VULKAN PRIZEMLJIO AVIONE

Vulkanska prašina sa Islanda stigla je i u Srbiju. Aviosaobraćaj u većem delu Evrope u blokadi je već četvrti dan i većina zemalja zatvorila je vazdušni prostor do sutra zbog ogromnog oblaka pepela uzrokovanog erupcijom islandskog vulkana ispod glečera Ejafjalajoku. Ali, ruski avioni lete preko Severnog pola do Amerike a austrijske aviokompanije AUA i Flaj Niki se, kako piše Pres, i pored zatvorenog vazdušnog prostora nad Austrijom spremaju da „probiju zabranu letova“.

Avionski motori prekriveni zaštitnom folijom na aerodromu u Krakovu koji je zatvoren zbog erupcije vulkana na Islandu

Prognostičar u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ) Aleksandar Nišavić rekao je Tanjugu da je zagadjenost vazduha u Srbiji danas uobičajena, a čestice iz oblaka vulkanskog pepela u nižim slojevima atmosfere u toku dana će se zadržati iznad naše zemlje, dok će se u višim slojevima povlačiti prema severu. U nižim slojevima atmosfere nisu primećene veće koncentracije prašine od dozvoljenih, a čestice vulkanske prašine koje su izraženije u višim slojevima atmosfere, mogu da izazovu probleme kod rada aviomotora, zbog čega je i obustavljen aviosaobraćaj u zemlji.

Kompletan vazdušni prostor iznad naše zemlje u subotu u 16 časova zatvoren je za saobraćaj. Novosti pišu da u Agenciji za kontrolu letenja još ne mogu da preciziraju kada će „nepogoda“ napustiti nebo iznad Srbije. Kontrolori su na svojim radnim mestima, ali aviona na monitorima nema.

Vulkan ispod glečera Ejafjalajokul na Islandu, čija je druga erupcija za mesec dana počela u sredu, izbacuje pepeo koji je u oblacima, nošen vetrovima, dospeo iznad većine evropskih zemalja. Vazduhoplovni stručnjaci se, kako piše Politika, slažu se u oceni da je ova pojava dovela do najvećeg ikada zabeleženog poremećaja u saobraćaju u Evropi i u čitavom svetu.

Aviokompanija "Jat ervejz" će zbog otkazanih letova, svojim putnicima vratiti novac u celosti za kupljenje avio-karte i obezbediti smeštaj u hotelu za putnike iz unutrašnjosti, do prvog sledećeg leta, izjavila je Tanjugu pia-ar menadžer Jata Zeljka Trninić. Prenoseći njene reči Pres piše da jena beogradskoj autobuskoj stanici, zbog otkazivanja avio-letova ka zapadnoj Evropi, povećan broj putnika i broj prodatih karata. Veliko je interesovanje putnika iz zapadne Evrope za povratak u te zemlje, a najveće povećanje broja prodatih karata zabeleženo je ka Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj, Švedskoj i zemljama Beneluksa.

Vulkan Ejafjalajokul na Islandu

Pod lupom Koštunicine dve vlade

Objašnjavajući svoju nedavnu izjavu da su pripadnici Šarićevog klana spremali ubistva predsednika Srbije Borisa Tadića i drugih državnih funkcionera, državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže za Pres da je opredeljenje predsednika Tadića i svih koji se bave ovim poslom da „nema te cene koju nećemo platiti da ovu istragu dovedemo do kraja, pa makar to dovelo do pozicija ljudi koji su trenutno na vlasti i do prevremenih izbora“.

Homen tvrdi da kriminalci prepoznaju politički vrh kao glavnog krivca za ono što se s njima događa i da njihov najveći problem nije toliko hapšenje, koliko oduzimanje imovine stečene kriminalom.

Na novinarsku konstataciju da „ako se ispostavi da su u ovoj vladi svi „čisti“ ostaju nam dve vlade Vojislava Koštunice“ Homen kaže: „Interesantne su te dve vlade. Finansijski uspon, poslovi sa drogom i moć Šarića evidentni su od 2004. do 2009, kad počinje njihov pad. I u tih pet godina treba tražiti ljude iz vlasti koji su im pomagali, ako pričamo o pranju novca. Tri pravca istrage su državni funkcioneri, političke stranke i operativci MUP-a i drugih institucija koje su davale zaštitu Šarićima. Videćemo gde će se završiti, ali putevi sigurno vode i do politike.“

Ne plaše ga pretnje

Nadležni državni organi imaju sve preduslove da uspešno okončaju postupak protiv kriminalne grupe Darka Šarića, budući da za to postoji nesumnjiva politička volja, sva potrebna sredstva, kao i podrška javnosti, kaže za Politiku Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal.

I pored pretnji koje mu upućuju pripadnici organizovanog kriminala Radisavljević tvrdi da ima puno poverenje u službe i ljude koji se staraju o njegovoj bezbednosti i da ga pretnje ne mogu pokolebati. Komentarišući da „Šarićev narko klan nije jedina organizovana kriminalna grupa na području Srbije koja se bavi švercom narkotika” Radisavljević najavljuje da se u budućnosti može očekivati „pokretanje novih postupaka.”

Parastos stradalima u avionskoj nesreći kod Smolenska

Prijateljstvo po diktatu Brisela

Česti susreti i prijateljstvo predsednika Srbije i Hrvatske Borisa Tadića i Iva Josipovića, koje pretenciozni analitičari nazivaju čak i „predsedničkom koalicijom“, najviše prijaju Briselu. Tvrdnje da između njih nema tabu tema i optimistička najava povlačenja tužbi za genocid mogle bi biti, konačno, lepa vest sa zapadnog Balkana, navode Novosti prenoseći ocenu profesora Fakulteta političkih nauka Predraga Simića, koji kaže da Evropska unija, oslanjajući se na svoja iskustva, očekuje od Srbije i Hrvatske da se ponašaju kao Francuska i Nemačka posle Drugog svetskog rata.

Dinkić – trn u oku opozicije

Mlađan Dinkić je najslabija tačka vladajuće koalicije. Komentator Politike, pozivajući se na analitičare ocenjuje da je Dinkić najlakša meta za napade, što će reći i da su on i njegova stranka G17 plus izvukli najmanje koristi od rada u vladi Mirka Cvetkovića. Lider SPS-a Ivica Dačić u ovom trenutku izgleda kao najveći dobitnik u vladajućoj koaliciji. Ove ocene zasnovnesu na tome što su, donoseći „na poklon” premijeru Mirku Cvetkoviću milion potpisa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, pripadnici tri opozicione stranke: (Srpske napredne stranke, Nove Srbije i Demokratske stranke Srbije) uz uobičajeno „Dole vlada” i „Hoćemo izbore”, skandirali i „Dinkiću lopove”.

Bajatović demantuje Bajalovićku

Tvrdeći da su neosnovane „opomene“ Saveta Komisije za zaštitu konkurencije da Srbijagas sprečava druge da rade svoj posao Dušan Bajatović, generalni direktor ovog javnog preduzeća za Politiku objašnjava da po važećem zakonu Srbijagas jedini može da transportuje gas. Bajatović ne spori da Srbijagas jeste monopolista ali i napominje da će tako biti “dok ne budu doneti drugačiji propisi”. Međutim, kako kaže, Jugorosgas se, suprotno tvrdnji Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, nikada nije bavio transportom gasa kroz Srbiju, a naročito ne gasom u sopstvenom vlasništvu.

Mladen Čolić – pobednik na takmičenju pijanista Premio Jaen u Španiji - najstarijem evropskom takmičenju ove vrste

Kako (ne) proćerdati Telekom

Ključni čovek u pregovorima o prodaji Telekoma Srbija 1997. godine bio je Milan Beko, tadašnji ministar privatizacije u vladi Mirka Marjanovića. Na pitanje Blica kako bi danas prodavao Telekom, Beko je lakonski odgovorio: „Uspešno, kao i prethodnom prilikom.“ Stručna javnost, međutim, baš i ne veruje premijerovim obećanjima da novac od prodaje Telekoma neće biti proćerdan i kao argument navodi da postoje i te kakvi problemi da bi se novac uložio u izgradnju infrastrukture. Sam ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić priznao je da čak i na glavnom putnom pravcu – Koridoru 10 – još uvek ima deonica za koje nije urađen glavni projekat, niti je obavljena eksproprijacija zemljišta. A ako je to tako, onda je sumnja u prave motive vlasti da proda Telekom sasvim opravdana.

Obećanja bez pokrića

Od raspada Jugoslavije u Srbiji je završeno tek 250 kilometara autoputeva. Još toliko je preostalo da bi Koridor 10 postao najrentabilnija fabrika u Srbiji, koja bi mogla da donese godišnji profit od oko milijardu evra. Politika donosi hronologiju obećanja političara o završetku Koridora 10 i podseća da je „nova graditeljska ofanziva, koju je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, najavio kao „početak završetka” krenula kod Preševa 14. jula 2008, na gotovo istom mstu gde je 1997. godine radove otvorio tadašnji predsednik vlade Mirko Marjanović. Potom je 2001. godine premijer Zoran Đinđić najavio da će deonica od Leskovca do makedonske granice biti završena do Olimpijade u Atini 2004. godine.

PKS protiv povlašćenih investitora

“Mora se zaustaviti praksa da politički marketing bude primaran za privredu i proizvodnju. Dokle god postoje povlašćeni investitori koji nisu prodali stanove, izdavanja građevinskih dozvola u Beogradu neće biti,” kaže za Blic Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u PKS.

Zbog zastoja u izdavanju građevinskih dozvola građevinarstvo je u Beogradu više od godinu dana gotovo zamrlo. Trenutno je po broju izdatih dozvola najbolja situacija u Novom Sadu, u kom je od početka godine izdato 240 građevinskih dozvola. U Nišu i Kragujevcu zajedno nije izdato ni stotinu dozvola.

„Građevinska industrija u Srbiji, koja vuče preko 40 odsto bruto nacionalnog dohotka, u ovom momentu je na kolenima. Da bi se ceo proces pokrenuo, državna i lokalna administracija moraju da počnu sve probleme da rešavaju u hodu. Više ne mogu da se pravdaju da Zakon o prostornom planiranju nije dobar, jer je izmenjen,” tvrdi Rodić.

Bankarska radoznalost bez pokrića

Klijentu koji sa zahtevom za zajam dođe na šalter bankari traže bezbroj potvrda i uzimaju svakave podatke, procedura je jednako dugačka i sa mnogo papira, a često i ponižavajuća, bilo da se radi o kratkoročnom, dugoročnom, ili hipotekarnom zajmu, pišu Novosti. Za najobičniji gotovinski zajam, ili dobijanje kreditne kartice, mnogi bankari traže od građana da prilože potvrde: o zaposlenju, visini primanja i liste o isplati zarada u poslednja tri meseca, kako bi se utvrdilo da li imaju dodatna zaduženja, odnosno da li su kupovali nešto na rate preko firme, jer u tom slučaju umanjuje se kreditna sposobnost za visinu rate, ali i fotokopiju lične karte, potvrdu o primanjima supružnika, a ako su razvedeni kopiju sudske presude o razvodu, poslednji račun za fiksni telefon...

Advokati, međutim, kažu da „banke nemaju pravo da traže većinu podataka koje im daju građani. Zakon jasno kaže ko može, za koje potrebe i u kojim situacijama da uzima podatke. Ali, niko se od građana ne žali, jer očekuju – kredit.”

Bajkeri traže pravdu

Oko 1.500 motociklista protestovalo je u subotu u Beogradu zahtevajući dijalog sa Vladom o smanjenju poreza, taksi i registracija na upotrebu motocikala. Bajkeri su se, kako izveštava Fonet a prenosi Blic, okupili na Ušću, odakle su se motorima nešto pre 12 časova dovezli do Doma narodne skupštine, gde su simbolično, ostavljanjem stare obuće, izraziti svoje nezadovoljstvo.

"Za auto od 1.200 kubika, koji košta oko 12.000 evra, vozači plaćaju taksu od 1.200 dinara, a za motocikle te vrednosti taksa je oko 30.000 dinara", naveo je predsednik Moto-asocijacije Srbije Ljubiša Nikolić ističući da traže dijalog sa predstavnicima Vlade, pre svega sa predstavnicima Ministarstva finansija, jer godinu dana nisu dobili odgovor na zahtev o smanjenju poreza na upotrebu motora.

Supermen na godišnjici Cerske bitke

Jadarit je po hemijskom sastavu identičan fiktivnom kriptonitu, magičnom kristalu koji Supermenu oduzima nadljudske moći. Ima ga samo u Srbiji. Jadarit je jedinstven u svetu jer poseduje i bor i litijum. Proizvođači litijuma danas su koncentrisani u Južnoj Americi, u rudnicima Čilea i Argentine. Politika piše da je koncentracija proizvodnje ovog minerala samo u jednom delu sveta rizična za budućnost svetske automobilske industrije, zbog moguće političke nestabilnosti ili elementarnih nepogoda, što je pokazao nedavni razorni zemljotres u Čileu. Zbog toga poznavaoci geostrateških i geoloških prilika naglašavaju značaj ležišta „Jadar” u selima kod Loznice, gde multinacionalni gigant Rio Tinto istražuje rezerve litijuma, strateškog elementa budućnosti. Rudnik bi mogao da bude otvoren na stogodišnjicu Cerske bitke 2014. godine.

Narod veruje Crkvi i Vojsci

Sjajno je što je „za tri godine rada na vraćanju ugleda Vojsci Srbije, posle Crkve građanstvo najviše poverenja iskazalo upravo Vojsci“, rekao je u Kraljevu ministar odbrane Dragan Šutanovac. U izjavi Fonetu, koju prenosi Blic Šutanovac kaže da Srbije planira da profesionalizaciju Vojske završi do kraja 2010. godine.

„Pravimo rekordno dobre rezultate u promociji naše odbrambene industrije, što podrazumeva zapošljavanje ljudi u namenskoj industriji,” pohvalio se ministar.

Fernando Alonso trenira pred trkuFormule za veliku nagradu Kine

Kontraverzne priče stripera o vladiki

Striper Dejan Nestorović priča za Pres nove, ekskluzivne detalje o svom odnosu sa vladikom zvorničko-tuzlanskim Kačavendom. Pohvalio se da je nedavno, pored ostalog, o Kačavendinom trošku boravio u mondenskom letovalištu Kapri ali i otkrio da je vladika u grupi akcionara koji otkupljuju zemlju u Bijeljini i šire.

„Napravio je veštačko jezero i samo niču investicije crkve. On je pravi patriota. Kaže mi: „Balije u Sarajevu me zovu đavolji vladika,“navodi Nestorović.

Nestorović priznaje da sve to radi zarad publiciteta i „iz inata", ali i kako bi pokazao da i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje ljudi koji nisu „ljugavci i licemeri".

I, dok Dejan Nestorović nastavlja da iznosi kompromitujuće podatke o Kačavendi i kaže da je to na „obostranu korist" poglavar SPC uporno ćuti, a detektiv Božidar Spasić za Pres tvrdi da je u pitanju klasična ucena.

Jedan pije – još pet boluje

Samo pet odsto građana Srbije potpuno apstinira od alkohola, a 75 odsto pije umereno. Deca ispijaju prvu čašicu između trinaeste i petnaeste godine. Svaki četvrti građan Srbije kuburi sa alkoholizmom, a više od 40 odsto svakodnevno popije - bar jedno piće. Ove poražavajuće podatke Instituta za mentalno zdravlja beleži Tanjug a prenose Novosti, koje navode da je Udruženje anonimnih alkoholičara osnovano u novembru 2006. godine i da se pet puta nedeljno okupljaju u dvorišnim prostorijama Krunske 23, u Beogradu. Uz pomoć programa “12 koraka”, bivši pijanci pomažu drugima da ostave alkohol.

Za članove porodica alkoholičara i ostalih zavisnika organizovana je grupa “Al-Anon”. Ona okuplja ljude koji imaju isti problem - život sa alkoholizmom osobe koju vole. Postoji tumačenja da je alkoholizam bolest tela, duše, emocija, ali i bolest ljudskih odnosa. Tako pored alkoholičara oboli još pet osoba - njegov partner, njegova deca, roditelji, prijatelji i kolege sa posla.

Akcija čišcenja Savskog jezera povodom Dana planete Zemlje

Muke budućih brucoša

Dok se mladi, koji žele da do diplome dođu brže i jednostavnije, odnosno da bez većeg napora steknu zvanje bečelora ili mastera po “Bolonji” radije odlučuju za društvene fakultete porodična tradicija ili neostvarene ambicije mama i tata često sputavaju maturante pri izboru fakulteta. Novosti prenose savete iz Nacionalne službe za zapošljavanje, gde rade sa maturantima srednjih stručnih škola i gimnazija i pokušavaju da ih nizom testova profesionalne orijentacije izvede na pravi put. U ovoj službi kažu da su tu da suoče maturante i roditeljske želje i da se trude da „skoro uvek” stanu na stranu budućih brucoša.

Poruka koju treba da čuju i budući studenti i mame i tate je da maturanti treba da se opredele za zanimanja koja će se raditi sa željom i voljom, a ne za ono što se traži na tržištu. Jer, ono što je sada aktuelno ne mora da znači da će i za pet godina biti u žiži.

Konzervativci protiv Bolonje

„Bolonja u Srbiji ne može u potpunosti da zaživi jer za to u državi nema novca, a kada nema para, niko, pa ni profesor, nije stimulisan. Ona traži da se profesori više bave studentima, što još ne postoji na državnim fakultetima. Kozmetičke promene su neki logičan sled kad nema dovoljno sredstava za bolonju,” tvrdi za Blic nedelje Refik Šećibović, profesor na Univerzitetu Singidunum i sarajevskom PMF-u.

Po njegovim rečima studenti u Srbiji i danas uče isto što su učili oni koji su fakultet upisali pre 10 godina, iako je bolonja obećavala reformu visokog obrazovanja. Ovaj stručnjak smatra da se “ništa neće promeniti dok su fakulteti van državne nadležnosti, jer je u Srbiji upravljanje visokim obrazovanjem u funkciji lobija veoma konzervativnih profesora na državnim univerzitetima, koji ne žele ništa da promene”.

Sa njim se slaže i Nebojša Milić iz Studentske unije Srbije, koji kaže da studenti rade po gotovo istom planu kao i pre 30 godina.

Bajford – Srbin engleskog porekla

Autor kultnih dečjih televizijskih serija „Neven”, „Poletarac” i „Babino unuče” Timoti Bajford nije zbog ljubavi prema pticama došao u Beograd pre gotovo četiri decenije, iako je Banjička šuma na Voždovcu stekla nadimak „Bajfordova”, jer on već godinama proučava njene pernate žitelje.

Ovaj Srbin engleskog porekla za Politiku priča o tome da je u rodnoj zemlji osećao da ga sputavaju kruta pravila, da nema punu stvaralačku slobodu i da ne može da pravi emisije po sopstvenoj ideji i osećanju. Poslali su ga da uradi jednu emisiju u koprodukciji sa Televizijom Beograd, shvatio je da ovde može da ostvari svoje želje, da postane samostalni autor, uz to se zaljubio u Ljudmilu Milu Stanojević (dramaturga na Televiziji Beograd) i, dobio je životnog i partnera u stvaranje mnogih nezaboravnih serija za decu. Dobio je naše državljanstvo a inspiriše ga, i dalje Jovan Jovanović Zmaj. Ali, njemu koji je kao dete zaista voleo školu smeta školski sistem u Srbiji.

Bajford se seća svojih školskih dana i da mu je bilo zanimljivo. Kako kaže „imali smo dovoljno vremena i za učenje, i za druženje, i za druge aktivnosti kao što su muzika, sport, drama… A nastavnici su se trudili da nauče đake kako samostalno da misle i razvijamo svoju pamet i svoje posebne talente. Ovde, međutim, ne postoji „školski život” već se radi po smenama kao u fabrici.”

Ova zapažanja možda će mu biti i podsticaj za neku novu seriju za decu, koja će, kao i čika Jova Zmaj, savetovati usput i odrasle.

Nišava odnela život

Potraga za detetom koje je upalo u Nišavu

Devetogodišnji dečak se igrao sa decom i upao u vodu. Novosti pišu da je, prema priči očevidaca, bilo pokušaja da mu se pomogne, ali se utopio u Nišavi. Nesreća se desila u subotu oko 16 časova, a potraga za telom deteta krenula je već oko 16.20. Mali utopljenik je upao u nabujalu i brzu Nišavu kod Mosta mladosti i voda ga je odnela nizvodno sve do Tvrđave, pola kilometara dalje, gde su se zatekle Nišlije koje su dečaka videle.

Nabujala reka, međutim, znatno otežava pretragu roniocima kao i ekipama koje s obe strane reke pretražuju teren na obalama.

Osnovci - huligani

Konstatujući da se nastavlja divljanje navijača na beogradskim ulicama Novosti pišu da je 20-ak huligana pretuklo u subotu posle podne nepoznatog sugrađanina na Mirijevskom vencu, pošto je on automobilom udario jednog od njihovih drugova. Navijači koji su bili pored njega, izvukli su vozača iz kola i zadali mu udarce po glavi i telu. Pozivajući se na nezvaninče izvore Novosti pišu da je do incidenta došlo kada je maloletni N. L. (15), sa grupom navijača, pretrčavao ulicu van pešačkog prelaza. Napadači su navijači OFK “Balkan”. Oni su išli na utakmicu ovog fudbalskog kluba. Žive u Mirijevu a među njima su učenici sedmog i osmog razreda osnovnih škola “Pavle Savić” i “Despot Stefan Lazarević”.