YES, WE CAN
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Kim Džong Il, severnokorejski vodja prisustvovao je u nedelju lansiranju rakete čiji je cilj zvanično bio postavljanje jednog eksperimentalnog satelita u orbitu Zemlje. Za britanski Financial Times još je rano da se kaže da li je lansiranje bilo uspešno ili ne. Sa političkog stanovišta Pjongjang je postigao uspeh, komentariše isti list, jer je izazvao opšte zgražavanje susednih zemalja. "Lansiranje je provokativan i neodgovoran čin koji neposredno ugrožava mir i stabilnost u svetu", piše japanski Yomiuri Shimbun. Bangkok Post komentariše da je "Koreja izgleda rešila da napravi medjunarodni incident" jer da to nije slučaj bilo bi dovoljno da je samo pozvala strane posmatrače. Wall Street Journal govori o ekonomskoj strani dogadjaja: "prodaja raketa kratkog i srednjeg dometa predstavlja značajn izvor prihoda severne Koreje. Klijenti su uglavnom sa Bliskog Istoka". Južna Koreja je zabrinuta. The Korea Herald naglašava da je Savet bezbednosti UN bio nesposoban da se usaglasi oko sankcija protiv Severne Koreje. Ni posle tročasovnog sastanka 15 zemalja članica SB UN nisu uspele da se usaglase kakav stav mdjunarodna zajednica treba da zauzme prema Severnoj Koreji. Japan, Severna Koreja, Evropska Unija i SAD ocenili su da je reč o provokaciji, dok Peking i Moskva pozivaju na suzdržanost.
Pjongjang je zakazao lansiranje istog dana kada je predsednik Obama održao svoj istorijski govor u Pragu pred masom od oko 30 hiljada ljudi najavivši napore protiv širenja nukelarnog oružja kako bi se jednoga dana stiglo do potpunog razoružanja čitavog sveta. Obama je izložio plan u više faza: smanjenje strateškog nuklearnog arsenala, o čemu ugovor sa Moskvom treba da bude potpisan do kraja godine, zatim potpuna obustava nukelarnih proba i testova, borba protiv širenja nuklearnog oružja kroz zajednički svetski sistem inspekcija i sankcija protiv zemalja koje krše dogovor, uspostavljanje banke nuklearnog goriva iz koje će sve države moći da uziaju koliko im treba za mirnodopske svrhe. Die Tageszeitung podseća da američki Senat treba uskoro da razmatra Ugovor o zabrani nuklearnih proba koji je već potpisalo 148 zemalja. Ipak, dodaje list, Obama je precizirao da SAD neće odustati od projekta instaliranja nukelarnog štita u srednjoj Evropi sve dok za Poljsku i Češku postoji opasnost od Irana. On je takodje tražio sankcije protiv Severne Koreje posle lansiranja sporne rakete. Po onome što je Obama prethodno rekao i u Strazburu na samitu NATO-a nuklearno razoružavanje olakšaće posao ubedjivanja Irana da odustane od svojih neukelarnih vojnih projekata.
Tages-Anzeiger, švajcarski dnevnik na nemačkom, komentariše da se Obama nada da će njegov govor u Pragu možda imati ulogu još jednog "praškog proleća" koje je izmenilo medjunarodne odnose. Dežurni skeptici su medjutim jasni: do sada su ekonomske krize uvek produbljivale postojeće konflikte ili, što je još gore, prizvodile nove sukobe. Uvodničar zato smatra da je naivno zamišljati svet bez nuklearnog naoružanja. Predsednik Obama je i sam rekao u svom govoru da će mnogi reći da je on naivan da bi zatim izložio tehničke pojedinosti svog plana razoružanja sveta. U umornoj Evropi, čiji politički lideri ne uživaju veliko poverenje birača, Obama neosporno ima harizmu o kojoj jedan Sarkozi ili Bler mogu samo da sanjaju. Skepticima je poručio da je lako biti skeptik, osudjivati i sumnjati. "Moralni cilj jači je od bilo kog oružja", rekao je on obraćajući se masi u Pragu - koja mu je uzvratila "Yes, we can". Šta bi drugo? Konačno, čak i komentator na kraju zaključuje da se nada da će Obamino "praško proleće" trajati duže od proleća 1968. godine koje su ubrzo pregazili sovjetski tenkovi.
Zaman, dnevnik iz Ankare, izveštava o poseti Turskoj koja je poslednja stanica na evropskoj turneji Braka Obame. List naglašava da je to znak da američki predsednik pridaje veliku važnost Turskoj. Da je ova ocena tačna potvrdjuje i izjava Obame prethodno u Pragu da Turska treba da udje u Evropsku Uniju čime bi se odnosi Zapada sa islamskim svetom popravili. Turska je, pored Rusije, jedan od glavnih sagovornika SAD kada je reč o rešavanju teških "predmeta", kao što su Iran i Avganistan.
