U ROKU OD 24 ČASA VIŠE MILIONA LJUDI POGLEDALO "FITNU"

Antikuranski film "Fitna" tokom samo jednog dana pogledalo preko tri miliona ljudi, a potom je zbog sve ozbiljnijih pretnji skinut sa liveleak.com. Francuske državne bolnice prolaze kroz veliku krizu. Danas se održavaju možda najbitniji izbori u Zimbabveu ikada, a Amerikanci i Nemci najavljuju bojkot Olimpijskih igara.

"Fitna" skinuta sa liveleak.com

Film "Fitna" Herta Vildersa je sinoć, nakon jednog dana prikazivanja, uklonjen sa internet sajta liveleak.com, navodi se u Folkskrantu. Na pomenutom sajtu stoji još obaveštenje o preduzetom koraku koji je, kako piše u samom obaveštenju, posledica ozbiljnih pretnji upućenih saradnicima sajta.

"To je jako tužan momenat i prosto se zapitate kolika je ta sloboda izražavanja o kojoj toliko pričamo", naveli su saradnici sajta. "Sigurnost našeg osoblja nam je ipak ispred svega. Ovom prilikom želimo da se zahvalimo hiljadama ljudi različitog porekla i različitih religija za podršku koju su nam pružili. Oni razumeju da je liveleak.com mesto na kome se mogu čuti mnogobrojna mišljenja. Cena, međutim, koju bi sada trebalo da platimo je previsoka."

Poslanik Slobodnjačke partije i autor filma, holandski političar Hert Vilders, smatra strašnim "to što je neko pretnjama uspeo da osujeti slobodu mišljenja". Vilders je duboko potrešen celim događajem, ali je istovremeno svestan da je sigurnost ljudi koji rade za liveleak.com na prvom mestu.

U obaveštenju postavljenom na sajt nije tačno navedeno kakvog tipa su bile pretnje. Sajt je, u svakom slučaju, bio mesto na kome je stotine hiljada ljudi, počev od četvrtka veče, pogledalo film. Da budemo precizni, broj posetioca engleske verzije Fitne je sinoć oko sedam sati premašivao cifru od 3.300.000. Na Jutjubu je film sinoć oko pola deset još uvek bio dostupan, a moguće ga je naći na još nekim sajtovima, prenosi Folkskrant.

Opšta hirurgija: otvorena rana

Opšta hirurgija je i zvanično postala najproblematičniji simptom krize državnih bolnica u Francuskoj, prenosi Liberasion u današnjem broju. Situacija je sve gora i gora, a u prilog tome ide podatak da se preko 60% operacija odradi u privatnom sektoru. Pre 20 godina je ta proporcija bila obrnuta - 60% za državni i 40% za privatni sektor.

Ono što je još gore, navodi Liberasion, jeste pad kvaliteta usluga u državnom sektoru. "Ukoliko ste u današnje vreme primorani da pomoć potražite u državnim bolnicama, rizik vam se zapravo udvostručuje: tu je pre svega nesigurnost po pitanju kvaliteta, kao i suočavanje sa cenama uglavnom višim od samih plata", obeshrabreno je rekao Fransoa Obar, direktor Odbora za medicinsku i bolničku koordinaciju, neumorni borac za kvalitetniju državnu zdravstvenu zaštitu.

Na koga treba da padne krivica za nagli pad aktivnosti? Kako je uopšte došlo do ovakve situacije? Hirurgija je u poslednjih par godina izuzetno napredovala. Postala je zahtevna praksa, iziskujući tehničke promene, ali u poslednjih dvadeset godina francuska Vlada je sve to posmatrala sa daljine. Ništa nisu preduzeli, navodi Liberasion, stvorivši tako atmosferu pogodnu laganom padu broja hirurških zahvata. Privatni sektor je, u međuvremenu, započeo svoju transformaciju i uspešno savladao sve tehnološke i organizacione izazove. Više od dve trećine hirurških zahvata danas je u rukama privatnih klinika.

Ono što državnim klinikama nedostaje jeste fleksibilnija organizacija, efikasnije uklanjanje prepreka, kao i bolje opremljene operacione sale. Državni sektor je pretvoren u "kvazimonopol", "začarani krug", prenosi Liberasion u današnjem broju.

Izbori u Zimbabveu

Građani Zimbabvea danas će glasati na najbitnijim izborima od proglašenja nezavisnosti od Velike Britanije pre 28 godina. Dopisnici Independenta svedoče o veri u novi početak stanovništva ove afričke zemlje i kraj vladavine Roberta Mugabea. Ostaje, međutim, i dalje prisutan strah od osamdesetčetvorogodišnjeg predsednika, kao i mogućnost ponovnog survavanja nekada prosperitetne zemlje usled sistematske predsedničke kampanje usredređene na zastrašivanje stanovništva. Novinari Independenta su već odbacili mogućnost slobodnih i poštenih izbora, kako ih je Vlada Zimbabvea najavila.

Blindirana vozila opremljena vodenim topovima patrolirala su juče gusto naseljenim predgrađima dva najveća grada Zimbabvea, dok sigurnosne službe verne starom predsedniku uporno tvrde da "nema visokog stepena uzbune". Sve to upućuje, navodi Independent, na ozbiljnost upozorenja da javni protesti neće biti tolerisani. Šefovi oružanih snaga i policije okupili su se u glavnom gradu Zimbabvea, Harareu, kako bi saopštili "da su spremni na sve kako bi se suprostavili pretnjama nacionalnoj sigurnosti" tokom današnjih izbora.

Veliki je broj ljudi, međutim, koji su se poslednjih dana okupljali širom zemlje i javno već pobedili režim Roberta Mugabea pokazavši svetu koliku podršku ima opozicija Pokret za demokratske promene (MDC).

Opasnost se aktuelnom predsedniku približava sa dve strane: od bivšeg vođe sindikata, Morgana Tsvangiraija, za koga mnogi veruju da bi još 2002. godine pobedio Mugabeija samo da izbori nisu bili namešteni, i od bivšeg ministra finansija, Simbe Makonija, što će biti prvi put da se Mugabeu suprostavlja neko iz vladajuće partije. Jedan od tri kandidata moraće da dobije većinu glasova na izborima čiji rezultati su najavljeni za sutra poslepodne. U suprotnom, izbori će se ponoviti za tri nedelje, prenosi Independent.

Kinu i Dalaj Lamu razdvaja sve veći jaz

Dalaj Lama je svetu poznat kao blaženi duhovni vođa skromne zajednice budističkih sveštenika, obožavan u Holivudu, američkom Kongresu i Beloj Kući i kao dobitnik Nobelove nagrade za mir. Kineske vođe ga, ipak, prikazuju u drugom svetlu, prenosi Njujork tajms. Nazivaju ga separatistom i teroristom, optužuju ga za brojna ubistva nevinih Kineza, kao i za "podelu otadžbine". Taj jaz između dve suprostavljene strane je, dakle, nemila stvarnost koja je tokom poslednje dve nedelje postala još surovija. Nemiri koji su ovog meseca potresali Tibet ulili su jak pesimizam kada je u pitanju volja kineskih vođa da pronađu novi pristup tibetanskom problemu. Oni više ne mare, prenosi Njujork tajms, ni za njihovom ulogom domaćina na predstojećim letnjim Olimpijskim igrama.

Kineski predsednik Hu Đintao, čiji je uspon ka vrhu kineske komunističke partije delom zasnovan na njegovoj ulozi šefa partije na Tibetu tokom nemira iz 1989. godine, ne pokazuje nikakve znake mogućeg uspostavljanja mira na Himalajima. Šta više, Đintao kao da pokušava da zadrži vodu dok majstori odu, tj. dok se Olimpijske igre ne završe, a konačno rešenje problema očekuje nakon smrti sedamdesetdvogodišnjeg Dalaj Lame, prenosi Njujork tajms.

Odlučni stav Pekinga stavlja zapadne zemlje u nezgodnu poziciju. Predsednik Buš kao i veliki broj evropskih i azijskih lidera pozvao je predsednika Đintaoa na otvorene pregovore sa Dalaj Lamom, što bi predstavljalo prvi korak u suzbijanju tenzije na Tibetu. Ukoliko Đintao odbije, pomenutim liderima neće ostati ništa drugo nego da povećaju pritisak i povuku veće diplomatske i političke poteze protiv Pekinga.

Francuski predsednik Nikolas Sarkozi je već najavio da bi on mogao da iskoristi svoj položaj u EU u cilju organizovanja bojkota ceremonije otvaranja Olimpijskih igara ovog leta. Ponižavajući protest prilikom paljenja olimpijske vatre u Grčkoj od pre par dana, kao i plač tibetanskih sveštenika u Lasi tokom posete stranih novinara jednom od budističkih hramova već ukazuju na porast netrpeljivosti.

Protesti održavani tokom poslednje dve nedelje su se raširili i van provincije zvanično poznate kao Autonomna regija Tibet na oblasti u kojima takođe živi veliki broj Tibetanaca. Takvi neredi ne pamte se još od krvopolića iz 1989. godine.

Demonstracijama protiv Pekinga

Bojkot Olimpijskih igara najavljuje u današnjem broju i nemački dnevni list Di Velt, u kome se još jednom naglašava ogromna razmera nemira na Himalajima. Evropska komesarka za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner, prenosi Di Velt, preti Kini bojkotom predstojećih Olimpijskih igara navodeći: "Narednih par nedelja treba pažljivo da motrimo na Peking, a onda, ukoliko to bude neophodno, da krenemo u akciju. Prema mom čvrstom uverenju, Olimpijske igre bi trebalo da se odvijaju u okruženju u kome vlada jak olimpijski duh, što podrazumeva i poštovanje ljudskih prava, kao i punu slobodu izražavanja", prenosi Di Velt njene reči.

Ferero-Valdner dalje poziva na demonstracije širom sveta u cilju pružanja podrške Tibetu: "Trebalo bi da zajedno uputimo jasnu poruku Pekingu. Oduvek sam gajila puno poštovanja prema mirnim demonstracijama širom Evrope i sveta i smatram da one mogu dosta toga da promene", prenose nemačke novine reči evropske komesarke.