VLADA - ORKESTAR LEPIH ŽELJA

Na vladi je da li će to prihvatiti ili neće – kazala je Dijana Dragutinović, ministarka finasija i dodala da treba povećati poreska opterećenja potrošnje (što znači povećanje PDV-a), ali i istovremeno poreski rasteretiti zarade. Srbija još nije izašla iz krize i pored rasta industrijske proizvodnje od 4,8 odsto u prva četiri meseca ove godine (a u poređenju sa istim periodom lane). Samo nekoliko dana ranije Ministarstvo ekonomije je predložene mere privrednika i ekonomista za prevazilaženje negativnih posledica krize okarakterisalo tek kao spisak lepih želja. Od ukupno 80 ministara i državnih sekretara u Vladi Srbije, o čijoj imovini postoje javno dostupni podaci, svaki četvrti koristi službeni stan.

Subvencije odnose mnogo para

Da samo od mene zavisi sprovela bih poresku reformu i mislim da bih to uradila dobro. Ovim rečima je Diana Dragutinović, ministarka finansija, komentarisala činjenicu da u vladi ne postoji dogovor oko povećanja poreskih opterećenja, prenosi Politika. – Ne mogu i neću da pretim brojem poslanika, ali na meni je da predložim ono za šta mislim da je dobro, pa da olakšam dušu. Na vladi je da li će to prihvatiti ili neće – kazala je ministarka i dodala da treba povećati poreska opterećenja potrošnje (što znači povećanje PDV-a), ali i istovremeno poreski rasteretiti zarade. – To je moje stručno mišljenje i za njega ću se boriti. Naravno, na kraju ne mora da pobedi moje mišljenje u toj raspravi, što ne bio prvi put. Ali to ne znači da nisam u pravu. Prema njenim rečima, poreska reforma bi trebalo da ispravi neravnotežu koja sada postoji u javnim finansijama, odnosno da izbalansira prihodnu i rashodnu stranu budžeta. – Ako je potrošnja veća od prihoda, onda je logično upotrebiti poreske stope da se neravnoteža ispravi, smatra ministarka finansija.

Predsednik Saveza ekonomista Dragan Đuričin je kreatore ekonomske politike, još u martu, u šali okarakterisao kao bicikliste s nekoliko pedala koji za uspešno kretanje moraju dobro da balansiraju. Srpski tim nije se uigrao ni četiri meseca kasnije, pa su udarne vesti i dalje različita mišljenja ministara, ali i prepucavanja između privrede koja se sve više guši, i države koja po funkciji treba da im pomogne. I ovih dana ministarka finansija Diana Dragutinović najavljuje povećanje poreza na dodatu vrednost od tri odsto, dok ministar ekonomije Mlađan Dinkić uzvraća kontrastavom da nema rasta PDV-a do kraja mandata ove vlade. Samo nekoliko dana ranije Ministarstvo ekonomije je predložene mere privrednika i ekonomista za prevazilaženje negativnih posledica krize okarakterisalo tek kao spisak lepih želja. Sličnog mišljenja bio je i premijer Mirko Cvetković koji kaže da su u dokumentu na pet-šest strana dati globalni stavovi, ističući da će vladin koncept biti daleko ozbiljniji i mnogo više zasnovan na analitici, piše u Blicu.

Vlada domaćinski sa stanovima

Od ukupno 80 ministara i državnih sekretara u Vladi Srbije, o čijoj imovini postoje javno dostupni podaci, svaki četvrti koristi službeni stan. Državni apartmani predviđeni za članove Vlade veličine su od 180 kvadratnih metara, s koliko raspolaže ministar odbrane Dragan Šutanovac, do 20 kvadrata, koliko ima stan državnog sekretara u Ministarstvu infrastrukture. U Vladi Srbije ima 27 visokih zvaničnika - premijer, potpredsednici i ministri, od kojih službeni stan koriste trojica - ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministar za KiM Goran Bogdanović i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin. Kada je reč o državnim sekretarima, znači ljudima na drugom mestu po važnosti u hijerarhiji ministarstava, od njih 53, za koje postoje podaci na sajtu Agencije, 16 je dobilo stanove na korišćenje, saznaje Danas. Prema podacima iz imovinskog izveštaja koji je dostavio Agenciji, Šutanovac živi u stanu od 180 kvadratnih metara, a koristi i 70 kvadrata podrumskog prostora. Ugljanin koristi državni stan veličine 165 kvadratnih metara, dok Bogdanović živi u 145 kvadrata. Iako je Rasim Ljajić u svom izveštaju, podnetom Agenciji, u rubrici "pravo korišćenja stana u službene potrebe" naveo samo da je stan u Beogradu i adresu, bez veličine stana, u kabinetu ministra Ljajića, Danasu je rečeno da ministar od 2007. živi u iznajmljenom stanu koji plaća od svog novca. Kako nam je objašnjeno, kada je Ljajić postao savezni ministar u Beogradu nije bilo praznih službenih stanova, te je on, jedno vreme, morao da živi u hotelu. Zatim mu je rečeno da može da nađe stan koji bi plaćao do 35.000 dinara, što je on i učinio, a u tom stanu je boravio do 2007. godine.

Istraga stigla do poštara

U Boru se i dalje nagađa koje dokaze policija ima protiv direktorke borske pošte i još dvoje službenika koje sumnjiči za „slučaj lažnih uplatnica”, koje su se pojavile dan uoči lokalnih izbora u Boru. U borskom tužilaštvu ništa zvanično ne žele da kažu o krivičnoj prijavi, a direktor borske pošte Suzana Stojanović kaže da nije ovlašćena da daje bilo kakve izjave bez odobrenja centrale u Beogradu. Takođe kaže i da još ništa nije čula o tome da je ministar policije Ivica Dačić izjavio u Beogradu da je policija prikupila sve dokaze i da će tužiocu podneti krivičnu prijavu. Opozicija u Boru smatra da je Dačić dao „nemuštu” izjavu kako bi, bar privremeno, „umirio” naprednjake. U Boru se raspreda i o navodima u medijima da je nekoliko hiljada lažnih pisama u sistem pošte ušlo naredbom iz Beograda. To je, navodno, omogućio zamenik direktora PTT Srbija Miloš Miščević, koji je član DS-a. Miščević to demantuje, a generalni direktor PTT Srbija Goran Ćirić juče je u Beogradu rekao da je interna revizija tog preduzeća doprinela „pravovremenom informisanju Ministarstva unutrašnjih poslova”. Borski opozicionari zahtevaju od ministra Dačića da javnosti odmah saopšti detaljno sve dokaze za koje tvrdi da ih je policija prikupila, kako bi prestala nagađanja i spekulacije o krivcima.

Srpska napredna stranka podnela je juče Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal krivične prijave protiv ministra policije Ivice Dačića i direktora PTT Srbije Gorana Ćirića zbog izborne prevare u Boru. Dačić kaže za Blic da ni on, ni MUP ni SPS nemaju veze sa tim i da je MUP podneo tri krivične prijave protiv odgovornih. Ćirić kaže da se ne oseća odgovornim i za Blic najavljuje „da će učiniti sve da sistem ‘Pošte’ zaštiti od politizacije“.

Potrebne brže reforme

Iz Srbije, posle tri godine rada, odlazim kao umereni optimista - kaže za Novosti Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, kome se za nekoliko dana završava mandat u našoj zemlji.Šta danas vidite kao prednost, a šta kao nepremostiv problem Srbije? - Srbija je danas jasno okrenuta ka EU integracijama. U vreme kada sam ja došao, 2007. godine, to opredeljenje ovde nije bilo tako jasno definisano. Takođe, ovdašnje vlasti su na vreme prepoznale da stiže oluja globalne ekonomske krize i reagovale odgovarajuće nekim teškim, ali neophodnim merama. Na početku mog mandata, na svako pominjanje neophodnosti reformi penzionog sistema, obrazovanja i u manjoj meri zdravstva, reakcija srpskih kolega bila je da nije potrebno ništa menjati. Danas su promene, ipak, pokrenute. S druge strane, nekada se brinem zbog nedovoljne implementacije promena. Osmisle se odlične strategije, ali se kasnije ne primene. Zabrinut sam, recimo, u kojoj meri će Komisija za zaštitu konkurencije moći da sprovede sve ono što joj omogućava novi Zakon o konkurenciji i da li će se sudovi snaći u primeni Zakona o stečaju. Čini mi se da ovde možda ima previše fragmentarnosti u primeni zakona koji su doneti i koji u potpunosti treba da se primenjuju.

Plata sve tanja

Prosešna plata u maju u Srbiji iznosila je 33.463 dinara. Preračunato u evre, prema zvaničnom kursu Narodne banke Srbije od petka, iznosi 320 evra. Od aprilske je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nominalno manja za 4,3 odsto, odnosno za oko 1.500 dinara, a realno, sa uračunatim troškovima života, manja je za 5,5 odsto! Ekonomiste ne čudi ovakvo kretanje prosečnih zarada, i drastičan pad na mesečnom nivou. - To je jednostavno znak da je Srbija i dalje u dubokoj ekonomskoj krizi - kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. - Nema novih investicija, ali ni narudžbina, koje bi podigle zaposlenost, a time i veću uposlenost proizvodnih kapaciteta i zaradu. Đogović dodaje da su zarade u vanprivredi i dalje iznad zarađivačke sposobnosti naše privrede i kao takve moraju da ostanu zamrznute, bez deljenja bilo kakvih bonusa. Jer, tako se samo veštački diže standard zaposlenih, pre svega, u javnoj administraciji. Na taj način se samo pospešuje javna potrošnja, umesto da se redukuje preko reforme javnog sektora. Najveću platu prošlog meseca, analizirajući zarade po delatnostima, primili su naftaši - 95.164 dinara, bezmalo tri puta više od republičkiog proseka. Ne mogu da se požale ni zaposleni u organizacijama na bazi učlanjenja, kao što su komore. Oni su kući odneli, u proseku, po 72.893 dinara. Slede bankari, koji su zaradili hiljadu dinara manje, odnosno po 71.861 dinar.

Strateško partnerstvo

Premijeri Srbije i Kine, Mirko Cvetković i Ven Đijanbao, zajednički su juče ocenili da je međusobno političko poverenje Beograda i Pekinga osnov razvoja strateškog partnerstva dve zemlje. Cvetković je, nakon sastanka s kineskim premijerom u gradu Handžo, u izjavi za Tanjug istakao da je dogovoreno da dve zemlje nastave ekonomsku saradnju, posebno u oblasti privrede, infrastrukture, poljoprivrede, nauke i tehnologije i kulture. Predsednik Vlade Srbije je kazao i da mu je kineski premijer preneo da Kina ne menja politiku podrške teritorijalnom integritetu Srbije, dok je Cvetković potvrdio podršku Srbije „konceptu jedne Kine”. „Kineski premijer je još jednom ponovio principijelni stav da njegova zemlja daje punu podršku teritorijalnom integritetu Srbije i da se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i rešavanje svih otvorenih pitanja dijalogom”, rekao je Cvetković. On je dodao da će Kina, kako su mu potvrdili njegovi domaćini, imati konstruktivnu ulogu kada je reč o Kosovu. Kina je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija s pravom veta koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Evropa prima signal

Beograd polako nestaje sa radara Brisela i poslednje poruke predsednika Borisa Tadića poslate iz Istanbula apel su da se Srbija i Balkan vrate među evropske prioritete. Ovako sagovornici Novosti tumače izjave srpskog predsednika da ”EU mora jasno da kaže da li nas želi u svojoj zajednici i da li je spremna da nam na tom putu pomogne”, date pre nekoliko dana u Turskoj, na samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.U kabinetu predsednika Srbije kažu nam da Tadićeva poruka nije nova. On je slične izjave davao u više navrata otkada je, zbog unutrašnjih problema, pre svega ekonomske krize, došlo do zastoja u proširenju EU. Ovoga puta, dodaju u kabinetu, poruka je nekima zazvučala možda oštrije jer je poslata sa Bosfora. Svojevrstan odgovor na apele srpskog predsednika u petak je poslalo belgijsko predsedništvo EU, koje od Španije preuzima ”palicu” 1. jula. - Integracije zapadnog Balkana su u naših pet glavnih prioriteta. EU je spremna da nastavi proces proširenja - stoji u programu belgijskog predsedništva. Premijer ove zemlje Iv Leterm poručio je da će ritam integracija zavisti od zasluga svakog kandidata.

Južni tok kreće 2013.

Praktična realizacija gasovoda „Južni tok” počeće 2013. i on će biti izgrađen najkasnije do kraja 2015, izjavio je predsednik uprave „Gasproma” Aleksej Miler. Na godišnjem sastanku akcionara kompanije, on je ocenio da je „Gasprom” uspeo da ostvari značajne rezultate u pripremama za realizaciju „Južnog toka”, objavljeno je na sajtu Oilcapital.ru. Potpisani su međuvladini sporazumi o saradnji s partnerima u Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj i Austriji, podsetio je Miler. On je dodao da su osnovane četiri zajedničke kompanije, urađena je tehnička i ekonomska studija izvodljivosti podmorske deonice tog projekta i nastavlja se priprema studija izvodljivosti o izgradnji deonica tog gasovoda na teritorijama zemalja učesnica. „Danas s uverenjem možemo reći da će projekat 'Južni tok' biti uspešno ostvaren. Kritična masa je dostignuta. 'Gasprom' ni korak neće odstupiti od svog plana. Praktična realizacija tog projekta mora početi 2013. i on će biti izgrađen najkasnije do kraja 2015”, naglasio je Miler. Na konferenciji za novinare po okončanju sastanka akcionara, on je dao pesimističku prognozu tražnje gasa u južnoj i jugoistočnoj Evropi.

Srbija duguje za satelit

Srbija je izgubila spor u slučaju afere „satelit“ i u Beogradu jer je Privredni sud doneo odluku da priznaje presudu arbitražnog suda u Londonu, saznaje Blic u sudu. Rešenje Privrednog suda u Beogradu da prizna ovu presudu, kojom se propisuje da je Srbija dužna izraelskoj kompaniji „ImageSat Internacional NV“ 35.173.713 evra i godišnju kamatu od 3,5 odsto, kao i troškove arbitraže od 112.500 evra, još nije postala pravosnažna. Državno pravobranilaštvo će do 1. jula podneti žalbu na ovo rešenje, o čemu će odlučivati Viši privredni sud u Beogradu. Ukoliko bi rešenje postalo pravosnažno, to bi značilo da izraelska kompanija ima pravo da naplati dug u Srbiji i u slučaju da ne bude vraćen, potraživanja bi bila izvršena prinudnom zaplenom imovine u vrednosti duga.

Obavljen razgovor sa Kalinićem

Specijalni tužilac Miljko Radisavljević dao je za Politiku dao ekskluzivni intervju. U današnjem broju donosimo samo deo koji se odnosi na hapšenje i saslušavanje dvojice pripadnika „zemunskog klana“. U sutrašnjem broju Politike objavićemo Radisavljevićeve odgovore na pitanja o ubistvu Slavka Ćuruvije, mogućim novim svedočenjima Mire Marković i Radeta Markovića, krivičnim prijavama podnetim protiv članova Visokog saveta sudstva, istrazi kako je Cvijan snimao Natu Mesarević, partnerima Darka Šarića, postupcima o privatizaciji Luke „Beograd“ i „Večernjih novosti“. Kakva konkretno saznanja ima Specijalno tužilaštvo o izjavama koje je pred hrvatskim istražnim organima dao član „zemunskog klana” Sretko Kalinić? Ne mogu da govorim o konkretnim podacima koje smo dobili od kolega iz Hrvatske. Oni su obavili razgovor sa Sretkom Kalinićem na njegov zahtev, odmah posle ranjavanja u okolini Zagreba. Kalinić je ponudio određene informacije o krivičnim delima o kojima ima saznanja. Na osnovu tih informacija odlučili smo da s njim obavimo direktan, neposredan razgovor. To je i učinjeno u četvrtak, 24. juna. Naime, toga dana, u saradnji i po dogovoru s kolegama iz Hrvatske, zamenik tužioca i policijski službenici MUP-a Srbije obavili su razgovor s Kalinićem kako bi se upoznali sa okolnostima njegovog učešća i njegovim saznanjima o krivičnim delima, koja do sada nisu razrešena. Detalje tog razgovora u ovom trenutku, iz razumljivih razloga, nije moguće iznositi u javnost.

Sudija je odgovoran

Sudija Jelena Milinović mora da odgovara zbog oslobađanja taksiste Radimira Obradovića, ali i zbog sramnog obrazloženja te odluke, izjavila je juče za Blic D. V. (19), devojka koju je od napada taksiste i pokušaja da je odvuče u njegov automobil spasao policajac koji se slučajno zatekao na autobuskoj stanici na Mostarskoj petlji. Njen otac M. V. kaže da je šokiran i zgrožen sudijinim stavovima, kao i činjenicom da država ne štiti njegovu kćerku, čiju sudbinu, kako kaže, može da doživi bilo čije dete.

Svađa Nate i Miljka

Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović i tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević žestoko su se posvađali juče u vezi sa krivičnom prijavom, koju su dvoje neizabranih sudija podneli protiv članova Visokog saveta sudstva zbog navodnih nezakonitosti prilikom reizbora, saznaje Danas. Prema izvoru našeg lista, do sukoba je došlo nakon što je Radisavljević predsednici VSS i Vrhovnog kasacionog suda prosledio krivičnu prijavu ovih sudija da bi se o njoj izjasnila i obavestila ostale članove Visokog saveta sudstva. Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović kaže za Danas da joj informacija koja se pojavila u medijima da Tužilaštvo za organizovani kriminal ispituje krivične prijave koje su protiv članova tog tela podnele neizabrane sudije, liči na dobro osmišljen scenario da se diskredituje VSS. - Svako treba da radi svoj posao u okviru zakonom propisanih ovlašćenja. Međutim, sve mi liči na scenario koji se već dešavao u kojem neko pokušava da diskredituje naš rad, kako bi nam uterali nekakav strah zato što radimo svoj posao. Očekujem da će u javnost uskoro izaći neko iz Specijalnog tužilaštva i reći da informacija u medijima nije tačna, što se već dešavalo, ali tada će naš ugled, kako neki priželjkuju, već biti poljuljan - istakla je Mesarovićeva.

Najsavremeniji u regionu

Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić, juče u Novom Sadu, otvorio je novi Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine, najsavremeniji u regionu. Ovo je prva zdravstvena ustanova u Srbiji koja je smeštena u potpuno kompjuterizovanoj zgradi, tehnologija kojom je izgrađena do sada nije primenjivana u našoj zemlji, a opremljena je najkvalitetnijom medicinskom i pratećom opremom koja se mogla naći na tržištu. Upravo zbog te simbolike, predsednik Pajtić je direktoru KCV-a prof. dr Draganu Draškoviću, umesto starinskog gvozdenog ključa, uručio elektronsku kartice s posebnim kodom. Urgentni centar smešten je u zgradi površine 9.000 metara kvadratnih i ima prizemlje, tri sprata i potkrovlje, u okviru kojih se nalaze hirurški i nehirurški intenzivni blok s pet operacionih sala, ordinacije za preglede specijalističkih službi, brzu laboratorijsku, radiološku, endoskopsku dijagnostiku, kao i dežurne neurološke službe. Na nivou prvog i drugog sprata centar je spojen čeličnim „tunelom“ sa sadašnjim zdanjem Instituta za interne bolesti.

Vandali srušili spomenik

Nepoznati vandali srušili su rano ujutru spomenik književniku Bori Stankoviću u gradskom parku u Vranju. Prema saopštenju Policijske uprave, spomenik težak oko 700 kilograma nepoznati počinioci su oborili sa betonskog postamenta. I pre jedanaest godina spomenik je bio bio na udaru vandala koji su ga išarali bojama, a na licu Bore Stankovića nacrtali rogove, brkove i naušnice. U blizini je i spomenik ocu i svecu Justinu Popoviću koji je pre tri godine takođe bio na meti vandala. Juče je ovde vladalo veliko ogorčenje zbog sramotnog čina, skrnavljenja obeležja koje svedoči o istoriji i kulturi grada. – Sramota. Čovek koji je proslavio Vranje, zahvaljujući kome se mnogo čulo o ovom gradu, našao se na udaru vandala. Spomenik je svojevremeno izgrađen dobrovoljnim prilozima Vranjanaca, koji su u prošlosti bili uzor kako se čuvaju kulturno-istorijski spomenici. Primer je spomenik čika Mitketu, oslobodiocu Vranja od Turaka, koji je dva puta rušen, ali su ga Vranjanci ponovo vraćali. Prvi put porušen je u Prvom svetskom ratu, ali su Vranjanci zatražili od vajara Tome Rosandića da u sačuvanom kalupu ponovo izlije spomenik. Bugari su ga porušili u Drugom svetskom ratu, ali su ga Vranjanci opet vratili, iako nedostaju deo ruke i deo topa – kaže za „Politiku” Snežana Radivojević, direktor Galerije Narodnog muzeja u Vranju.

Dvoje obolelih od lepre

U jednom selu nadomak Zaječara sa suprugom živi stariji muškarac (ime sela i ime muškarca poznato redakciji) oboleo od lepre, u narodu poznatije kao guba, zarazne bolesti koja je iskorenjena u skoro celom svetu. Meštani sela nerado govore o ovom nesvakidašnjem slučaju, dok u Zavodu za javno zdravlje „Timok“ tvrde da su sa njim upoznati, ali da o tome ne postoji dokumentacija. Oboleli je donedavno živeo sa suprugom na pojati, ali su sada u selu. Čuvaju nekoliko krava. Njegova supruga svakog jutra donosi mleko na otkup. Imaju nekoliko desetina košnica, tako da njihov zet prodaje med - pričaju meštani ovog sela. Kako kažu, u njihovu kuću niko ne odlazi jer se plaše zaraze, a i sa članovima porodice retko ko komunicira, s obzirom na to da, kako tvrde, i oni mogu biti prenosioci. - Njegovo lice izgleda strašno, on ima takozvanu lavlju glavu. Kad sam ga pre nekoliko godina poslednji put video, i prsti su mu bili iskrivljeni a koža rapava, skoro kao krljušti ribe. Sada sam čuo da je vezan za krevet jer ima otvorene rane po nogama - priča sagovornik iz tog sela.

Taktika svemu kriva

Neposredno pred odlazak iz Johanezburga Karadžić je otvorio dušu.
- Moje mišljenje jeste da smo doživeli još jedan neuspeh, a nije bilo razloga za njega jer smo učinili sve da stvorimo najbolje moguće uslove. Nikada fudbalska organizacija nije tako ozbiljno prišla jednom takmičenju. Imali smo kvalitet, ali nismo uspeli isključivo zahvaljujući tome što smo naivno izgubili dve utakmice – počeo je monolog Tomislav Karadžić. Predsednik FSS je potvrdio da će loši rezultati uticati na reviziju ugovora.
- Situacija je takva da moramo da shvatimo da nismo uradili posao kako treba. Mi u FSS smo imali blagu nadu da ćemo igrati u četvrtfinalu, a možda i u polufinalu. U tom slučaju, naša kasa bila bi punija za pet miliona dolara, milion od osmine finala i još četiri od četvrtfinala. Novi ugovor sa selektorom Antićem je stupio na snagu, ali s obzirom da smo doživeli finansijski fijasko, ići ćemo na rezove svih ugovora.