VLADA NA RASPUSTU

Dok ceo svet analizira zbivanja u Gruziji, srpski zvaničnici ćute. Ratni sukobi u Gruziji su, doduše, postali neinteresantni i većini domaćih dnevnih novina. Čak i Radovan Karadžić prestaje da bude top tema.


Bogdanović postiže prvi gol za Partizan   (foto Fonet)

Partizanu izmakla pobeda nad Fenerbahčeom, mada je vodio sa 2:0. Do kraja jedva sačuvan nerešeni rezultat.
SAD štite Gruziju

Praveći paralelu između Gruzije i Srbije, Politika analizira odnos Rusije prema budućem statusu Abhazije i Južne Osetije, odnosno, mogućnosti za eventualno priznavanje njihove nezavisnosti. Biće zanimljiv dalji razvoj političkih poteza velikih sila jer Moskva insistira da u rezoluciji Saveta bezbednosti piše da je Gruzija počinila genocid nad Osetijom, ali SAD to ne dozvoljavaju.

Danas navodi da je evidentna ruska dominacija na ratištu i prenosi uzajamne optužbe Moskve i Tbilisija. Dok Savet ministara EU nudi pomoć, odnosno slanje mirovne misije, SAD traže sastanak ministara spoljnih poslova NATO.

Komentarišući odlaganje posete ministra spoljnih poslova Francuske, Bernara Kušnera Srbiji zbog dešavanja u Gruziji, Milan Pajević, stručnjak za međunarodnu politiku za novosadski Dnevnik kaže da će ovaj diplomata svakako doći u Beograd i da nikako ne stoje ocene da će doći s “torbom ucena”, jer Srbija ima obaveze kao i druge zemlje koje žele da postanu članice EU.

Karadžić preti

Preteći da će Stejt department završiti pred Haškim tribunalom, Radovan Karadžić iz Haga, na stranicama Pravde, poručuje da se sudbinama malih naroda ne može upravljati prevarama i lažima. Ova i druge dnevne novine, takođe, pišu i o tome da konačno treba obelodaniti ko je uhapsio Karadžića.

Tačno u podne danas će, prema nezvaničnim informacijama Novosti odbrana Radovana Karadžića od policijskih vlasti preuzeti famozni laptop. Zvanični predstavnici države o ovoj temi, međutim, javno ništa ne žele da kažu. Ipak, tabloid Pres objavljuje tvrdnju da je Karadžić naslutio hapšenje i pokušao da pobegne kada je uhvaćen sa torbom punom dokumenata za obranu pred sudom.

Rusi se ljute a Vlada još na raspustu

Realizacija predizbornog obećanja o povećanju penzija mogla bi, prema tvrdnjama političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića, već u septembru da uzdrma ne samo vladu Mirka Cvetkovića već celu vladajuću koaliciju. Stanković se u izjavi za Dnevnik pita “kojim parama država raspolaže”. Kako danas neće biti sednice Vade Srbije, penzioneri će morati da sačekaju na odgovore o ovim pitanjima.

Članove Vlade Srbije, čini se, ne zanimaju ni sve oštrije reakcije iz Moskve po pitanju energetskog međudržavnog sporazuma. Novine Biznis prenose Glas Rusije, koji ukazuje kako sporazum o gasnom aranžmanu Srbije i Rusije, kom je prisustvovao srpski predsednik boris Tadić, pokušava da sruši vlada koju je formirao sam Tadić. Analitičari Glasa Rusije kažu da će se to loše odraziti na međusobne odnose dve zemlje i hipotetički se pitaju hoće li svaka nova vlada Srbije revidirati međudržavne sporazume.

Đilas možda i (ne)bude gradonačelnik

Draganu Đilasu mogla bi se “izmaći” fotelja gradonačelnika Beograda jer, kako Novosti i Blic pišu LDP svoju podršku koaliciji DS – SPS na gradskom nivou uslovljava time da svog čoveka postavi na čelo sekretarijata za urbanizam. DS, međutim, tu ključnu funkciju u gradu izgleda neće da prepusti drugima.

Ako opozicioni poslanici nastave s opstrukcijom rada Narodne skupštine na scenu će stupiti služba obezbeđenja. Danas ilustrativno donosi sliku iz 2001. godine, na kojoj se vidi kako iz skupštinske sale obezbeđenje iznosi Stevu Dragišića, poslanika SRS-a.

Estradno ponašanje srpskih političara ogleda se i u tekstu na stranicama Pravde, gde lider Nove Srbije Velimir Ilić, bez konkretnih argumenata optužuje Džoa bageristu da se kompromitovao posle 5. oktobra 2000. Ilić, inače, reaguje na optužbe Džoa bageriste da čačanski političar nije ispunio obećanje i kupio mu novi bager.

Tajkuni i sukcesija

Hrvatski tajkun Ivica Todorić ima sve šanse da za širenje svog trgovinskog carstva u Srbiji dobije kredit od 70 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj. Politika piše da je u pohodu na jug Srbije vlasnik “Agrokora” lako zbrisao slovenački “Merkator” i da mu je plan da, kao najveći ino investitor u Srbiji osvoji petinu ovdašnjeg maloprodajnog tržišta robe široke potrošnje.

U isto vreme na prostorima ex YU se rasplamsava potencijalni međudržavni spor o nerešenom pitanju imovine među nekadašnjim članicama federacije. Dnevnik u tekstu o nedovršenoj sukcesiji imovine nekadašnje SFRJ navodi da su mnogi pravdu potražili pred međunarodnim sudovima.

Cena hleba “podgrejana” oktanima

I pored toga što su silosi i ambari puni hlebnog žita i što je cena pšenice “pala” na produktnoj berzi hleb neće pojeftiniti. Novosti pišu da, doduše, neće ni poskupeti i prenose izjave pekara da su razlog tome poskupljenje struje i naftnih derivata.

Humanost i lekarska etika

Dokazujući da i naši lekari mogu uspešno da obave komplikovane hiruške zahvate, tim lekara Kliničkog centra Srbije uspešno je izveo presađivanje jetre. Novosti ističu da su, zahvaljujući donatorstvu organa urađene i operacije presađivanja bubrega, čime su spašena još tri ljudska života.

Tabloid Alo ukazuje, međutim, na to da je u Zdravstvenom centru Zaječar mladić lečen od psihoze a umro od upale pluća. Direktor ove ustanove odbio je da razgovara sa novinarima. Ostaje da se vidi hoće li se tragičnom sudbinom ovog mladića pozabaviti nadležni državni organi, kako bi ustanovili eventualnu krivicu lekara.

Popovi se svađaju a sektaši likuju

Uoči gospojinskog posta, koji počinje danas, mitropolit Amfilohije je besedom u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog pokrenuo svojevrsnu javnu raspravu na internet pravoslavnom forumu www.svetosavlje.org o načinu služenja svete liturgije. Vernici u Srbiji na ove liturgijske izmene, prema pisanju Politike, ne gledaju blagonaklono već ih tumače kao znak protestantizacije pravoslavlja i(li) približavanja katoličkom načinu bogosluženja. Mitropolit Amfilohije, koji u Svetom sinodu zamenjuje obolelog patrijarha Pavla, poručio je vernicima da je za pravoslavne hrišćane bitna samo suština liturgije.

Baveći se satanističkim sektama Danas donosi porazne podatke: u Srbiji je oko 3.000 sledbenika satanističkih pokreta jer država potcenjuje delovanje destruktivnih sekti a među 200-tinak verskih zajednica ima i onih koje su na granici da postanu satanističke.