UGROŽENA "FRANCUSKA" RADNA NEDELJA

Francuski dnevni list Liberation na današnjoj naslovnoj strani najavljuje tekst pod naslovom "Pravi ishod 35 sati" koji nas uvodi u aktuelnu temu reforme radnog vremena u ovoj zemlji. Francuski predsednik Sarkozi je, navodi ovaj list, juče potvrdio svoju nameru da zađe "znatno dublje" u problem dužine radne nedelje, izbegavajući njeno menjanje donošenjem novih zakona. Sarkozi tako ponovo pokreće bolnu temu na ne preterano suptilan način, a sve u cilju povećanja konkurentnosti i kupovne moći Francuza. "Nemam nameru da menjam putem zakona dužinu radne nedelje ali nameravam da zadjem znatno dublje kada je u pitanju reforma 35 radnih sati".

 

 

Razlozi za i protiv

U vezi sa ovom najavom reforme radne nedelje, Liberation navodi sedam uobičajenih stavova o posledicama uvođenja radne nedelje od 35 časova i navodi argumente u prilog ili protiv.

 

1. Radna nedelja od 35 časova nije stvorila nova radna mesta – netačno. Iako smanjenje radne nedelje nije doprinelo stvaranju između 600.000 i 800.000 radnih mesta, kako su socijalisti obećavali 1997. godine, procene su da je otvoreno oko 350.000 radnih mesta između 1998. i 2002. godine. Ostaje pitanje da li je smanjenje radne nedelje dovelo do toga ili donošenje nekih drugih zakona.

 

2. Radna nedelja od 35 časova skupo košta državu – tačno. Procene su da ukupni troškovi za državu iznose 21,4 milijarde evra.

 

3. Radna nedelja od 35 časova je ulenjila Francuze – netačno. Prema podacima Eurostata, Francuzi (35,9 časova nedeljno) rade više od Britanaca (35,7) i Nemaca (35,8).

 

4. Radna nedelja od 35 časova je smanjila produktivnost – netačno. Podaci pokazuju da su Francuzi vrlo produktivni (u smislu proizvedenih jedinica po satu rada), što se odražava u nivou plata: zarade u Francuskoj su 2004. godine bile za 16,5% više od proseka tadašnjih petnaest članica Evropske unije, u poređenju sa 11% 1996. godine.

 

5. Radna nedelja od 35 časova je dovela do stagnacije plata – tačno. U periodu od 2000. do 2005. godine, plate u privatnom sektoru su rasle u proseku samo 0,5% godišnje, dok je BDP rastao za 1,6%.

 

6. Radna nedelja od 35 časova je dovela loš kadar u bolnice – tačno. Kraća radna nedelja je samo pogoršala problem regrutovanja medicinskog osoblja.

 

7. Radna nedelja od 35 časova nije primenjiva u malim i srednjim preduzećima (MSP) – netačno. Do sada, MSP se nisu puno žalila, uglavnom zbog poreskih olakšica koje su ostvarila usled uvođenja kraće radne nedelje.

 

Najskuplje plombe u Evropi

O visokim cenama zubarskih usluga u Britaniji, najvišim u celoj Evropi, piše Independent u današnjem broju, navodeći ih kao najverovatniji razlog zbog kog Britanci sve češće traže zubare van svojih granica, služeći se pre svega uslugama medicinskog turizma zemalja koje imaju da ga ponude.

 

 

Mađari najskromniji

Podneti izveštaj uključuje 9 evropskih zemalja i navodi da je cena standardnog plombiranja u Velikoj Britaniji oko 156 eura (117 funti), dok se u Mađarskoj kreće oko 8 eura. U te brojke uračunata je cena x-zraka, materijal, anestetici, kao i zubarevo vreme. Rezultati istraživanja prouzrokovali su veliko nezadovoljstvo u Britaniji i smanjenje provizije NHS-a (National Health Service). Vlada je još prošlog marta priznala da oko 2 miliona pacijenata koji su želeli tretman NHS-a nisu bili u stanju da ga priušte, što će biti osam godina od obećanja Tonija Blera na zasedanju Radničke partije 1999. godine da će u budućnosti svako imati pristup NHS-u.

 

Sami zubari su tokom poslednje decenije povećali proj privatnih ordinacija koje zapravo predstavljaju proširenje njihovog rada u NHS-u. Oni su 2004. i 2005. zarađivali oko 105.000 funti. Više od polovine njihove ukupne zarade (52,4%) dolazilo je od privatnog rada. Godina 1999. i 2000. u pitanju je bila cifra od 41,8%, a 1990. 6%, prenosi Independent.

 

Avionska karta za zubara

I dok Britanija zauzima sam vrh tabele najskupljih zubarskih usluga sa cenom od 156 eura za standardno plombiranje, slede je Italija (135) i Španija (125). Cene u ostalim zemljama zapadne Evrope više su nego dvostruko manje: 67 eura u Nemačkoj i 46 u Francuskoj. Najjeftinije zemlje su Poljska sa cenom od 18 eura i Mađarska gde se standardno plombiranje naplaćuje samo 8 eura. One samim tim predstavljaju glavne destinacije korisnika medicinskog turizma, tj. u ovom slučaju zubarskog turizma. Britanci na ovaj način uštede stotine funti, čak i pošto plate avionsku kartu i smeštaj u hotelu.

 

Ovo je prvi put da su upoređene cene plombiranja širom Evrope. Siok Svan Tan, sa Instituta za medicinsku tehnologiju Univerziteta Erazmo u Roterdamu, kao i mentor ove studije, konstatovali su da su razlike u zaradama zubara glavni uzroci razliku cena zubarskih usluga. „Prosečne plate su, bez izuzetka, najpresudnije u određivanju cena, a one se znatno razlikuju od Britanije do Mađarske“, prenosi Independent njihove reči.

 

Što se tiče Srbije, medicinski turizam još uvek nije doživeo pravi procvat, ali moguće je naći prve sajtove koji strancima nude širok spektar usluga, od menjanja plombi, preko ozbiljnih hirurških zahvata do ugrađivanja silikona. Ako im je Mađarska jeftina, bez sumlje bi i Srbija uskoro mogla postati jedna od privlačnih destinacija stranaca širom Evrope željnih nečeg novog... na sebi.

 

Krajni rok za Severni Rok

Fanatična potraga za rešenjem krize u Severnom Roku proširena je na bogate vlasti na Bliskom Istoku, prenosi Gardijan.

 

 

Goldman Saks, investiciona banka koju je vlada u Velikoj Britaniji angažovala da nađe investitore koji bi preuzeli propalu banku Severni Rok, uključila je ove nove aktere u igru kako se krajni rok za ponude približava. I iz Vlade se čuju nagoveštaji da ona nema ništa protiv uključivanja takozvanih državnih fondova u konačno rešenje problema.

 

Zemlje Bliskog Istoka su akumulirale velike rezerve novca posle drastičnog povećanja cene nafte u poslednjih pet godina. Glavni igrači u regionu su Abu-Dabi i Katar. Zemlje ovog regiona su već, zajedno sa bogatim azijskim vladama, pomogle američkom bankarskom sektoru, teško pogođenom hipotekarnom krizom. I Barkliz se okrenuo kineskim i singapurskim državnim fondovima kada je trebao sredstva za svoju, na kraju neuspešnu, ponudu za preuzimanje holandske banke ABN Amro.

 

Ništa bez petnaest milijardi

Kako navodi Gardijan, potrebno je prikupiti 15 milijardi funti da bi Severni Rok otpočeo otplatu duga od 25 milijardi funti, a sve u cilju izbegavanja nacionalizacije ove banke i nalaženja rešenja u okviru privatnog sektora. Nacionalizaciju banke najviše žele da izbegnu akcionari Severnog Roka, koji se plaše da će njihova investicija izgubiti na vrednosti ako je preuzme država. Problem je što kriza na finansijskim tržištima, koja je i dovela do kraha Severnog Roka, dodatno otežava sklapanje finansijskog paketa. Najveće investicione banke, koje obično sarađuju međusobno u finansiranju slučajeva sličnom ovom, nisu više voljne da to čine kao ranije.

 

Republikanaci se okreću ekonomskim pitanjima

Senatori Džon MekKejn i Mit Romni, dva republikanska kandidata u trci za predsednika SAD, požurili su u Mičigen u sredu i stavili u centar svoje kampanje slabljenje američke ekonomije.

 

 

Njujork tajms prenosi da je Mit Romni odustao od televizijskih reklama na druga dva važna bojišta, Južnoj Karolini i Floridi, da bi se posvetio Mičigenu i eventualno izbegao novi veliki poraz. Džon MekKejn, čija je kampanja do sada, silom prilika, bila široka ali niskobudžetna, opredelio se za pažljivo organizovane skupove, pokušavajuči da iskoristi pobedu u Nju Hempširu koju je ostvario u utorak.

 

Kod demokrata, tim senatorke Hilari Klinton sastao se da smisli kako da najbolje iskoriste njenu pobedu u Nju Hempširu, dok se ona i senator Barak Obama pripremaju za dugotrajnu medjusobnu borbu.

 

Povlačenje

Posle dva četvrta mesta, guverner Novog Meksika, Bil Ričardson, odustaje od svoje kandidature kod demokrata. Džon Edvards ostaje u trci, ali njegov ubedljiv zaostatak na trećem mestu u Nju Hempširu uticao je na to da demokrate za ozbiljne kandidate sve više prihvataju samo Klintonovu i Obamu.

 

U obe partije kandidati preispituju svoje strategije posle rezultata u Nju Hempširu, koji je vratio osmeh na lice Hilari Klinton posle poraza od Obame u Ajovi, i koji je pružio MekKejnu prvu pobedu i šansu da se nosi sa Romnijem u Mičigenu. Oba kandidata republikanaca su stavili naglasak na rastuću nezaposlenost i opštu zabrinutost oko stanja u ekonomiji.