SVE TOPLIJE NA AFRIČKOM KONTINENTU

Kao i danima unazad, jedna od glavnih tema svetskih medija jeste politička kriza koja potresa Zimbabve. Koji je sledeći potez Mugabea, Cvangiraia, Mbekia, SAD i EU? Protesti širom Indije i gej parade u Francuskoj, Češkoj i Bugarskoj.

Cvangirai se nada pregovorima

Opozicioni vođa Zimbabvea Morgan Cvangirai nada se pregovorima sa Robertom Mugabeom u vezi sa formiranjem novog ustava i eventualnim novim izborima. Svoju nadu Cvangirai je izrazio u razgovoru sa britanskim novinama objavljenom u subotu, a prenosi Folkskrant. On tom prilikom nije isključio mogućnost da će Mugabe ostati ceremonijalni poglavar države, čak i nakon pregovora sa njegovom partijom i njegovim režimom. Izbori od petka, u svakom slučaju, nisu nigde uzeti za ozbiljno.

SAD su "ilegalnoj" vladi Zimbabvea pojačali sankcije, prenose holandske novine izjavu predsednika Džordža Buša koju je ovaj dao u subotu. "S obzirom na sramno ponižavanje demokratske volje naroda Zimbabvea i ljudskih prava od strane Mugabeovog režima, ministru spoljnih poslova i finansija zatražio sam da ovoj bespravnoj vladavini nametnu sankcije, kao i onima koji tu vladu podržavaju", reči su predsednika Buša. On je takođe dodao da će i unutar UN insistirati na pokretanju akcija protiv Zimbabvea, u koje bi trebalo da bude uključen i embargo na oružje.

Folkskrant podseća da je u petak održan drugi krug predsedničkih izbora. Aktuelni predsednik Robert Mugabe (84) bio je jedini kandidat s obzirom na činjenicu da se Morgan Cvangirai iz Pokreta za demokratske promene (MDC) povukao iz dalje trke. Razlog tome bio je pritisak koji je vršen na njegove pristalice. Prvi krug izbora osvojio je, inače, Cvangirai.

EU takođe ne priznaje ishod predsedničkih izbora u Zimbabveu. Savet bezbednosti UN izjavio je da "žali" zbog bednog stanja na biračkim mestima u Zimbabveu. "Smatramo da je sistematska upotreba političkog nasilja i zastrašivanja, koja je inače dovela do povlačenja opozicionog vođe Cvangiraia, potpuno poništila verodostojnost celog procesa", izjavio je u subotu belgijski EU komesar Luj Mišel. Komesar računa na čvrstu podršku Afričke unije u daljim pregovorima oko političke krize u Zimbabveu: "Time bi bilo sprečeno dalje propadanje ove afričke zemlje".

EU smatra da bi svaki kompromis trebalo da bude baziran na rezultatima iz prvog kruga izbora. Tada su birači bili u stanju slobodno da izraze svoju volju, prenosi Folkskrant.

Mbeki spreman da prizna Mugabeovu pobedu

Belgijske novine Morgen prenose Cvangiraievu osudu predsednika Južnoafričke republike, Tabo Mbekia, koji je spreman ne samo da prizna pobedu Mugabea na drugom krugu predsedničkih izbora već i da svoje kolege natera na povlačenje istog poteza. Mbeki već duže vreme nastupa kao posrednik u pregovorima oko smirivanja političke krize u Zimbabveu.

"Primio sam pouzdane informacije iz kojih proističe da je Mbeki pritisnuo Afrički uniju da priznaju Mugabea kao punopravnog predsednika Zimbabvea", izjavio je Cvangirai u intervjuu za južnoafričke novine Sandej tajms. "Podrška Mugabeu u ovakvim okolnostima znači suprostavljanje mišljenju većine internacionalne zajednice", dodao je Cvangirai koji je pritom još naglasio da takva akcija negira ono što narod Zimbabvea oseća. Kako vođa opozicije navodi, neophodno je preispitati ulogu Mbekia kao posrednika u daljim pregovorima.

Morgen podseća da su zemlje Zapada negativno odreagovale na pobedu Mugabea na izborima na kojima je on bio jedini kandidat. Mbeki se još uvek nije izjasnio po ovom pitanju, a pritisak na AU raste. Južnoafrički nadbiskup Desmond Tutu pozvao je afričke vođe na negiranje Mugabea kao punopravnog predsednika Zimbabvea. Religijski vođa zalaže se takođe za slanje mirovnih snaga UN radi konačnog razrešavanja političke krize ove zemlje.

Mugabe je još u petak objavio svoju pobedu, a ceremonija inauguracije očekuje se danas, prenosi Morgen.

Indija u znaku nezadovoljstva

Opšte nezadovoljstvo potresa Indiju u obliku brojnih protesta u vezi sa upotrebom zemlje, prehrambenom, gorivnom i poslovnom krizom, navodi se u današnjem izdanju Njujork tajmsa.

Građani Indije koriste tako već duže vreme svoje ustavno pravo javnih okupljanja, koje je ovog meseca doživelo svoju kulminaciju, pretvorivši se u proteste organizovane širom zemlje. Razloga za to ima više.

Pojedinci smatraju da bi indijska centralna vlada, koja je vođena ne tako lakom koalicijom između Kongresne partije i Levog fronta, mogla imati udela u ovim nemirima. Drugi, opet, pripisuju nemile događaje brzim promenama unutar indijskog društva.

U subotu je severna država muslimanske većine, Jamu i Kašmir, bila zahvaćena demonstracijama koje su trajale šest dana bez prestanka, što predstavlja najveće proteste ove regije u poslednjih 20 godina. Do protesta je došlo kako bi se sproveo plan o izgradnji naselja za hindu hodočasnike negde na pošumljenom delu zemlje. Tom prilikom ubijeno je troje ljudi, a više od 200 ih je ranjeno, kako prenose lokalni zvaničnici.

Pre dve nedelje su u gradu Dardžilingu indijske države Zapadni Bengal nepalski separatisti krenuli u štrajk, zatvorivši pritom sve radnje i škole. Separatisti su takođe od prisutnih turista zatražili da napuste grad.

Iako indijsko stanovništvo koje vuče korene iz Nepala zagovara kvazi nezavisnost već decenijama, nova socijalna mobilnost sada je dodatno povećala tu želju. Ti ljudi sada su u stanju da "se kreću po celoj Indiji, od Bangalora do Delhija, stekli su više obrazovanje i čine deo mejnstrima", rekao je Ravi Takuri, advokat nepalskog porekla iz Dardžilinga, koji je zaposlen u Nju Delhiju.

U jednom drugom delu zemlje, u državi Radžastan na severozapadu Indije, na hiljade nomadskih ovčara presekli su puteve i pruge koji vode do grada Agra, doma Tadž Mahala. Ta izolacija traje već dva meseca. Ovčari zahtevaju od države specijalne beneficije i veće mogućnosti za zapošljavanje, prenosi Njujork tajms.

Protesti nacionalnih razmera usledili su i kao odgovor na desetoprocentno povećanje cene goriva 4. juna ove godine. Onemogućen je tom prilikom vozni saobraćaj, a škole su zatvorene. Rastuće cene hrane i drugih osnovnih sredstava takođe su razlog mnogim protestima.

Gej parada prodefilovala Parizom

Marš ponosnih homoseksualaca, biseksualaca i transseksualaca propratilo je juče najmanje 500.000 ljudi u glavnom gradu Francuske, prenosi Figaro. Centralna tema ovogodišnjeg okupljanja bila je borba protiv diskriminacije u školama.

Između 500.000 i 700.000 učesnika prodefilovalo je u subotu Parizom u znak 7. gej parade sa natpisima tipa "Za školu bez diskriminacije". U celu akciju uključio se i socijalistički gradonačelnik Pariza, Bertrand Delanoe. "Moramo da zaštitimo našu decu od varvarskih misli. U školama još uvek postoje tabui koje treba polako ukloniti", rekao je gradonačelnik ovim povodom.

Parada je ove godine imala političku pozadinu jaču nego ikada, sa brojnim partijama kao podrškom, među kojima i Komunistička partija Francuske, Socijalistička partija, Zeleni i Socijalistički omladinski pokret.

Potpuno suprotno paradi u Parizu, NRC Handelsblad prenosi u svom internet izdanju neuspeli pokušaj okupljanja homoseksualaca u češkom gradu Brnu i glavnom gradu Bugarske, Sofiji, istog dana kada su se okupili i njihovi francuski istomišljenici. U Brnu je ranjeno oko 20 osoba, a u Bugarskoj situacija nije ništa bolja. Policija je tom prilikom uhapsila veliki broj skinhedsa, prenosi NRC Handelsblad.