Podsećanje na male atomske bombe?
Rat može da se pretvori u nuklearni, upozorava Njujork tajms. Civili i dalje na meti, piše Gardijan. Ukrajinska agencija izveštava o gađanju civilnih objekata, a ruska objavljuje Kusturičinu izjavu da je situacija „drugi čin bombardovanja Jugoslavije“. Vučić govorio o „zamci koju nam spremaju“
(ilustracija, „Neki u regionu igraju igru protiv Srbije – žele da nas obeleže kao nekoga ko je protiv zapadne civilizacije", rekao je sinoć Aleksandar Vučić)
Rat između Rusije i Ukrajine može da se pretvori i u nuklearni rat Moskve i Vašingtona. Bombe i dalje padaju na civile u Mariupolju. U Pavlohradu srušena železnička stanica, u Černihovu bolnica. Ovo što se dešava je drugi čin bombardovanja Jugoslavije 1999, kaže Kusturica. Vučić upozorava na „zamku koju nam spremaju“. Demokratija je, kažu drugi, „talac apstinencije“.
Rat koji može da bude i nuklearni
Glavna fotografija na prvoj strani međunarodnog izdanja Njujork tajmsa prikazuje ruševine tržnog centra Retrovil u Kijevu. Srušen je u bombardovanju ruskih snaga. „Ovo je dramatičan primer kako je ruska vojska usmeravala artiljeriju, rakete i bombe na civile koliko i na vojne mete, nakon što nije uspela da zauzme velike ukrajinske gradove“, stoji u potpisu ispod slike.
„Oružje bi moglo da pretvori rat u nuklearni“, naslov je teksta u vrhu strane. Kada je u pitanju destruktivna moć, čudovišta „hladnog rata“ nadmašila su američku bombu koja je srušila Hirošimu. Najveća testirana bomba Vašingtona bila je hiljadu puta jača, a ona iz Moskve 3.000 puta. Ideja obe strane bila je da spreči udare preteći razarajućom odmazdom – uz sigurno međusobno uništenje. Psihološka lestvica je bila toliko visoka da su nuklearni udari postali nezamislivi, piše Njujork tajms.
Danas i Rusija i Sjedinjene Države imaju nuklearno oružje koje nije onako razarajuće – njihova moć je samo mali deo sile bombe iz Hirošime, „a njihova upotreba možda manje zastrašujuća i zamisliva“, stoji u tekstu.
Bombe na civile u Mariupolju
Naslovnu stranu britanskog Gardijana otvara fotografija devojčice iz Lavova koja u vozu plače dok je ispraća otac na stanici. Grad u zapadnoj Ukrajini je relativno bezbedan za raseljeno stanovništvo koje beži na istok, kao i one koji odlaze iz zemlje. U pratećem tekstu list objavljuje da ruske snage konstantno bombarduju luku Mariupolj, pretvarajući grad u „pepeo mrtve zemlje, dok preživeli beže pored tela poređanih na ulicama“, istakli su ukrajinski zvaničnici.
Guverner Donjecka Pavlo Kirilenko optužio je snage Vladimira Putina za beskrupuloznu paljbu po civilnim oblastima, dok su lokalni zvaničnici naveli da su dve „izuzetno jake bombe“ eksplodirale dok su trajali pokušaji da se spasi 100.000 do 200.000 civila koji su se krili u podrumima i skloništima, prenosi britanski list.
Gardijan nastavlja da objavljuje izveštaj o milijardama funti širom sveta koje su u vlasništvu Rusa i dovode se u vezu sa Putinovim režimom. Ovoga puta reč je o Ališeru Usmanovu, ruskom oligarhu za koga se nekada govorilo da je najbogatija osoba u Britaniji, koji je rekao da je stotine miliona stavio u neopozivi fond, čime je sredstva potencijalno spasao sankcija koje su uvele zapadne vlade.
Srušene železnička stanica i bolnica
Pored vesti o stradalima i rušenju u najnovijim napadima snaga Rusije, ukrajinska državna novinska agencija Ukrinform jutros je objavila i uznemirujuću vest da je lokalna železnička stanica u gradu Pavlohradu u centralnoj Ukrajini uništena u vazdušnom udaru. Uništeni su koloseci, vozovi, dok je jedan čovek poginuo. Saobraćaj je odavde ubuduće potpuno nemoguć.
„Ruske snage namerno gađaju civile, infrastrukturne objekte i pale bolnice“, rekao je gradonačelnik ukrajinskog grada Černihova Vladislav Atrošenko: „Da li bolnica spada u vojnu infrastrukturu? Važno je da se zna koje metode Rusija koristi tokom svojih neprijateljskih napada u Černihovu. Njena taktika je da uništi civile i infrastrukturu. To nema nikakve veze sa gađanjem vojnih objekata.“
Kako je istakao Atrošenko, broj poginulih stanovnika grada sve više raste, a trenutno se svakoga dana obavi po 40 sahrana. Prema njegovim informacijama, oko polovine stanovništva je napustilo grad, dok preostali ne mogu da žive u trenutnim uslovima, jer u Černihovu nema vode, gasa, grejanja ni struje.
Bombardovanje Jugoslavije – „drugi čin“
Predsednica američkog Vrhovnog suda Ketandži Braun Džekson, koja je bila izbor samog predsednika, morala je u utorak da objašnjava zašto je u dokumentima navodno nazvala Džordža V. Buša i Donalda Ramsfelda ratnim zločincima tokom odbrane optuženih za terorizam, objavljuje ruska državna agencija Raša tudej. Rt donosi ovu vest nakon što je Džo Bajden u nekoliko navrata prethodnih nedelja ruskog predsednika Vladimira Putina okarakterisao kao ratnog zločinca.
„Ukrajina je drugi čin napada NATO na Jugoslaviju 1999“, još jedan je naslov jutros na sajtu RT-a, koji citira srpskog režisera Emira Kusturicu. On je ukazao na nastavak rusofobije i zapadnjačkog izvrdavanja međunarodnog prava. „Pošto je Rusija bila slaba i vođena oligarhijom sa zapada, otelovljenoj u predsedniku Borisu Jeljcinu, Srbija je bila ostavljena da se sama bori za slobodu, granice i opstanak“, rekao je Kusturica u razgovoru za RT.
U zasebnom tekstu, ruska agencija citira ukrajinskog predsedika Volodimira Zelenskog koji je rekao da su pregovori sa Rusijom „ponekad skandalozni“. Na pitanje da li su razgovori teški, Zelenski je istakao: „Teški? Da, vrlo. Ponekad i skandalozni, ali napredujemo korak po korak.“
Vučić o novoj „zamci“
Politikina glavna tema danas je izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića posle sastanka sa kosmetskim Srbima, koju prati fotografija predsednika i naslov „Moramo da izbegnemo zamku koju nam spremaju“.
„Neki u regionu igraju igru protiv Srbije – žele da nas obeleže kao nekoga ko je protiv zapadne civilizacije, da budemo proglašeni za pariju državu, da bi nam uveli sankcije ili, još gore, da bi nas fizički onemogućili da pomognemo našem narodu“, rekao je sinoć Vučić posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, sastanaka sa predstavnicima Srba sa Kosmeta i drugih razgovora koje je juče imao u Palati „Srbija“. Obraćajući se javnosti, piše Politika, zajedno sa Daliborom Jevtićem, predsednikom Opštine Štrpce, Vučić je rekao da nas „bukvalno uvlače u tu igru – i delovi Podgorice, cela Priština, delovi i pojedinci iz Zagreba i Sarajeva, kojima Srbija nikada nije dovoljno mala i slaba da ne bi bila velika“.
Demokratija „talac apstinenata“
Grupa od 30 javnih ličnosti uputila je poziv građanima Srbije da izađu na izbore 3. aprila i glasaju, piše Danas. Glavni naslov na prvoj strani je „Dejan Mijač: Kad već imaš glas – izađi i glasaj“.
Rambo Amadeus kaže da je demokratije „talac apstinenata“. „Ako prestanemo da verujemo da možemo sopstveno društvo da činimo boljim, ne znam šta nam onda preostaje“, naveo je Srdan Golubović. Zoran Kesić kaže da vlast treba „da počne da se plaši građana umesto da se narod plaši vlasti“. „Meni i mojoj generaciji je 3. april poslednja prilika da ostatak života proživimo u normalnoj zemlji“, ističe Goran Marković.
Takođe u vrhu strane, list objavljuje i da je Aleksandar Vučić otkazao obaveze u izbornoj kampanji uz naslov „(Ne)glasanje Srba na KiM – državni problem“. Na sastanku predsednika sa predstavnicima Srba sa Kosova prisustvao je i Milan Radoičić, podseća list.
