UGAŠENA OLIMPIJSKA BAKLJA U PARIZU

Svi svetski mediji izveštavaju o gašenju olimpijskog plamena u Parizu. U Britaniji završena istraga o smrti princeze Dajane. U globalizovanom svetu, loši ekonomski pokazatelji u zemljama u razvoju mogu pogoditi čak i najjaču privredu na svetu. Papa Benedikt XVI odlazi sredinom meseca u posetu SAD.

Ponižena Kina

Olimpijski plamen, inače simbol sportskih vrednosti, za protestante širom sveta sada identifikovan sa kineskim nacionalnim ponosom, ugašen je najmanje četiri puta tokom jučerašnjeg prolaska kroz Pariz. Ceremonija se pretvorila u haos i farsu, pa je na kraju i otkazana na insistiranje kineskih zvaničnika. Defile je završen na nimalo glamurozan način, pošto je baklja prenesena kroz "grad svetlosti" u policijskom autobusu.

Kako prenosi Independent, francuski mediji bruje o "bezbednosnom fijasku", a demonstranti slave. Olimpijska baklja, koja je u 12:30 krenula od Ajfelove kule, ugašena je posle sat vremena, ali je potom ponovo upaljena i sklonjena u policijski autobus. Policija je saopštila da je baklja ugašena "iz tehničkih razloga", bez preciziranja kako je do toga došlo. Uprkos činjenici da je prolazak baklje obezbeđivalo oko 3.000 policajaca, od kojih je nekoliko desetina pravilo kordon oko sportiste koji je nosio baklju, direktan televizijski prenos prekinut je u trenutku kada je velika grupa demonstranata pokušala da probije policijski kordon.

Sličan scenario odigrao se u nedelju u Londonu, ali su Britanci energičnim policijskim akcijama spasili ceremoniju. Uhapšeno je 37 protestanata, a i u ovom gradu baklja je deo puta prešla u autobusu.

Slični protesti su najavljeni i u San Francisku, pa izgleda da je slogan koji prati olimpijski plamen "Probudite strast, podelite san" više nego delotvoran, jer je probudio duhove boraca za Tibet i ljudska prava. Kina se suočava sa izazovom organizovanja najkompleksnijeg puta olimpijske baklje po svetu, navodi Independent.

Dajanu ubili paparaci i pijani vozač

Kako prenosi Gardijan, princeza Dajana i njen saputnik Dodi al-Fajed poginuli su usled nesrećne kombinacije nemarne vožnje šofera Anrija Pola i paparaca koji su ih pratili. Ovakvu odluku je donela britanska porota zadužena za ispitivanje ove nesreće koja se dogodila 1997. godine.

Posle dvadeset i dva sata većanja, koje je usledilo posle šest meseci saslušavanja svedoka, porota koju su činili šest žena i pet muškaraca donela je odluku većinom od devet glasova. Tokom istrage saslušano je 278 svedoka, što je poreske obveznike u Britaniji koštalo više od 6,5 miliona funti. Ovim je stavljena tačka na više od deset godina čekanja na sudski epilog ovog slučaja. Porota je morala da sačeka da se prvo okonča proces u Francuskoj, a zatim i istraga britanske policije.

Presuda je udarac Dodijevom ocu, Mohamedu al-Fajedu, koji je godinama tvrdio da je par ubijen usled kriminalne zavere britanskih vlasti, koju je navodno vodio vojvovda od Edinburga, suprug britanske kraljice Elizabete II. On je negirao bilo kakvu sopstvenu odgovornost u slučaju, iako je dozvolio Polu, svom zaposlenom koji je vršio funkciju šefa bezbednosti u Fajedovom hotelu Ric, da bude vozač paru na kratkom putovanju od hotela do apartmana u blizini Trijumfalne kapije.

Portparolka porote Katrin Viti pročitala je tekst koji je usvojen: "Nesreća je uzrokovana brzinom i načinom na koji je Mercedes vožen, brzinom i načinom kretanja vozila koja su ga sledila, činjenicom da je vozač bio pod dejstvom alkohola, i devetoro nas se slaže sa ovim zaključkom. Smrti preminulih je doprinelo i to što nisu vezali pojaseve, kao i činjenica da je Mercedes udario u stub tunela Alma, i po ovom zaključku smo jednoglasni".

Portparolka je podstakla teoretičare zavere, istakavši da u koloni pratećih vozila koji su odgovorni za nesreću nisu bili samo paparaci, već i vozila za koje i dalje ostaje misterija šta su radila u Parizu.

Dajanini sinovi, prinčevi Vilijam i Hari, izdali su saopštenje prema kojem prihvataju naveden zaključke i gde se zahvaljuju poroti za opsežnu istragu koju su sproveli, prenosi Gardijan.

Porota je mogla da donese jednu od pet odluka među kojima su bile i odluke da je udes bio nesrećan slučaj ili ubistvo iz nehata, ali ne i takvu da je Dajana ubijena. Konačna presuda o nezakonitom ubistvu znači da se članovi porote slažu da je nemar vozača i paparaca u stvari ubistvo bez predumišljaja.

Inflacija u Aziji - problem za američke potrošače

Nema više besplatnog ručka za američke potrošače, navodi Njujork tajms u današnjem broju. Već dve generacije Amerikanaca uživaju u blagodetima jeftine robe uvezene iz niza zemalja sa nisko plaćenom radnom snagom. Prvo su to bili Japan i Koreja, potom Kina, a sada to mesto zauzimaju Vijetnam i Indija. Ali rastuća inflacija u zemljama u razvoju, a posebno Aziji, preti američkom načinu života, pošto je uvoz proizvoda postao skuplji.

Inflacija je, naravno, najveći problem upravo za one zemlje koje pogađa, ali stvara glavobolju i za potrošače na Zapadu, jer su rastući troškovi delom prebačeni i na krajnje korisnike. Ovo nije prvi put da se zemlje u razvoju suočavaju sa ovim problemom, ali postoje dva faktora koja mogu povećati cene u američkim supermarketima, dok bauk recesije vreba iza ugla.

Prvi faktor je činjenica da iz zemalja u razvoju dolazi polovina američkog uvoza. Drugo, inflacija raste u ovim zemljama, dok u isto vreme njihove valute jačaju prema dolaru. Zato su američki potrošači u dvostruko nezavidnoj poziciji - deo povećanih troškova proizvodnje je definitivno prebačen na njih, a uz to i njihov dolar manje vredi u tim zemljama.

Porast cene uvoznih proizvoda iz zemalja u razvoju od 5,6% u poslednjih godinu dana doprinosi rastu inflacije u SAD. Ipak, situacija bi mogla biti i gora, s obzirom da proizvođači i dalje snose deo porasta troškova sami. Zaposleni su, ipak, sve glasniji u zahtevu za povećanjem nadnica, što dokazuju i protesti u Vijetnamu, Kambodži i Egiptu.

Ne tako davno, bilo bi malo verovatno da valuta siromašne zemlje, koju pritom muči i visoka inflacija, ojača prema dolaru. Ali ni dolar nije ono što je bio - visoki spoljnotrgovinski deficit i ostali problemi su oslabili njegovu privlačnost. A postoje indikacije da bi dolar mogao još više oslabiti ako bi centralne banke zemalja u razvoju, a posebno u Aziji, prestale da ga podržavaju.

Dodatni problem stvara činjenica da slab dolar dodatno podstiče inflaciju u zemljama u razvoju. Pored toga, ekonomisti smatraju da su zemlje poput Vijetnama, Egipta, Kine i Brazila inherentno osetljive na rast cena osnovnih dobara, poput nafte i hrane, i da to dodatno pogoršava situaciju. Razvijene zemlje nisu toliko ugrožene, zato što u njima primat ima sektor usluga, prenosi Njujork tajms.

Papa u poseti SAD

Juesej tudej, u najavi posete pape Benedikta XVI SAD 15. aprila, daje pregled onoga što je poglavar rimokatoličke crkve učinio za tri godine otkako je na toj funkciji.

U javnosti poznat po svojim konzervativnim stavovima i kao čuvar crkvene doktrine, papa Benedikt XVI ostao je veran svojim uverenjima, ali u svom delanju nije pokazao onaj stepen rigidnosti koji su njegovi poštovaoci očekivali, a kojeg su se mnogi kritičari plašili. U jednom ipak nije iznenadio - Benedikt, stidljiv i okrenut teologiji, nije se pokazao umešnim u odnosima sa javnošću kao njegov prethodnik papa Jovan Pavle II. Jovan Pavle, koji je na mestu pape bio 26 godina, nadživeo je naciste koji su okupirali njegovu rodnu Poljsku, preživeo je pokušaj atentata i suprostavljao se sovjetskom komunizmu i Kubi Fidela Kasta. Kao mladić bavio se glumom, a imao je samo 58 godina kada je izabran za papu - Jovan Pavle je zračio harizmom i bio majstor velikih gestova.

Benedikt očigledno ne poseduje ove kvalitete svog prethodnika. Zato je prva poseta SAD poseban izazov ovom Bavarcu, čiji dubokoumni akademski govori ne nailaze na baš najbolji odjek u današnjem površnom svetu. Benedikt se ponekad ponaša kao da je "kulturno gluv", tj. kao da se i dalje obraća vatikanskoj hijerarhiji kao kardinal Racinger, a ne javnosti. Benedikt je 24 godine bio na čelu vatikanske Kongregacije za doktrinu vere.

Izabran kao najstariji papa u poslednja tri veka, Benedikt će 16. aprila napuniti 81 godinu. Dolazi u posetu SAD u vreme kada se katolici suočavaju sa praznim crkvama, optužbama za seksualne zloupotrebe i činjenicom da je islam preuzeo njihovo mesto najveće religije na svetu.

Benedikt je jasno stavio do znanja da će strogo slediti doktrinu svog prethodnika, koji se protivio upotrebi kondoma u borbi protiv side, koji je odbio razmatranje promena u tradiciji svešteničkog celibata i koji je glatko odbacio bilo kakvu ideju da bi žene mogle da se bave svešteničkim pozivom. Ipak, mnogi su bili iznenađeni ponašanjem novog pape, koje nije konzervativno kao što se očekivalo. Benediktova prva knjiga koju je izdao kao papa, "Isus iz Nazareta", počinje sledećim rečima: "Svi su slobodni da me opovrgnu..."

Tokom svoje posete, papa će se obratiti svim katolicima u SAD, kojih ima 67 miliona, ali će obići samo Vašington i Njujork. Vidno izostavljen je Boston, epicentar nacionalnog skandala u kojem je 5.000 sveštenika optuženo za zlostavljanje 12.000 dece i tinejdžera! Ovaj skandal je koštao katoličku crkvu skoro 2 milijarde dolara, koliko je morala da izdvoji za vansudska poravnjanja, prenosi Juesej tudej.

Ovaj list navodi da ako biste na ulici zaustavili prosečnog američkog katolika i pitali ga za sadašnjeg papu, verovatno biste saznali samo tri stvari o njemu: da je njegovo delovanje pozitivnije nego što se očekivalo, da je imao probleme sa muslimanima i da nosi Prada cipele. Ovo poslednje jedino nije tačno. Papa je razgnevio muslimane širom sveta tokom govora na univerzitetu u Regensburgu (Bavarska), kada je citirao reči poslednjeg vizantijskog cara izgovorene u XIV veku da prorok Muhamed nije svetu doneo ništa dobro i humano, uz osudu njegovog stava da islam treba širiti i uz pomoć mača. Situacija se vremenom smirila i Benedikt je prihvatio poziv na dijalog sa islamskim teolozima i intelektualcima u novembru ove godine.

Juesej tudej završava tekst tvrdnjom da je papa Jovan Pavle II mogao da očara svet bez ijedne reči, a da Benedikt to sigurno ne može. Svojim oštrim nemačkim akcentom i sklonošću da komplikuje govore može odbiti američku publiku, ali ako ljudi zaista poslušaju šta ima da kaže, Benedikt može postati popularan kao i njegov prethodnik.