti se pozivaju na tajne informacije dobijene iz krugova u SAD, svojevremeno bliskih Milovanu Đilasu, komunističkom prvaku, pa disidentu.

Silovanje za azil

Pre nego što izađu na saslušanje kod sumnjičavog imigracionog službenika, mnoge žene iz Afrike i drugih delova planete dobro uvežbaju kako da svoju životnu dramu u domovini predstave na dirljiv način. Magična reč koja otvara vrata SAD jeste – silovanje, piše Politika. Da li će dobiti tako željeni papir ili im sledi deportacija u rodnu grudu, gde ih čeka glad, siromaštvo, nezaposlenost, kriza i, možda, nasilje, to zavisi najviše od toga sa koliko uverljivosti odglumetraumatično iskustvo. Da je silovanje često izmišljeno radi postizanja cilja, otkriva novinar lista „Njujorker” Suketu Mehta. U detaljno dokumentovanom istraživačkom poduhvatu o snalaženjima ilegalnih stanovnika Njujorka i njihovim peripetijama sa imigracionim vlastima otkrivaju se tajne uspešnih azilanata.

Terorizam prekinuo resetovanje odnosa Rusije i SAD

Obamina značajna spoljnopolitička kampanja „resetovanja“ odnosa sa Rusijom - gromoglasno najavljivana pre dve godine, posle njegovog ulaska u Belu kuću - neplanirano je ušla u fazu preispitivanja. Sa vrlo dobrim izgledima, kako se najavljuje, da posle letnjih odmora bude stavljena u zamrzivač, sve dok se ne razjasne svi detalji jedne tekuće eksplozivne afere koja i te kako priziva sećanja na neka stara vremena iz perioda hladnoratovskih odnosa sa Moskvom, piše Danas. Tekući poremećaj na toj tradicionalno klizavoj relaciji, kako se sad ispostavilo, registrovan je, zapravo, još septembra prošle godine - posle eksplozije jedne bombe podmetnute nadomak ambasade SAD u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije (jednoj od nekadašnjih republika blaženopočivšeg SSSR). Posle inicijalne, šture informacije o tom incidentu, ovde je zavladao medijski muk. I to je potrajalo sve do pre par dana, kad su u Vašingtonu počeli da se čuju političko-diplomatski odjeci te eksplozije, inicirani javnim istupanjima visokog funkcionera gruzijskog Ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvilija - posle njegovih susreta predstavnicima administracije i Kongresa. Prema njegovim rečima, istraga je utvrdila da je bombu namenjenu američkoj ambasadi u Tbilisiju postavio izvesni Jevgenij Borisov, po zanimanju major ruske vojne obaveštajne službe. Pomenuti „terorista Borisov“ (kako ga je, u razgovoru sa novinarima, okvalifikovao Utiašvili) na službi je u Abhaziji - nekadašnjoj pokrajini Gruzije, koja se otcepila 2008. godine i samoproglasila nezavisnom, uz rusku vojnu podršku, i za to dosad dobila međudržavno priznanje Moskve. Borisov je, kako je rečeno, osim tog septembarskog napada 2010, označen i kao glavni izvođač još desetak sličnih diverzantskih radova u Tbilisiju i na još nekim gruzijskim punktovima.

Otac preminule Ejmi Vajnhaus tvrdi da je pevačica tri nedelje pre svoje tragične smrti bila potpuno trezna. U posmrtnom govoru na juče održanoj sahrani rekao je kako se Ejmi poslednje tri godine nije drogirala i da je bila na dobrom putu da se izbori sa zavisnošću od alkohola, piše Blic.

Bjeković: Partizan kao 1966.

Legenda Partizana Nenad Bjeković rekao je za Pres da od čuvenih crno-belih "beba" iz 1966. godine koje su stigle do finala Kupa šampiona nije video tako hrabru i kvalitetnu igru "parnog valjka" kao u susretu s Genkom. Nekadašnji fudbaler, trener i direktor srpskog prvaka smatra da je poraz od Belgijanaca (2:1) bio nezaslužen i više nego nesrećan. Bjeković je ipak uveren da će crno-beli eliminisati ekipu Franka Verkauterena ako ponove igru s "Kristal arene".