VIDOVDAN

U Srbiji je registrovano još šest slučajeva novog gripa tipa A H1N1, pa je time ukupan broj zaraženih povećan na jedanaest. Srpska napredna stranka poslaće u ponedeljak i zvaničan poziv koaliciji SPS-PUPS-JS za pregovore o formiranju vlasti u Zemunu i na Voždovcu. Vidovdan je juče na Kosovu i Metohiji proslavljen najmasovnije od uvođenja protektorata UN pre deset godina.

Revija muške mode u Parizu: kolekcija - Kris Van Assche

Ukupno 11 obolelih od gripa

U Srbiji je registrovano još šest slučajeva novog gripa tipa A H1N1, pa je time ukupan broj zaraženih povećan na jedanaest. Od tih šestoro, troje su iz Novog Sada, dvoje iz Beograda, a jedna osoba je iz Niša, što je i prvi slučaj u centralnoj Srbiji. Stotinak ljudi je pod zdravstvenim nadzorom, jer su bili u kontaktu sa zaraženima, javlja Blic kao i Pres gde piše da se u Srbiji broj obolelih od gripa A (H1N1) popeo na jedanaest, i to šestoro u Beogradu, troje u Novom Sadu, i po jedna osoba u Somboru i Nišu.

Šest novih slučajeva svinjskog gripa registrovano je u Srbiji, čime je ukupan broj zaraženih povećan na 11, piše u Danasu, dok ostali dnevnici izveštavaju o ukupno deset dosad zaraženih u Srbiji.

Pod naslovom "Grip sleće iz inostranstva", Novosti objavljuju da je u Srbiji sve više zaraženih od novog virusa A H1N1. Među obolelima tročlana porodica iz Kanade, student iz Niša i devojčica koja se vratila iz Egipta. U Srbiji je od novog gripa A H1N1 do sada obolelo 10 osoba. Prvi slučaj registrovan je 24. juna, a poslednjih pet pacijenata, “otkriveni” su u noći između subote i nedelje.

"Osmoro obolelih od gripa zarazilo se u inostranstvu, a dva slučaja zaraženih virus je dobilo u našoj zemlji od druge osobe koja je prethodno boravila u inostranstvu. Onoga trenutka kada u našoj zemlji bude evidentirano pet osoba koje su zaražene virusom biće proglašena lokalna transmisija, kako je i predviđeno pravilima Svetske zdravstvene organizacije. To praktično znači povećane mere bezbednosti. Za sada pratimo zdravstveno stanje skoro svih osoba za koje su oboleli naveli da su bile u kontaktu s njima, a Radna grupa nastavlja da radi na otkrivanju pojedinačnih slučajeva", objašnjava u Politici profesor dr Branislav Tiodorović, član Radne grupe za borbu protiv pandemije.

Lokalna poskupljenja

Talas poskupljenja komunalija u Srbiji pokazuje kako su se cene potpuno otrgle kontroli. Kraljevački „Vodovod“ udvostručio cene, u Novom Sadu podigli za trećinu, a u Šapcu za 8 odsto. Nezvanično Vlada pustila manje opštine da podižu cenea a da zauzvrat ne traže novac iz budžeta za subvencionisanje tih istih komunalnih preduzeća, piše u Novostima. Država i dalje stoji iza toga da neće biti povećanja cene struje dok traje kriza, jer bi taj skok pogodio sve građane, bez obzira na to gde žive.

Počinju pregovori o novim koalicijma

Srpska napredna stranka poslaće u ponedeljak i zvaničan poziv koaliciji SPS-PUPS-JS za pregovore o formiranju vlasti u Zemunu i na Voždovcu, najavio je juče za Novosti Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS. A da bi SNS, „narodnjaci“ i socijalisti mogli da se nađu u istom jatu bilo je jasno nakon poruka lidera SPS Ivice Dačića, ali i predsednika Srbije i DS Borisa Tadića.
Tadić je, naime, poručio da neće biti kočnica za dogovor socijalista sa opozicionim strankama, jer to neće uticati na stabilnost vladajućeg saveza na republičkom nivou. Dačić je naglasio da je njegova koalicija spremna na pregovore sa naprednjacima i „narodnjacima”, ali da neće zarad vlasti u opštinama Zemun i Voždovac rušiti Vladu Srbije.

"Sada je najvažnije da formiramo vlast u beogradskim opštinama, a sredinom sledeće godine očekujem vanredne parlamentarne izbore na kojima ćemo pobediti DS! Zacrtao sam da sledeće godine ili budem na vlasti ili u penziji", objavljuje Pres. Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić ima sledeći plan: prvo, da napraviti lokalnu vlast u Zemunu i Voždovcu, i to uz pomoć stranaka vladajuće koalicije, a onda da na vanrednim izborima koje očekuje sredinom 2010. pobedi DS. U intervjuu za Pres Nikolić kaže da je sam sebi zacrtao da u narednih godinu dana ili dođe na vlast ili ode u političku penziju.

Bio je rizik praviti vlast sa Tadićem, ali nismo pogrešili. Verujem u dogovor sa Nikolićem i Koštunicom u Zemunu i na Voždovcu – kaže za Novosti Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije i gradonačelnik Jagodine.

"Realno je očekivati da razgovori sa SPS počnu tek naredne nedelje, a dogovor o formiranju vlasti u beogradskim opštinama da postignemo do 1. avgusta", kaže Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke za Blic i ističe da ukoliko se ne postigne dogovor, SNS neće nikog moliti.
"Ide se na nove izbore na kojima ćemo odneti ubedljivu pobedu", dodaje Vučić.

Vidovdan

Vidovdan je juče na Kosovu i Metohiji proslavljen najmasovnije od uvođenja protektorata UN pre deset godina. Centralna svečanost obeležavanja 620. godišnjice Kosovskog boja održana je u manastiru Gračanica i na Gazimestanu, gde je parastosu „svim postradalim Srbima za veru i slobodu od čuvene bitke do danas“ prisustvovalo više od šest hiljada ljudi iz cele Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, objavljuje Danas.

Ispred Gračanice

Nizom manifestacija prethodnih dana na Kosmetu obeleženo 620 godina od Kosovske bitke. Bitka započeta 1389. još nije završena, piše u Novostima.

Posle 620 godina od čuvene Kosovske bitke, sabrali smo se ovde da se setimo naših slavnih predaka koji su svoje živote položili da bismo mi danas na KiM živeli. Oni su znali zašto se desio boj na Kosovu, šta brane i od koga brane. I mi danas znamo radi čega smo se ovde sabrali, da se pomolimo Bogu, ali i da kažemo da je Kosovo sveta srpska zemlja natopljena krvlju, suzama i znojem naših predaka. Ovim rečima, vladika raško-prizrenski Artemije obratio se prilikom služenja parastosa kosovskim junacima nastradalim u boju na Kosovu. Na Gazimestanu pred više hiljada okupljenih vernika i Srba iz svih krajeva Kosmeta, ali i ostalih delova Srbije, vladika Artemije je podsetio na značaj ovog praznika za celokupni srpski živalj.

Učesnici Humanitarne akcije "BAJK-ROK MISIJA-KOSOVO 3" od Beograda do
Kosovske Mitrovice

Nikada kroz Srbiju nije projezdio veći karavan na dva točka kao juče, na Vidovdan.
Tradicionalno već, po treći put, beogradski "Harli Dejvidson" klub je organizovao "Bajk-rok misiju 3" do Kosovske Mitrovice do koje su "bajkeri" krenuli iz Beograda. Nekoliko hiljada motociklista iz Srbije, BiH, inostranstva, bilo je nekih koji su "dojezdili" i iz Kanade, ispraćeno je uz so i pogaču. Karavan se do Kosova na svakom kilometru uvećavao. Kod Čačka su čekali "veseli Bosanci", kod Raške nekoliko stotina vozača iz Hercegovine i Crne Gore... Bajkeri su u Mitrovicu doneli i humanitarnu pomoć, a organizovano je i dobrovoljno davanje krvi, objavljuju Novosti.

Operacija prebacivanja Slobodana Miloševića u Hag 28. juna 2001. godine izvedena je u režiji MUP-a Srbije, britanske obaveštajne službe, SMIP-a i Generalštaba vojske SR Jugoslavije. Komanda Ratnog vazduhoplovstva i PVO SR Jugoslavije nije imala nikakva saznanja o helikopterskom prebacivanju bivšeg jugoslovenskog predsednika na aerodrom Dubrave kod Tuzle sve do saopštenja preko medija. Kako je tekla ta operacija zbunjivanja sa skoro istovremenim letovima tri različita helikoptera da se ne bi znalo u kojem se nalazi Milošević i ko je tu koga nadmudrio, objavljuje Politika.

Opštinske vlasti Gnjilana su danas, na Vidovdan, srušile spomen-česmu vitezovima Kneza Lazara u centru Gnjilana, izjavio je Tanjugu predsednik Skupštine opštine Gnjilane Milorad Todorović, prenosi Pres. Todorović je rekao da je posredi vandalski čin koji sa sobom nosi određenu poruku Srbima u ovom delu Kosova.

Spomen-česma, koja je zajedno sa spomenikom Knezu Lazaru podignuta u centru Gnjilana povodom proslave 600. godišnjice Kosovske bitke, srušena je juče bagerom, a statua Kneza Lazara po dolasku snaga NATO na Kosovo.

Vojska odvela predsednika

Vojska Hondurasa uhapsila je predsednika te zemlje Manuela Zelaju, koji je danas trebalo da organizuje referendum koji je Vrhovni sud proglasio nelegalnimVojnici su odveli predsednika iz njegove kuće u vazduhoplovnu vojnu bazu. Zelaja je nameravao da održi referendum o reviziji Ustava koji bi mu omogućio da se u novembru kandiduje za drugi mandat, uprkos protivljenju vojske, skupštine i Vrhovnog suda, javljaju Novosti.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton osudila je vojni udar u Hondurasu kojim je s vlasti zbačen predsednik Manuel Zelaja i pozvala na mirno rešenje krize.

Povodom hapšenja predsednika Zelaje oglasio se i predsednik Venecuele Ugo Čaves, njegov saveznik, koji je izjavio da su venecuelanske vojne snage u stanju pripravnosti zbog vojnog udara u Hondurasu i da će on odgovoriti vojnom silom ukoliko njegov diplomatski predstavnik u ovoj centralnoameričkoj zemlji bude napadnut ili kidnapovan, preneo je Rojters. Čaves je putem državne televizije takođe rekao da su vojnici u Hondurasu kidnapovali kubanskog ambasadora, a da su venecuelanskog ostavili pored puta pošto su ga pretukli, piše u Politici.

Sakrivena tužba

Tradicionalni ritual muslimanskih hodočasnika u selu Prusac, nadomak Donjeg Vakufa,
70 Km zapadno od Sarajeva

Dok se mediji u Bosni i Hercegovini proteklih dana prepucavaju oko toga da li je državljanstvo koje poseduje osuđeni hrvatski general Branimir Glavaš zakonski stečeno, u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine krivična prijava protiv Glavaša stoji dobro skrivena u nečijoj fioci i to već osam meseci. Kako Novosti saznaju, krivična prijava protiv Glavaša i još dvadeset osam hrvatskih državljana za zločine počinjene na području Broda i Dervente tokom 1992. godine nad srpskim civilima, predata je Haškom tribunalu u maju 2002. godine, a u septembru 2008. je vraćena u Tužilaštvo BiH, nakon što su istražioci Haškog tribunala sproveli istragu i utvrdili da postoje elementi za podizanje optužnice. Sva dokumentacija je u septembru 2008. ustupljena Tužilaštvu BiH na dalje procesuiranje, ali još nije ništa urađeno.

Sukob oko cene malina

Umesto u zemljama Evropske unije, znatan deo roda maline, u nedelju je završio u smeću! Nezadovoljni otkupnom cenom koju su hladnjačari sa 150 spustili na 100 dinara, proizvođači iz Arilja su u nedelju u centru grada „crveno zlato“ iz gajbica prosipali na put. Od čega će živeti do sledeće berbe, kada se zna da ovo jagodičasto voće hrani celu opštinu, odgovora nema, piše u Novostima.

"Hladnjačari se ponašaju mafijaški, ima ovde posla i za policiju. Zato će narednih dana svako od nas imati posao da spreči izalazak maline iz hladnjača", kaže Dragiša Terzić, predsednik Udruženja proizvođača Vilamet.

"Monopolisti su se dogovorili i spustili cenu. Na terenu plaćaju 100, a u hladnjačama 105 dinara. Ucenjuju nas ljudi koji su zahvaljujući nama postali milioneri, država mora da reaguje..."

Poslodavci traže mlade

Beograđanka Zorica Nikolić (44), po struci pravni tehničar, već osam meseci bezuspešno traži posao, piše u Politici. Ima odrasle sinove i potpuno je spremna da se, kako tvrdi, posveti poslu, ali iako je prošla nekoliko programa usavršavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavci nemaju sluha za njen zahtev.

"Godine su najveći problem. Većina poslodavaca traži kandidate do 35 godina starosti. Aktivno tražim posao i preko interneta, redovno šaljem svoju biografiju."

Zorica Nikolić ne odustaje od traženja posla, prima nadoknadu od Zavoda za zapošljavanje, a nada se da će joj, ako se ne zaposli, pre toga, biti lakše da do radnog mesta dođe kada napuni 45 godina.

Naime, Nacionalna služba za zapošljavanje pruža mogućnost jednokratne subvencije od 80.000 do 160.000 dinara firmama koje zaposle osobe starije od 45 godinakao i olakšice poslodavcima prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Niže cene letovanja

Kako bi privukle putnike, turističke agencije su rešile da spuste cene i da daju popuste za aranžmane i do 25 odsto, piše u Blicu. Ove godine građani Srbije mnogo manje su zainteresovani da odmor provedu u inostranstvu nego lane, ali takav trend je svuda u svetu. U agencijama kažu da je pad tražnje za aranžmanima, pa su zato rešili da popustima privuku turiste.

Uprave begradskih ustanova kulture

Skupština Beograda imenovala je na predlog Socijalističke partije Srbije nove članove upravnih odbora gradskih kulturnih institucija, prenosi Politika. Kako se navodi, o kulturnom programu Beograda odlučivaće, između ostalih Ivana Žigon, Željko Joksimović, Leontina Vukomanović, ali i rođena sestra lidera SPS-a Ivice Dačića - Emica Braunović koja je u upravnom odboru Ateljea 212.

Kadrovska rešenja, u skladu sa koalicionim sporazumom prema kome stranke imaju prava da na mesta u upravnim odborima predlože svoje kandidate, podržala je i Liberalno demokratska partija.

Među novopostavljenim funkcionerima na predlog SPS-a našli su se mnogi estradni umetnici koji su 1999. učestvovali u „odbrani“ mostova i trgova, javlja Borba.

Verano grupa

Posle grčke Marfin banke s kojom je kupio Robne kuće „Beograd”, Radomir Živanić, vlasnik kompanije Verano ušao je u partnerstvo s „Riminijem” da bi kupio Beogradski sajam i tako navukao na sebe još veću pozornost javnosti, objavljuje Politika.

O vlasniku „Verana” zapravo se i ne zna mnogo.

Za Miliju Babovića, dugogodišnjeg poslovnog partnera Radomira Živanića, zna se barem kako je počeo – otvorio je butik u rodnom Ivangradu (Beranama), proširio je biznis do Užica i odatle se probio do radnje u Beogradu. Kakav je ulog u kapitalu i radnom iskustvu Živanić doneo 1991. godine kada je sa Babovićem osnovao „Verano grupu”, nije poznato. U njegovoj zvaničnoj biografiji navedeno je samo da je rođen u Beogradu 1958. godine, diplomirao na Pravnom fakultetu, oženio se i dobio tri sina. Govori engleski, italijanski i grčki jezik.

Prvi uspeh Verana bio je pravo na ekskluzivno zastupstvo „Dizela”, „Ripleja” i ostalih poznatih svetskih marki, ali su zasluge za to mediji pripisivali Baboviću i njegovom bratu. Još veće postignuće bilo je obezbeđivanje ugovora o zastupanju „Pežoa”, sklopljenog 1996. godine. Uz to se tandem Babović–Živanić izborio i da budu ekskluzivni prodavci „gudjer” guma i „eko” motornih ulja. Osim toga postali su zastupnici „Sonija”, „Gorenja” i „Armala”, kupili su pumpu „Ciklon” i deo akcija Nove banjalučke banke.

Novinari nisu mogli ništa drugo osim da spekulišu da li je Živanićevo bogatstvo stečeno samo u tim poslovima. A on se početkom 2000. godine privremeno preselio u Grčku zbog, kako je rekao, problema s vlastima, ali nikada nije objasnio u kakvom je sukobu bio s njima. Evropska unija je smatrala da barem izvesno vreme nije bio u lošim odnosima s krugovima bliskim Slobodanu Miloševiću, pa ga je zato uvrstila u listu osoba nepoželjnih na njenom tlu.

Dok su njegovi stručnjaci za spinovanje koristili svaku priliku da uspehe Verana vežu za auto-biznis, Živanić je gotovo neopaženo izrastao u jednog od najvećih (uz Miroslava Miškovića i Petra Matića) investitora u poslovima s nekretninama u Beogradu. Spektakularan ulazak u tu vrstu biznisa Živanić je obelodanio u oktobru 2007. godine kada je kupio Robne kuće „Beograd” za 360 miliona evra. Ubrzo se, međutim, ispostavilo da sve pare nisu baš njegove jer je garanciju od 44 miliona evra (koju je trebalo položiti za kupovinu Robnih kuća) Živaniću dala jedna grčka banka, dok je ostatak novca pripadao takođe grčkom „Marfin” investicionom fondu. Taj fond imao je i istoimenu banku nastalu spajanjem tri banke, među kojima je i Laiki banka, spominjanu u nalazima istražitelja Haškog tribunala kao mesto na kome su završile pare koje je devedesetih godina iz Srbije ispumpavao režim Slobodana Miloševića, objavljue Politika.

Narukvice za kućni pritvor i poskupljenje kazni

U Srbiji će uskoro biti uveden kućni pritvor za osuđenike koji su dobili do godinu dana zatvora, objavljuje Pres. Osuđenici će nositi specijalne elektronske narukvice putem kojih će ih policija pratiti, a ko prekrši pravila, biće odmah poslat u zatvor! Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže za Pres da će kućni pritvor u Srbiji biti uveden posle usvajanja predloga o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, koji polovinom jula ulazi u skupštinsku proceduru.

"Uvođenje elektronskih narukvica omogućiće dvadesetčetvoročasovno praćenje kretanja osuđene osobe", kaže za Novosti državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

Blic prenosi kako je Homen izjavio je da posle početka primene izmena u krivičnom zakonodavstvu i potpune reorganizacije sudstva nijedan krivični postupak u Srbiji neće trajati duže od tri godine. Ministarstvo pravde planira da do sredine jula završi reformu krivičnog zakonodavstva, usvajanjem osam zakona u Skupštini Srbije, izjavio je Homen u intervjuu Tanjugu i podsetio da je reforma pravosuđa počela krajem prošle godine usvajanjem niza zakona.

Radna grupa Ministarstva pravde završila je izmene i dopune Krivičnog zakonika (KZ), kojim se kaznena politika pooštrava i kazne podižu za čak 60 odsto. Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže za Danas da će se izmene KZ na dnevnom redu parlamenta naći već 13. jula.

Dvoje poginulih kod Valjeva

U te­škoj sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ko­je se ju­če oko 12.30 ča­so­va do­go­di­la na ma­gi­stral­nom pu­tu Va­lje­vo–Ša­bac, ne­pun ki­lo­me­tar od Bran­ko­vi­ne, dva li­ca su smrt­no stra­da­la a dvo­je je zbog po­vre­da za­dr­ža­no na le­če­nju u va­ljev­skoj bol­ni­ci, javlja Politika.

Ka­ko piše u ovom listu, u stra­ho­vi­tom su­da­ru „gol­fa” ino­stra­nih re­gi­star­skih ta­bli­ca i „opel vek­tre” s ki­kind­skim ozna­ka­ma po­gi­nu­li su Mi­o­drag Po­pe­skov (58), na me­stu su­vo­za­ča u „opel vek­tri”, i Bo­ja­na Slav­nić (74), iz istog put­nič­kog auto­mo­bi­la, obo­je iz Ki­kin­de. Ne­zva­nič­no, vo­zač „gol­fa”, ko­ji se kre­tao iz prav­ca Šap­ca, kri­tič­nog mo­men­ta je ve­li­kom br­zi­nom, bez uoče­nih tra­go­va ko­če­nja, uda­rio u de­snu stra­nu „opel vek­tre” ko­ja mu je do­la­zi­la iz su­prot­nog sme­ra.

Osmoro mrtvih i osmoro povređenih crni je bilans saobraćajnih nesreća na putevima Srbije proteklog vikenda, piše u Blicu.piše u Blicu.

Medalje u Peskari

Srpski plivač Ivan Lendjer pobedio je u finalnoj trci na 100 metara
baterflaj na Mediteranskim igrama u Peskari

Riznica medalja našeg tima povećava se kako 16. mediteranske igre u Peskari odmiču. Juče je osvojeno treće zlato, dva srebra i bronza, javlja Politika.

Plivač Ivan Lenđer je osvojio zlatno odličje na 100 m leptir, uz novi rekord Mediteranskih igra 51,79. Lenđer je prvi okrenuo na 50, a u finišu je izdržao napade Francuza Lefera, koji je bio drugi s 51,99, i Slovenca Mankoča, trećeplasiranog s 52,04.