SVI HOĆE VEĆE PLATE

Povedeni najavama iz EPS-a i Telekoma, radnici u drugim državnim preduzećima već najavljuju da će tražiti veće plate i za sebe, ne isključujući mogućnost da i oni stupe u štrajk. Radnici iz Kuršumlije, koji osam dana drže u blokadi magistralni put Niš – Priština, kazali su da veoma teško žive pošto ne primaju plate, nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje. Već od 2. februara u Narodnoj skupštini Srbije trebalo bi da počne rasprava o rezoluciji o Srebrenici.
Bez povećanja plata?

Reprezentativni sindikati Telekoma Srbije odlučili su juče da stupe u štrajk zato što Vlada Srbije nije pristala na povećanje zarada radnicima od šest odsto. Postupak zaposlenih u Telekomu dolazi posle sličnih najava iz Elektroprivrede Srbije, čiji su radnici uz pretnje štrajkom uspeli da od Vlade izdejstvuju podršku za svoje zahteve za višim primanjima. Povedeni takvim najavama iz EPS-a i Telekoma, radnici u drugim državnim preduzećima već najavljuju da će tražiti slično i za sebe, ne isključujući mogućnost da i oni stupe u štrajk, objavljuje Danas. I u Železnicama Srbije razmišljaju o višim platama, ali predsednik Sindikata železničara Srbije Mirko Lazić kaže za Danas da se pre petka neće znati da li će radnici tog preduzeća, koje je među najvećim budžetskim korisnicima, štrajkovati ili ne. Odgovor na to pitanje zavisi od rezultata sastanka sa upravom, koji je zakazan za četvrtak, piše u Danasu pod naslovom "Svi hoće veće plate".

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić odbacuje mogućnost podele većih zarada u javnom sektoru dok Srbija ne izađe iz recesije: "Ako bi se izašlo u susret tim zahtevima, usledio bi rast inflacije. Eventualno će se omogućiti isplata bonusa u preduzećima koja ostvaruju dobit", objavljuju Novosti pod naslovom "Svako povećanje plata je opasno".

"Očekujem da će kurs dinara ostati stabilan do kraja godine, jer su devizne rezerve Narodne banke Srbije na istorijskom nivou od 10,5 milijardi evra, a dinar je već počeo da jača i očekujem da će se to nastaviti", rekao je Dinkić.

U petak, 29. januara, na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Srbije biće razmotren zahtev sindikata za usklađivanje minimalne cene rada sa inflatornim kretanjima. U okviru ovog vladinog tela paralelno će teći debata o zahtevima sindikata javnih preduzeća za isplatu regresa, toplog obroka, dobiti za 2009. godinu i povećanje zarada. Ovo za Blic najavljuje Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, istovremeno i predsednik Socijalno-ekonomskog saveta (SES).

Sindikat EPS-a poručio je juče da će krenuti u generalni štrajk ako do 15. februara ne počne isplata povišice koju su dogovorili s Vladom Srbije! Zaposleni u EPS-u su reagovali na izjavu ministra Mlađana Dinkića, koji je rekao da neće dozvoliti povećanje plata u javnom sektoru dok se Srbija nalazi u recesiji, jer bi to bilo uništavanje srpske ekonomije, objavljuje Pres. Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da radnici u EPS-u, kao ni drugi radnici u javnom sektoru ili na budžetu, ne treba da u ovoj godini očekuju rast zarada, piše u istom listu.

Granica na Dunavu

Jedan od prvih zadataka novog pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralnu saradnju Zdravka Ponoša biće da kao predsednik komisije za razgraničenje pokrene obustavljene pregovore o graničnoj liniji sa Hrvatskom. A u Hrvatskoj je, neposredno nakon što je izabran novi predsednik Ivo Josipović, osječko-baranjski župan Vladimir Šišljagić zatražio pokretanje pregovora o tom graničnom problemu tvrdeći da je na pragu „otimačina hrvatske teritorije koja se mora zaustaviti”, objavljuje Politika.

Reč je o spornom delu državne granice na Dunavu, odnosno oko 11.000 hektara zemlje uz vojvođansku stranu ove velike reke, uključujući i Vukovarsku i Šarengradsku adu. Problem je „uzrokovao” prirodni fenomen pomeranja Dunava prema zapadu i u tom pravcu erozija obala, što traje stotinama godinama, dakle od vremena kada na tom području nije bilo međudržavnih granica. Svoje pravo na tih 11.000 hektara zemlje i ritova Hrvatska dokazuje katastrima još iz doba austrijske carevine. Po istom principu, vlasnici iz Srbije na desnoj obali imaju uknjiženih oko 3.000 hektara.

Hrvatska insistira da se poštuju postojeće zemljišne knjige i da granica ide linijom vlasništva, dok Srbija ne dovodi u pitanje vlasništvo prema katastru, ali zastupa stav da granica ide sredinom Dunava.

Pandemija popušta?

Umerenost u posledicama pandemije virusa H1N1 je najbolja vest iz zdravstva u prethodnoj deceniji, izjavila je juče dr Margaret Čen, generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije, otvarajući 126. sednicu Izvršnog odbora SZO, koja je počela juče u Ženevi, kojoj je prisustvovao i dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja Srbije.

"Najgore je možda prošlo. Čini se da pandemija popušta u nekim zemljama severne hemisfere, koje imaju dobar nadzorni sistem u zdravstvu. Ali, ne bi bilo mudro iznositi zaključke pre aprila, kada se obično završava sezona gripa", rekla je generalna direktorka SZO. Ona je dodala da smo imali sreće otkako se novi virus pojavio – nije mutirao i nije postao opasniji.

Vakcinacija školske dece počinje danas, a ukoliko se 25 odsto odazove, taj broj biće dovoljan da se utiče na dalje širenje epidemije novog gripa, izjavio je član Radne grupe za pandemiju dr Vladimir Petrović, piše u Politici.

"Vakcinacija će se obavljati, isključivo, u domovima zdravlja, gde će pedijatri, u prisustvu roditelja, pregledati mališane, i pelcovaće đake koji su zdravi", kaže za Novosti dr Branislav Lazić, rukovodilac specijalne radne grupe za Beograd za borbu protiv gripa. "Za škole na obodu Beograda postoji mogućnost da se organizuje mobilna ekipa, ali opet uz prisustvo roditelja. Srednjoškolci mogu da dođu i bez roditelja, ali moraju da imaju potpisanu saglasnost."
I među prosvetnim radnicima postoji dilema - za vakcinu ili protiv nje. Petar Joksimović, direktor OŠ „Jovan Sterija Popović“, iz Vršca, kaže da su u njegovom kolektivu mišljenja podeljena, ali da će se on vakcinisati.
"Daću primer kolegama, a i spadam u rizičnu grupu", objašnjava direktor. "Ni roditelji još nisu sigurni šta da rade, ali ćemo do srede sve njih upoznati sa uputstvom. Najvažnije je da ni kolege ni decu niko neće primoravati da se pelcuju."

Nastavlja se štrajk u Kuršumliji

Na magistralnom putu Niš - Priština juče se okupilo oko četiri hiljade građana Kuršumlije koji su podržali radnike preduzeća „Kopanik” i konfekcije „1. maj” koji osam dana blokiraju taj put.

Sva privatna preduzeća su juče ujutro u 10.00 sati obustavila rad, a na vratima trgovina istaknut je natpus „Zbog štrajka ne radimo”. Štrajkačima su se pridružili i zaposleni u Domu zdravlja, profesori i nastavnici kuršumlijskih srednjih i osnovnih škola, „Srbijašuma”, Centra za sociljalni rad, Crvenog krsta i lokalne samouprave, a na protest su organizovano došli i đaci.

Obraćajući se okupljenima radnici koji osam dana drže u blokadi magistralni put kazali su da veoma teško žive pošto ne primaju plate, nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje. Ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću poručili su da se stidi što je ovoliko ljudi danas izašlo na ulicu, objavljuje Politika.

Ko će izabrati patrijarha

Sveti arhijerejski sinod će dan uoči početka izbornog sabora Srpske pravoslavne crkve, 22. januara, izabrati monaha koji će imati čast da „apostolskim žrebom”, između trojice kandidata izabere 45. patrijarha srpskog. Najveće šanse da posle molitve u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog izvuče jednu od tri zapečaćene koverte, u kojoj se nalazi ime naslednika patrijarha Pavla na svetosavskom tronu, imaće arhimandrit Jovan (Radosavljević) iz manastira Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, javlja Politika.

Otac Jovan, jedan od nekolicine preostalih živih učenika svetog vladike Nikolaja (Velimirovića), mogao bi da dobije podršku tri člana „crkvene vlade”: episkopa bačkog Irineja, episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija i episkopa dalmatinskog Fotija.

Ali, kako se nezvanično saznaje, sa ovim predlogom za sada još nije potpuno saglasan mjestobljustitelj patrijaršijskog trona mitropolit Amfilohije. „Pitanje je da li će otac Jovan imati tu čast. Pravilo je da kovertu sa imenom budućeg patrijarha izvuče najstariji sveštenoslužitelj koji je ujedno i nastojatelj manastira, a arhimandrit Jovan je samo sabrat ovčarskog Blagoveštenja”, kaže jedan izvor veoma blizak mitropolitu Amfilohiju.

Nezvanično se saznaje da mitropolitu crnogorsko-primorskom smeta činjenica da je arhimandrit Jovan veoma blizak sa „glavnim konkurentom” za patrijaršijski tron, episkopom bačkim Irinejom. Naime, poslednjih godina gotovo svaku zimu otac Jovan provodi u vladičanskom dvoru u Novom Sadu, gde je nedavno i proslavio svoju krsnu slavu Nikoljdan.

Bogoljub Šijaković, ministar vera, govori za Novosti o izboru novog poglavara Srpske pravoslavne crkve: "Nemoguće je da neko utiče na odluku Sabora, a moguće je da neko ima političke pretenzije da to čini."

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije doneo je kao mestobljustitelj odluku da se ustoličenje 45. patrijarha održi u nedelju 24. januara u Sabornoj crkvi u Beogradu, a njegovu odluku aminovao je Sinod SPC, saznaje Blic. To znači da bi već u petak 22. januara, prvog dana Sabora, trebalo da se zna ko je naslednik patrijarha Pavla.

Vladika niški Irinej najavio je da bi Srpska pravoslavna crkva pozdravila dolazak pape u Srbiju na proslavu godišnjice Milanskog edikta 2013. godine, piše u Presu. Prema najavama, Srbija u Nišu, rodnom gradu rimskog cara Konstantina, planira da organizuje obeležavanje proslave ovog značajnog datuma kada je hrišćanstvo priznato kao religija. Vladika Irinej kaže da bi dolazak pape na proslavu ovog događaja i njegov susret s predstavnicima pravoslavnih crkava dao počasno mesto Srbiji i njenoj ulozi u obeležavanju 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta.

"To bi bio i prvi susret posle 1054. kada je došlo do raskola između istočne i zapadne crkve", rekao je Irinej.

Sledećeg meseca rasprava o Srebrenici

Već od 2. februara u Narodnoj skupštini Srbije trebalo bi da počne rasprava o rezoluciji o Srebrenici. Kako saznaje Blic, u planu je da se tada i dan kasnije na dnevnom redu parlamenta nađe i rezolucija koja bi osudila sve zločine počinjene nad Srbima tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Jedina tačka sporenja među partnerima u vladajućoj koaliciji za sada je kako okvalifikovati zločin u Srebrenici - kao genocid, na šta ne pristaje SPS, ili kao težak zločin.

Sa šefovima poslaničkih klubova u Skupštini Srbije još niko nije kontaktirao niti ih obavestio u vezi s pisanjem rezolucija o osudi ratnih zločina na prostorima bivše Jugoslavije, iako je najavljivano da će dva dokumenta biti napisana do kraja ove sedmice, objavljuje Danas.

Dodik ne zamera Tadiću

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ne zamera predsedniku Srbije Borisu Tadiću što se protivi referendumu: "Niko iz Srbije se nije konsultovao sa mnom oko rezolucije o Srebrenici", objavljuju Novosti. "Nemam ništa protiv stava predsednika Borisa Tadića da Srbija neće podržati referendum koji bi vodio cepanju BiH", kaže za Novosti premijer Srpske Milorad Dodik:
"To je očekivana i relevantna izjava čoveka koji je na čelu države, garanta ”Dejtona”. Kao što mi iz RS činimo sve da BiH ne prizna Kosovo i na taj način podržavamo teritorijalni integritet Srbije, sasvim je normalno da Srbija podržava teritorijalni integritet BiH."
Dodik kaže da je priča o referendumu o nezavisnosti Srpske potpuno izvučena iz konteksta.

Ukrajinski izbori

Ukrajina nikada neće ući u NATO, a druge “narandžaste revolucije” neće biti, bez obzira na to koliko je iz Tbilisija stiglo Gruzina. Njima bi bilo najmudrije da se omdmah vrate tamo odakle su došli - ovo su dve glavne poruke Viktora Janukoviča, opozicionog političara, koji je u nedelju dobio najveći broj glasova u prvom krugu predsedničkih izbora, objavljuju Novosti.
Uoči izbora, naime, u Ukrajinu su avionima stigli “kršni momci” iz Gruzije, pa je izbio skandal. Policija je bila dobro pripremljena, i na biralištima nije bilo nikakvih incidenata.
Istraživanja zaista pokazuju da ukrajinski narod ne želi učlanjenje u NATO. Dosadašnji predsednik Viktor Juščenko pravio je veliku grešku time što je sve činio da Vašington ubrza proces prijema Ukrajine u alijansu.
Za Janukoviča je u nedelju glasalo 35,47 odsto, a za Juliju Timošenko 24,75 odsto birača. Favorit Janukovič imao je više pristalica čak i u Dnjepropetrovsku, rodnom gradu Timošenkove: 41,7, nasuprot 15 odsto. U Kijevu, ipak, premijerka je pobedila.

Kandidati druge runde predsedničkih izbora u Ukrajini zakazanih za 7. februar stajali su na suprotnim stranama barikada u vreme „narandžaste revolucije“ 2004, ali kada je reč o Rusiji danas su gotovo jedno uz drugo, objavljuje Danas. Premijerka Julija Timošenko i opozicioni lider Viktor Janukovič obećavaju resetovanje odnosa sa Rusijom i promenu prozapadne neprijateljske politike prema Moskvi koju je vodio odlazeći predsednik Viktor Juščenko. U doglednoj budućnosti, članstvo u NATO nije im prioritet, dok istovremeno zagovaraju ukrajinsku integraciju sa Evropom, naročito na ekonomskom polju.


Jordanski policajac iz sastava UN brani ulaz na aerodrom u Port o Prensu gde stiže
humanitarna pomoć nastradalima od zemljotresa na Haitiju

Amerikanci na Haitiju
Pod naslovom "Amerika preuzima Haiti", Politika objavljuje da SAD obezbedjuju humanitarunu pomoć Haitiju, sa vojnom dimenzijom kojoj se ne vide politički motivi, ali se prepoznaju strateški razlozi. Povod za ovakvo zaključivanje nadjen je u nedavnom okupljanju u Beloj kući dvojice bivših i sadašnjeg predsednika Amerike, povodom pomoći Haitiju posle zemljotresa. Angažman Amerike, piše u Politici, ne podrazumeva samo dostavu hrane, vode, lekova i novca, nego su američki marinci preuzeli i kontriolu vazdušnog saobraćaja i reda na ulicama. Već je 5.000 marinaca stiglo na Haiti a najavljuje se dolazak još  7.000 američkih vojnika. Zato je Ugo Čavez, predsednik Venecuele izjavio da Amerikanci koriste ovu priliku da okupiraju Haiti zauvek.
Srpska vlast na Kosmetu

Upad Srba izabranih na izborima koje su raspisale kosovske institucije u kancelarije opštinskih vlasti u Štrpcu deo je strategije kancelarije Euleksa o ukidanju „paralelnih” srpskih institucija. Međutim, ovakav scenario za „glavnu metu” – sever Kosova, praktično je neprimenjiv ukoliko se, naravno, ne primene nasilna sredstva, piše u Politici.

Na severu Kosova, prema rečima Olivera Ivanovića, državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, apsolutno je isključena mogućnost sličnog upada poput onog u Štrpcu, jer na svojoj strani Priština ne može da ima ijednu iole kredibilnu ličnost koja bi učestvovala na kosovskim izborima. To je , kaže Ivanović, njihov najveći problem.

Povodom situacije na Kosovu, Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije, kako prenosi Fonet kaže da je „reč o koordiniranoj akciji s ciljem da se potpuno poništi prisustvo državnog aparata Srbije i da naša država ništa ne preduzima kako bi se zaustavila i sprečila ovakva namera”.

Zaustavljena gradjevinska industrija

Oko 2.000 stanova u Beogradu čeka građevinsku dozvolu, a u unutrašnjosti Srbije i ako se gradi to se uglavnom čini „na crno”. Nedonošenje pratećih uredbi, četiri meseca posle usvajanja novog zakona o planiranju i izgradnji, koči građevinsku industriju i neimare tera u sivu zonu poslovanja. Prema novim pravilima dosad nije izdata nijedna građevinska dozvola, objavljuje Politika.

– Višemesečne zalihe građevinskog materijala stoje na lageru jer se već duže vreme ništa ne gradi ili su to samo sporadični slučajevi. Građevinske dozvole se ne izdaju, pa su vezane ruke velikim firmama poput „Energoprojekta”, „Montere”, „Gemaksa”, koje imaju spremne lokacije za gradnju. Problemi u vezi sa izdavanjem dozvola nisu tako veliki i mogli bi se lako rešiti, samo je potrebna dobra volja – kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.

Milan Vuković, sekretar za urbanizam Beograda, kaže da je podneto više od 800 zahteva za lokacijske dozvole i da su u proceduri. Mnogi od tih predmeta su nepotpuni i, kako kaže, zahtevaju dopune.

Glavna kočnica primeni zakona je nedostatak uredbi i pravilnika. Dok Vlada Srbije ne usvoji uredbe o konverziji prava korišćenja u pravo svojine i pravilnik o lokacijskoj dozvoli, u fiokama će čekati svi zahtevi za građevinske dozvole, jer su ova dva dokumenta ključna za njihovo izdavanje. Oni su zajedno sa još jednom uredbom i 12 pravilnika ušli u vladinu proceduru, ali ne zna se kada će biti usvojeni.

Dan žalosti u Boru

Osumnjičeni za ubistvo učenika Milana Ljubisavljevića u borskom noćnom klubu priznali učešće u tuči. Roditelji ubijenog osmaka tuže policiju. Dan žalosti u Boru, piše u Novostima. Roditelji ubijenog učenika policiji i vlasniku noćnog kluba prete tužbama, istražni sudija je već odredio pritvor do 30 dana maloletnicima T. M. i B. M. osumnjičenim za brutalno prebijanje, opština traži kazne. S druge strane, policija ćuti o tragediji, jer, kažu, žele da sklope sve kockice krvave tuče i otkriju pravi motiv. Ni četiri dana od surove smrti Milana Ljubisavljevića (14), učenika borske OŠ "3. oktobar", koga su u subotu, dva sata posle ponoći, ispred ovdašnjeg noćnog kluba "Monca" brutalno pretukla desetorica momaka, javnost i dalje ne zna razloge ove nezapamćene tragedije.

Izgoreo brod - restoran

Brod-restoran „Stara Stenka“ na Sajamskom keju na Savi izgoreo je juče oko pet sati u požaru čiji uzrok još nije utvrđen. Vatrenu stihiju prvi su primetili supružnici Milijana i Slobodan Milenković koji žive na susednom brodu, koje je probudio pas Džambo u momentu kada je plamen počeo da se širi po restoranu „Stara Stenka“, objavljuje Blic pod naslovom "Pas spasao ljude od požara na brodu".

"Tog psa ovde svi hranimo i čuvamo. Počeo je da laje i grebe po vratima, što nikada pre nije radio. Supruga je zato izašla napolje da vidi da li se nešto dešava. Zaprepastila se prizorom koji je videla. Restoran je bukvalno bio u plamenu. Otrčao sam odmah i probudio domara, koji je i pozvao vatrogasce. Ne mogu ni da zamislim šta je moglo da se desi da nas Džambo nije probudio", kaže Milenković.

Ubijen sa tri hica

Milanko L. ubijen je sinoć ispred zgrade u kojoj je živeo u Krnjači. Ubica je sačekao da žrtva parkira i ugasi vozilo, a u trenutku kada je Milenko krenuo da izađe iz automobila, prišao je i iz blizine mu ispalio tri hica u lice, javlja Pres. Interesantno je da pucnje niko od komšija nije čuo. Telo ubijenog otkrio je jedan komšija koji je izašao da prošeta psa. Pretpostavlja se da je ubica koristio prigušivač.