ZA TREĆINU MANJE PŠENICE

Ukupan prihod na tržištu telekomunikacija Srbije u 2009. godini je 1,51 milijardu evra. Povećanje plata i penzija sledeće godine moglo da iznosi oko šest odsto. Smanjen rod pšenice u Srbiji najmanje za trećinu

Vrednost srpskih telekomunikacija

Ukupan prihod na tržištu telekomunikacija Srbije u 2009. godini je 1,51 milijardu evra, a više od polovine je iz sektora mobilne telefonije, dok fiksna učestvuje sa 29 odsto, rekao je danas direktor Republičke agencije za telekomunikacije (Ratel) Milan Janković, prenosi Politika.

„U odnosu na 2008. godinu, kada je taj prihod iznosio 1,61 milijardu, prošle godine je zabeležen pad prvenstveno zbog poreza na mobilnu telefoniju i pada vrednosti dinara”, istakao je Janković na konferenciji za novinare. Predstavljajući godišnju publikaciju „Pregled tržišta telekomunikacija u Srbiji u 2009. godine” koja je urađena sa Zavodom za statistiku, Janković je rekao da je prihod telekomunikacionog tržišta prošle godine činio 4,76 odsto bruto domaćeg proizvoda. Kada je reč o prihodu od mobilne telefonije, Janković je kazao da je prošle godine iznosio 77,8 milijardi dinara, dok se broj pretplatnika povećao za 132 odsto i iznosi oko 9,9 miliona.

Prihod od usluga fiksne telefonije je u prošloj godini iznosio 33,9 milijardi dinara, a ukupno je registrovan 3,1 milion pretplatnika što predstavlja najveće povećanje među zemljama u okruženju, od oko 41 odsto, rekao je Janković. Prema njegovim rečima, broj registrovanih Internet provajdera je 199, broj pretplatnika se povećao za 22,7 odsto i iznosi 1,7 miliona, a prihod od Interneta je tokom prošle godine dostigao 11,1 milijardu dinara.

Dogodine skroman rast plata i penzija?

Ako se zna da je Međunarodni monetarni fond (MMF) za ovu godinu snizio projekciju rasta za Srbiju sa dva na 1,5 odsto, a planirana inflacija u 2011. godini iznosi pet procenata, onda to znači da bi povećanje plata i penzija sledeće godine moglo da iznosi oko šest odsto (pet plus 0,75). To konkretno znači da će prosečna zarada skromno porasti za oko dve hiljade, a penzija za oko 1.300 dinara. Možda u ovim brojevima leži odgovor zašto je model oporavka gotovo dva meseca bio strogo poverljiv dokument. Jer, za političare će sprovođenje odluke koja predviđa skromno povećanje plata i penzija, naročito posle zamrzavanja ličnih dohodaka od novembra 2008, biti vrlo bolno. Pogotovo kada se zna da je sledeća godina predizborna, a po ustaljenom pravilu u tom periodu javna potrošnja raste umesto da se smanjuje", kaže za Politiku Milojko Arsić, jedan od autora „Postkriznog modela rasta privrede Srbije u periodu 2011–2020. godina”.

Manji rod pšenice

Loši vremenski uslovi pred žetvu smanjili rod pšenice u Srbiji najmanje za trećinu. Očekivan rod u 2010. od 1,8 miliona tona biće manji za 600.000, javljaju Novosti. Pšenicom je lani zasejano oko 480.000 hektara, znatno manje nego prethodnih godina.

Josip Vojnić Tunuć, iz Subotice, pšenicom je zasejao oko 300 hektara. Kaže da se već pomirio s tim da će izgubiti gotovo 50 odsto roda.

"Zarada, koju smo mogli da imamo, pre katastrofalnog vremena, mogla je da, u najboljem slučaju, pokrije cenu proizvodnje pšenice", kaže Tunić. "Sigurno je, međutim, da ćemo sada, sa padom prinosa, raditi sa gubitkom. Ovo je već treća godina kako tako radimo. Pitam se, dokle ćemo moći?!"

Spora odbrana dinara

"Kada bi Narodna banka Srbije ranije intervenisala na deviznom tržištu, ne bi bilo tolikih pomeranja kursa dinara. Ovako, ona proda devize na kraju dana kada je kurs skoro formiran. Kada bi ranije ponudila devize, smirila bi nervozu na tržištu i bilo bi manje oscilacija", kaže za Blic domaći bankar koji je želeo da ostane anoniman na dan kada je domaća valuta bila na novom istorijskom minimumu - preko 104 dinara za evro. Sagovornik ovog lista ističe da je pitanje koliki će kurs biti sutra, „pitanje za milion evra”, ali ne krije da je još jedan neslavni rekord domaće valute u odnosu na evro iznenadio i struku.

Milijarde u najavi

Srbija zna kako će najbrže u Evropsku uniju, objavljuje Politika. Za sebe i Evropu gradiće magistrale – drumske, železničke, vazdušne i vodne. Iz budžeta, predpristupnih i pristupnih evropskih fondova i kredita Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i drugih finansijskih institucija u izgradnju i održavanje saobraćajne infrastrukture do 2027. godine uložiće 22 milijarde evra. Uz pomoć EU urađen je Transport master plan, prošlog petka usvojio ga je Nacionalni savet za infrastrukturu, a ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić sa saradnicima i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, juče su ga u Palati „Srbija” predstavili predstavnicima Svetske banke, EBRD, ambasadorima zemalja članica EU i drugim visokim zvaničnicima.

Planirano je da se u izgradnju i razvoj mreže puteva uloži 13,7 milijardi evra, u železnicu 7,5 milijardi evra, za vodni saobraćaj predviđeno je 475 miliona evra, 376 miliona evra za vazdušni saobraćaj i 136 miliona evra za kombinovani transport.

Amerikanci i Rusi

U Vašingtonu je juče održan novi američko-ruski samit čija je glavna karakteristika – da u medijima gotovo uopšte nije najavljen. Sedmi susret predsednika SAD i Rusije otkako se Barak Obama uselio u Belu kuću protekao je u debeloj senci glavnog događaja na ovdašnjoj političkoj seni: smene jednog i postavljanja drugog generala na glavno zapovedničko mestu u američkom najdužem ratu, avganistanskom.

Avganistan je sigurno pomenut tokom današnjih prepodnevnih razgovora Obame i Medvedeva, prvo u četiri oka, zatim sa delegacijama, i na kraju na ručku koji je priredio domaćin. Rusija tamo ima loše iskustvo koje Amerika ne bi da ponovi, mada je na dobrom putu da se i njena ekspedicija u „grobnici imperija” baš tako završi.

Ali za razliku od poslednjeg hladnoratovskog sučeljavanja Vašingtona i Moskve u jugozapadnoj Aziji, kada je Amerika bila na strani pobune protiv sovjetske okupacije, Rusija danas posredno učestvuje u američkim zasad neuspešnim nastojanjima da savlada pobunjenike, naslednike mudžahedina kojima je nekad bila glavni sponzor. Ironija istorije? Bez sumnje, piše u Politici.

Pripreme za pomen u Srebrenici

Obeležavanju petnaeste godišnjice srebreničkog masakra, 11. jula u Memorijalnom centru u Potočarima, najverovatnije će prisustvovati potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden - saznaje Danas u Organizacionom odboru opštine Srebrenica. Iako konačni spisak zvaničnika zemalja iz celog sveta još nije kompletiran, potvrđeno je da će u Potočare otići predsednik Srbije Boris Tadić, u čijoj će pratnji biti ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Veto na rezoluciju o genocidu u Srebrenici

Kanadski premijer i lider Konzervativne partije Stiven Harper uložio je veto na usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici u kanadskom parlamentu, javlja Blic.

"Premijer Harper je prvo u potpunosti odbacio rezoluciju tako što je umesto nacionalnog imena Bošnjak upotrebio termin 'bosanski ljudi nad kojima je navodno izvršen genocid', čime je pokušao da kaže da je genocid vršen nad svim narodima u BiH. Zatim je smanjio broj žrtava genocida s više od osam hiljada na njegovih više od sedam hiljada i na kraju izbacio termin 'genocid', upotrebivši termin masovno ubijanje", navodi se u saopštenju bosanskohercegovačkih iseljenika u Kanadi. U saopštenju se dodaje da se još jednom pokazalo da su "Harper i Konzervativna partija pod jakim uticajem srpskog i ruskog lobija u Kanadi".

Nesloga u Evropi

Na prekjučerašnju odluku Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta da pozove države Evropske unije koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da to učine zvanična Srbija gleda kao i ranije: Evropski parlament predstavlja samo jednu od institucija EU, koji je i ovom prilikom pokazao svoju podeljenost.

„Srbija je ohrabrena činjenicom da EP o ovom pitanju, kao i i ranije, nije mogao da ima ni približno jedinstven stav. Suštinski, i ne može da ga ima, pošto EU nema jedinstven stav o tom pitanju i neće ga ni imati”, rečeno je Politici u vladi Srbije.

Rezolucija Spoljnopolitičkog odbora EP o procesu evropske integracije Kosova, u kojoj se od svih zemalja članica Unije traži da „pojačaju zajednički pristup Kosovu ”, usvojena je, u Briselu, sa 45 glasova za, 14 protiv, a dva poslanika su bila uzdržana.

Amerikanci i Srbi

SAD i Srbija sve više vide jedni druge kao nezamenljive partnere, a naši odnosi su pozitivni, jaki i produktivni, usmereni na postizanje konkretnih rezultata. Tesno sarađujemo na rešavanju niza izazova, uključujući trgovinu drogom, pristupanje EU i jačanje lokalnih vlasti. Mi smo i bliski vojni partneri, a američke kompanije su među vodećim stranim investitorima u Srbiji. Ovako u intervjuu za Novosti američka ambasadorka u Beogradu Meri Vorlik ocenjuje trenutne odnose Beograda i Vašingtona. Ona naglašava da je za Ameriku Srbija ključni igrač u regionu, piše u tekstu pod naslovom "Ne morate priznati Kosovo".

Zašto se krio Bodo Hombah?

"Investitore nikada nisam, niti ću deliti na domaće i strane, već na dobre i loše, one koji posluju transparentno i oni koji to rade na način koji je nevidljiv javnosti", izjavio je u četvrtak ministar ekonomije Mlađan Dinkić za Novosti, i ocenio da nemačka medijska korporacija VAC na tržištu Srbije nije bila dobar investitor. Dinkić je rekao da, kada je reč o VAC, niko ne zna s kim oni imaju aranžmane u Srbiji, s kim su sklapali ugovore. Direktor VAC Bodo Hombah lično snosi odgovornost za partnere koje je birao, poručio je Dinkić.

"Hombah da objasni kako je došao u Srbiju, zašto se krio pod tuđim imenom", kaže Dinkić.

Nesloga u ispravljanju propusta u reformi pravosuđa

Tužilaštvo za organizovani kriminal ispituje krivične prijave u kojima piše da je VSS „svesno koristio neistinite podatke Ministarstva pravde” prilikom izbora sudija. Prema saznanjima Politike, prijave protiv članova VSS podnele su neizabrane sudije iz dva manja grada u Srbiji. Niko ne zna odgovor na pitanje zašto se prijave nalaze baš u Specijalnom tužilaštvu, jer očigledno ne može biti reči o organizovanom kriminalu. Ostalo je bez odgovora i naše pitanje da li se procesuiranjem ovih prijava podriva autoritet Visokog saveta sudstva, i to od strane visokog državnog organa – Specijalnog tužilaštva.Iako su mnogi u vrhu pravosuđa upoznati sa činjenicom da je Specijalno tužilaštvo preduzelo neke korake na ispitivanju navoda ovih krivičnih prijava, niko ne želi da govori za novine o tome pod svojim imenom i prezimenom. Nameće se utisak da između ključnih ljudi u pravosuđu ne postoji saradnja, upravo kada je najpotrebnija i kada se moraju ispraviti propusti u reformi pravosuđa, piše u ovom listu.

Ministarstvo pravde je pred Visokim savetom sudstva nedavno iniciralo razrešenje sudije Jelene Milinović, koja je pored huligana oslobodila i taksistu koji je seksualno napastvovao 19-godišnjakinju, a prethodno je oslobodila navijače posle pretnji smrću Brankici Stanković, objavljuje Blic. Milinović je postala prvi nosilac pravosudne funkcije čije je razrešenje zatraženo nakon reizbora nosilaca pravosudnih funkcija. U pravosudnom vrhu se, međutim, povodom njenog razrešenja uveliko lome koplja, daleko od očiju javnosti. Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda, objašnjava za Blic da Srbija sada nema nijedno telo ili organ za utvrđivanje propusta u radu sudija, a koji su predviđeni Zakonom o sudijama.

Epidemija meningitisa

Traje epidemija meningitisa u Novom Sadu, 25 pacijenata još na bolničkom lečenju. Pretpostavlja se da su inficirani vodom iz kućnih bazena ili neopranom hranom, objavljuju Novosti. Od utorka, kada je u Novom Sadu proglašena epidemija virusnog meningitisa, ta bolest je otkrivena kod 41 pacijenta, uglavnom dece predškolskog i školskog uzrasta

Lekari po učinku

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da će, nakon izmena Zakona o platama javnih službenika, plate lekara zavisiti od učinka u radu, objavljuje Politika.

Milosavljević je, posle izlaganja na skupu "Razvoj zdravstva Srbije - dodatno usavršavanje", kazao novinarima da se očekuje da će Skupština Srbije usvojiti izmene tog zakona na jesen, navodeći da će na osnovu rezultata rada biti sproveden način plaćanja zdravstvenih radnika.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej je kazao da će plaćanje po učinku smanjiti prostor za korupciju, a da će se povećati kvalitet zdravstvene zaštite.

"Svetska banka podržava novi sistem plaćanja lekara i bolnica u Srbiji po učinku i efikasnosti u radu koji treba da se uvede", naveo je Grej.

Već prvi komentari čitalaca na veb izdanju Politike pokazuju ogorčenje ovom novinom a posebno savetima iz Svetske banke.

Oduzimanje imovine Šarančiću

Milanko Šarančić, bivši direktor „Železnica Srbije“, uskoro ostaje bez imovine, nezvanično saznaje Danas. Šarančić je osumnjičen da je zloupotrebio službeni položaj i oštetio to preduzeće za više od 1.240.000 evra.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je nedavno završilo finansijsku istragu protiv Šarančića, članova njegove porodice i svih iz tog javnog preduzeća koji su poslovno bili vezani s njim ili se sumnja da su zajedno učestvovali u nelegalnim poslovima. Među imovinom koja će najverovatnije biti oduzeta je i službeni stan od 108 kvadratnih metara na Vračaru, koji je Šarančić otkupio pod izuzetno povoljnim uslovima.

Sukob narkodilera u Nišu

U obračunu dve niške grupe dilera narkoticima smrtno ranjen Vlado Nikolić (30). Ubica Marko T. bežeći od potere uzeo prostitutku za taoca. Pregovori, pa lisice, javljaju Novosti. U oružanom okršaju radi prevlasti u trgovini narkoticima, u sredu uveče oko 23.20, u niškoj ulici Zdravke Vučković ranjen je Vlado Nikolić (30), koji je kasnije preminuo u Kliničkom centru. Do obračuna dve kriminalne grupe došlo je na zemljanom delu ulice, koja se račva u dva smera u šumskom delu niškog naselja Kovanluk, u trenutku prodaje i preuzimanja droge. Iz MUP Srbije u četvrtak su saopštili da je u Nikolića nekoliko hitaca ispalio Marko T. Nakon pucnjave, Marko T. je pobegao sa lica mesta i sa sobom, kao taoca, poveo maloletnu M. M., koju su članovi kriminalne grupe doveli radi pružanja seksualnih usluga. Marko M. je krenuo ka Negotinu, dok su se ostali članovi grupe pešice razbežali.

"Dežurna patrola saobraćajne policije krenula je u potragu i u ataru sela Kamenica, pronašla parkiran „mercedes 250“ osumnjičenog", navodi MUP. "Nedaleko odatle, u vinogradu, uočen je Marko T., koji je držao pištolj na slepoočnici malololetnoj M. M."

"Posle ubistva devojčicu držao kao taoca", naslov je u Blicu.

Bekstvo iz Beograda

Luka Bojović pobegao je iz Beograda u Južnu Ameriku nakon što ga je Sretko Kalinić, uhapšeni pripadnik zemunskog klana, optužio za brojna ubistva, saznaje Blic od izvora upoznatog sa istragom. Prema rečima našeg izvora, kada je u Hrvatskoj objavljeno da je Kalinić optužio Bojovića, on je napustio Beograd i zatim Evropu i otišao za Južnu Ameriku. Za Bojovićem za sada nije raspisana poternica, a to može da bude učinjeno, kad Kalinić da iskaz u Srbiji, ili ukoliko bude osumnjičen u okviru neke druge istrage.

Ponuda koja se ne odbija
„Ako dođe ponuda koja se ne odbija, neću je odbiti”. I nije. Duško Vujošević (51) potpisao je ugovor na tri godine s ruskim košarkaškim prvakom CSKA. Napušta Partizan posle decenije, objavljuje Politika. Ekspedicija iz Moskve prekjuče je došla po trofejnog trenera da ga dovede po svaku cenu. Ponuđeno mu je 5.000.000 evra za tri sezone! Koliko god da voli Partizan, to nije mogao da odbije.

"Duško Vujošević prelazi u CSKA iz Moskve?" naslov je u Blicu.

Svetsko prvenstvo u fudbalu ide dalje

"Mundijal: Ispali svetski prvaci Italijani" i "Holandija i Japan u osmini finala", naslovi su u Politici.

"Odlazim iz Afrike pun utisaka i sa uverenjem da smo mogli više. Hoću da se dobro odmorim, pa da sve izanaliziram, a onda idemo dalje", rekao je vidno neraspoloženi selektor dan pre odlaska sa Mundijala, piše u Presu.