TEŠKI ZADACI ZA FRANCUSKU

Dolazak Francuske na čelo evropske porodice i teški zadaci koji u narednih pola godine očekuju predsednika Sarkozija, jedna su od vodećih spoljnopolitičkih tema jutrošnjih londonskih listova.

Haos iza bleštavila

Dopisnik Dejli telegrafa u Parizu izveštava da je Francuska svoje šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom obeležila na spektakularan način - osvetljavanjem Ajfelove kule plavom i zlatnom bojom zastave Unije.

(foto: Daily Telegrpah, 1. jul 2008.)

No, iza tog bleštavila, krije se haos koji nasleđuje predsednik Nikola Sarkozi. Mnogi se pitaju da li on poseduje dovoljno diplomatsko iskustvo za posao koji ga očekuje, uprkos njegovoj neospornoj energiji i komunikativnosti.

Evropski lideri su, naime, svesni, napominje novinar Dejli telegrafa, da će za uspeh francuskog predsedavanja biti potrebno mnogo više od nekolicine skupova na kojima će lideri javno pokazivati svoje jedinstvo.

Promenjena atmosfera

Uvodničar Indipendenta piše da Francuska preuzima mesto predsedavajućeg od Slovenije u trenutku u kojem je atmosfera u Evropi potpuno različita od one koja je vladala pre šest meseci.

Posle irskog referendumskog "ne", ne samo da Lisabonski ugovor nije ratifikovan, već nema ni sporazuma oko toga šta dalje raditi, naglašava Indipendent.

Kancelar Merkel dovedena u neugodnu situaciju

Njanoviji udarac Lisabonskom ugovoru, dodaje Tajms, stigao je iz Nemačke. Naime, predsednik Keler je odbio da potpiše dokument sve dok se ne okonča proces njegovog pravnog osporavanja na Ustavnom sudu, što bi, ističe list, moglo potrajati do jeseni.

Iako je funkcija šefa države u Nemačkoj uglavnom simbolična, on može odlagati donošenje zakona i to vreme iskoristiti za pokretanje nacionalne debate.

Sve to je kancelara Angelu Merkel dovelo u izuzetno neugodan položaj jer se ona i predsednik Sarkozi snažno zalažu za nastavak procesa ratifikacije Lisabonskog ugovora, a čak su i zapretili, podseća Tajms, da bez potpisivanja tog dokumenta neće biti daljeg proširenja Unije.

Eksploatacija iračke nafte

Fajnenšel tajms jedan od svojih uredničkih komentara posvećuje odluci iračkih vlasti da uključe strane kompanije u eksploataciju postojećih nalazišta nafte.

Želja Bagdada da poveća proizvodnju nafte je potpuno razumljiva s obzirom na činjenicu da je Irak treći na svetu po zalihama nafte ali nije čak ni među prvih deset po njenoj proizvodnji.

(ilustracija: Financial Times, 1. juli 2008.)

Uprkos tome, napominje list, povećanje proizvodnje ne sme se pretpostaviti postizanju šireg političkog konsenzusa o razvoju i raspodeli tog naftnog bogatstva. Investitori zato moraju da budu strpljivi.

Transparentan tenderski proces i dogovor o raspodeli prihoda od prodaje nafte ključni su za političku stabilnost Iraka. Vlada u Bagdadu ne može sebi da dozvoli da na tom planu ulazi u bilo kakve rizike, jer to ne bi bilo u interesu Iraka, šireg regiona, a ni samih investitora, zaključuje autor redakcijskog komentara u Fajnenšel tajmsu.

Separatizam u Španiji ne jenjava

Gardijan na stranicama rezervisanim za komentare objavljuje članak španskog novinara iz lista Mundo pod naslovom "Politički fudbal".

Pokušaji da se pobeda Španije na evropskom fudbalskom prvenstvu prikaže kao katalizator jedinstva zemlje su brzopleti, jer je separatističko raspoloženje u Španiji uzelo maha. Neki optimisti trijumf nacionalnog tima tumače kao prekretnicu u, kako to mnogi smatraju, spirali raspada nacije u balkanskom stilu. Stvari, međutim, nisu tako jednostavne.

Uprkos izlivu nacionalnog ponosa i emocija u brojnim gradovima u Kastilji i Andaluziji, Kataloniji i Baskiji, separatističke stranke ostaju privržene svom cilju da malo po malo podriju i to što je preostalo od unitarističke države i da se pripreme za eventualno otcepljenje, piše u Gardijanu zamenik urednika španskog dnevnika Mundo.