U GUČI ZAKAZAN TREĆI SVETSKI RAT

Petodnevni festival trubačke muzike, veselja i igre, po poseti među 15 vodećih u svetu uopšte, završen je juče po podne, finalnim takmičenjem 16 najboljih orkestara Srbije, uz pozdravno slovo Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu u republičkoj vladi. Procenjuje se da je Guču posetilo preko 650.000 gostiju.

Mladić iz Požege apsolutni pobednik

Zagrmelo je 160 truba sa pozornice stadiona kraj Bjelice. Zatresla su se dragačevska brda od zvuka prangija. Počelo je finale. Takmičenje za izbor najbolje srpske trube, deo je teksta "Dejanu Lazareviću zlatna truba" koji donose Novosti. "Ponovo je Guča centar sveta! Hvala, ljudima koji su doveli ovaj sabor do ovakvih visina. Vlada Srbije obećava da će i narednih godina biti pokrovitelj Dragačevskog sabora a, pre svega, pomoći ćemo infrastrukturnim projektima". Ovim rečima je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije, koji je bio u društvu domaćina Sabora Velimira Ilića i predsednika lučanske opštine Slobodana Jolovića, svečano otvorio 48. finale Sabora u Guči.


Dragan Lazarević, pobednik u Guči koji je uspeo da prvi put osvoji obe
najvažnije nagrade na Saboru trubača  (foto: Fonet) 

Pre finalnog takmičenja najavljen je "treći svetski rat", koji će se 2010, kada će trubačka prestonica postati domaćin takmičenja za prvu trubu sveta, voditi između SAD i Rusije. Nezapamćena čast na svim dosadašnjim saborima u dragačevskoj prestonici pripala je u nedelju mladom trubaču Dejanu Lazareviću (24) iz Požege. On je dobitnik i "Zlatne trube" koju dodeljuju Novosti i "Prve trube" Dragačeva. Interesantno je da je Lazarević i prošle godine odneo najviše glasova publike, pa mu je drugi put pripalo priznanje ovog lista. "Presrećan sam. Još ne mogu da verujem šta se dogodilo. Publika i žiri su se složili prvi put. To je veliki uspeh za mene i moj orkestar. Ali, i jedna velika odgovornost. Zato ću, obećavam, i dalje pronositi zvuk srpske trube svetom i promovisati najveći festival trube", kazao je odmah po proglašenju Lazarević.

"Cela bivša Juga uživala uz trube", naslov je Blicu gde se kaže da je 48. dragačevski sabor u Guči završen. Centralni deo današnjeg programa bilo je finalno takmičenje na stadionu. Šesnaest orkestara nadmetalo se u umeću sviranja trube, a opšti je zaključak da su svi zaslužili neku nagradu.

"Ako ostavljate alkohol, ostavite ga u Guči", naslov je u Politici gde se navodi da su samouki majstori trube iz srpskih sela i dolova još jednom zadivili poklonike ove muzike, primoravši ih da iz daleka sveta dođu u Guču, na 48. Dragačevski sabor. Slobodan Jolović, predsednik Saborskog odbora i Opštine Lučani, saopštio je juče da je ovogodišnja priredba, s procenjenom posetom od 650.000 gostiju tokom pet dana, nadmašila sve dosadašnje. Svoje goste na završnoj konferenciji za javnost, Dženifer Braš, zamenika američkog ambasadora, i Olega Buldakova, savetnika u ruskom poslanstvu u Beogradu, zamolio je da njihove države 2010. godine pošalju u Guču svoje najbolje predstavnike na 50. Sabor i takmičenje za prvu trubu sveta. "U taj obračun obavezno će se umeštati i Srbi, kao i uvek", kazao je Jolović. Navodi se još da je danas, u skladu sa običajima novog doba, mnogo lakše i o jednom trošku rešavaju pitanja nošnje i pisanja važnih poruka. Tu su, dakle, majica i logo. Puna ih je bila Guča, i na tezgama i na leđima. Možda se iz tih natpisa na šarenoj gornjoj odeći može bar delom razabrati stanje nacije ili, šta narod misli i priča. S majica na Saboru novinari Politike prepisali su sledeće redove: "Ako pijem vodu mogu da zarđam", "Znam da alkohol škodi, ali utehe nema u vodi", "Uživaj u pivu", "Bolje pivo u ruci, nego posao u struci", "Alkohol ne sme da trpi zbog posla", "Hvala Bogu što sam Srbin"...

Danas, Alo i Pres takođe donose naslove o zavšetku velikog narodnog sabora u Guči.

Ana ipak odustala

"Ana: Ovo mi je najgori trenutak u karijeri", naslov je u Blicu gde stoji "Razočarana sam. Dala sam sve od sebe da se oporavim na vreme i u proteklih deset dana sam imala više medicinskih tretmana nego u celom životu", rekla je naša teniserka, nakon odustajanja od takmičenja na Olimpijadi zbog povrede palca na desnoj ruci. Navodi se još da su se fudbaleri obrukali, odbojkaši izgubili od Rusije, Jasna Šekarić, šesta, jedinu pobedu ostvarili su vaterpolisti.

Novosti donose naslov "Ana odustala, Jelena igra" gde se navodi da dok su oči javnosti bile uprte u Jelenu Janković i povredu mišića noge naše teniske dive, koja je od ponedeljka broj jedan na VTA listi, dotle je u tišini na saniranju bolova šake desne ruke radila do danas prva svetska vedeta Ana Ivanović. I dok je Jelena najavila mogućnost da se povuče sa olimpijskog turnira, Ana je ćutala. Danas, Jelena će na teren, a Ana Ivanović se povlači! To je vest koja je prodrmala Peking više nego da je epicentar zemljotresa, koji je nedavno pogodio Kinu, bio baš na tlu olimpijskog sela. Ništa od željenog finala ženskog singla Ana Ivanović (1) - Jelena Janković (2). Ništa od duple podele medalja za Srbiju. "Nisam imala izbora. Morala sam da otkažem učešće na Olimpijskim igrama", kaže nosilac broj jedan Ana Ivanović.

Alo, Pres, Glas i Gazeta donose naslove vezane za Olimpijske igre u Pekingu i odustajanje naše najbolje teniserke zbog povrede.

Kontradiktorne vesti

"Rusija preuzela Južnu Osetiju", naslov je u Politici gde se kaže da je iz Chinvalija i okolnih sela istisnuta gruzijska vojska, ali pucnjava nije prestala. Iako Mihail Sakašvili stalno govori o povlačenju i prekidu rata, na Južnu Osetiju se sa gruzijske teritorije gotovo neprekidno puca. Gruzija je saopštila da su ruske trupe ušle u Chinvali, glavni grad Južne Osetije, kao i da su ruski avioni napali ciljeve u Tbilisiju, ali da nema žrtava i povređenih. Međutim, ministarstvo inostranih poslova Gruzije predalo je danas po podne ruskoj ambasadi u Tbilisiju notu u kojoj potvrđuje da su njene vojne snage od danas prekinule sve akcije u Južnoj Osetiji, prenosi agencija Interfaks. U saopštenju gruzijskog ministarstva inostranih poslova navodi se "da su sve gruzijske vojne snage povučene iz zone konflikta". Chinvali je, takoreći, sravnjen sa zemljom i deluje kao da u njemu nema žive duše, ali po podrumima se krije još mnogo slabih, bespomoćnih i ranjenih. Bez vode, struje i hrane, oni čekaju mogućnost da budu evakuisani u Severnu Osetiju, ali jedini put prema granici pod stalnom je snajperskom vatrom. Sakašvili je ponudio koridor za spasavanje ranjenika, ali on vodi u Gruziju, što je za žrtve apsolutno neprihvatljivo. U međuvremenu je stigla vest da je dogovor ipak postignut, kao i da je kolona sa pedeset teško ranjenih krenula prema Severnoj Osetiji. Po podrumima Chinvalija i dalje se nalazi dvestotinak teško ranjenih ljudi. Poginulih je više od 2.000, što čini oko 3,5 procenata ukupnog stanovništva nepriznate republike. Zemlju je napustilo više od 30.000 stanovnika, što je nešto manje od 50 odsto.

"Operacija nametanja mira", naslov je u Danasu gde stoji da su gruzijski zvaničnici saopštili da su se gruzijske trupe povukle iz otcepljene pokrajine Južne Osetije. Šef bezbednosnog saveta Gruzije Aleksandar Lomaja izjavio je da su gruzijske trupe relocirane na druge položaje izvan Južne Osetije. Komanda ruskih mirotvoraca u Južnoj Osetiji demantovala je, međutim, navode Tbilisija da se gruzijska vojska povukla iz te separatističke oblasti. Navodi se još da gruzijska vojska nastavlja aktivna bojeva dejstva i ispaljuje vatru po stambenim delovima Chinvalija.

Glas takođe, donosi naslov o borbama u Južnoj Osetiji.

Imamo nauku za Evropu

"Srpska nauka hita ka Evropi", naslov je u Politici gde stoji da "Dinar izdvojen za nauku donosi desetostruko veću zaradu", kako naglašava prof. dr Lidija Matija s Mašinskog fakulteta u Beogradu (Centar za molekularne mašine), jedina Srpkinja koja rukovodi nekolikim istraživačkim programima Evropske unije u Briselu, od kojih svaki vredi tri do pet miliona evra. Godišnji odmor u svojoj zemlji iskoristiće da obavesti nadležne, ponajpre čelnike dva ministarstva – za nauku i prosvetu – da su našim naučnicima širom otvorena evropska vrata. Uostalom, Srbija već učestvuje u osam programa koje novčano potpomaže EU. Istraživači "Mihajla Pupina", "Vinče", Instituta za fiziku, IHTM-a i još nekih naučnih ustanova uveliko su zakoračili u Evropu s 27 zvezdica. Kako ohrabriti ostale da se pridruže? "To se može postići osmišljenim i organizovanim trudom naših ministarstava za nauku, prosvetu, zaštitu životne sredine i drugih", preporučuje dr Lidija Matija i dodaje da "Mnogi naši istraživači učestvuju u evropskim naučnim istraživanjima, ali s pasošima drugih država".

Red politike, red zakona

"Deset najtraženijih Srba na poternici Interpola", naslov je u Blicu gde se kaže da se više od tri stotine Srba nalazi na međunarodnoj poternici Interpola koja važi u 186 zemalja. Međutim, da raspisivanje poternice ne znači obavezno hapšenje i ekstradiciju begunaca pokazalo se nedavno u slučaju Stanka Subotića Caneta, koji je uhapšen u Moskvi u aprilu, a zatim pušten zbog navodne zastarelosti postupka o švercu cigareta za koji je optužen u Srbiji. Rusija je imala presudnu ulogu i u izbegavanju krivične odgovornosti Mirjane Marković i Marka Miloševića. Dobijanjem azila, Interpolova poternica za njima je u Rusiji prestala da važi. Slično prolazi i Bogoljub Karić, koji se od bekstva iz Srbije 2006. krije u Rusiji, ali i slobodno putuje Evropom. "Za njima ne postoji organizovana potraga. Njihova imena su u sistemu Interpola, što znači da bi trebalo da budu uhapšeni gde god da se nalaze. Na terenu, međutim, sve zavisi od politike i zakona zemalja na čijoj se teritoriji nalaze begunci. Marko i Mira bi bili uhapšeni čim napuste Rusiju, ali je pitanje da li bi i u toj situaciji došlo do njihovog izručenja Srbiji. Interesantno je i da je Švajcarska, kojoj je bio poslat zahtev za Subotićevo hapšenje, to odbila pozivajući se na svoje zakone o finansijskim krivičnim delima", kaže za ovu novinu izvor iz vrha MUP-a. On navodi da je, po zakonu, srpska policija u ovakvim slučajevima potpuno nemoćna jer se cela aktivnost završava na raspisivanju poternice.

Krađa, al na veliko

"Fantomi utajili 50 milijardi" naslov je Novostima gde je intervju dao Boris Batarilo, glavni inspektor poreske policije Srbije. On navodi da je "samo u ovoj godini zbog utaje poreza, budžet Srbije oštećen za 8,83 milijarde dinara". U poslednjih pet godina taj iznos je 50,8 milijardi dinara. Navodi se da je glavni razlog u promeni zakonskih rešenja, prvenstveno kod poreskih oslobađanja naftnih derivata. Pomoću lažne dokumentacije ti derivati često su prikazivani kao repromaterijal za proizvodnju hemijskih proizvoda, a prodavani su kao dizel ili benzin. Pooštravanjem uslova za poreska oslobađanja taj oblik utaje bi nestao.

Droga u šiframa

Pres donosi naslov "Transkripti narko-mafije" gde stoji da je ova novina došla u posed transkripata prisluškivanih razgovora između narko-dilera Seada Musića, zvanog Batko, iz Rožaja i članova njegove grupe, koji se terete da su od početka godine prošvercovali 150 kilograma heroina. Dogovori o prodaji heroina išli su u šiframa na teritoriji Srbije. Isporuke su se nazivale po automobilima u kojima se ga švercovali. "Gde si brate moj, ima jedan golf trojka, pita jedan diler narko-bosa Suada Musića, i tako dok se droga ne isporuči.

Hana posetila tatu

"Daču posetila ćerkica Hana", naslov je u Blicu gde se kaže da se, šest nedelja nakon teške saobraćajne nesreće, proslavljeni vaterpolista Danilo Ikodinović susreo sa svojom petnaestomesečnom ćerkicom Hanom. Njegova supruga Nataša, čim su joj lekari dozvolili da bebu donese u bolnicu sredinom prošle nedelje, rešila je da ispuni jednu od najvećih želja svog supruga - da vidi bar jednu od svoje dve ćerke.

Novosti, takođe donose naslov o sve boljem zdravstvenom stanju poznatog vaterpoliste i poseti njegove ćerkice Hane.